Hvala gospodine predsedniče.
Gospođo Đukić-Dejanović, vi ste kao ministar zdravlja zatekli mnogo problema, mnogo nasleđenih problema i ovim setom zakona očigledno pokušavate da stabilizujete prilike u zdravstvu uopšte. Dug od 13 i po milijardi je zaista pretio da uruši zdravstveni sistem i ovim predlogom zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova i pretvaranju u javni dug, uspeli ste u ovom trenutku da obezbedite održivost zdravstvenog sistema, funkcionisanje uopšte zdravstvenog sistema i tako sam opstanak veledrogerija.

Kao zamenik šefa.

Očigledno je da ovaj gordijev čvor nije mogao na drugi način da se reši nego na teret poreskih obveznika i nadamo se da će dinamika izmirenja ovih obaveza, predviđena Predlogom ovog zakona, popraviti stanje u zdravstvu u narednom periodu. Sa druge strane, da neće mnogo opteretiti budžet koji je ipak za 2013. godinu restriktivan.
Takođe, ostaje nada da će u vremenu koje tek dolazi ukupni privredni i ekonomski ambijent se povremeno popravljati, što će rezultirati boljem stanju i u budžetu Republike Srbije, a samim tim i manjim opterećenjem poreskih obveznika. Po istraživanjima i skalama kažu da je zdravstvena zaštita u Evropi najgora u Srbiji. Svi oni koji se bave tim istraživanjima moraju da znaju da su i ulaganja u zdravstvo najmanja u Evropi, iz budžeta Republike Srbije.
Zdravi građani su temelj budućnosti svakog društva i razvoja svake zemlje. U tom smislu, sistem zdravstvene zaštite se ne može posmatrati kao potrošnja, već kao investicija. Ciljevi koji se žele postići predloženim izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti poboljšavaju prilike u samom zdravstvu. Na neki način očekujem da će u narednom periodu ta skala, kada je u pitanju Srbija, se popeti na neki viši nivo i da nećemo biti zemlja koja je po zdravstvenoj zaštiti na poslednjem mestu, pre svega zbog toga što se povećava broj ugroženih kategorija koje obuhvatate ovim predlogom zakona, što se unapređuje društvena briga o ljudima i na obavezama koje preuzima pokrajina i lokalne samouprave. I ono što je po meni najvažnije je činjenica da vi centralizacijom javnih nabavki zapravo rešavate najvažniju stvar u zdravstvu, a to je sistemska korupcija.
Juče ste u svom izlaganju pitali nas poslanike da vam predložimo da li će taj sistem javnih nabavki, celu proceduru sprovoditi Fond ili uprava pri ministarstvu. Za mene kao narodnog poslanika je to potpuno nevažno. Zbog čega? Zbog toga što ako se postave stvari kako treba od samog početka, potpuno je nebitno da li će to sprovoditi uprava ili Fond. Važno je da ćete po procenama koje imate u samom startu smanjiti 20% korupciju. To je nešto što je zaista najbitnije.
Važno je i što predlogom izmena ovih zakona pooštravate finansijsku odgovornost i što će se stvoriti veća disciplina zdravstvenih ustanova kao korisnika javnih sredstava i što se predlogom ovog zakona precizno uređuje kadrovski plan, kada je u pitanju zapošljavanje.
Što se tiče trećeg Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, takođe je vrlo važno što se u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja pojavljuju ugrožene kategorije, što struka ima svoje mesto u sklopu mogućnosti kada se bliže uređuje način i postupak stavljanja lekova na listu i što se omogućava Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja da kada je to neophodno može da izvrši plaćanje u ime i za račun zdravstvenih ustanova iz svojih sredstava.
Vi ste, po meni, za ovih nekoliko meseci uradili tri ključne stvari. Sprečili ste urušavanje zdravstvenog sistema. Centralizujete sistem javnih nabavki i ono što je za mene vrlo važno, pokrenuli ste "Torlak". Ako u narednom periodu uspete da obezbedite transparentnost ulaganja u projekte u zdravstvu, za to su bile velike kritike do sada i ako uspete da imate pomaka kada su u pitanju liste čekanja, vi ćete u ovom parlamentu od narodnih poslanika imati veliku podršku. Imate je i sada, jer ste za ovo kratko vreme mnogo uradili. Zahvaljujem vam se na tome i želim da vam kažem da će poslanička grupa NS u Danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Hvala.

Gospodine predsedniče, slažem se sa vama što smo posle određenog vremena uspeli da se vratimo na temu.
Za poslaničku grupu Nova Srbija je, posle Zakona o budžetu, ovaj set zakona u okviru treće tačke dnevnog reda ove sednice veoma važan za likvidnost privrede i za finansijsku disciplinu.
O svakom od ovih zakona ću izreći po nekoliko rečenica, u smislu predloga i neophodnosti zbog čega smatram da treba da budu izglasani.
Predlog zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama pokazuje rešenost države da se izbori sa stanjem u privredi, gde svako svakom duguje.
Cilj ovog zakonskog predloga je da država bude primer za poštovanje rokova, umesto generator nelikvidnosti.
Apsolutno se slažem da ovim zakonom treba da menjamo sistem u kome je postojao običaj da se obaveze preuzimaju bez plaćanja i da se dugovi gomilaju.
U potpunosti podržavamo predlog da se rokovi plaćanja za privredu ograniče na 60 dana, a za državu do 45 dana, kao i kazne koje su predviđene zakonom za nepoštovanje rokova.
Iako su mnoge kolege i sam ministar Dinkić rekli da je ovo šok terapija za našu privredu, od nekog reda moramo krenuti, jer je potpuno nedopustivo da rokovi naplate budu 129 dana u Srbiji i da smo zemlja koja ne samo da zbog toga zaostaje u odnosu na članice EU, nego smo duplo gori i od Crne Gore, BiH, Makedonije, zemalja u okruženju.
Takođe, smatram da je vrlo važno što je EU odredila neki rok za mart 2011. godine, da postoji obaveza država članica EU da izvrše njenu implementaciju. Mi smo zemlja koja očekuje rok za počinjanje pregovora. Mislim da je ovo trenutak kada se neke stvari, loše poslovne navike, ukorenjene u našem privrednom ambijentu, konačno počnu da se menjaju, bez obzira što nemamo tu obavezu kao članica EU.
Ono što me posebno raduje u okviru ovog zakona jeste činjenica da je i ovde prepoznata potreba da se stimuliše poljoprivreda, poljoprivredna proizvodnja. U članu 3. stav 6. kaže da se registrovana poljoprivredna gazdinstva, odnosno zemljoradničke zadruge izuzimaju od ove odredbe kada je u pitanju nabavka repromaterijala za obavljanje osnovne delatnosti.
Posebno mi je drago što je prihvaćena sugestija u postupku javnog slušanja, da se ovaj rok još više skrati, na 45 dana.
Novost u ovom zakonu predstavlja i odredba u članu 5. koji propisuje kaznu od 20 hiljada dinara za kašnjenja u plaćanju. Ova kazna je više nego simboličnog karaktera u odnosu na više milionske obaveze, ali smatram da je ovo takođe dobar potez.
U članu 8. i 9. zakona uspostavljena je nadležnost Uprave za trezor, odnosno Ministarstva finansija nad vršenjem nadzora nad sprovođenjem ovog zakona. Takođe je izuzetno važno da odredba člana 10. predviđa da se sudski postupak izvršenja ne izmirenih novčanih obaveza vrši u primenu načela hitnosti postupanja.
Na kraju, ostavljen je primeran rok od četiri meseca do početka primene ovog zakona, što smatram da je takođe korektno rešenje.
Što se tiče Predloga zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanja poreskog duga, smatram da prvi treba da spreči gomilu dugova, a da će drugi rešavati stara dugovanja. U tom procesu država će kraćim rokom plaćanja i oprostom poreskih kamata učiniti taj prvi neophodan korak koji je vrlo važan za podsticaj privrede.
Otpis kamata neće pomoći samo onima koji duguju, već i onima koji sa njima posluju. Sa stanovišta pravičnosti, treba imati u vidu da je veliki broj preduzetnika bio sprečen da ispunjava poreske obaveze zbog nemogućnosti da na vreme naplati svoja potraživanja.
Ono što je vrlo važno što ovim zakonom predlagač menja u odnosu na prethodnu situaciju je ta cirkulacija novca kroz privredu, koja će omogućiti da država sačuva stabilnost i obezbedi finansiranje unapred za nekoliko meseci, a ne nedelju za nedeljom kako je to do sada bila praksa. Na taj način, svi oni koji rade u školama, bolnicama, sudovima ne moraju da strahuju da li će dobiti na vreme plate.
Ono što je najvažnije u ovom zakonu, poslanička grupa NS smatra da se njima u stvari menja sistem koji je ranije omogućavao nedisciplinu države, a sada kroz izmirivanje starih dugova pravimo sistem da se ne prave novi dugovi i to je dobro. Ako u tome uspemo, slažem se sa ocenom Ministarstva finansija, pre svega ministra Dinkića, da ćemo imati najmanje 2% privredni rast u narednoj godini i da će to konačno osetiti i građani.
Konačno, fiskalno rasterećenje preduzetnika bi trebalo da dovede do očuvanja radnih mesta, novog zapošljavanja, tj. do većeg ulaganja poslodavaca u sopstvenu osnovnu delatnost, a jedini problem kada je u pitanju Zakon o otpisu kamata jeste da su u neravnopravni položaj dovedeni oni koji su do sada redovno izmirivali svoje obaveze. Vi ste, gospodine Dinkiću, više puta do sada rekli da je to za vas moralna dilema, kako na neki način odvojiti one koje treba pohvaliti zbog otplata i redovnog izmirivanja svojih obaveza od onih koji to do sad nisu činili.
Što se tiče Predloga zakona o javnim preduzećima, smatram da su sva naša preduzeća do sada bila javna, a da se uglavnom, čast izuzecima, radilo tajno, a ovaj predlog zakona bi trebalo da dovede do povećanja efikasnosti i transparentnosti njihovog rada. Najveći problem naših preduzeća su dugovi i korupcija i mislim da će ovaj zakon, pre svega postupkom za imenovanje direktora, koji je vrlo transparentan i javan, kao i članovima od 37. do 39. koji definišu situacije i razloge zbog kojih je moguće razrešiti direktore javnih preduzeća, u mnogome omogućiti da se na neki način smanji korupcija u ovim javnim preduzećima.
Članovi 43. i 44. propisuju obavezu postojanja komisije za reviziju u javnim preduzećima, čiji je osnivač Republika Srbija, a naročito smatram da je važna odredba člana 53. koji propisuje obavezu javnih preduzeća da Ministarstvo finansija mesečno dostavlja izveštaj o rokovima izmirenja obaveza prema privrednim subjektima, a koji su utvrđeni drugim zakonom o kome danas raspravljamo i koji promoviše načela finansijske discipline i jednakosti položaja svih učesnika na tržištu.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, mislim da je veoma važno što se ovim zakonom precizira sastav upravnog odbora Fonda, koji će pre svega omogućiti da se u najkraćem mogućem roku obrade zahtevi privrednih subjekata za dodatnim finansiranjem.
Bitna novina je i da Republika Srbija garantuje za garancije koje izdvaja Fond, ali pre svega mislim da je veoma važno što će ovaj zakon omogućiti lakši pristup bankarskim kreditima, kao i da se investitorima pre svega približi uloga Fonda za razvoj.
Ovo su sve razlozi koji trenutno postoje i koji predstavljaju teškoće u dobijanju jeftinih kredita kod poslovnih banaka, a koje će ovaj zakon rešiti.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, složila bih se sa ministrom Dinkićem da je ovde vrlo važan rok ovaj 30. jun 2014. godine i da će ovim predlogom poverioci privrednih subjekata čija potraživanja nisu nimalo zanemarljiva i čija je likvidnost često ugrožena, kao posledica nemogućnosti naplate, moći da sa većim stepenom sigurnosti planiraju svoje dalje poslove, nego što je to bio slučaj do sada.
Kada je u pitanju privatizacija, ne mogu a da ne spomenem da je zatečeno stanje po pitanju privatizacije katastrofalno, da je 80% privatizovanih preduzeća u postupku stečaja, da je svaki četvrti ugovor raskinut, a da ceh zbog toga plaćaju građani. Ako hoćemo da budemo ozbiljna demokratska država, ne smemo da dozvolimo da ostanu nekažnjeni počinioci krivičnih dela u privatizaciji. Zbog toga nastojanje ove Vlade, a pre svega potpredsednika Vučića, podržavamo, da prosto nastoje da se ne ispitaju samo ove 24 privatizacije koje traži EU, nego sve sporne, a kojih ima veoma mnogo.
Predlog zakona o zateznoj kamati je nastao pre svega zbog odluke Ustavnog suda iz jula ove godine, kojom je ustanovljeno da je obračun kamate neustavan. Ovaj zakon o zateznoj kamati to rešava i u skladu je sa EU.
Kao što sam rekla, ovi zakoni su vrlo važni prateći zakoni primene novog budžeta za 2013. godinu i poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, uvažene kolege, poštovani građani Srbije, Nova Srbija će u Danu za glasanje podržati ovaj sporazum.
Vrlo smo svesni važnosti potpisivanja ovog sporazuma i njegove ratifikacije u budućoj saradnji između Srbije i Mađarske. U tom cilju, radi njegove bolje primene, želimo da ukažemo na važnost ovog zakona, koji je vrlo precizan i jasan, ali i na neke odredbe koje treba ne promeniti, nego jednostavno na probleme koje treba prevazići u njegovoj boljoj primeni i funkcionisanju.
Ovaj sporazum između dve vlade treba da omogući harmonizaciju kontrola robe preko državne granice, s jedne strane. S druge strane, državna granica treba da bude lako prohodna za građane, a neprobojna za ilegalne migrante i kriminalce.
Kao što je gospodin Obradović rekao, gospodin Dačić je, potpisujući ovaj sporazum 24. januara u Subotici sa svojim kolegom Šandorom Pinterom, rekao da cilj ovog sporazuma treba da bude bolja kontrola tzv. zelene linije, s obzirom na to da u našoj zemlji boravi više od 3.000 azilanata i da je u našu zemlju ušlo preko 5.000 ilegalnih migranata i da imamo veliki problem i sa smeštajnim kapacitetima azilanata, s obzirom da Bogovođa i Banja Koviljača mogu da prime samo nešto više od 150 ljudi.
Vrlo je važno što ovaj sporazum u članu 20. omogućava otvaranje zajedničke kancelarije, kako je i rekao uvaženi kolega Milićević, koja će omogućiti razmenu informacija između dve zemlje sa posebnim osvrtom na imigrante, krijumčarenje ljudi, droge, vozila i druge robe.
Takođe, pozdravljamo napore ove vlade da se u cilju rasterećenja najfrekfentnijih prelaza planira i otvaranje novog graničnog prelaza Bački Vinogradi-Aštohalom, što predviđa član 6. ovog zakona.
Član 14. ugovora predviđa da se ugovorne strane mogu dogovoriti da sprovedu zajedničku kontrolu putnika u železničkom saobraćaju dok voz stoji ili u toku tranzita, sve u cilju smanjenja vremena čekanja na prelazak državne granice. Samim tim, ovaj član će olakšati položaj putnika koji koriste voz.
Ono što je ovim zakonom pre svega važno, osim ovoga što sam rekla, je i ekonomska saradnja Srbije i Mađarske, ali i iskustva koje Srbija treba da iskoristi od Mađarske u cilju bržeg pristupanja EU.
Ove dve zemlje povezuje i Dunavska strategija, a Srbija i Mađarska su u okviru pogranične međunarodne saradnje zajedno realizovale 183 projekta koje je EU finansirala sa 34,3 miliona evra.
U realizaciji ovih predpristupnih projekata postoje određeni problemi. Njihove prevazilaženje treba da bude prioritet ove vlade. To je nešto na šta sam htela da ukažem u svom izlaganju. Problem je u tome što najveći deo projekata, otprilike 70, odnosi se na tzv. meke projekte iz oblasti ekonomske saradnje, obrazovanja, kulture, a manje na finansiranje infrastrukture i zaštitu životne sredine.
Očigledno je ljudima lakše da naprave projekte iz oblasti koje ne iziskuju traženje dodatnih dozvola od centralnog nivoa vlasti, jer bi onda ceo postupak trajao duže. S obzirom da je prioritet ove vlade smanjenje procedura za dobijanje dozvola, očekujem da se pojednostavi i skrati procedura, kako bi novac iz evropskih fondova, dobijen za ove projekte pogranične saradnje, bio usmeren i na infrastrukturne i projekte iz oblasti zaštite životne sredine.
Druga prepreka je što Srbija još uvek nije potpisala i ratifikovala Evropsku okvirnu konvenciju o prekograničnoj saradnji ili tzv. Madridsku konvenciju. Ni smo jedna od pet zemalja koja nije potpisala ovu konvenciju, iako ona daje zakonski okvir lokalnim i regionalnim vlastima da sarađuju sa prekograničnim opštinama, bez bojazni da će ugroziti nacionalni suverenitet.
Jedan od problema je i nedostatak kapaciteta jednog dela naših opština da pripreme projekte prema standardima EU, kao i obaveza da učesnici sufinansiraju projekat sa najmanje 15% vrednosti iz sopstvenih izvora. Da bi se ti problemi rešili u potpunosti potrebno je da resorno ministarstvo za lokalnu samoupravu i regionalni razvoj omogući edukaciju dela opština kako bi konkursi bili napisani po evropskim standardima, a da u preraspodeli budžetskih sredstava rukovodstva naših opština nađu mogućnost za finansiranje ovih projekata, jer je njihova dobit višestruka, a gubljenje tih sredstava je trajno i nepovratno.
Upoređujući ekonomske pokazatelja Srbije i Mađarske, Mađarska je prošle godine imala izvoz od 80 milijardi evra, a Srbija od 5,4 milijarde evra. Sa druge strane, Srbija je za Mađarsku drugo najveće izvozno tržište u bivšoj SFRJ i prvo uvozno, što znači da Mađarska uvozi više iz Srbije nego iz Hrvatske.
Izvoz Srbije u Mađarsku se u poslednjih deset godina povećao šest puta, sa 11,6 miliona na 856 miliona dolara. Spoljno-trgovinska razmena Srbije i Mađarske u 2011. godini iznosila je milijardu i 208 miliona dolara, što je povećanje od nekih 16% u odnosu na 2010. godinu, a verujem da će ovi statistički pokazatelji biti još bolji ove i svake naredne godine, jer ova Vlada prepoznaje značaj saradnje u regionu, što potvrđuju i nedavne posete predsednika Nikolića Makedoniji, Grčkoj i Mađarskoj i da će se ratifikacijom ovog sporazuma omogućiti još efikasnija saradnja u svim oblastima.
U cilju stvaranja harmoničnog i kooperativnog regiona sa održivim i bezbednim okruženjem, Nova Srbija će u danu za glasanje podržati ratifikaciju ovog sporazuma. Hvala.

Nova Srbija pozdravlja predlagača koji je ovim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti pre svega imao jednu humanu i dobru nameru, a to je da olakša prikupljanje sredstava za humanitarne potrebe, budući da je javnim preduzećima koja prikupljaju i obrađuju lične podatke građana zabranjeno da šalju uplatnice za bilo kakve humanitarne akcije.
Te uplatnice koje će građani dobijati uz račun omogućavaju svima koji to žele da daju humanitarnu pomoć, da ne lutaju i ne traže po štampi i ne raspituju se gde mogu uplatiti novac. Pokazalo se da je zbog odredaba važećeg zakona kojim je pomenutim preduzećima bilo zabranjeno da obrađuju podatke građana smanjena mogućnost rešavanja ogromnih problema građana. Građani koji ne žele da uplaćuju novac za humanitarne potrebe mogu uvek da bace listić ili oni koji ne žele da ih dobijaju treba o tome da obaveste preduzeće koje je onda u obavezi da im više ne šalje uplatnice uz račun. Potpuno je jasno da će ovim izmenama zakona biti smanjen pritisak na budžetska sredstva i lokalne samouprave.
Naravno da kolege koje su govorile pokazuju zabrinutost i izmenama i dopunama ovog zakona o zloupotrebama podataka o ličnosti, ali ovom prilikom ne bih o njima da govorim, zbog toga što smatram da je namera predlagača bila pre svega dobra i humana i plemenita stvar da pomogne ljudima i u enklavama i uopšte ljudima kojima je potrebna pomoć. Samo ovom prilikom želim da navedem jedan primer, koji je iz prošle godine, a koji pokazuje da je upravo namera gospodina Mikovića da ovim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti pomogne mnogima kojima je potrebna pomoć, a odnosi se pre svega na zahtev Omladine JAZAS, koja je 24. novembra 2011. godine uputila molbu Povereniku za informacije od javnog značaja da on da saglasnost da uz račun za Infostan za novembar 2011. godine upute uplatnicu kojom bi ustvari ukazali na borbu protiv side.
Naravno da je Poverenik bio onemogućen da bilo šta uradi i vrlo su interesantna njegova obrazloženja. Prvo, poverenik je odgovorio da na osnovu nadležnosti utvrđenih ovim zakonom Poverenik je ovlašćen da daje saglasnost jedino u slučaju iznošenja podataka ličnosti iz Srbije i drugo, da u skladu sa načelima ovog zakona Javno preduzeće za Infostan može da obrađuje podatke o ličnosti samo ako za to ima zakonsko ovlašćenje ili pristanak lica na koje se ti podaci odnose.
S obzirom da u ovom slučaju, a pre izmena i dopuna ovog zakona, Javno preduzeće Infostan nema ni zakonski osnov, ni pristanak lica da lične podatke građana koje dobije u svrhu ostvarivanja objedinjene naplate komunalnih usluga koristi i u druge svrhe, npr. da uz mesečni račun dostavi i uplatnicu JAZAS-a, mislim da se pokazao kao problem. Zbog toga će poslanička grupa NS podržati ovaj zakon, uz stav da se amandmanima izbegnu i spreče sve zloupotrebe oko zaštite podataka o ličnosti. Hvala.

Hvala.
Gospodine predsedniče, uvažene kolege, gospodine ministre, uvažavajući sve ovo što ste do sada rekli obrazlažući izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju i sve ovo što ste upravo sada rekli posle ove načelne rasprave, sigurna sam da ćete se složiti sa mnom da je za rađane Srbije od izuzetnog značaja to što je stvaranjem pravnog okvira za donošenje nacionalnog okvira kvalifikacija za nivo visokog obrazovanja, Srbija više nije poslednja zemlja u regionu koja nema ovu odredbu u okviru Zakona o visokom obrazovanju.
Ponosna sam na to što su narodni poslanici NS više puta u svojim diskusijama u ovom uvaženom Domu ukazivali da je nemoguće sprovesti reformu visokog obrazovanja zakonom koji je donet još 2005. godine bez stvaranja nacionalnog okvira kvalifikacija.
Takođe sam sigurna da ćete se složiti sa mnom da zbog toga godinama unazad nismo znali kako da definišemo zvanja i nivoe obrazovanja. Još veći problem je bio u tome što je Nacionalni savet za visoko obrazovanje uradio ovaj dokument koji je, kako kažu, stajao u fioci zbog toga što se ispostavilo da za njega nisu nadležni.
Ti problemi su sada prevaziđeni i vrlo brzo očekujem da će nadležno ministarstvo i država Srbija, primenom ovog zakona, znati koje kadrove školuje i za šta raspisuje konkurse. Podjednako je važno da ovaj dokument uskladimo sa evropskim, ne samo zbog toga što smo tu obavezu preuzeli pristupanjem evropskom prostoru, već i zbog toga što kada naš dokument uskladimo sa evropskim, naši đaci gde god da odu mogu da pokažu šta su učili i za šta su kvalifikovani.
Gospodine ministre, u Srbiji danas postoji 1.500 studijskih programa. Međutim, to ne znači da postoji toliko i zvanja. Zbog toga je Srbiji potreban ovaj dokument koji bi jasno definisao koja zvanja, veštine i nivoi obrazovanja stoje iza svake stečene diplome.
Ne moramo da imamo toliko zvanja, ali treba da definišemo šta ko ume da radi kada završi fakultet. Na primer, kada neka strana kompanija ovde raspiše konkurs, kandidatima su male šanse jer treba da imaju diplomu i zvanja prema međunarodnim standardima. Ovako strancima do sada nije bilo jasno šta oni znaju da rade.
Nacionalna služba za zapošljavanje se suočava sa brojnim problemima i vama je sigurno poznat podatak da 60.000 diploma u Srbiji nije prepoznato na tržištu rada, pa ti akademski građani uzalud čekaju posao.
Mnoge moje kolege su ovde navodile razne primere. Navešću i ja jedan svog prijatelja, diplomiranog filologa opšte književnosti i teorije književnosti, koji kaže da kada se obrati Nacionalnoj službi za zapošljavanje, da mu otvoreno kažu da za njega ovde nema posla. Poslodavci u Srbiji znaju šta hoće, ali ne mogu da budu sigurni da nečija diploma garantuje da ima to što im treba. Poslodavci takođe ne pitaju koju diplomu imaju, već šta znaju da rade oni koji konkurišu za posao.
Takođe, vrlo je važno primenjivati sve procedure koje ovaj zakon predviđa, te nadležni u tom slučaju moraju biti i dosledni i rigorozni. To znači da se ne smeju davati diplome onima koji ne mogu da rade ono šta na tim diplomama piše. Ukoliko takvi dolaze kod poslodavaca i pokaže se da ne mogu da rade, ceo sistem postaje nestabilan.
Navešću još neke od problema sa kojima se suočavaju visokoškolci, npr. koji stepen obrazovanja da navedu prilikom prijavljivanja za stipendiju u inostranstvu.
Diplome specijalističkih studija koje studenti dobijaju nakon završetka četiri godine fakulteta na evropskim univerzitetima ne postoje, pa visokoškolci često imaju nedoumice koji stepen obrazovanja da navedu prilikom prijavljivanja za stipendiju u inostranstvu.
S obzirom na to da evropski prostor visokog obrazovanja podrazumeva trociklički sistem, odnosno osnovne magistarske i doktorske studije, specijalističke studije, nažalost, ne postoje. Studenti se pitaju – kakav će biti njihov status prilikom prijave za master studije na stranim univerzitetima? I postavlja se jedno od ključnih pitanja – kako motivisati studente da upisuju specijalističke studije?
Dosadašnji izostanak NOK-a omogućio je da se na nekim fakultetima povećao broj studenata, a na nekima se školuju studenti koji nemaju šanse za zapošljavanjem. Verujem da će i sada biti uređen prostor, kada je u pitanju i ova komponenta. Takođe, važno je istaći da svaki NOK ima svoje specifičnosti i odnosi se, pre svega, na potrebe zemlje u kojoj se donosi, te bi ovo što smo do sada govorili u prilog usvajanja ovog zakona trebalo da bude uporedivo sa evropskim, ali ne da bude bukvalno i prepisano iz njega.
Dakle, ukoliko Srbija želi da poštuje evropske standarde i uputstva, slobodno kretanje radne snage na tržištu rada, onda je neophodno, pored usvajanja, i hitno primeniti ovaj zakon. U ovom trenutku, i pored reformi koje su izvršene, i dalje postoje obrazovni programi koji se odnose na zastarela, prevaziđena i nepotrebna zanimanja, tj. određeni programi ne prate promene. S druge strane, nepostojanje NOK-a dovodilo je do toga da tržište rada, tj. Zavod za zapošljavanje ne prepoznaje nova znanja, što je stvaralo do sada potpunu konfuziju, jer neki poslodavci to vrednuju kao diplomu više škole, a ne kao diplomu fakulteta.
Dakle, potrebna je primena ovog dokumenta koji klasifikuje stručne profile i sve nivoe obrazovanja. I da bismo bili konkurentni na svetskom tržištu rada, do 2020. godine treba nam 40% visoko obrazovanih kadrova. Zato je naravno potrebno i više sredstava od onih koji se do sada izdvajaju. Kod nas se izdvaja 0,9% bruto domaćeg proizvoda, a u svetu je negde od 7 do 20%.
Takođe, očekujemo da se tako veliki problem preklapanja diplomaca u tržište rada reši, da se diplomci primenom ovog zakona pripreme za život, kao aktivni građani u društvu i da se pripreme za lično usavršavanje u životu.
Što se tiče smanjenja broja ispita koji su predloženi u ovom zakonu u članu 6. stav 7, što se tiče poslaničke grupe Nove Srbije, ukoliko se studentima obezbedi više kolokvijuma i ukoliko su studentske organizacije saglasne sa ovim, nemamo ni mi ništa protiv toga i slažem se sa vašom ocenom da smo mi zemlja u regionu i u Evropi koja ima najviše ispitnih rokova.
Takođe smo saglasni i sa ovim ustupkom koji ste predložili u ovom zakonu u članu 7, o broju bodova za upis na studije i budžetsko finansiranje. To je opravdano, s obzirom na krizu u kojoj se Srbija nalazi.
Apelujem na vas da vi i vaše kolege u Ministarstvu prosvete učinite sve kako bi smo iskoristili našu pamet, kako bi bar malo, bez obzira na krizu, privrednu krizu u kojoj se Srbija nalazi, sprečili odliv mladih mozgova iz Srbije. Ono što je možda vrlo važno da u ovom novom mandatu Vlade preduzmete je da se, ako je ikako moguće, skrate procedure oko nostrifikacije diploma. To je nešto što i narodni poslanici i građani Srbije očekuju od vas.
Nova Srbija će podržati ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, kao što je moja uvažena koleginica Zlata Đerić rekla. Hvala.

Nova Srbija će glasati za rebalans budžeta zbog toga što je vrlo važno da održimo makroekonomsku stabilnost i, što je još važnije, da Srbija ne bi bankrotirala.
Mere koje su predložene nisu popularne, ali su bile neophodne iz dva razloga – zbog štednje i zbog finansijske discipline. To je potpuno jasno. Verujemo u iskrenost ove Vlade koja se suočila sa velikim brojem nasleđenih problema.
Građani Srbije vrlo dobro znaju da je novac u budžetu u prvih pet meseci neracionalno potrošen, a onda su rashodi veštački smanjeni u junu i julu, tako što država za vreme formiranja Vlade nije baš ništa plaćala. Naravno da je zbog toga novoformiranu Vladu sačekao ogroman račun, to je istina i ona je rečena građanima Srbije.
Vlada je takođe priznala da rebalansom se ne smanjuje deficit, ali će u budžetu za 2013. godinu predvideti smanjenje deficita sa 7% na 3,5%. Očigledno je, sastavljajući ovaj rebalans, Vlada bila pred dve dileme: ili da se ostvari ušteda, ili da se ugovorene obaveze prethodne Vlade ne plate. Trebalo je izaći pred građane Srbije, što je ova vlada to i učinila i zbog toga se posebno radujemo, i rekla da prethodna Vlada budžetom za 2012. godinu nije predvidela isplatu svih 12 naknada za nezaposlene već samo sedam. Naravno da zbog štednje i smanjenja deficita Vlada nije mogla a da ne isplati preostalih pet naknada.
Takođe se slažemo i da se poljoprivrednicima posle nezapamćene suše nije moglo a da se ne isplate subvencije i da se radnicima u železnici u rudarima u Resavici takođe nije moglo a da se ne isplate plate. Potpuno je jasno da bi to bilo neodgovorno prema građanima Srbije i da građani Srbije takvu vrstu žrtve nisu mogli da podnesu.
Smatram da treba prihvatiti realnost u kojoj se Srbija nalazi danas, da bi preispitivanje postojećih subvencija smanjilo standard građana, otežalo ionako tešku situaciju poljoprivrednika, penzionera, korisnika mesečnih naknada za nezaposlene.
U prethodnim diskusijama smo čuli, pre svega od opozicije, da subvencijama ne treba isplaćivati plate radnicima koji rade i da bi oni u tom slučaju mogli da sede kući i da ne dolaze na posao i da ne rade ništa. Naravno da je Vlada Republike Srbije svesna da se subvencijama ne isplaćuju plate ali da u ovom trenutku posrnule privrede i posrnule finansijske situacije ne može ništa da se uradi.
Nova Srbija očekuje da u narednom periodu predložena zakonska rešenja koja je ova vlada uputila parlamentu na usvajanje daju konkretne rezultate. Konkretno, Predlogom zakona o budžetskom sistemu uvešće se red u uvođenje taksi i naknada. Predsednici opština se žale zbog ukidanja taksi, ali, ja očekujem, kako je i rečeno ovde od strane pre svega ministra Dinkića, da će se uzeti u obzir konkretni predlozi opština i da će Vlada Republike Srbije posebno razmatrati njihove zahteve.
Zakonom o maksimalnim platama omogućiće se smanjenje zarada u agencijama i javnim preduzećima, što takođe smatramo da je bilo neophodno. Promene poreskih zakona doneće potrebno povećanje prihoda. Ovim setom zakona se uređuje i sistem budžetskih korisnika sa sopstvenim prihodima. Ovih 138 parafiskalnih nameta je ukinuto, 300 hiljada firmi neće plaćati firmarinu i sve su to pozitivni pomaci i predlozi za koje očekujemo da će u narednom periodu dati konkretne rezultate.
Tačno je da je rebalans sa 6,5% povećan na 6,7% i da to povećanje nije veliko, ali donete su ove bitne strukturne mere za trajno smanjenje deficita.
Često se danas u parlamentu od strane narodnih poslanika citira Fiskalni savet, koji kaže da su dva od tri stuba fiskalne konsolidacije postavljena – porezi i kontrola plata i penzija, ali i da je neophodan i treći – reforma javnih rashoda. Najavljeno je u toku sledeće godine šta ona tačno obuhvata. Kada su u pitanju subvencije – višak zaposlenih, penzijski sistem, davanje državnih garancija i kada možemo da očekujemo njene prve rezultate.
Takođe, u raspravi o rebalansu budžeta je rečeno da do kraja godine je potrebno preko dve milijarde evra za finansiranje deficita javnog duga, a da je za sledeću godinu potrebno četiri milijarde.
Javnosti je jasno da će se deo tog deficita finansirati iz ruskog kredita, ali smatram da predstavnici Vlade treba u parlamentu jasno da kažu kako će se finansirati preostali deficit, da li će biti sklopljen aranžman sa MMF. Mislim da su uz raspravu o rebalansu budžeta te dve informacije vrlo važne. O tome se van ovog parlamenta od strane predstavnika Vlade govorilo, ali smatram da vrlo jasno treba da se kaže i ovde danas u parlamentu.
Dakle, najveće kritike predloženom rebalansu budžeta su zbog povećanja rashoda i te kritike prihvata i resorno ministarstvo i Vlada u celini, međutim iz Predloga rebalansa se vidi da je to povećanje privremeno i da su donete važne strukturne reforme koje su danas pred nama i koje će uticati na njihovo smanjivanje.
Dakle, poslanička grupa Nove Srbije će glasati za predloženi rebalans, ali u predlogu budžeta za 2013. godinu očekujemo kompletnu fiskalnu konsolidaciju zbog toga što će budžet za 2013. godinu i njegov predlog biti apsolutna i jedina odgovornost ove Vlade. Smatramo da će on biti jedan veliki test za ovu Vladu, pred kojom je i izazov kojem će ona na pravi način odoleti. Hvala.

 Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nove Srbije smatram da je veoma važno podsetiti građane Srbije i javnost da su Zakoni o javnom beležništvu predstavnici prethodne vlade, a pre svega Ministarstva pravde, najavljivali kao deo akcionog plana i kao još jedan korak ka usaglašavanju propisa Srbije sa evropskim pravom, u funkciji približavanja Srbije EU i kao stvaranje uslova za pravnu sigurnost.
Načelno, ne može se naći zamerka za ovakav stav, osim za pitanje- da li je maj 2011. godine bio zakasneli rok za zakon koji je bio deo akcionog plana za usaglašavanje našeg zakonodavstva sa evropskim, a da se istovremeno očekivala odluka Evropske komisije za dobijanje datuma za početak pregovora Srbije sa EU. Ali prihvatiću tezu da je manje zlo što je zakon donet i tada, nego da se sa njegovim donošenjem čekalo i dalje, i ako su postojali uslovi, ali očigledno ne i dobra volja za njegovo donošenje ranije. Nikako ne mogu da prihvatim činjenicu da paralelno sa njegovim donošenjem nisu stvoreni uslovi za njegovu primenu i implementaciju i mi danas podržavamo predstavnike SNS koji traže dodatni rok od šest meseci, kako bi bili pripremljeni uslovi i odrađeni niz aktivnosti podzakonskih akata za njegovu primenu.
Dakle nedopustivo je i neodgovorno prema građanima Srbije i neiskreno prema predstavnicima EU, da se paralelno sa aktivnostima radne grupe za donošenje ovog zakona nije radilo na stvaranju uslova za njegovu primenu i da je ovaj zakon, kao i niz drugih, ostao mrtvo slovo na papiru i dokaz neiskrenog odnosa prethodne vladajuće koalicije prema tako važnom pitanju, kao što je pridruživanje Srbije EU.
Dakle, primena ovog zakona, donošenje podzakonskih akata, osnivanje Komore i niz drugih aktivnosti koje su bile zakonska obaveza nadležnih, koja nije ispunjena, ali smatram da su istovremeno trebali da budu i motiv za zapošljavanje 300 ljudi koji bi rešili svoj status, koji bi hranili svoje porodice i ne bi bili na birou rada. Drugi motivi – rasterećenje suda, transparentnost u radu, smanjenje zloupotreba i pravna sigurnost su trebali da budu dodatni podsticaj za primenu ovog zakona. Ali, imamo i činjenicu da posle uspostavljanja nove mreže sudova ljudi putuju i po 50 i više kilometara da bi overili neki ugovor.
Dolazeći danas na sednicu parlamenta, zaustavio me je jedan građanin koji je na osnovu svog negativnog iskustva i izjave koju je overio na šalteru suda, a sada se kao nužni naslednik bori da ostvari svoje pravo na imovinu svojih roditelja, pružio je punu podršku za primenu ovog zakona, jer će buduće generacije biti zaštićene od ovakvih prevara.
Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema notare i koja do sada nije bila spremna da se suoči sa implementacijom zakona, iako su organizovani i forumi i rasprave i ispitni procesi za notare. Redovni izbori koji su održani u maju ove godine ne mogu biti izgovor za posao koji nije završen do kraja, iako je to bi period od godinu dana.
Koji se još nedostaci moraju definisati podzakonskim aktima? Ovaj zakon vrlo jasno definiše da će notari overavati ugovore, sačinjavati i čuvati testamentne i predbračne ugovore, izdavati im potvrde o imenu, životu, izjavama volje, primaće u depozit dragocenosti, od suda će preuzeti nesporne ostavinske postupke i ugovore o prometu nepokretnosti, preuzeće na sebe i niz radnji koje prethode naplati poreza, ali, ne postoje podzakonski akti kojima se definiše koliko će koja usluga notara koštati.
Očekujem da će stvaranjem uslova za primenu ovog zakona ostvariti i ušteda zbog smanjenja sudskih troškova, smanjenja broja sporova i parnica u sudovima, dakle, očekujem da javno beležništvo ostvari stvarnu kontrolu tokova novca i doprinese suzbijanju korupcije i pranju novca u Srbiji. Vrlo je važno da vremenom jača poverenje u javne beležnike i da će njihova ovlašćenja, posebno u odnosu na javne re-gistre i privredna društva, dodatno unaprediti pravnu sigurnost i vladavinu prava.
Za Novu Srbiju je vrlo važno da javni beležnici od početka moraju da budu neutralna instanca pravne države i zbog toga je od ključnog značaja transparentnost prilikom kontrole njihovog rada. Uslovi prilikom zapošljavanja notara moraju da budu besprekorni i ne može se dovoljno naglasiti koliko je važno da građani u tu instituciju treba da imaju poverenja.
Ako su se do sada za sudije birali partijski poslušnici i ako smo u protekle tri godine pretrpeli kritike i građana Srbije i evropskih institucija zbog toga, onda je vrlo važno da budući notari budu stručni i moralni ljudi. Dakle, država mora da pazi kome poverava javna ovlašćenja i da pri zdravoj konkurenciji nepristrasno odabere najbolje.
Vrlo je važno da na početku implementacije ovog zakona ne napravimo grešku, već da usaglasimo pravni sistem sa notarskom službom, kako bi izvršna notarska isprava imala svoju funkciju i kako bi ciljevi i efekti notarske službe bili potpuni. Etika i odgovornost moraju biti obeležje profesije javnog beležnika. Glavni zadatak notara je da savetodavno radi u korist građana, zbog čega je takođe vrlo važno da se stvori jedna kvalitetna mreža javnih beležnika u kojoj će pravo postati dostupno svim građanima Srbije. Smatram da na početku rada za implementaciju ovog
zakona treba uzeti u obzir i iskustva drugih zemalja, upravo sada kada smo u prilici da posle sedamdeset godina od ukidanja ove institucije vratimo instituciju javnih beležnika.
Uzeću primer Nemačke u kojoj je sistem javnog beležništva na snazi već petsto godina i u kojoj javni beležnik snosi isključivu odgovornost za komunikaciju između kancelarije javnih beležnika i javnih registara. Javni beležnici u Nemačkoj snose disciplinsku odgovornost ukoliko su namerno počinili neku grešku, a zatim postoji obavezno osiguranje koje zaključuju svi javni beležnici, ali ako je greška napravljena voljno i namerno od strane notara onda osiguranje ne pokriva štetu nastalu tim putem već posledice dele i snose zajedno svi notari na taj način što uplaćuju doprinos u jedan fond iz koga se pokriva šteta.
Očekivanja građana su i da se stvore uslovi za bolju komunikaciju sa katastrima, što bi moglo dovesti do smanjenja broja sporova u oblasti uvođenja prava svojine nad nepokretnostima. Smatram da će ovi predlozi koje sam iznela u ime poslaničke grupe NS omogućiti da se za ovih šest meseci zaista stvore uslovi da ova institucija u Srbiji za živi, da dobije podršku i poverenje svih građana i ono što ovom prilikom mogu da kažem, poslanici NS će podržati oba ova zakona.