U članu 8. stav 2. Predloga zakona piše – u roku od tri dana od dana prijema zahteva za kupovinu predmeta prodaje, Direkcija je dužna da pošalje poreskom ili drugom nadležnom organu zahtev za utvrđivanje tržišne vrednosti predmeta prodaje, koji je dužan da dostavi izveštaj o tržišnoj vrednosti, u roku od pet dana od dana prijema ovog zahteva.
Moje kolege Miroslav Markićević i Velimir Stanojević su predložili amandman u kome bi ovaj stav trebalo da glasi ovako – u roku od tri dana od dana prijema zahteva iz člana 7. stav 1. ovog zakona Direkcija je dužna da pošalje poreskom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmet prodaje, zahtev za utvrđivanje tržišne vrednosti predmeta prodaje. Poreski organ dužan je da Direkciji dostavi izveštaj o tržišnoj vrednosti u roku od pet dana od dana prijema ovog zahteva.
Dva su razloga zbog čega su moje kolege podnele ovaj amandman. Prvi je jedinstvena procedura za prodaju imovine koja je raštrkana na celoj teritoriji Republike Srbije, i najbolje je da poreski organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost koja je predmet prodaje, bude isključivo nadležan za utvrđivanje njene tržišne vrednosti.
Drugi razlog je da nije najjasnije koji bi to drugi organ mogao da bude nadležan za utvrđivanje tržišne vrednosti predmeta prodaje u skladu sa odredbama ovog zakona.
S obzirom da je Vlada u članu 6. stav 1. prihvatila amandman kolega iz poslaničke grupe SDPS u kome se briše da postoji drugi nadležni organ, potpuno je nelogično zbog čega onda naš amandman nije prihvaćen i dozvoljava se da u članu 8. stav 2. stoji ova odredba – drugi nadležni organ koji potpuno daje jednu nejasnoću u ovom članu zakona.

Moja koleginica Zlata Đerić, smatra, a  i ja se slažem sa njom, da cena predstavlja jedan od najbitnijih elemenata svakog kupoprodajnog ugovora i zbog toga smo u ovom članu podneli amandman, u članu 8. stav 3, gde smatramo da treba obavestiti zakupca da li ispunjava uslove propisane ovim zakonom i o datumu zaključivanju ugovora o prodaji predmeta prodaje, menjaju se reči i mi dodajemo „kao i utvrđenoj ceni predmeta prodaje i datumu zaključivanja ugovora o prodaji“.
U članu 8. stav 5. predlažemo posle reči: „priznati iznos investicionih ulaganja“ reči: „kao i o datumu zaključivanja ugovora o prodaji predmeta prodaje“ menjaju se rečima i predlažemo da bude: „kao i utvrđenoj ceni predmeta prodaje i datumu zaključivanja ugovora o prodaji“.
Smatram da nije logično rešenje da Direkcija obaveštava samo zakupca o tome da je on ispunio sve uslove da kupi nepokretnost, nego treba da ga obavesti i o ceni. Ona se ovakvim predloženim rešenjem nigde ne spominje i ovim amandmanom predlažem da cena predmeta prodaje, utvrđena na osnovu izveštaja nadležnog poreskog organa, bude obavezno navedena u ovom obaveštenju, a nezavisno od činjenice da li je zakupac podneo ili nije podneo zahtev za priznavanje investicionih ulaganja.

Zahvaljujem predsedavajući.
Gospodo ministri, uvaženi članovi Ministarstva, kolege i koleginice narodni poslanici, poslanička grupa Nove Srbije će u Danu za glasanje podržati sve ove zakone iz oblasti finansija, iz oblasti državne uprave.
Prvo bih rekla nekoliko reči o Zakonu o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru. Cilj ovog zakona je smanjenje troškova i povećanje kvaliteta i efikasnosti državne uprave. Potpuno je jasno, gospođo Udovički, da smo došli do crvene linije, da je ovaj zakon apsolutno bio neophodan. Očekujem da on ima jasne kriterijume na osnovu kojih će lokalne samouprave do 2018. godine izvršiti racionalizaciju državne uprave i da će ona biti sprovedena po ovom zakonu apsolutno u roku i kako on nalaže u svim segmentima državne uprave.
Ono što je neophodno pored racionalizacije, ne bih koristila taj termin smanjenja broja zaposlenih, zato što verujem da će pored smanjenja biti i zapošljavanja, to mi, ovo što ste rekli i uopšte Predlog zakona, otprilike oslikava, ali uz ovaj zakon i racionalizaciju državne uprave potrebna je i modernizacija. Ja očekujem u narednom periodu da praktično ta dva segmenta budu paralelna da ćemo, znači, kao država paralelno sa racionalizacijom i modernizovati našu državnu upravu jer ćemo samo na taj način doći do te efikasnosti koja nam je neophodno potrebna.
Što se tiče finansijskih zakona, apsolutno su oni usmereni na konsolidaciju finansijskog sistema. Ja ću ukratko reći o Zakonu o obavljanju plaćanja pravnih lica, da je predlagač u obrazloženju naveo da ovaj Zakon o platnim uslugama prestaje da važi praktično do 1. oktobra, da je potrebno ovim zakonom prevazići tu pravnu prazninu i imati novi pravni osnov. Po mom mišljenju je dobro što su u ovaj zakon inkorporirana rešenja i Zakon o platnim uslugama koja su se pokazala efikasnim u dosadašnjoj praksi. Mislim da su u ovom zakonu najvažnije dve odredbe i to u članu 2. i u članu 3. Vrlo je važno da vlasnici tekućih računa, da pružaoci platih usluga, odnosno da se sve platne transakcije vrše preko tekućeg računa i da praktično gotovine ima što manje. To nam je cilj i mislim da sa ovim zakonom idemo ka tom cilju.
Mislim da je dobro i ovo rešenje da banke bez naknade u iznosu od 600 hiljada dinara uplaćuju novac bez naknade, a ništa manje važna nije ni zabrana izmirivanja međusobnih novčanih obaveza i potraživanja asignacijom, odnosno kompenzacijom ili na neki drugi način koji poznaje Zakon o obligacionim odnosima. Mislim da se na ovaj način sprečava da se izigravaju poverioci, a pre svega, država kao poverilac po osnovu poreskih dugova.
Što se tiče izmena koje se predlažu u Zakonu o rokovima izmirenja, novčanih obaveza, mislim da treba konačno staviti tačku i na dugovanja u nedogled, na taj začarani krug, da treba izaći iz tog začaranog kruga u kojem se kao društvo i kao država nalazimo. Naravno da u tom zakonu treba da budu i pripadnici i članovi javnog sektora koji su do sada na neki način bili izuzeti.
Pre tri godine smo doneli ovaj zakon, ali nismo jednostavno u njega ubacili obuhvat proširenja na javni sektor. Mislim da je u dogovoru sa MMF postignuto da se i ovim zakonom uređuju i rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između pravnih lica koja pripadaju javnom sektoru, što do sada nije bio slučaj. Razlika je u roku. U pitanju je 60, a ne 45 dana, koliki je inače opšti rok u zakonu i dobro je što će kontrolu sprovođenja ovog zakona vršiti Ministarstvo finansija, odnosno Odeljenje za budžetsku inspekciju, koje će imati ovlašćenje da podnosi prekršajne prijave u slučaju kršenja odredaba ovog zakona, a Uprava za Trezor će negde predstavljati servis Ministarstvu finansija, odnosno Odeljenju za budžetsku inspekciju sa informacijama koje će davati, odnosno dostavljaće podatke o neizmirenim obavezama javnih preduzeća.
Zbog građana Srbije bih rekla jednu novinu, da će i parlament Srbije uskoro, da su članovi GOPAK-a sa Odborom za finansije inicirali uvođenje portala na osnovu kojeg će i narodni poslanici i službe zaposlene u parlamentu pratiti kontrolu budžeta, odnosno rashodnu i prihodnu stranu i mislim da je to jedan takođe veliki pomak u obavljanju kontrolne funkcije Narodne skupštine RS.
Što se tiče predloženog Zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti, ideja predlagača je da se izvrši i tu racionalizacija i da se država na neki način oslobodi imovine koja se neracionalno koristi, da se ona proda i da se državna kasa zahvaljujući tom prihodu uveća.
Ono što je problem je što mi kao država nemamo pouzdan, ni do kraja razvijen inventar svoje sopstvene imovine. Mislim da je to veliki problem. Imamo različite podatke. Na probleme sa kojima se u toj oblasti suočavamo upozorava i DRI koja godinama unazad ukazuje da država nema još sve nepokretnosti popisane, pa samim tim i nemamo informacije sa koliko zaista, koliko u stvari vredi imovina kojom raspolažemo.
Direkcija je svojevremeno procenila da u vlasništvu države imamo oko šest milijardi evra u oblasti nepokretnosti, dok je DRI utvrdila da je vrednost te imovine u završnom računu za 2012. godinu iznosila čak oko 20 milijardi evra, a mreže za restituciju pokazuju da se sa činjenicama koje oni raspolažu, da se imovina prodaje pre kompletiranja svojinske evidencije.
To su zaista problemi koje u narednom periodu moramo rešiti. Iako je Direkcija za imovinu na svojim portalima ukazivala javna objavljivanja transparentno da traži od korisnika informacija o popisu imovine, do neke konačne cifre i konačnog podatka se još uvek, nažalost, nije došlo.
Kada je u pitanju postizanje optimalnog finansijskog efekta za državu, možda je trebalo razmisliti i o ideji da se ne ide na zatvoreni postupak prodaje i time favorizuju aktuelni zakupci, nego da se jednostavno nekretnine ponude na otvorenom tržištu putem licitirane prodaje.
Kada pominjem poresku upravu kao organ koji je nadležan da utvrdi tržišnu vrednost nepokretnosti, želim da vas obavestim da je poslanička grupa Nove Srbije intervenisala sa nekoliko amandmana, a u ovom slučaju sa amandmanom u članu 6. stav 1. Predloga zakona, sa željom da tekst zakona bude precizniji i jednostavniji za tumačenje i primenu. Amandmanom smo predložili da poreski organ jedinice lokalne samouprave, na čijoj teritoriji se nalazi predmet prodaje, bude isključivo nadležan za utvrđivanje tržišne vrednosti, koristeći analogno rešenje u nedavno usvojenom Zakonu o konverziji građevinskog zemljišta.
Predloženi zakon vidimo kao šansu da se stanje u velikoj meri popravi kada je u pitanju evidencija o nepokretnostima, jer će aktuelni zakupci, u skladu sa odredbom u članu 7, imati dosta kratak rok, od 30 dana od dana stupanja zakona na snagu, da se obrate direkciji sa zahtevom za kupovinu nepokretnosti koju trenutno koriste i da se pri tome deklarišu sa validnim papirima, kojima dokazuju svoje svojstvo zakupca. Naravno, dobro je i što u ovom slučaju zakupci prethodno moraju da imaju sve svoje finansijske obaveze izmirene.
Samo želim da navedem jedan podatak, da je u 2012. godini potraživanje direkcije po osnovu nenaplaćenih kirija za lokale, kancelarije, garaže i otkup stanova iznosilo 180 miliona dolara.
Kada pominjem odredbu u članu 7. Predloga zakona, moram da pitam da li država u ovom slučaju ima plan B? Šta se dešava ako se ne prijavi dovoljan broj zakupaca u predviđenom roku? Da li će u tom slučaju na snazi ostati status kvo, ili će se zatečeno stanje menjati na neki drugi način? Ponovo ponavljam, mislim da je bilo bolje rešenje ići na otvoreni postupak prodaje, jer postoji realna opasnost da celokupan proces otuđena navedene nepokretne imovine bude u velikoj meri obesmišljen ukoliko nemamo adekvatan odziv zakupaca.
Još jedan detalj mi je zapao za oko. U članu 8. stav 3. navodi se da će Direkcija, nakon dobijanja povratnih informacija od Agencije za restituciju i Poreske uprave, obavestiti zakupca da li ispunjava uslove propisane zakonom, kao i o datumu zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti. Ovde vidim nelogičnost i ona je u tome da ukoliko se zakupac određene nepokretnosti obrati Direkciji sa zahtevom za njenu kupovinu, normalno bi bilo da u nekom razumnom roku bude obavešten i o njenoj ceni, koju je naravno utvrdio nadležni organ. Jer, kako možete pristupiti zaključenju ugovora o kupoprodaji, a da pri tome sam kupac nije upoznat sa njegovim najbitnijim elementima, a to je cena? Pošto ovde govorimo o nepokretnostima kao o predmetu kupoprodaje, u pitanju su sigurno ozbiljne cifre koje za ovako kratak rok, od mesec, dva ili tri, može veoma mali broj potencijalnih kupaca da praktično pripremi.
Na kraju bih želela da postavim još jedno pitanje, a ono se odnosi na imovinu Vojske Srbije. U Predlogu zakona se navodi da predmet prodaje, u skladu sa njegovim odredbama, ne mogu biti vojni objekti. Međutim, uvidom u oglase Direkcije ustanovila sam da je više od 20 vojnih kompleksa koji nisu neophodni zafunkcionisanje Vojske Srbije oglašeno za otuđenje u prethodnih mesec dana, tako da je jasno da je napravljena suštinska razlika između imovine Vojske koja može da bude predmet prodaje i ona koja to nikako ne može biti.
U svakom slučaju, poslanička grupa Nove Srbije će u Danu za glasanje podržati ove predloge zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.
Srbija ne odustaje od regionalne saradnje i pomirenja, ali Srbija ne odustaje ni od traženja informacija od Sarajeva, odnosno Bosne i Hercegovine za tok istrage o napadu na premijera Srbije, Aleksandra Vučića, 11. jula u Potočarima.
Moje pitanje je upućeno svim nadležnim institucijama u državi Srbiji. U kojoj meri se prati tok istrage? Koje se informacije dobijaju i koje su informacije dobijene do sada, s obzirom da je prošlo 72 sata od napada na premijera i delegaciju Srbije u Potočarima 11. jula?
Imamo informacije da je uhapšena samo jedna osoba. Još uvek ne znamo koji su bili motivi napada, koliko je osoba učestvovalo u tome, zašto je skraćen prolaz za prolazak premijera i delegacije, zašto ograda nije popravljena? Dakle, tražimo iz parlamenta informacije od naših nadležnih institucija o toku istrage.
Od odgovornosti Bosne i Hercegovine i Sarajeva ne smemo da odustanemo dok ne dobijemo kompletne informacije, jer smatram da je bilo dosta izvinjenja, osuda, izgovora i prebacivanja jednih na druge.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske je podneo prijavu protiv nn lica i počeo da sprovodi, rekla bih, jednu zasebnu istragu. Hvala im na tome, ali oni nisu odgovorni za napad koji se desio jer nisu imali nadležnosti. Za to je odgovorna Bosne i Hercegovine i u cilju sprovođenja istrage i dobijanja informacija što pre treba insistirati i na uključivanju međunarodne zajednice u koliko je to potrebno samo da se što pre dođe do pune istine i do punih informacija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.
Uvaženi gospodine ministre, članovi MUP, koji su, na moje veliko zadovoljstvo, danas u velikom broju zajedno sa vama i to je dobro, želim na početku da konstatujem da se aktuelni Zakon o policiji primenjuje već 10 godina, da ste vi, gospodine ministre, upravo rekli u svom obraćanju u Domu Narodne skupštine narodnim poslanicima da je novi zakon u nacrtu, da je praktično gotov, ali da vrlo pažljivo radite na njemu, želite da bude primenjiv, efikasan, da podigne operativnu sposobnost policije i da na jedan moderan i nov način uređuje unutrašnji rad policije, što je u svakom slučaju dobro i smatram da na takav način treba pristupiti i izradi novog zakona i dopunama zakona.
Ono što ovom prilikom želim da istaknem, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe NS, su dve stvari. Prva je da bez obzira na to što je novi zakon već u nacrtu, MUP ovim izmenama i dopunama Zakona o policiji pokazuje da pažljivo prati šta se događa kod nas i u našem okruženju, reaguje na vreme, znači ne čeka se novi zakon, što bi negde bilo možda i opravdano, i to je zaista za svaku pohvalu.
Druga stvar koju želim da apostrofiram ovom prilikom je jučerašnji sastanak koji smo imali sa vama i članovima ministarstva. Mislim da je to dobra praksa koja bi mogla da bude primer i budućim ministrima i drago mi je što dolazi od vas, zato što ste u prethodnom sazivu bili predsednik parlamenta i što vrlo dobro poznajete parlamentarni rad. Mnoge stvari smo već juče doradili i mislim da će se to pokazati kao dobar primer i tokom današnje rasprave.
Takođe, želim da vam kažem da će poslanička grupa NS u danu za glasanje podržati ove izmene i dopune Zakona i želim vrlo kratko da prokomentarišem ovih šest članova.
Prvi je član 14a, početkom maja meseca ove godine imali smo u Kumanovu, u susednoj Makedoniji, terorističke napade. Bili smo suočeni sa situacijom da je makednoska policija sa granice povukla pripadnike svojih policijskih snaga. Mi smo dodatno pojačali prisustvo naše žandarmerije, što je potpuno bilo opravdano, ali potreban je pravni okvir za to pojačano angažovanje i odredbom predloženog člana se upravo to i ustanovljuje, taj pravni okvir, što je u svakom slučaju veoma važno zbog procene bezbednosne situacije, kako na globalnom, tako i na regionalnom planu. Na taj način država i njeni organi moraju biti spremni da adekvatno odreaguju na sve bezbednosne izazove koje donosi trenutak u kome se nalazimo.
Sa rešenjem u članu 14a kompatibilna je i nova formulacija u članu 20a Zakona, koji svakako predstavlja poboljšanje u odnosu na postojeće odredbe, jer na mnogo bolji način precizira unutrašnje ustrojstvo Direkcije policije. Tri jedinice su neracionalne iz ugla angažovanja ljudskih i materijalnih resursa i potpuno je jasno da je ovakvo rešenje izraz sveobuhvatne reforme koja se sprovodi unutar MUP, a koja u stvari za cilj ima racionalizaciju i optimalizaciju iskorišćenja već postojećih ljudskih resursa.
Inače, veza ovog člana i člana 14a jeste i činjenica da se u situacijama povećanog rizika po bezbednost lica i imovine očekuje angažovanje posebnih jedinica policije, čije ustrojstvo se ovim članom dodatno precizira, a sistem komandovanja pojednostavljuje i čini efikasnijim.
Bitnu novinu predstavlja i član 139a, koji predlaže da se policijskom službeniku, uniformisanom ovlašćenom službenom licu koje radi na specifičnim, odnosno operativnim poslovima po potrebi može prestati radni odnos i sa navršenih 50 godina života i 30 godina efektivno provedenih na radnim mestima u MUP.
Treba pomenuti i novi član 111a, kojim se u zakonu uvodi osnov za vršenje bezbednosnih provera po zahtevu drugih organa i pravnih lica, koji je evidentno nedostaje od trenutka kada je stupio na snagu novi Zakon o oružju i municiji.
Želim posebno da naglasim dopunu člana 72. Zakona, koji je bez ikakve dileme naišao i na pozitivan odjek u našoj najširoj javnosti. Njime se daju veća ovlašćenja pripadnicima policije u situacijama kada treba nestalu osobu pronaći. U praksi, to ste i vi rekli, se i sada počinje sa istragom odmah. Tačno je da su za sprovođenje ovog člana neophodne izmene i dopune Krivičnog zakona, jer ne možemo tražiti bez izmena i dopuna Krivičnog zakona tzv. zadržane podatke, ali to ne znači da se proces od zahteva suda prema policiji ne ubrzava, što se ovim članom upravo i omogućuje.
Ono što ovo novo zakonsko rešenje posebno potencira, jeste praktično obaveza hitnog postupanja policijskih službenika u slučaju prijave nestanka lica, gde okolnosti ukazuju na izvršenje krivičnog dela, ali i saradnje i koordinacije policije sa drugim organima, pre svega sa građanima, što je svakako pozitivan pomak u odnosu na postojeće zakonsko rešenje.
Sve u svemu, šest kratkih, ali vrlo efektnih izmena. Svaka od ovih izmena rekla bih da predstavlja adekvatnu reakciju na određene događaje. Tako da, još jednom samo želim da kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u Danu za glasanje podržati izmene i dopune ovog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Gospodine ministre, SOFA sporazum je veliki iskorak u aktivnostima Srbije u okviru „Partnerstva za mir“, kao što ste rekli potpisale su ga 28 zemalja članica NATO-a i 14 zemalja koje su u partnerstvu, između ostalog i Srbija i BiH i Rusija.
Sve mogućnosti saradnje koje imamo u okviru „Partnerstva za mir“ treba da iskoristimo. Srbija je ovaj sporazum potpisala još u januaru 2014. godine, ali ga ne primenjuje i zbog toga se suočava sa brojnim teškoćama prilikom realizacije pojedinih aktivnosti sa državama, učesnicama ovog programa koje se, pre svega, odnose na angažovanje naše vojske u konceptu podizanja funkcionalnih i operativnih sposobnosti za učešće u multinacionalnim operacijama, pa su u tome i razlozi za njegovo donošenje po hitnom postupku.
Zašto je važan ovaj sporazum? Važan je zato što će se njime omogućiti nesmetana vojna saradnja među zemljama, potpisnicama sporazuma, pre svega u pogledu pripreme i realizacije vojnih vežbi. Važan je zbog toga što će se njime omogućiti izgradnja potrebnih kapaciteta za angažovanje naše vojske u multinacionalnim operacijama i važan je zbog toga što ovaj sporazum omogućava postavljenje oficira Vojske Srbije na pozicije štabnih elemenata partnerstva, što predstavlja značajan vid saradnje u okviru navedenog programa.
Kao članica stalne delegacije Srbije u parlamentarnoj skupštini NATO-a, mogu da kažem da se slika Srbije u svetu menja, što se može videti i na našim skupovima koje imamo dva puta godišnje. Pre svega zahvaljujući reformskim procesima, u svim segmentima društva, zemlje međunarodne zajednice prepoznaju Srbiju kao zemlju koja je stub regionalne stabilnosti i koja doprinosi očuvanju stabilnosti na zapadnom Balkanu. Takva konsultativna odluka Srbije u regionu doprinosi konstantnom jačanju međunarodnog poverenja u Srbiju.
Ono što je veoma važno, Srbija želi da bude pouzdan, predvidiv partner Alijanse u okviru „Partnerstva za mir“, u cilju zajedničkog očuvanja mira i stabilnosti u regionu i istovremeno u tome vidi prostor za dalju saradnju u okviru „Partnerstva za mir“.
Veoma je važno što NATO poštuje specifičnosti Srbije, u odnosu na sve druge članice i partnere Alijanse, dok Srbija prepoznaje važnost i ulogu koju NATO ima u sistemu regionalne bezbednosti, posebno ulogu koju ima u vezi sa očuvanjem bezbednosti Srba na KiM, čiji je garant upravo NATO.
Srbija je vojno neutralna i ne teži ka članstvu u NATO, ali vidi prostor za dalje unapređenje saradnje u okviru raspoloživih mehanizama „Partnerstva za mir“. Zato smatram da je u ovoj raspravi danas o SOFA sporazumu važno da zbog građana Srbije istaknem i nekoliko važnih informacija o kojima, po mom mišljenju, treba da se javno govori, posebno kada su ovakvi zakoni na dnevnom redu u parlamentu.
Srbija je zaključila tri sporazuma sa NATO, Sporazum o bezbednosti informacija, Ugovor o usvajanju NATO kodifikacionog sistema i SOFA sporazum o kojem danas diskutujemo. Pored toga, uspostavljeno je vojno predstavništvo Republike Srbije pri misiji NATO, kao i NATO vojna kancelarija za vezu u Beogradu. Naša saradnja sa Alijansom doprinela je i ponovnom otvaranju gornjeg sloja vazdušnog prostora iznad KiM i mislim da je to veoma važno za normalizaciju čitavog vazdušnog prostora.
Saradnja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije sa NATO odvija se kroz nekoliko mehanizama, pre svega u programu partnerstva za mir, ali imamo i individualni program partnerstva i saradnje, proces planiranja i pregleda, koncept operativnih sposobnosti, program za unapređenje obrazovnog procesa iz oblasti odbrane i program za izgradnju integriteta vojske Srbije.
Usvajanje Individualnog akcionog plana IPAP 15. januara ove godine, predstavlja kvalitativni iskorak u procesu dalje saradnje, što iz naše perspektive predstavlja proširenje jednog političkog dijaloga i predstavlja pristup državnih institucija Srbije u integrisan pristup državnih institucija Srbije u daljoj zajedničkoj komunikaciji.
Očekujem da primena IPAP doprinese još boljoj saradnji sa Alijansom, razvoju sistema odbrane, još boljem uspostavljanju interoperabilnosti Vojske Srbije, ali i standardizaciji i intenzivnoj izgradnji vojnih kapaciteta za doprinos miru i stabilnost, kao i boljoj saradnji na bilateralnom nivou, sa članicama NATO.
U vezi sa učešćem u multinacionalnim operacijama, moram da kažem da je Vojska Srbije od UN prepoznata kao lider u regionu i mislim da je veoma važno da uvek kada raspravljamo o vojnim zakonima, to istaknemo. Tokom 2014. godine u 11 operacija UN i EU upućeno je ukupno 539 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Od toga u sedam operacija UN 502 pripadnika trenutno, 324 pripadnika učestvuje u sedam misija UN i tri misije EU, pri čemu je najbrojnije angažovanje od 177 pripadnika u Libanu, a planira se i angažovanje u okviru EU misije u Centralnoafričkoj republici.
Mislim da je na ovoj raspravi danas veoma važno da spomenemo i pismo podrške koje su američki kongresmeni uputili Srbiji, odnosno i našem premijeru i državnom sekretaru Džonu Keriju, 26. juna ove godine. Kongresmeni su se sa premijerom Vučićem sastali tokom njegovog nedavnog boravka u SAD, a kongresmen Rora Baher je sa premijerom razgovarao i u Beogradu, nakon čega je i usledila podrška kongresmena. Iz tog pisma ću istaći samo dve veoma važne informacije, odnosno dva detalja.
Prvi, u njemu doslovce piše – Vlada Srbije pokazuje kontinuiranu posvećenost dijalogu i sprovođenju sporazuma između Beograda i Prištine i Vojska Srbije radi na tome da integriše pripadnike Srpske vojske i policije u 10 misija UN i EU. Učešće Srbije ih čini najvećim regionalnim kontributerima za očuvanje mira, a osme su po veličini u EU, do slovce piše u pismu američkog kontresmena Džonu Keriju.
Ne mogu ovom prilikom gospodine ministre, a da ne pomenem da očekujem, a to ste i na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove ovde u parlamentu rekli da će do kraja godine Srbija dobiti prvu ženu generala, znam da znate koliko je to važno i verujem da je to što ste rekli i na odboru, odnosno da ćemo do kraja godine zaista i imati prvu ženu generala. Smatram da smo mnogo učinili u primeni rezolucije 13/12/5, u primeni Akcionog plana i mislim da treba da nastavimo dalje u tom pravcu, što i ne sumnjam.
Vi ste rekli da je Srbija imala dve rezerve na član 7. samo želim da kažem zbog građana Srbije da su iste rezerve uputile Austrija i Finska i da je važno istaći da građani znaju da po ovom sporazumu ni jedna vojska ne može da uđe u Srbiju ako mi to ne dozvolimo i ako ne postoji odluka za to. Znači, uvek kada potpisujemo ovakve sporazume postoje nedoumice i mislim da ih je važno u raspravama jasno istaći da bi građani bili do kraja informisani.
Na kraju želim da kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati SOFA sporazum. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Svedoci smo porasta porodičnog nasilja. Zbog stravičnih zločina porodičnih zločina u Kanjiži, u Lozoviku, u Čačku, u Beogradu javnost Srbije je zanemela. Međutim, ustavna obaveza svih institucija u Srbiji je da rade svoj posao i da spreče zločine i pojave porodičnog nasilja. Nema opravdanja što nasilnici nisu privedeni, što nisu kažnjeni i što nasilje nije onemogućeno. Potrebne su hitne mere, sistemske mere, zakonske promene koje već duže vremena najavljujemo, a moje mišljenje je da je poslednji trenutak da se one i dese.
Ministar Selaković je juče najavio promene Krivičnog zakona u skladu sa Istambulskom konvencijom, odnosno Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama i decom.
Moje pitanje ministru Selakoviću je kada će se te zakonske promene, kada će one uslediti? Sa ministrom Stefanovićem na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove smo dogovorili o novom Zakonu o policiji promene koje su neophodne za sprečavanje nasilja nad ženama, porodičnog nasilja i nasilja nad decom, a pre svega tu mislim na udaljavanje nasilnika iz stana i zabranu kontakta sa žrtvom koju treba da odredi policija na licu mesta ili najviše 48 sati nakon događaja.
Moje pitanje ministru policije je koliko se u našem školskom sistemu sprovodi prevencija protiv nasilja? I, koliko u nastavnim sadržajima u narednom periodu očekujemo promena, odnosno više gradiva u ovoj oblasti? Zbog toga što je veoma važno da se od najranijeg uzrasta, od predškolskih ustanova vaspitavamo našu decu protiv nasilja.
Imamo problem i sa među sektorskom saradnjom institucija u ovoj oblasti i što imamo različitost postupanja, a ne usklađenost i centara za socijalni rad, policije i tužilaštva. Veliki je problem i to što ne postoji pravilnik o psihijatrijskim bolesnicima koji su pušteni iz psihijatrijskih ustanova. Naime, dok leže u bolnici na psihijatrijama zdravstvo uradi svoj deo posla, ali nemamo kontrolu, adekvatnu kontrolu šta se događa sa njima kada izađu iz bolnice. Vrlo je čest slučaj da ne uzimaju redovno terapije i da ponovo postaju nasilnici.
Takođe, očekujem u narednom periodu usklađivanje porodičnog i Krivičnog zakona sa ciljem da definicija porodice u krivičnom zakonu obuhvati i lica koja su međusobno bila ili su još uvek u zajednici.
Mislim da je ovo zaista okidač, sva ova ubistva koja su se desila za jednu hitnu reakciju i ja je u narednom periodu očekujem i od koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za ravnopravnost polova od svih institucija, resornih ministarstava, policije i tužilaštva.

Gospodine predsedavajući, zaista cenim vaše napore da se svi narodni poslanici drže dnevnog reda i poštuju Poslovnik i da danas u narednom toku ove sednice raspravljamo o predloženim zakonima.
Gospodine ministre, više puta ste rekli, to je zaista činjenica, da je ova oblast dugo bila nerešena i 26. novembar 2013. godine je konačno bio dan kada je prethodni saziv usvojio Zakon o privatnom obezbeđenju. Tada je u raspravi o ovom zakonu više puta rečeno da su prisutne brojne zloupotrebe ovlašćenja prilikom vršenja usluga privatnog obezbeđenja. Ideja je i bila da se ovim zakonom ova oblast uredi na jedan moderan način i da se otklone brojne nepravilnosti uočene u radu subjekata koji se bave ovom delatnošću.
Razlozi za donošenje ovog zakona su bili više nego očigledni zbog toga što se beleži porast angažovanih lica u ovoj oblasti i on iznosi negde do 60.000, kao što je kolega iz JS rekao, otprilike sa računa da se barata sa oko 47.000 komada oružja, a negde je i oko 180 miliona evra, odnosno na tu cifru se godišnje procenjuje finansijski obrt u privatnom sektoru bezbednosti, iako je to samo deo ukupne zarade kompanija koje se bave ovom delatnošću. Još uvek je veliki deo u nelegalnoj, sivoj zoni i zbog toga su podzakonski akti koji uređuju ovaj zakon veoma važni, između ostalog, i zbog toga.
Danas se konstatuje da je navedeni rok za donošenje svih neophodnih podzakonskih akata prekratak i imajući u vidu složenost i raznovrsnost pitanja koja se ovim propisima bave, razumem potpuno nadležne organe da se ovaj rok produži i zaista nije bilo logično očekivati da se u ovom roku sve to završi. Nije to prvi put, nije to ni neuobičajeno i imam potpuno razumevanje za inicijativu predlagača zakona da se rok produži za još osam meseci, jer kakva bi inače bila svrha zakona ukoliko ne dođe do kvalitetnog pomaka u pružanju usluga privatnog obezbeđenja. Da bi se do ovog pomaka došlo neophodno je da svi pripadnici firmi koje se bave privatnim obezbeđenjem prođu adekvatnu obuku.
Što se tiče druge dve predložene izmene, Ministarstvo je verovatno u toku rada na podzakonskim aktima primetilo manjkavosti u članu 4.62. Zakona i predložilo navedene korekcije. Mislim da je ovo principijelno gledano dobar put da se dođe do najboljih mogućih rešenja u zakonima, nezavisno od toga koja se oblast uređuje. Potrebno je da svaka institucija ili nadležni organ koji se na bilo koji način bavi zakonima zauzme proaktivan stav i da adekvatno odreaguje čim primeti određene manjkavosti ili nelogičnosti u tekstu zakona koji treba da se primenjuje, čime se nesumnjivo doprinosi poboljšanju kvaliteta zakonske regulative u celini.
Što se tiče potvrđivanja Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola, zaista bih se složila sa vašom konstatacijom, gospodine ministre, da ovo nisu sporazumi na papiru, da su veoma važni za stabilnost u regionu.
Poslanička grupa Nove Srbije će podržati i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije, pre svega iz dva razloga. Prvi je što se našim državljanima koji iz bilo kojih razloga borave duže vreme u Albaniji omogućava da bez dodatnih troškova steknu albansku vozačku dozvolu na osnovu vozačke dozvole koju im je izdala matična država.
Drugi razlog za ratifikovanje ovog sporazuma svakako predstavlja i činjenica da sporazum sa najbližim komšijama i državama iz regiona ima posebnu, specifičnu težinu, a uzela bih u obzir i složenost odnosa u pojedinim trenucima između države Srbije i Albanije. Ne mogu ovom prilikom da ne spomenem slučaj „drona“ i zapaljivih izjava pojedinih albanskih zvaničnika, ali će svakako ovakvi sporazumi, ali i važni najavljeni zajednički infrastrukturni projekti, kao što su auto put Niš-Tirana ili železnička komunikacija sa albanskim lukama na Jadranu, uz neophodnu finansijsku podršku međunarodne zajednice, svakako predstavljati preko potreban balans kojim se doprinosi stabilnosti u regionu.
Na kraju svog izlaganja samo želim da vas obavestim da će poslanička grupa NS u danu za glasanje podržati oba ova zakona. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi članovi Ministarstva pravde, u potpunosti uvažavam razloge i argumente predlagača za donošenje ova dva zakona. S obzirom da nisam pravnik i ne mogu kompetentno kao deo mojih kolega raspravljati o ovom zakonu, ali ću navesti pet razloga koji su mene kao narodnu poslanicu opredelili da u Danu za glasanje dam svoj glas za Predlog zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.
Pre svega, on je usklađen sa Evropskim sudom u Strazburu. On će omogućiti prema svim procenama brži i efikasniji rad pravosudnog sistema. On štiti ljudsko pravo i pravo na brzo i pravično suđenje. Povećaće poverenje građana da na deo otvora, način, reše svoje probleme i omogućiće efikasniji rad sudstva. Efikasniji rad sudstva je predviđen i nacionalnom strategijom i akcionim planom za njeno sprovođenje, a obavezan nas narodnih poslanika je da kontrolišemo sprovođenje strategije i akcionog plana.
Zbog toga bih iskoristila ovu priliku da navedem samo nekoliko stavki koje su predviđene Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije o pravosuđu od 2013. do 2018. godine. To je, pre svega, automatizacija i standardizacija u postupku sprovođenja, procesna disciplina, insistiranje na konstantnoj edukaciji sudija u primeni sudskog postupka povećanje značaja uloge sudske prakse i naravno odgovornost sudija za kvalitet rada.
Što se tiče predloženih dopuna Zakona o sudijama, po mom mišljenju je čista logika u nameri predlagača da se radni vek sudija Vrhovnog kasacionog suda produži za još dve godine, jer ova najviša sudska instanca ima zadatak da obezbedi jedinstvenu sudsku prasku kao i jednakost stranaka u sudskim postupcima.
Što se tiče predloženog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije u uzajamno i zaštiti tajnih podataka, stav Nove Srbije je da Narodna skupština treba da potvrdi sve bilateralne i multilateralne sporazume i da se po tom našem stavu ne dovodi u pitanje ni ovaj Sporazum sa Ruskom Federacijom o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka.
Nova Srbija će u Danu za glasanje podržati ovaj predloženi set zakona i sporazuma. Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice, kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama su dva zakona i tri sporazuma koja na vrlo jasan način uređuju materiju prevoza putnika, odnosno robe.
Želim na početku da vas obavestim da će poslanička grupa Nove Srbije u Danu za glasanje podržati oba zakona i sva tri sporazuma.
Stepen uređenosti jedne zemlje se upravo i ogleda u tome da se radi zakonom definisan posao, odnosno da svaki deo državne uprave radi ono što mu je zakonom propisano, tako da, po mom mišljenju, treba pohvaliti resorno ministarstvo za angažman u izradi predloga ova dva zakona, kao i prilikom zaključivanja pomenutih međudržavnih sporazuma.
U Zakonu o žičarama za transport, po mom mišljenju, veoma je važna harmonizacija delovanja resornog Ministarstva za saobraćaj i Ministarstva za zaštitu životne sredine. Članovima 21. i 22. ovog zakona je i predviđena neophodnost te tesne saradnje, pre svega zbog toga što je veoma važno određivanje trase žičara, kao i širina i visina bezbednosnog pojasa oko trase žičare, pa je samim tim i neophodna, između ostalog, i koordinacija ova dva ministarstva.
Zaista imamo prvi put ovaj zakon u Srbiji, da se njime uređuje ovim predlogom oblast žičara. Potpuno je normalno da počnemo da vodimo računa i o ovoj oblasti, sa činjenicom da se turizam razvija i da se izgradnja kapaciteta žičara i na Kopaoniku i na Staroj planini i na Brezovici i na Zlatiboru povećava.
Stara planina, po svojim prirodnim obeležjima, predstavlja lokaciju na kojoj treba očekivati najintenzivnije aktivnosti, kada je u pitanju izgradnja sistema žičara i ski-staza kao i prateće infrastrukture, tako da, po mom mišljenju, država ovim zakonom ide u susret neminovnom razvoju ovog vida infrastrukture.
Dobro je što se planira razvoj planinskih centara Republike Srbije. Naši planinski centri su uglavnom u nerazvijenim područjima, tako da će se izgradnjom infrastrukture na njima u stvari povećati i broj turista i razvoj turizma, ali uopšte mislim i da će to povući ka daljem razvoju naše nerazvijene krajeve i što je takođe veoma važno, mislim da će se zaustaviti višedecenijski trend pražnjenja čitavih krajeva naše zemlje, što je, dugoročno gledano, naš veliki strateški problem.
Ovim zakonom predviđa se i mogućnost javno-privatnog partnerstva, kao i koncesionih ugovora u ovoj oblasti, što otvara vrata novim investicijama iz inostranstva i u ovom segmentu naše ekonomije.
Kada pominjem harmonizaciju našeg zakonodavstva sa propisima EU, želim na kratko da se dotaknem i Predloga zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju. Jasno je da se predlagač zakona odlučio da pristupi izradi novog teksta zakona zbog ubrzanog razvoja odnosa u železničkom saobraćaju zasnovanih na potpuno novim osnovama, posebno u razvijenim zemljama EU, kao i zbog potrebe neophodnog usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa pravnim okvirom EU. Dobro je što se ovim Predlogom zakona na neki način prekida sa tradicionalnim konceptom uređenja železnice, što se njime ima tendencija poboljšanja efikasnosti železničkog sistema Republike Srbije i integracija srpskih železnica u železnički sistem EU. Upravo najozbiljniji i svakako najzahtevniji do sada najavljeni infrastrukturni projekti u Republici Srbiji vezani su upravo za izgradnju nove, kao i za revitalizaciju postojeće železničke infrastrukture.
Dobro je što ste sada, odgovarajući kolegi poslaniku na pitanje, izneli ukratko i koncept dalje reforme železnice i daljeg razvoja „Železnice Srbije“, ali bih ja, pre svega zbog građana Srbije, želela da navedem još jedan pozitivan podatak koji sam, pripremajući se za ovu raspravu, čula od direktora „Železnice Srbije“, a mislim da je veoma važan. Prema rečima generalnog direktora „Železnice Srbije“, „Železnice Srbije“ predviđaju dodatnih hiljadu teretnih vozova koji će proći tokom ovde godine našim delom Koridora 10. Prihod od četiri miliona evra ostvariće nacionalni železnički prevoz zahvaljujući transportu robe iz atinske luke u Pireju ka centralnoj i severnoj Evropi. Samo kineska kompanija „Kosko“ zastupila je dva terminala u ovoj luci na period od čak 35 godina, tako da je to rukovodilo planove naše i železnica susednih država da na ovom koridoru u narednom periodu zacrtaju cilj od 2,5 hiljade vozova samo za jednog jedinog klijenta iz jedne od najmoćnijih svetskih ekonomija.
Ovo sve, naravno, ide u prilog najavljenoj modernizaciji pruge Beograd-Budimpešta, koja kao infrastrukturni projekat predstavlja jedan od najznačajnijih prioriteta Vlade Republike Srbije, a svakako je veoma važno da se završi izgradnja pruge Valjevo-Loznica, zatim elektrifikacija drugog koloseka pruga od Pančeva do Beograda, što će za naš krajnji cilj imati bolju povezanost glavnog grada sa Vršcem i državnom granicom sa Rumunijom.
Takođe, sam predlagač zakona ima potpuno u vidu primenu do kraja reforme „Železnice Srbije“ i razdvajanje oblasti poslovanja na infrastrukturni, robni i putnički saobraćaj. Mislim da je ta reforma o kojoj ste vi govorili veoma važna za primenu ovog zakona.
Što se tiče međunarodnih sporazuma, poslanička grupa Nove Srbije je uvek do sada podržavala sve međunarodne sporazume koji su važni za privredni oporavak i ekonomski razvoj Srbije.
Ova dva sporazuma o vazdušnom saobraćaju sa Vladom Ujedinjenih Arapskih Emirata i Narodne Republike Kine takođe idu u tom pravcu i predstavljaju dalji razvoj naše aviokompanije, pre svega zbog toga što je njima predviđeno načelo reciprociteta, kojim se predviđa da se avioprevoznicima ugovornih strana daju jednake šanse i jednake mogućnosti za poslovanje, bez ikakve diskriminacije ili povlašćivanja. Dakle, ni naši arapski ni naši kineski prijatelji nisu pokušali da prilikom izrade ovih sporazuma iskoriste svoju dominantnu ekonomsku poziciju u odnosu na Republiku Srbiju i da pokušaju da za svoje aviokompanije pribave bolji ili povlašćeniji položaj u odnosu na naše avioprevoznike. Svi će imati jednake šanse da u oštroj tržišnoj utakmici pokušaju da zauzmu određenu poziciju na tržištu.
Ono što je za nas posebno važno jeste strateško partnerstvo između ove kompanije i Vlade Republike Srbije, sa ciljem da se obezbedi stabilno i dugoročno poslovanje našeg nacionalnog avioprevoznika. Mislim da je Er Srbija kroz ovaj međunarodni sporazum odnosno ove međunarodne sporazume dobila novu šansu, posebno kao članica alijanse akcijskog kapitala i mislim da će imati lepu priliku koju će, ne sumnjam, i iskoristiti da ostvari dodatne prihode i u punoj meri iskoristi sve finansijske pogodnosti koje pružaju ovi ugovori, kao i zajednička nabavka i zajednička obuka i razvoj kadrova.
Još jednom želim da vam kažem da će Poslanička grupa Nove Srbije ova tri sporazuma i ove zakone u Danu za glasanje podržati. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.
Imam pitanje za ministra zdravlja, Zlatibora Lončara.
Naime, Srbija je prva zemlja u Evropi po stopi smrtnosti od raka, a godišnje ta stopa raste u proseku od 2,5%.
Prema podacima koje ima Institut Batut, od 2001. do 2005. godine od raka su u Srbiji obolele 159.264 osobe. Od 2005. do 2010. godine čak 174.426 građana Srbije.
Informacije od 2010. godine do 2015. godine se pripremaju, biće objavljene na kraju godine ili početkom 2016, ali nažalost stopa umrlih od raka će biti još veća.
Veliki broj građana Srbije zbog toga koristi ulje kanabisa za lečenje. Izdvaja ogromne svote novca i sume za kupovinu tog ulja. Ulje je često sumnjivog kvaliteta, funkcioniše sve preko crnog tržišta, zbog toga je moje pitanje Ministarstvu zdravlja, pre svega ministru Zlatiboru Lončaru, da li Ministarstvo razmišlja u dogledno vreme o izmeni Zakona o psihoaktivnim i kontrolisanim supstancama, a sa kojim bi se dozvolila upotreba kanabisa u zdravstvenom sistemu Srbije.
Takođe, smatram da nam je potrebna jedna stručna analiza po ovom pitanju zbog toga što je jedan deo struke protiv toga, a drugi za.
Takođe, imam informaciju da je potpredsednik Udruženja legalizacija Srbije i direktor Specijalne bolnice „Sveti Sava“ podneo zvaničan zahtev Ministarstvu zdravlja po ovom pitanju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.

Gospodine predsedniče Vlade, uvaženi ministri, poštovani odbornici iz Skupštine grada Beograda, kolege i koleginice narodni poslanici, mi danas već deseti sat raspravljamo o leks specijalisu za „Beograd na vodi“ koji treba da stvori pravni okvir i uslove za realizaciju ovog najvećeg arhitektonskog i građevinskog projekta.

Bez obzira na razlike koje smo pokazali i veliku većinu poslanika koji su za realizaciju ovog projekta, sigurna sam da ćemo se u ovom visokom domu svi složiti da su nam za ekonomski oporavak zemlje potrebne velike investicije i veliki projekti.

Za mene je ovaj projekat veliki iskorak. Za njega je bila potrebna velika hrabrost i odlučnost koju je ova Vlada pokazala i on za mene predstavlja ostvarenje velikog sna koji su znameniti Beograđani postavili kao svoj cilj.

Pravo je svakog od nas da iznosi argument za i da kritikuje, ali kao što je nekoliko mojih kolega ukazalo uvaženi ministar Stefanović, ja do sada nisam čula alternativu onih koji kritikuju, šta oni zapravo nude kao alternativu.

Kada govorimo o ovom projektu, ključno je da razlučimo dve stvari – šta mi gubimo sa njim, a šta mi dobijamo? Iako nisam iz ove struke, navešću jednu činjenicu. Oni koji kažu da gubimo u istorijskom ambijentalnom nasleđu Beograda, navode kao argument da se zbog ovog projekta neće videti Hram Svetog Save, neće se videti „Beograđanka“, crkva Svetog Marka.

Samo želim da podsetim na jednu činjenicu. Kada je ovaj Visoki dom sagrađen 1936. godine, arhitektonska rešenja su bila u tome da on ima fantastičan pogled prema crkvi Svetog Marka. U međuvremenu je podignuta pošta i ja ne vidim šta ona smeta, već naprotiv, ovaj deo Beograda zajedno sa starim dvorom, sa poštom, sa crkvom Svetog Marka, sa ovim prelepim zdanjem predstavlja zaista nešto, najlepše građevine koje imamo u Beogradu.

Naravno da su za mene preovladali argumenti šta mi dobijamo ovim projektom, a mislim da dobijamo mnogo. Mnoge moje kolege su do sada navele da se sklanjaju brodske olupine koje, podsetiću, postoje u reci Savi između 70 i 100 godina. Rečeno je da je sklonjeno 50 i da je ostalo još 10.

Ovim projektom se uređuje neuređeni prostor oko železničke stanice, sređuje se kompletno priobalje, razmešta se železnička stanica „Prokop“ i autobuska stanica. Dobija se velika šansa za oporavak naše građevinske operative i ono što je za mene najbitnije, mislim da se ovim projektom pruža velika šansa našoj deci da imaju budućnost.

To sam videla u očima svoje dece kada sam ih odvela da vide maketu projekta u našoj najlepšoj zgradi koju sada imamo zajedno sa domom Narodne skupštine Republike Srbije, Beogradske zadruge.

Po mom mišljenju, za realizaciju ovog projekta vrlo je važna transparentnost, vrlo je važno da ne dozvolimo i mi, narodni poslanici koji kontrolišemo izvršnu vlast, i sama Vlada da se zbog ne transparentnosti baci mrlja na ovako važan projekat.

Pripremajući se za ovu raspravu danas, u prostornom planu područja potrebne namene uočila sam te pozitivne primere transparentnosti, koji treba da ostanu i nadalje. Na primer, da su troškovi 400 miliona evra za opremanje zemljišta. Od tih 400 miliona evra, Srbija treba da plati, odnosno grad Beograd 125 miliona za izgradnju toplovoda, gasnih i energetskih postrojenja, ali i da je potrebno 392 miliona za železnička postrojenja. S obzirom da naši prihodi na osnovu naknada i participacija koje bi investitor platio za dobijeno zemljište iznose oko 470 miliona evra, mislim da, kada se ta cifra uzme u obzir sa ovim izdacima od 510 miliona evra, se već vidi isplativost ovog projekta.

Još jednom želim da naglasim da će poslanička grupa NS u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Pred nama je Zakon o inspekcijskom nadzoru, veoma važan i razlozi za njegovo donošenje su višestruki. Neshvatljivo je da je ovako važna delatnost u Srbiji do ovog trenutka bila regulisana po zakonu iz 1992. godine o državnoj upravi. Naravno da je ceo sistem i funkcionisao jako loše.
Zaista je poslednji trenutak da raspravljamo o ovom zakonu. Da je on danas na dnevnom redu u Narodnoj skupštini Republike Srbije zbog toga što je reforma inspekcijskog nadzora neophodna i zato što ovim Predlogom zakona treba, pre svega, da delujemo preventivno preko inspekcijskih službi na privredu u Republici Srbiji.
Potpuno je jasno da je po Zakonu o državnoj upravi iz 1992. godine rad inspekcijskih službi otežan, da je njihov način funkcionisanja potpuno prevaziđen i neprilagođen trenutku u kojem se radi i posluje i što po dosadašnjem Predlogu zakona, u stvari sadašnjem Zakonu, imamo veliki broj sukoba nadležnosti, a što dovodi do toga da se neki privredni subjekti nepotrebno višestruko kontrolišu i to obično oni čije je delovanje u najvišoj meri usaglašeno sa zakonom.
Naravno ja ću u svom obrazloženju koristiti sve ovo što su NALED i USAID zapazili. Dobro je što su njihova zapažanja ušla u Predlog ovog zakona, ali takođe mislim da je veoma važno što su u Predlogu ovog zakona potpuno na jednoj strani i privreda i država i inspekcija i što svi imaju potpuno ujednačeno mišljenje o tome da je ovaj zakon neophodan.
Mislim da će ovaj Predlog zakona rešiti mnoge probleme koje imamo, ne samo u radu inspekcijskih službi, nego i u činjenici da je preglomazan normativni okvir sa kojima se mnoge inspekcijske službe susreću. Navešću samo neki od podataka da, na primer, Tržišna inspekcija primenjuje odredbe čak 88 zakona i 25 podzakonskih akata, što zbirno čini 113 propisa. Ne zaostaje mnogo ni fitosanitarna inspekcija sa ukupno 110 propisa, zdravstvena-sanitarna inspekcija sa 91, ali apsolutni šampion u ovom pogledu ipak je Poreska uprava koja primenjuje 149 propisa, od čega čak 132 propisa predstavljaju podzakonski akti.
Kada se svi ovi podaci uzmu u obzir potpuno je jasno da ne čudi činjenica da se značaj inspekcija zanemaruje. Veliki broj propisa, kao i njihove česte izmene koje za posledicu imaju izmenu nadležnosti inspekcija, dovode do ne transparentnosti njihovog rada i stvaraju generalno lošu sliku o inspekcijama i dovode do nepoverenja građana u njih.
Kao što sam rekla, u pravnom sistemu Srbije ne postoji zakon koji na sistematičan način uređuje oblast inspekcijskog nadzora. Ovim Predlogom zakona očekujem da će se unaprediti rad inspekcija, da će se olakšati poslovanje privrede i doprineti opštoj pravnoj sigurnosti.
Evidentna je diskoordinacija u radu inspekcija. Zakonsko rešenje je da se koordinacionom komisijom, kao telom koju obrazuje Vlada i čiji prestižni zadatak jeste praćenje dostignutog nivoa koordinacije inspekcije, ovaj problem reši.
Znam da ste kao Ministarstvo bili u dilemi da li da se ovaj posao poveri koordinacionom telu ili da to bude jedinstveni inspektorat. Potpuno uvažavam razloge zbog čega ste se odlučili za koordinaciono telo, jer ste kao radna grupa uzeli u obzir iskustva zemalja koja su imala jedinstveni inspektorat i koje su imale velike propuste u kontrolisanju inspekcijskih službi, tako da mislim da je u predlogu svakog zakona, bez obzira što svaka zemlja ima određene specifičnosti, vrlo važno uzeti u obzir činjenice i praksu u okruženju koja nas, kada imamo novi zakon, u stvari na neki način tera da dođemo do pravog rešenja.
Ovo što inspekcije nemaju specijalizovani softver, niti jedinstvenu bazu podataka je očigledno do sada predstavljalo veliki problem za funkcionisanje inspekcija. Znam da je trebalo obezbediti novac i doći do te jedinstvene baze podataka. Ona će biti veoma važna u daljem radu inspekcija i mislim da će dovesti do velikih prednosti, da će na taj način biti omogućena sistematična dodela predmeta inspektorima, kao i praćenje tih predmeta, da će biti omogućena transparentnost, jedinstven uvid inspektora u sadržaj dokumenata, razmena podataka, procena rizika i planiranje nadzora.
Verujem da ćete vi do kraja 2017. godine, kako je i planirano, imati zaokružen taj jedinstveni informacioni sistem koji je neophodan u radu inspekcijskih službi.
Slažem se sa svim mojim kolegama koji su rekli da je potrebna i neophodna veća transparentnost u svakodnevnom radu inspekcija. Mislim da će se ovo omogućiti kroz punu dostupnost zakona i podzakonskih akata u elektronskoj formi, što je intencija i predlagača zakona.
Sada se susrećemo svi sa jednim velikim problemom u radu inspekcijskih službi, a to je kapacitet. Nedovoljni su kapaciteti. Imamo nedovoljan broj inspektora, s obzirom na obim posla koji se pred inspekcijama nalazi. Poseban je problem što je broj inspektora manji u odnosu na sistematizaciju radnih mesta. Posebno je ovo izraženo u građevinskoj inspekciji gde je popunjenost kapaciteta na odgovarajuća radna mesta, u skladu sa aktom o sistematizaciji, svega 53,8% i onda dolazimo u situaciju da jedan inspektor na primer kontroliše 1.308 objekata, što je zaista mnogo.
Takođe, posebno brine i činjenica da postojeći kadar nije sistematski obučen za rad, a što za posledicu ima neujednačeno postupanje inspekcija i nizak stepen pravne sigurnosti. Takođe. Zbog toga što u javnom sektoru ne možemo da primamo dovoljan broj radnih mesta, taj manjak je vrlo evidentan i ja verujem da će se ti problemi u narednom periodu rešiti. Oni moraju da se reše da bi inspekcijske službe zaista na pravi način radile svoj posao i dobro je što su sve navedene primedbe na koje sam ukazala predložene u zakonu i u članu 46. koji uređuje uslove za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora, u članu 47. koji uvodi ispit za inspektore, u članu 50. koji uređuje pravo i obavezu stručnog usavršavanja inspektora, u članu 51. uređuje se jedinstveni izgled službene legitimacije i 54. unutrašnju kontrolu inspekcija.
Problem dosadašnjeg zakona je bio i u tome što ne postoji jasan kriterijum za vrednovanje rada inspektora, kao ni sistem njihovog nagrađivanja. Trenutno se rad inspektora ceni tako što se njihov učinak vrednuje na osnovu broja sprovedenih kontrola i izrečenih mera, odnosno kazni, a u stvari intencija treba da bude na samoj prevenciji.
Novi zakon u potpunosti je implementirao ovu sugestiju, tako što je u odredbama u članu 33. uredio poseban postupak prema neregistrovanim subjektima i što jednostavno naglaskom na hitnim postupanjima daje određena ovlašćenja inspektoru.
Vrlo je važno da se uzmu u obzir i određeni amandmani koje su kolege podnele, ima ih 111, i koji se odnose na diskreciona prava inspektora. Ja ne verujem u nikakvu diskreciju. Jednostavno smatram da svaki drugi zakon treba da bude dovoljno jasan i da ima vrlo precizna uputstva po kojima inspektori moraju da rade. Što je zakon jasniji, svima nam je lakše. Što ima manje diskrecionih ovlašćenja, bolje je za svaki zakon.
Takođe, nadležnost inspekcija za preduzimanje mera u borbi protiv sive ekonomije i ovim zakonom je bila vrlo ograničena. U članu 33. kao i u članu 21. utvrđuju se ta ovlašćenja inspektora u velikoj meri na blagovremeno postupanje inspektora čime se dodatno osnažuje normativni okvir u borbi protiv sive ekonomije i mislim da je dosadašnji problem bio i u tome što nije bilo dovoljne i jasne koordinacije između rada inspekcijskih službi, tužilaštva i sudova.
To sada ne može da bude ni samo predmet ovog zakona. To je generalno problem u celoj državi i u primeni svih zakona, ali mislim da se moramo svi truditi da policija, tužilaštvo i sudovi rade u koordinaciji. Imaćemo mnogo veći broj rešenih i sudskih procesa i uopšte rad inspekcijskih službi će biti vrlo transparentan i imaće bolje rezultate.
U članu 9. se uređuju procene rizika i to je izuzetno bitan momenat prilikom planiranja aktivnosti inspekcijskog nadzora i zaista uporedna praksa pokazuje da se u velikom broju zemalja inspekcijska kontrola vrši isključivo na osnovu procene rizika. Takva praksa je zastupljena i u regionu što na žalost kod nas trenutno nije slučaj. Samo 46% analiziranih inspekcija u Republici Srbiji trenutno sprovodi nadzor prema proceni rizika i mislim da su pozitivni efekti ovakvog planiranja mnogostruki, smanjuje se broj nepotrebnih inspekcijskih kontrola kod onih subjekata koji delatnost obavljaju u skladu sa propisima, odnosno kod onih subjekata kod kojih je rizik relativno mali.
Odredbom u članu 18. stav 4. eksplicitno se kaže da inspektor neće pokrenuti postupak po službenoj dužnosti na osnovu predstavke ako je procenjeni rizik neznatan ili je u pitanju zloupotreba prava.
Dakle, i ovde i u ovom slučaju zakonu daje diskreciono pravo da proceni koliko je konkretna predstavka osnovana, a da pri tom ima u vidu već navedenu procenu rizika kao jedan od bitnih parametara.
Što se tiče tih diskrecionih ovlašćenja svoje mišljenje sam dala i još jednom ponavljam da mislim da je i u svakom zakonu vrlo važno da ih ima što manje. Sve u svemu ovaj Predlog zakona stavlja akcenat na preventivno delovanje inspekcijskih službi, ukazuje na planiranje nadzora koje treba da bude zasnovano na adekvatnoj proceni rizika, ima neupotrebljivo bolju koordinaciju mnogobrojnih inspekcija čime se pre svega štiti interes samih privrednih subjekata i ima za cilj ujednačavanje prakse inspekcijskih organa donošenjem mišljenja i instrukcija za postupanje kada su u pitanju iste i slične pravne situacije.
Mislim da je resorno ministarstvo Predlogom ovog zakona uradilo dobar posao, jer su osluškivali mišljenje i puls onih koji su najviše zainteresovani da ova materija se uredi i cilj ovog zakona je da se ojača kapacitet inspekcijskih službi. Očekujem da ćemo u narednom periodu videti njihov bolji rad i da ćemo svi zajedno uz podzakonske akte vrlo brzo početi da osećamo prednost ovog Predloga zakona.
Ovom prilikom želim da vas obavestim da će poslanička grupa Nova Srbija u danu za glasanje podržati ovaj sistemski zakon. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.
Poštovane kolege, uvaženi građani Srbije, pred nama su dva veoma važna zakona i dva sporazuma i razlozi za njihovo donošenje su, po mom mišljenju i mišljenju kolega mojih iz poslaničke grupe Nove Srbije i opravdani i višestruki.
Što se tiče Predloga zakona o ograničavanju raspolaganju imovinom u cilju sprečavanja terorizma, on je u interesu države Srbije. Mi ovim predlogom zakona ispunjavamo naše međunarodne obaveze, usklađujemo naše zakonodavstvo sa međunarodnim konvencijama i rezolucijama, a po mom mišljenju, najvažniji razlog je što su pranje novca i finansiranje terorizma, krivična dela i potrebno je usklađivanje u borbi terorizma naših institucija, pre svega uprave za sprečavanje pranja novca sa odgovarajućim organima stranih država i međunarodnim organizacijama, kao što je to npr. Egmont grupa, kako se pominje u obrazloženju za donošenje zakona.
Potpuno je jasno da je strahovita ekspanzija terorizma na globalnom planu i da ne postoji više ni jedno društvo, ni jedna zemlja koja je razvijena a da je bezbedno. Svet je danas zahvaljujući razvoju modernih tehnologija postao napredan, ali nažalost sa modernih tehnologijama napreduje i terorizam koji je postao globalni fenomen i mogu samo da spomenem nešto što svi znamo, ali uvek treba da spominjemo i nikako ne smemo da zaboravimo napade na novinski satirični časopis u Parizu, nedavne događaje u Belgiji i Danskoj. Međutim, najveći problem u ovom trenutku, kada je u pitanju svetski terorizam, ipak predstavlja Islamska država, koja širi svoje delovanje, ne samo u Iraku, Siriji, već i u Libiji i ne mogu ovom prilikom a da ne spomenem i najozloglašeniju i najokrutniju terorističku organizaciju u Nigeriji, u Africi Boko Haram, koja se nedavno u medijima deklarisala kao organizacija koja želi da se pridruži Islamskoj državi.
Upravo iz ovih razloga, još jednom želim da spomenem da ni jedna zemlja više nije bezbedna, tako da ni Srbija ne sme da posmatra sve ovo zatvorenih očiju, pre svega zbog toga što se mi i nalazimo na raskršću puteva svojim geografskim položajem, onda zbog činjenice da preko naše teritorije prolazi veliki broj ilegalnih migranata, a i zemlja smo koja zbog ratnih događaja 90-ih godina, i dalje nosi na svojim plećima ratno nasleđe. Sve ovo su razlozi zbog kojih su nadležni državni organi i institucije konstatovali da treba da budu na oprezu, što naravno važi i za naše građane.
Zato je svakako dobro rešenje što ovaj zakon na više mesta pominje potrebu tesne međusobne koordinacije između Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, Uprave za sprečavanje pranja novca, Javnog tužilaštva, bezbednosnih službi Ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova, kao i sudova i javnih beležnika.
Bez obzira na činjenicu da se terorističke aktivnosti po pravilu pravdaju visokim motivima, idealima, moje mišljenje je da se na kraju sve svodi na novac i da ukoliko uspemo da presečemo tokove novca svim terorističkim grupama, mislim da smo na dobrom putu da suzbijamo terorizam. Jer, kao što sam i rekla, ideala i nekih idola i uopšte činjenice da oni deluju iz tih razloga verskog fanatizma i drugih, mislim da su u drugom planu, a da je u prvom planu ovaj finansijski razlog, jer na to ukazuju i ogromne sume novca koji nažalost oni traže za otkup stranih državljana, kao i eksploataciju istorijskih lokaliteta na području pod njihovom kontrolom.
Vrlo je važno da se ovim zakonom, kao što je i predviđeno u najkraćem mogućem roku suzbiju sve poslovne aktivnosti osoba koje se bave terorizmom. Takođe je veoma važno što listu ovih terorističkih organizacija stalno ažurira naše nadležno ministarstvo u koordinaciji sa međunarodnim organizacijama. Dobar je predlog što se podnosi redovni izveštaj Narodnoj Skupštini Republike Srbije i član 8. nalaže pravnim i fizičkim licima koji ustanove da se nalaze u bilo kakvoj poslovnoj relaciji sa ovakvim licima, da u roku od jednog dana obaveste nadležne organe. Mislim da je to najbrži mogući rok da se ovakvim predlogom zakona se predviđa njegovom primenom vrlo brzo obustavljanje svih aktivnosti. Zatim se predviđa da se dostave raspoloživi podaci o licu i imovini i sprečava se bilo kakva vrsta prometa.
Kada smo kod ovih prekršaja predviđenih u članu 20. ja lično mislim i moje kolege da su tu trebale da budu novčane kazne strožije za odgovorna lica koja rade u sudu, APR-u i beležnike, jer u slučaju kada urade overu ugovora o prometu nepokretnosti ili upis u odgovarajući registar protivno odredbama zakona ipak direktno pomažu licima za koje postoji opravdana sumnja da su upletena u terorističke aktivnosti i da raspolažu imovinom.
Što se tiče Predloga izmena i dopuna Carinskog zakona, potpuno je jasno strateško opredeljenje Republike Srbije za sticanje punopravnog članstva u Svetsku trgovinsku organizaciju i da je to jedan od osnovnih razloga za predlog ovog zakona.
Takođe, predloženim rešenjima usklađuju se prekršajne odredbe Carinskog zakona sa novim rešenjima u Zakonu o prekršajima iz 2013. godine. Uvodi se prekršajni nalog kao novi institut kojim se ide u pojednostavljenje procedure kada su blaži carinski prekršaji u pitanju i opravdano se očekuje veći priliv novca u budžetu.
Rešenje predloženo u čl. 14. i 15. zakona je fleksibilnije od postojećeg i samim tim predstavlja napredak u odnosu na dosadašnju praksu. Ukoliko carinski organi procene na osnovu svojih ovlašćenja da je predložena garancija adekvatna i prihvatljiva kao garant može da se pojavi svako domaće pravno odnosno fizičko lice, dok se do sada baratalo isključivo sa bankarskom garancijom kao vidom obezbeđenja naplate carinskog duga.
Kada je u pitanju Sporazum o zajmu sa Nemačkom finansijskom institucijom KFT iz Frankfurta, potpisanom u novembru prošle godine, činjenica je da se njegovom ratifikacijom Srbija zadužuje za dodatnih 15 miliona evra. Međutim, prilikom procene svakog ugovora mislim da treba pažljivo izvagati šta se njima u perspektivi dobija. Projekat energetska efikasnost u javnim objektima prevashodno se odnosi na školske zgrade i ima za cilj da pomogne stvaranje boljih uslova za boravak i rad učenika i nastavnog osoblja u školama i drugim obrazovnim institucijama.
Mislim da je predviđeno da se u više od 30 škola u Republici Srbiji ova sredstva ulože za poboljšanje energetskih svojstava. Mislim da su i dobri uslovi ovog ugovora jer je fiksna kamatna stopa na nekih 2,1% na godišnjem nivou, da je period trajanja zajma od 12 godina, a imamo i grejs period od tri godine. Provizija na ne povučena sredstva iznosi samo 0,25% godišnje, ali mislim da je veoma važno da, kada uzmemo zajam, počnemo da koristimo sredstva što pre, da su projekti spremni i da bez obzira na penale, koji su minimalni koje plaćamo, ipak je to deo novca koji ne treba da ide na ovaj način.
Svaki bilateralni ili multilateralni sporazum koji Republika Srbija potpiše, u načelu je u interesu države, odnosno građana i stoga ćete uvek za to imati podršku Poslaničke grupe Nove Srbije. Tako i ovaj sporazum sa Albanijom olakšava carinske procedure i omogućava efikasniju borbu protiv krijumčarenja i ostalih oblika povreda carinskih propisa. Ovakav sporazum će svakako još više dobiti na aktuelnosti ukoliko dođe do realizacije najavljenih, značajnih, infrastrukturnih projekata kao što su izgradnja auto-puta Niš - Tirana, odnosno rekonstrukcija pruge Beograd – Bar sa produžetkom prema lukama Drač i Valona na Jadranu.
Poslanička grupa Nove Srbije će u Danu za glasanje podržati oba ova zakona i oba ova sporazuma i na kraju, gospodine ministre, moram da iskoristim priliku da vas pitam u vezi preduzeća „Saratekst“ u Rači, koje ima zaposlenih 35 do 40 radnika, bolje reći tekstilnih radnica i koje ostvaruje promet izvoza na mesečnom …

… dobro, u redu je, ali je vrlo važno. Ja imam još vremena. Onda ću ministra obavestiti lično. Hvala.