Gospodine predsedavajući, gospođa Tabaković, kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama je jedan izuzetno važan set reformskih zakona. Gospođa Tabaković je, zahvaljujući i svom profesionalnom obrazovanju i iskustvu kao dugogodišnji narodni poslanik, zaista sve predloge zakona obrazložila na jedan veoma jasan i razumljiv način.
Ovom prilikom želim da kažem da će NS u Danu za glasanje podržati ove predloge zakona zbog toga što su oni u ovom trenutku neophodni Srbiji, što se finansijsko tržište i vreme u kojem živimo promenilo. Imam utisak da smo na pojedine promene ovih zakona čekali jako dugo.
Narodna banka Srbije vrši nadzor nad celokupnim finansijskim sistemom u Srbiji. Kao što ste i rekli, gospođo Tabaković, ovi predlozi zakona će biti veoma važni kako bi se unapredio investicioni ambijent u Srbiji, a takođe i zaštitili građani.
Što se tiče Predloga zakona o platnim uslugama, tačno je da se ovim predlogom unapređuje sigurnost plaćanja građana, pre svega preko interneta, da će se manje koristiti platne kartice, da će se sprečiti na taj način zloupotreba, da se na taj način smanjuje opticaj gotovog novca, da se smanjuju i rizici i da se ovim predlogom zakona, koji će se uskoro implementirati u praksi, na neki način i menjati stare navike građana da se plaća preko gotovog novca, preko kartice.
Dakle, ovim Predlogom zakona mi na neki način ulazimo u taj sistem modernog ili, rekla bih čak, i nužnog poslovanja, koji se sve više koristi svuda u svetu.
Sada bih se pre svega u svom izlaganju bazirala na Predlog zakona o osiguranju. Ovaj postojeći zakon smo doneli pre 10 godina. U međuvremenu smo imali nekoliko izmena i dopuna tog zakona, sa obrazloženjem da će doći nov. Zaista je ovo jedan veoma obiman, temeljan zakon, koji ima 250 članova, koji je teško bilo stručno sagledati sa svih aspekata, ali zakon koji će nam doneti potrebne novine.
Nekako, u vreme kada je ovaj postojeći zakon donet, jako puno stranih osiguravajućih društava je došlo u Srbiju. Procena je bila da je srpsko tržište veoma značajno u ovoj oblasti. Međutim, sa ekonomskom krizom, koja je i počela 2008. godine, do današnjeg dana nije na pravi način iskorišćeno celokupno tržište, odnosno građani Srbije nisu bili motivisani ili nisu bili edukovani na pravi način da koriste sve aspekte osiguranja.
Mislim da je veoma važno zbog građana Srbije da iznesem nekoliko podataka da u Srbiji danas trenutno posluje 27 društava za osiguranje. Isključivo poslovima osiguranja se bave 23, a poslovima reosiguranja četiri društva. Posmatrano prema vlasničkoj strukturi kapitala, od 27 društava za osiguranje, njih čak 21 je u većinskom stranom vlasništvu, a svega šest u većinskom domaćem.
Ulaskom na naše tržište, sva osiguravajuća društva su dobila veliki broj grinfild licenci i najveći broj društava za osiguranje u stranom vlasništvu je poreklom iz Austrije, Slovenije, Španije, Italije, Francuske i Hrvatske.
Osnovni numerički pokazatelji trenutne situacije na tržištu su sledeći. U odnosu na isti period 2013. godine povećana je ukupna premija osiguranja za 5,2%, tj. na 51,4 milijarde dinara. Dominantno je učešće neživotnih osiguranja u ukupnoj primeni i iznosi 79,1%. Životna osiguranja povećala su učešće u ukupnoj premiji sa 18,8 na 20,9%. Najčešći tip osiguranja kod nas je osiguranje vozila. Oko 11% stanovnika Srbije osigurava svoj život, dok je udeo građana koji samostalno vrše uplate penzionih doprinosa još niži.
Imajući sve ovo u vidu i sve ove pokazatelje, naše tržište osiguranja je svakako jedno od najperspektivnijih u regionu. Očekuje se da će naše približavanje EU poboljšati životni standard, što će dati i veće mogućnosti za povećanje premije po glavi stanovnika. Ali, vrlo je bitno raditi na širenju obaveznih osiguranja i uvođenju i unapređenju ponude osiguranja.
Širenjem obaveznih osiguranja država povećava nivo zaštite najširih slojeva stanovništva, ali u isto vreme smanjuje i rashode u budžetu, jer ceo taj postupak rashoda u stvari prebacuje na osiguravajuća društva.
Naravno da je u slučaju podsticaja razvoja finansijskog tržišta neophodno raditi na edukaciji stanovništva. Moram da pomenem da je majskim poplavama jako malo ljudi bilo osigurano, osiguralo svoje njive, svoja domaćinstva. Imam informacije da prilikom požara u „Depou“ u Bulevaru kralja Aleksandra čak nijedan preduzetnik koji je imao one tezge nije imao osiguranje na svoju robu. To su pokazatelji koji nam pokazuju da moramo raditi sa stanovništvom na osiguranju i automobila, života, imovine i svega.
Mislim da je vrlo važno da se obrati pažnja da se u aktuelnom trenutku akcenat stavi na to korporativno upravljanje koje, između ostalog, podrazumeva uspostavljanje boljeg sistema kontrola, unapređenje upravljanja rizicima, jačanje transparentnosti, jačanje dobre prakse poslovanja, fer odnos prema klijentima, kao i pravovremenu isplatu šteta.
Znamo da u Srbiji danas imamo jako malo osiguranja sa državnom strukturom. Jedno od njih je i „Dunav osiguranje“. „Dunav osiguranje“ se u ovom trenutku muči sa svojim poslovanjem, pokušava da opstane na tržištu. Znamo da je „Takovo osiguranje“, kao jedno od retkih preostalih domaćih osiguravajućih društava, izgubilo dozvolu NBS za rad polovinom ove godine. Od domaćih osiguravajućih društava na tržištu se nalazi još „Automotosavez osiguranje“, „Eneprojekt garant“, „Globus osiguranje“, i to je uglavnom sve kada se radi o domaćim osiguravajućim kućama.
Tačno je da se liberalizacijom tržišta povećava konkurencija. Položaj osiguravajućih kuća liberalizacijom tržišta je teži, ali bih vas zamolila da učinite sve što je u moći NBS da se adekvatnim nadzorom i svim ostalim aspektima pomogne „Dunav osiguranju“ i našim osiguravajućim društvima kako bi zajedno sa stranim opstali na tržištu.
Kada pominjem mehanizam kontrole NBS, vidim da je ovim zakonom dobro postavljen, ali je vrlo važna primena u praksi nadzorne kontrole. Ja ću, ako mi dopustite, izneti i jedan negativan primer kontrole NBS od građanina koji mi je neposredno pred raspravu o ovim zakonima to rekao. Izneću ga samo kao jedan primer kojim će se, verujem da će se primenom ovog novog zakona, ubuduće ta kontrola bolje sprovoditi.
O čemu je reč? On se obratio NBS za intervenciju zbog toga što osiguravajuće društvo, preko koga je osigurao neki deo svoje imovine, mu nije isplatio novac. Narodna banka Srbije je reagovala i tražila je od tog osiguravajućeg društva da u pismenom obliku dostavi razloge zbog toga. Međutim, ništa se posle toga nije desilo i on je ponovo pozvao NBS. Narodna banka Srbije se pozvala na te razloge osiguravajućeg društva. Do sudskog spora nije došlo zbog toga što je druga osiguravajuća kuća, koja je bila u jednom sistemu, isplatila novac građaninu.
Ovaj primer iznosim sa ciljem i da napomenem, sa verom, da će novi zakon u nadzornoj ulozi imati bolju primenu i da se ovo više neće događati.
Mislim da je dobar i član 65, koji predviđa sve obaveze izvršnog odbora, da se odredbama člana 82. do 84. precizno definiše sadržaj i informacija koje je neophodno dostaviti klijentu, odnosno potencijalnom klijentu. Sami ste rekli da Predlog zakona uređuje investiranje sredstava osiguranja, i to na način na koji je usklađen sa važećim direktivama EU. Mislim da je ovaj rok od šest meseci za donošenje podzakonskih akata adekvatno odmeren, imajući u vidu činjenicu da je početak primene novog zakona određen u istom roku od dana stupanja na snagu. Dakle, po svoj prilici, negde polovinom juna 2015. godine.
Još jednom, želim da vam kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.

Zahvaljujem predsednice.
Pre nekoliko dana od ministra Zlatibora Lončara dobili smo dve veoma značajne informacije. Prva je da će se zaposliti 780 medicinskih radnika, od toga 340 lekara i 330 medicinskih radnika i tehničara, a druga je da će građani Srbije uskoro moći sa zdravstvenom knjižicom da idu i kod privatnih lekara. S tim u vezi, imala bih nekoliko pitanja za ministra Lončara.
Prvo pitanje – kada će biti uređen kadrovski plan za 2015. godinu? Koliko tačno lekara nedostaje Srbiji i kojom dinamikom će se oni zapošljavati u narednom periodu, s obzirom da imam informaciju da u 148 domova zdravlja nedostaje 361 ginekolog? Opšte je poznata informacija da u Srbiji 2.500 lekara čeka na posao, a da je preko 800, prema zvaničnoj evidenciji, otišlo u inostranstvo.
Drugo pitanje je vezano za izjednačavanje privatne i državne prakse u oblasti zdravlja, odnosno za to da će građani moći uskoro da sa zdravstvenom knjižicom odlaze i kod privatnih lekara.
Moje pitanje u vezi sa tim, kada će krenuti realizacija tog postupka? Da li se tačno zna, da li Ministarstvo zdravlja ima informaciju koliki su kapaciteti privatnog sektora, s obzirom da u Srbiji ima negde oko 3.972 zaposlena lekara u privatnoj praksi? Takođe me interesuje da li je definisan cenovnik usluga i šta je to što će RFZO da plaća kada potpiše ugovor sa privatnim sektorom?
Moje treće pitanje odnosi se na promene Pravilnika o planu mreža zdravstvenih ustanova i Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvenih delatnosti.
Zašto ovo kažem? Mnoge lokalne samouprave imaju problem sa nedostatkom specijalista. Uzeću primer opštine Šid. Tom domu zdravlja nedostaju specijalisti interne medicine, oftamologije, psihijatrije i epidemiologije. Lokalna samouprava je prepoznala taj problem i pronašla je, odnosno opredelila je sredstva iz budžeta da ovi specijalisti dolaze iz Sremske Mitrovice i da budu plaćeni za to. Na taj način ova opština olakšava život građana i omogućava dostupnost zdravstvene zaštite svima.
Međutim, po ovim pravilnicima lekari iz većih centara ne mogu doći u manje centre, zbog toga što su po njima ograničeni brojem kilometara i brojem stanovnika. Da bi se ovaj problem rešio, koji je evidentan u mnogim opštinama i gradovima, a rukovodstva opština i gradova i lokalnih samouprava pronalaze sredstva za rešavanje ovih problema, treba menjati ova dva pravilnika koja sam spomenula.
Moje pitanje ministru Zlatiboru Lončaru se odnosi na to da li će Ministarstvo zdravlja u narednom periodu inicirati promene Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti, u skladu sa ovim problemima? Hvala.

Zahvaljujem predsednice.
Gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, predloženi zakon o uzbunjivačima će zaokružiti neophodan zakonski okvir za nastavak snažne borbe za borbu protiv korupcije. Tako da će poslanička grupa NS u Danu za glasanje podržati Predlog ovog zakona.
Neophodnost donošenja ovog zakona je i u tome što do sada nije postojao jedinstven registar kada je u pitanju zaštita uzbunjivača, pa se zato ovim zakonom proširuje krug zaštićenih lica i na ljude koji su stalno zaposleni i na one koji su na određeno vreme, na privatni, na javni sektor, dakle, na sve institucije u Srbiji.
Takođe, ključ ovog zakona je zaštita onih koji prijavljuju korupciju, ali mislim da bi Predlog ovog zakona trebalo da posmatramo i u malo širem kontekstu, u kontekstu privlačenja stranih investitora i stvaranja što boljih uslova za domaće investitore, jer uzbunjivači svojom aktivnošću indirektno štite sve subjekte od traženja ili uslovljavanja davanja mita u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, u javnoj službi kada su u pitanju javne nabavke.
Zakon u članu 3. i 4. izričito propisuje zaštitu uzbunjivača. U članu 10. uređuje se način zaštite podataka o ličnosti uzbunjivača. Međutim, ovde smatram da je u stavu 5. istog člana suviše uopštena, a donekle bih rekla i ne jasna ova odredba, jer predviđa da se informacija o identitetu uzbunjivača ne sme saopštiti licu protiv koga je podneta prijava, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.
Šta je ovde predlagač zakona konkretno imao u vidu? Zakon naglašava hitnost i mi smo ovde kao poslanička grupa reagovali amandmanom. Predložili smo dodatno ubrzanje, jer smatramo da treba da postoje kraći rokovi za postupanje poslodavca po informaciji, odnosno obaveštavanje uzbunjivača o ishodu postupaka, da ne traje 15 dana. Neke kolege ovde su predložile tri dana, mi smatramo da treba da bude osam dana. U svakom slučaju, ovaj rok od 15 dana, s obzirom na važnost i hitnost sprovođenja zakona je po mišljenju mojih kolega iz poslaničke grupe NS i mene, dug.
To isto važi kada je u pitanju institut spoljašnjeg uzbunjivača i rokovi postupanja ovlašćenih organa. I u ovom članu zakona u stavu 6. postoji ta široka i nejasna odredba, slična onoj u članu 10. Kaže se da ovlašćeni organ koji je primio obaveštenje od uzbunjivača, koji nije dao saglasnost da se njegov identitet otkrije, dužan je da pre nego što to učini zatraži saglasnost uzbunjivača. Ovo je apsolutno logično rešenje, ali se i na ovom mestu koristi formulacija – osim ako zakonom nije propisano drugačije, što ostavlja prostor za različita tumačenja, a možda čak i za otkrivanje identiteta uzbunjivača, drugom organu, a protivno njegovoj volji.
Mislim da je dobra i odredba u članu 19. stav 2. koja na jasan način uređuje postupak uzbunjivanja javnosti. Insistira se na tome da je uzbunjivač dužan da poštuje pretpostavku nevinosti okrivljenog, pravo na zaštitu podataka o ličnosti, kao i da ne ugrožava vođenje sudskog postupka. Ovo konstatujem zbog toga što se kod nas u tabloidnim medijima iznose svakakve informacije, što je to posebno osetljivo pitanje i što se na jedan bombastičan način plasiraju ne proverene ili potpuno netačne informacije kojima se često nanosi nepopravljiva šteta licima na koje se takve informacije odnose.
Zakon propisuje da uzbunjivač ima pravo na naknadu štete koja mu je učinjena zbog toga što je ukazao na nezakonito postupanje. Posebno je važno što se definiše sudska zaštita uzbunjivača. Što se tiče samog postupka, mislim da je dobro što zakon predviđa nekoliko izuzetaka u odnosu na klasičan parnični postupak, pre svega, uvodi se istražno načelo i sudu se daje mogućnost da u hitnom postupku donese odluku o predlogu za određivanje privremene mere koja se po pravilu ne može učiniti.
Kada je u pitanju predlog ovog zakona, imam samo još jednu dilemu i naglasila bih da su po predlogu ovog zakona prava uzbunjivača ograničena ako su u informaciji sadržani tajni podaci, tada uzbunjivač ne može uzbuditi javnost ako zakonom nije drugačije određeno.
U prvoj radnoj verziji zakona bilo je tačno navedeno šta su to tajni podaci, a sada je predloženo rešenje da bilo koje krivično delo može da bude proglašeno tajnom i da se time spreči obaveštenje javnosti i zaštita uzbunjivača. Mislim da je oko ovoga trebalo možda konsultovati Ppoverenika i ostati pri tačnim navodima na koje se to podatke odnosi tajnost.
U svakom slučaju, kao što sam i rekla, važnost ovog zakona je u nastavku snažne borbe protiv korupcije i poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala.

Hvala predsednice.
Gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, Srbija kao tradicionalni proizvođač i izvoznik namenske industrije i država koja se stalno i u kontinuitetu zalaže za suzbijanje svakog akta terorizma, nasilja, kao i povrede osnovnih ljudskih prava i sloboda, ima nesumnjivi interes da se oba ova dva zakona što pre izglasaju.
Ovo, pre svega kažem zbog toga što je vrlo važno da delujemo preventivno i da i mi kao zemlja sprečimo suzbijanje, inače, neprofitabilne i nelegalne trgovine konvencionalnim naoružanjem i na taj način stavimo celokupan promet pod strožu i bolju kontrolu.
Pripremajući se za današnju raspravu o ovom zakonu našla sam neka različita i oprečna mišljenja kao i činjenicu da se ilegalni promet naoružanja često povezuje za konfliktnim područjima. Međutim, podatke koje sam našla ne govore u prilog tome, već naprotiv govore da je ovo veoma rasprostranjena pojava u celom svetu već dugi niz godina i zbog toga je i ratifikacija ovog ugovora bila potrebna u svim zemljama. Vrlo je, znači, proširena i u zemljama u kojima nema konfliktnog područja. Tako da, se samo na području južne Azije procenjuje da je neverovatnih 63 miliona komada malokalibarskog oružja i pištolja prošvercovano u Indiju i Pakistan.
Po nekim procenama svetsko tržište konvencionalnog naoružanja teško je čitavih 70 milijardi dolara na godišnjem nivou, a nekih 15% do 20% otpada na nelegalni promet malokalibarskim oružjem i municijom. Ovi podaci su vrlo značajni zbog toga što ukazuju na nužnost ratifikacije ovog ugovora i očekujem da će u vrlo skorijem periodu 121 zemlja koje su potpisale ovaj ugovora, a ratifikovale samo 54 zemlje, to vrlo brzo i uraditi.
Za mene kao narodnu poslanicu je vrlo značajan i humanitarni karakter ovog ugovora i činjenica da je fondacija koju je osnova Oskar Arijas se punih 16 godina borila da do ovog dođe.
Takođe, mi je bilo interesantno još jedno istraživanje i navešću samo jednu rečenicu iz studije o miru i sukobu u kojem se kaže da u slabo razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju trgovina, nelegalna trgovina oružjem, je dominantna zbog izuzetno slabe zakonodavne aktivnosti i slabih institucija. Ovo je još jedna teza u prilog činjenici da je ratifikacija ovog ugovora za svaku zemlju u razvoju veoma važna.
Ne mogu ovom prilikom da ne kažem stav Finske kada je upitanju bilo glasanje u UN. Finska je u ime EU tada podržala da dođe do krajnjeg cilja, odnosno da se što pre donese ovakav predlog. Predsednik Finske je rekao sledeće – svakog dana svuda u svetu ljudi osećaju posledice neodgovornog prometa oružjem. Kako trenutno ne postoji međunarodno obavezujući instrument koji bi predstavljao širi pravni okvir, EU pozdravlja rastuću podršku iz svih delova sveta za usvajanje ugovora o trgovini naoružanja.
Ono što je dobro za naš parlament je što sa ovim ugovorom mi praktično u ovoj oblasti zaokružujemo zakonodavnu aktivnost. Nedavno smo usvojili Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene i Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme. Sada ću se vrlo kratko osvrnuti samo nekoliko odredbi ovog zakona.
Član 2. definiše šta se sve pod konvencionalnim naoružanjem podrazumeva i sve što je nabrojano od borbenih tenkova, oklopnih borbenih vozila, artiljerijskog sistema velikog kalibra, borbenih vazduhoplova, jurišnih helikoptera, me podseća na nedavno održanu vojnu paradu i činjenicu da Srbija, bez obzira na dugi niz godina devastacije u ovoj oblasti, ima još uvek šta da ponudi stranim kupcima kao i da postoji mogućnost dodatnog usavršavanja postojećeg arsenala.
Član 5. tačka 2. ugovora predviđa da svaka država potpisnica treba da uspostavi svoj nacionalni sistem kontrole, uključujući i nacionalnu kontrolnu listu, što je rešenje koje smo mi već usvojili u pomenutim zakonima. Ovim zakonom se vrlo jasno definišu zabrane, dodatna procena rizika i ono što je takođe veoma važno za mene i za moje kolege u parlamentu je u članu 7. tačka 4. gde se kaže da se prilikom procene uzima i rizik da se izvesno oružje može upotrebiti za vršenje rodno zasnovanog nasilja, odnosno nasilja nada ženama i decom. Znamo koliko je u svetu stradalo žena, dece i starih zbog nelegalne trgovine oružjem.
Član 11. predstavlja suštinski deo ugovora, jer obavezuje sve države potpisnice bez obzira da li su izvoznici ili uvoznici da preduzmu sve raspoložive mere radi sprečavanja, preusmeravanja konvencionalnog naoružanja.
Sada bih imala jedno pitanje za vas. Prilikom usvajanja prethodnih zakona podnela sam jedan amandman koji mi je odbijen, a odnosi se na činjenicu da se parlamentu podnosi izveštaj iz ovih oblasti zbog toga što prema ovom zakonu do 31. maja tekuće godine se međunarodnim institucijama mora podneti izveštaj o izdatim dozvolama ili stvarno realizovanom izvozu, odnosno uvozu konvencionalnog naoružanja.
Taj amandman sam podnela pre svega zbog jačanja transparentnosti i kontrolne uloge parlamenta smatrajući da ovaj visoki dom od strane ministarstava mora da dobija redovne izveštaje. Sada me izuzetno zanima kako planiramo da odgovorimo ovoj međunarodnoj obavezi i da isti takav izveštaj dostavimo međunarodnom sekretarijatu do kraja maja meseca ili ćemo možda u odnosu na ovaj član ugovora iskoristiti pravo na rezervu prilikom deponovanja instrumenata ratifikacije u skladu sa članom 25.
Za mene je vrlo važno da ovaj ugovor ni u jednom svom segmentu ne ugrožava pravo suverenih država na samoodbranu i nacionalni suverenitet što je njegov, po mom mišljenju dodatni kvalitet.
Što se tiče sporazuma sa Kraljevinom Španijom, opšti je stav i moj i moje poslaničke grupe da svaki bilateralni sporazum za našu državu, bez obzira na materiju koju uređuje, je značajan, te u tom smislu oba ova zakona poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati.

Zahvaljujem predsednice.
Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, sva tri odbora, Odbor za prava deteta, ravnopravnost polova, ljudska i manjinska prava i Odbor za pravosuđe podržali su Izveštaj Zaštitnika građana.
Narodna skupština Republike Srbije, u skladu sa svojim nadležnostima, zahteva i nalaže od predstavnika izvršne vlasti, od institucija u Republici Srbiji da se u roku od godinu dana ti zaključci sprovedu i da se Narodna skupština Republike Srbije o tome pisanim putem obavesti.
Na ovaj način mi, ne samo da jačamo instituciju Zaštitnika građana i institucije nezavisnih tela u zemlji, nego Narodna skupština Republike Srbije i vrši svoju kontrolnu funkciju i što je najvažnije, po mom mišljenju, mi na ovaj način menjamo sistem države, ne zbog toga što Srbija u ovom trenutku pregovara o poglavljima 23, 24, vezanim za ljudska i manjinska prava i pravosuđe, nego zbog toga što je to naša potreba, znači menjanje sistema je pre svega nešto što je potrebno građanima Srbije.
S obzirom da sam član i Odbora za prava deteta i Odbora za ravnopravnost polova, u narednih nekoliko minuta ću izložiti svoje viđenje i viđenje svojih kolega iz poslaničke grupe NS o preporukama, na osnovu ovih preporuka Zaštitnika građana Narodna skupština Republike Srbije dala kao nalog našim institucijama za izvršenje.
Odbor za prava deteta je ukazao posebnom pažnjom na dve činjenice. Prva je da se rasterete i praktično ukinu u velikom broju institucije u kojima je značajan broj dece smešten. Mislim da je tu važno reći dve veoma važne stvari.
Prva, primećen je nedostatak i nespremnost te dece iz ovakvih ustanova kasnije za život i zbog toga ih treba ukinuti, ali s druge strane, vrlo je važno da nastavimo i jačamo podršku biološkoj porodici.
Dakle, iz tih ustanova kad ih smanjujemo, moramo ne samo jačati biološku porodicu iako je to na prvom mestu, moramo jačati i kapacitete lokalnih samouprava u tom smislu i jačati hraniteljstvo i omogućiti uslove da se ta deca iz ovih ustanova, s obzirom da se navodi kao problem da su često bila izolovana, da nisu imala adekvatne uslove, znači vraćaju ili u biološku ili u hraniteljsku porodicu, a za to je potrebno jačati upravo osnovnu porodicu ali i hraniteljstvo i naravno i lokalne mehanizme kako bi u tome uspeli.
Druga veoma važna stvar je preporuka da se ove ustanove transformišu i ukidaju. Jako je bitno zbog struke i zbog zaposlenih ljudi reći da ukidanje ovih institucija ne znači da zaposleni ostaju bez posla. Ne. Cilj je da se ove ustanove transformišu i da one postanu centri podrške sa fleksibilnim pristupom u odgovoru na individualne potrebe svakog deteta i porodice.
Druga preporuka kojom se bavi Odbor za prava deteta je smanjiti izolovanost. Mislim da su rešenja u smanjenju izolovanosti, pre svega jačanje inkluzije. Kroz inkluziju mi možemo veliki broj te dece da smestimo u osnovne škole, predškolske ustanove sa normalnom decom. Drugi razlog su razni projekti koji omogućavaju da se smanji izolovanost dece sa posebnim potrebama u ovim institucijama i tu bih, pre svega, spomenula projekat „Otvoreni zagrljaj“ čije će nove aktivnosti biti realizovane do decembra 2015. godine.
Dakle, treba podsticati ove ustanove da konkurišu za projekte i u zemlji i u inostranstvu kako bi što više primenjivali projekata u smislu smanjenja izolovanosti.
Odbor za ljudska i manjinska prava se fokusirao na sledeće činjenice iz izveštaja, da se omogući socijalni kontakt sa pritvorenicima u zatvorima, da oni nisu izolovani, da se pojača rad vaspitača i da postupanje sa nelegalnim migrantima i strancima koji nameravaju da traže azil u Republici Srbiji isto unapredi.
Apsolutno bih ovde rekla da mislim da uopšte nije problem u struci. Mi imamo stručne, kvalifikovane ljude koji rade u ovim ustanovama. Problem je samo u tome što ih ima nedovoljno, po mom mišljenju, i što oni nisu adekvatno plaćeni. To odgovorno tvrdim kao pedagog, kao neko ko je u ovoj struci, dakle, na ovaj način i kada podnosimo izveštaje i kada te izveštaje, pre svega međunarodnim institucijama treba da konstatujemo ovu činjenicu.
Odbor za pravosuđe je takođe sugerisao dve činjenice, da se u slučaju povrede osnovnih prava osušenih i pritvorenih lica, ti postupci ne zataškavaju. Mislim da i mi kao Narodna skupština Republike Srbije i institucija Zaštitnika građana, i uopšte kao društvo, treba da radimo na transparentnosti svih institucija i ukoliko budemo radili na tome, mislim da će biti i sve manje bilo kojih oblika zataškavanja.
Slažem se i sa ovom preporukom da treba pritvorske jedinice u policijskim stanicama da budu adekvatnije i opremljene i sređene i da odgovaraju uslovima.
Znam da se u velikom broju pritvorskih jedinica smeštaju i muškarci i žene zajedno. Znam da mnogi policajci o svom trošku kupuju obrok, ručak, doručak, užinu za one koji su u pritvorskim jedinicama i mislim da se to uz jednu kontrolnu funkciju koju institucije treba da vrše može unaprediti.
Što se tiče neadekvatne zdravstvene zaštite, složila bih se ovde sa kolegom Jovanovićem da je apsolutno problem u uslovima, opet ne u kadru naših zdravstvenih radnika, nego u uslovima. Dakle, treba unaprediti uslove u zatvorima za adekvatnu zdravstvenu zaštitu i ovde.
Recimo, imam primer da u Specijalističkoj zatvorskoj bolnici, njen kapacitet je, na primer, oko 300 pacijenata, obično u njoj boravi oko 700, a jedan lekar i tri medicinske sestre rade kada je u pitanju 500 ili 700 pacijenata. Znači, nije u pitanju struka, u pitanju su uslovi.
Kada su u pitanju naši zatvori, konstantan nam je problem prenatrpanosti, ali ovom prilikom bih istakla još jedan problem. Naši zatvori, pre svega Centralni zatvor, je u širem centru grada. To je ozbiljan dugogodišnji problem. Znam da je potreban ogroman novac za njegovo izmeštanje, ali mislim da u narednom periodu moramo odrediti neki precizan termin kada ćemo taj problem rešiti.
Želela bih na kraju, uz konstataciju da će poslanička grupa Nove Srbije podržati u danu za glasanje ove zaključke, da istaknem još na jedan problem kojim se u zaključcima Zaštitnik građana jeste bavio, ali Narodna skupština Republike Srbije kroz ova tri odbora nije dala preporuke da se izvrše. To je Istambulska konvencija. Mislim da imamo probleme u njenoj primeni, da kada govorimo o torturi, o smanjenju, o mehanizmima za prevenciju torture, moramo govoriti i o implementaciji Istambulske konvencije koja je usmerena na zaštitu porodičnog nasilja, zaštitu dece i žena od nasilja. Kada već govorimo o Istambulskoj konvenciji, mislim da je krajnji trenutak da preduzmemo nekoliko konkretnih mera, to su pojačane kazne, čak i promene određenih zakona.
Kada se govori o mehanizmima torture i ubistvima velikog broja žena, šta bi se desilo i koliko bi se smanjilo ubistava da su institucije mogle da izoluju nasilnike, da ih zatvore, da prosto učine nešto konkretno u smislu smanjenja broja ubistava žena? Mislim da je važno da menjamo sadržaje nastavne kada je u pitanju nasilje, da moramo raditi na prevenciji, od najranijih uzrasta, pre svega zbog naše dece i da moramo imati sistemsku kontrolu nasilnika koji su boravili u zdravstvenim ustanovama određeno vreme i te zdravstvene ustanove su učinile svoj deo posla, ali se jednostavno nedovoljno prati šta se posle događa sa njima. Mnogi od njih prestaju da uzimaju lekove i postaju ponovo nasilni.
Ovo je nešto što mislim da danas u ovoj raspravi treba da se kaže i da mi kao Skupština, narodni poslanici, ali i Zaštitnik građana, u nekom narednom periodu povedemo računa o primeni Istambulske konvencije. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, tri su veoma bitna razloga za donošenje ovog zakona.
Prvi je, kao što je i gospodin Đurišić rekao, je u tome što je ovaj zakon 2005. godine u zajedničkoj državi, pa smo punih devet godina čekali na donošenje novog zakona. Drugi razlog je usaglašavanje naših propisa u ovoj oblasti sa zakonodavstvom EU. Treći, po mom mišljenju najvažniji je stvaranje adekvatnog pravnog okvira koji je neophodan u kontroli i nadzoru naoružanja i koji će pomoći reafirmaciji naše namenske industrije.
Juče je na Odboru za bezbednost i unutrašnje poslove smo konstatovali da je ovo jedan izuzetno dobar zakon. Obradovala nas je činjenica koju su izneli predstavnici Ministarstva trgovine, da će on poslužiti kao osnova za zakone i u zemljama u regionu, uopšte zemljama u kojima nisu do sada doneti ovakvi zakoni.
Takođe, vrlo je važna činjenica da izvoz naše namenske industrije kontinuirano raste sa manjim oscilacijama, da je u periodu od 2005. do 2008. godine izvoz naoružanja u Srbiji povećan za više od tri puta od prethodnog perioda i kao što ste vi, gospodine ministre, naveli da je u 2013. godini izdato 443 dozvole, a za prvih šest meseci ove godine 198. dozvola, ja očekujem da će ovaj zakon biti taj prvi važan i početni korak u daljem povećanju izvoza naše namenske industrije sa ciljem da Srbija zauzme mesto u izvozu naoružanja koje je nekad imala u zajedničkoj državi.
Prokomentarisaću samo nekoliko, po mom mišljenju, važnih odredaba ovog zakona, pre svega član 2. koji predviđa čvršću kontrolu u oblasti izvoza i uvoza i transporta naoružanja. Mislim da je ova odredba veoma važna u aktuelnoj situaciji, pre svega međunarodnoj, kada imamo i krizu u Ukrajini i oružane sukobe i u Ukrajini i na Bliskom istoku i mislim da se na ovaj način ovom odredbom člana 2. smanjuje i mogućnost potencijalnog izvoza terorizma na evropski kontinent, pa samim tim u naš region i našu zemlju.
Vlada Republike Srbije je na osnovu Predloga ovog zakona u članu 4., a na predlog ministarstva nadležnog za poslove spoljne trgovine, nadležna da utvrdi nacionalnu kontrolnu listu naoružanja i vojne opreme, da tu listu stalno dopunjuje i da tu listu usklađuje sa relevantnom listom na nivou EU.
Takođe, po mom mišljenju i mišljenju mojih kolega iz poslaničke grupe NS, vrlo je važan i član 30. i 31. koji na jedan precizan način reguliše transport i tranzit naoružanja. Važno je što je taj transport zakonom razgraničen, odnosno tranzit kopnenim i pomorskim od transporta tranzita vazdušnim putem, precizno su navedena sva dokumenta koja su neophodna za obavljanje ovih aktivnosti i precizno je navedeno i kako se sprovodi pratnja i adekvatno obezbeđenje za izvoz i uvoz ovog naoružanja.
Kada je u pitanju pojačana kontrola države, ona je predviđena članom 16. stavom 1. koja predviđa ukrštanje nadležnosti. Vrlo je važno što u ovom članu nemamo više nikakva diskreciona prava odlučivanja na strani nadležnog ministarstva, nego su ravnopravno uključena i Ministarstva odbrane, unutrašnjih i spoljnih poslova, kao i bezbednosne strukture. Precizno su nabrojane sve situacije koje predstavljaju potencijalni razlog za dobijanje zahteva.
Mi u parlamentu uvek insistiramo na jačanju kontrolne odnosno nadzorne uloge ovog doma. Po mom mišljenju je veoma važno što ovaj zakon predviđa da nadležno ministarstvo podnosi izveštaj Vladi, a Vlada Narodnoj skupštini Republike na godišnjem nivou, što će uticati direktno na neposrednu kontrolu sprovođenja ovog zakona. Mislim da je kontrola sprovođenja zakona sa podzakonskim aktima koje očekujem da će odmah po usvajanju ovog zakona biti precizirana, mislim da je to veoma važno.
Pomenula bih samo još kaznene odredbe u okviru ovog zakona. Mislim da je dobro i to je moj lični stav da uvek budu visoke. Mislim da će se na taj način sprečiti sve zloupotrebe i to je dobro.
Poslanička grupa Nove Srbije će u Danu za glasanje podržati Predlog ovog zakona.
Želela bih samo još u nekoliko rečenica da prokomentarišem Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Alžir o uzajamnoj razmeni i zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane.
U prošlom sazivu kao narodna poslanica sam bila član Grupe prijateljstva sa Republikom Alžir i prilikom nekoliko naših susreta sa ambasadorom Alžira u Republici Srbiji saznala sam nekoliko veoma važnih podataka za ovu državu i zbog građana Srbije ovom prilikom želim da ih iznesem.
Alžir je od 2000. do 2010. godine investirao 600 milijardi dolara u svoju zemlju i uopšte u svetu. Oni su pozajmili MMF kao država 5 milijardi dolara. Godine 2000. Alžir je dugovao 36 milijardi dolara, a 2013. godine Alžir kao država duguje 36 miliona dolara. Mislim da od ove zemlje možemo mnogo da učimo i da u svim oblastima privrednim možemo da unapredimo saradnju.
Poslanička grupa NS će i Predlog ovog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Republike Alžir podržati u Danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Pitanje postavljam ministru kulture Ivanu Tasovcu u ime 30 domaćih TV stanica koje imaju dokaze da se Zakon o elektronskim medijima na najgrublji mogući način krši, zbog toga što prekogranični kanali neovlašćeno emituju reklame domaćih kompanija na svojim programima, poslujući u sivoj zoni i na taj način prema državi nemaju nikakvih obaveza, dok domaći emiteri, domaće televizije, koje su dužne da svaku emitovanu reklamu evidentiraju i plate porez, kao i druge dažbine prema državi nisu na ovaj način zakonski izjednačene. Tu imamo dva osnovna problema.
Prvi je što nisu isti tržišni uslovi za domaće i prekogranične emitere i drugi što prekogranični emiteri prema ovim dokazima posluju u sivoj zoni.
Takođe bih podsetila, zbog građana Srbije, da se država Srbija obavezala Konvencijom o prekograničnoj televiziji da garantuje slobodu prijema i reemitovanja programa u izvornom obliku. Zakonom o elektronskim medijima u članu 4. stav 29. i članu 74. zakonodavac zabranjuje da se prekraja izvorni program koji se emituje iz inostranstva, a reemituje u Srbiji, što znači da se na tim kanalima ne mogu ubacivati reklamni prilozi.
Prema mojim saznanjima više desetina domaćih emitera pokrenuće kampanju koja će imati za cilj da ne plaćaju nadoknadu regulatoru ukoliko prekogranični emiteri nastave da krše zakon.
Takođe, moram da podsetim da sam podnela dva amandmana na Zakon o elektronskim medijima, koji regulišu ovu oblast i uvode sankcije za one koji ga krše, ali ih Vlada nije prihvatila. Zbog toga bih tražila od ministra kulture da mi odgovori na sledeća pitanja – da li su prekogranični kanali u Srbiji evidentirani kao poreski obveznici? Da li poreska uprava ima podatke koliko TV kanala iz inostranstva reemituje program u Srbiji, a na kojima se svakodnevno emituju reklame? Da li su zaposleni odnosno ljudi koji rade na tim programima u radnom odnosu? Da li ti kanali plaćaju nadoknadu Sokoju i drugim organizacijama koje štite autorska i druga prava? Šta će konkretno Ministarstvo kulture preduzeti da ovaj zakon važi za sve i kakve su sankcije za one koji ga krše?

Zahvaljujem predsednice.
Kolege i koleginice narodni poslanici, uvažena ministarka, pred nama su četiri zakona o državnoj upravi koja su, po mom mišljenju, nužni korak u funkcionisanju državne uprave. Iskreno verujem da Strategija o reformi državne uprave, čija je rasprava u toku, donosi tu funkcionalnu analizu i suštinske korake u reformi državne uprave koja je neophodna i za koju mislim da su se stekli uslovi ne samo što postoji politička volja, nego je jednostavno to i program Vlade Republike Srbije koji se više ne može odlagati i čija se realizacija očekuje.
Kad je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, mislim da on na jedan vrlo jasan način definiše postupak izbora državnih službenika putem konkursa, da ovaj predlog zakona na neki način izbegava sve nedorečenosti i prelazne odredbe prethodnog zakona koje su uređivale ovu oblasti. Po mom mišljenju i mišljenju mojih kolega poslanika iz poslaničke grupe NS on ima nekih šest veoma bitnih karakteristika koje ću ja u ovom trenutku vrlo kratko reći.
Odredba člana 67a. predviđa da vršilac dužnosti može biti imenovan bez internog odnosno javnog konkursa do postavljenja državnog službenika na konkretan položaj najduže na period od devet meseci, ali sa propisanim maksimalnim rokom od šest meseci.
Mi smo ovde dobili, kao poslaničke grupe, predloge i sugestije i transparentnosti Srbije koji smatraju da je taj rok dug. Naše mišljenje je da je u ovom trenutku najvažnije da je ovo pozitivan pomak u odnosu na aktuelni zakon, da je procedura izbora državnog službenika na konkretan položaj vrlo transparentna i da ovaj zakon definiše vrlo jasne uslove takođe u pogledu stručne spreme koju moraju ispunjavati državni službenici angažovani na poslovima u zvanju savetnika, mlađeg, starijeg i uopšte državni službenici na položaju.
Vrlo je važna odredba člana 78. ovog zakona koji jasno propisuje da i Zaštitnik građana mora dati svoje mišljenje na na neki način razrešavanje položaja državnog službenika. Mislim da se na taj način jača uticaj ovog nezavisnog organa, što je i cilj Narodne skupštine Republike Srbije da nezavisna regulatorna tela rade svoj posao i imaju preporuke i mišljenja koja se primenjuju i usvajaju.
Proces učenja je trajan i nikada ne treba da prestane i logično je da i za državnog službenika važi ista maksima. Članom 97b. je ovde na vrlo jasan način predviđeno i finansiranje u toj oblasti. Prelazna odredba u članu 33. ima u vidu ukupno stanje u našem budžetu i propisuje da će ovaj iznos od 0,01% od ukupnih sredstava biti ispunjen u 2015. godini tako što će biti opredeljen 70% iznos u budžetu, a za svaku godinu će se povećavati taj neophodan postotak od 10% za dostizanje zakonom predviđenog nivoa finansiranja.
Po mom mišljenju šesta, vrlo bitna odredba ovog predloga zakona i jedan važan iskorak, korak u napred, rekla bih, je što se predviđa i mogućnost polaganja posebnog stručnog ispita radi zaposlenja na posebnim dužnostima i ovlašćenjima. To je po mom mišljenju veoma važno zbog dalje profesionalizacije državne uprave.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i Predloga zakona o dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i moje prethodne kolege su rekle da su ova dva predloga zakona neophodna zbog usklađivanja minulog rada sa Zakonom o radu. Po ovim predlozima praktično kompletan javni sektor biće obuhvaćen ovim zakonom. Izuzetak su zaposleni u javnim preduzećima.
Sa ova dva predloga zakona praktično će svi zaposleni u Republici Srbiji biti u istom položaju kada je u pitanju pravo na minuli rad i u određenim članovima ovog zakona vrše se i određena preciziranja kako ne bi dolazilo do pogrešnog tumačenja zakona.
Tako se članom 23. predviđa Zakonom o platama državnih službenika, da državni službenik ima pravo na dodatak po osnovu minulog rada države kao poslodavca bez obzira na koliko različitih državnih organa je bio prethodno zaposlen. Ovo je sasvim logično rešenje, jer neko može da tokom svog radnog veka radi u više različiti državnih organa, ali suštinski njegovo poslodavac je svo vreme država, tako da drugačije rešenje ne bi bilo pravedno i dovelo bi, da je bilo drugačije, do diskriminacije po ostvarivanju prava na minuli rad.
Takođe ideja o ujednačavanju radno pravnog statusa svih zaposlenih u Republici Srbiji bez obzira da li su zaposleni u javnom ili privatnom sektoru stoji u osnovu izmene člana 5. Zakona o plata u državnim organima i javnim službama. Predloženom izmenom na ovaj način niko se neće dovoditi u podređen položaj i konkretno u predlogu ovog zakona nije mi jasna do kraja jedna formulacija.
Razgovarala sam sa svojim kolegama o tome i volela bih da mi je vi razjasnite, a odnosi se na preduzeća koja su osnovana od istog nivoa vlasti. Potrebno mi je vaše tumačenje, zapravo, šta to znači u praksi ako lekar koji je radio, recimo u domu zdravlja čiji je osnivač lokalna samouprava pređe da radi u istom gradu, recimo u Nišu, u klinički centar. Znači, kakva će tu biti situacija po pitanju njegovog minulog rada s obzirom da ne menja struku, ali da prelazi sa lokalnog nivoa u ustanovu koja je republičkog nivoa.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, prvi put se uvodi mogućnost za direktor, odnosno zamenik direktora posebne organizacije može istovremeno biti i predavač na visokoškolskoj ustanovi. Tačno su propisane koje su to deset ustanova. Ali, mislim da je ova odredba zakona vrlo važna jer se ljudi motivišu da se prihvate odgovornog zadatka rukovođenja ovim ustanovama i naravno poboljšanjem ukupne efikasnosti njihovog rada. Vrlo je važno da na čelu svih ustanova, institucija budu ljudi koji će svojim znanjem, stručnim i profesionalnim i etičkim kvalitetima moći da podignu njihovo funkcionisanje na jedan viši nivo.
Odredba zakona koja se odnosi na načelnike okruga je po mom mišljenju isto vrlo važna i treba promeniti situaciju da načelnik okruga ne bude više državni službenik nego funkcioner. Mislim da je to više u njegovoj prirodi i opisu posla.
Prokomentarisala bih samo još odredbu koja je nova i koja propisuje da se vođenje upravnog postupka, kao i odlučivanje o pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica može poveriti državnom službeniku koji nema završen fakultet. Nadam se da je predlagač dobro izvagao sve dobre i loše strane ovog rešenja. Ja sam ipak mišljenja da je neophodna visoka stručna sprema i zbog toga mislim da je veoma važna i konstatacija predlagača da će se u takvim situacijama posebnim zakonom pred državne službenike postavljati zahtevniji uslovi u pogledu stručnih kvalifikacija.
Poslanička grupa NS će u Danu za glasanje podržati sva četiri predloga zakona. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, bez zdrave nacije nema ni napretka države. Zbog toga je za svaku zemlju veoma važno da imamo snažan i stabilan zdravstveni sistem.
Svi smo svesni situacije i one stare izreke, rekla bih, da jedino zdravlja i znanja nikad nije dosta. Zbog toga je ova izmena zakona, iako u jednom članu, po mom mišljenju, suštinskog karaktera i veoma bitna za stabilizaciju našeg zdravstvenog sistema.
Pošto moje kolege ovde uglavnom iznose i probleme sa kojima se svi mi suočavamo i koji opterećuju naš zdravstveni sistem, a kojih ste vi takođe veoma dobro svesni sa svojim saradnicima, navešću i ja u tom smislu nekoliko podataka i situacija u kojima mislim da je naše zdravstvo opterećeno više nego što bi trebalo.
Pripremajući se danas za ovo izlaganje, pročitala sam nedavno izjave i predstavnika Evropske komisije, koji su rekli da je od 2002. godine do danas u Srbiju uloženo preko 140 miliona evra iz evropskih fondova i da smo mi primer zemlje u kojoj je jako mnogo uloženo u oblasti zdravlja, da nema mnogo efekata i rezultata.
Takođe, podaci koje sam pročitala preko RZS, a koje je dostavio Institut za javno zdravlje, kažu da mi imamo 2.453 doktora na birou i 1.000 stomatologa. Vi ste najavili da će u narednom periodu 500 lekara biti zaposleno, što je za svaku pohvalu, ali imamo i druge probleme koji opterećuju naš zdravstveni sistem. Pre svega, naš lekarski kadar stari i zbog toga imamo opadanje nivoa kvaliteta zdravstvene zaštite. Liste čekanja su i dalje veoma duge i one nisu uzrokovane samo nedostatkom materijalnih sredstava, već često i nedovoljnom pokrivenošću populacije adekvatnim brojem lekara specijalista. Zbog toga mislim da je izmena ovog člana iznuđena u situaciji u kojoj se nalazimo i nije bilo drugog načina da se popravi starosna struktura kada su u pitanju lekari specijalisti.
Prema podacima koje ja imam, 17% lekara u Srbiji je starije od 60 godina, a samo 3% mlađe od 30 godina. Ovakva situacija ukazuje da ćemo u narednom periodu morati da angažujemo veliki broj lekara da zameni one koji odlaze u penziju, a svi mi se pitamo da li će biti dovoljno novca za njihove plate.
U zdravstvenom sistemu nedostaju patolozi, anesteziolozi, radiolozi. Prosečna starost internista, pedijatra, ginekologa je 55 godina. Tek za desetak godina oni odlaze u penziju i tek onda će se praktično ispoljiti njihov deficit.
Mali je broj zanata i u oblasti kardiohirurgije i pedijatrije i vrlo je izvesno da ćemo u budućnosti imati probleme sa nedostatkom tih kadrova, dok istovremeno veliki broj lekara čeka posao i gubi svoje znanje i veštine stečene u toku školovanja.
Prema podatku koji sam pronašla, mislim da je od početka ove godine 650 lekara zatražilo sertifikat dobre prakse, koji im je neophodan za zapošljavanje u inostranstvu. Nijednog trenutka vas ne krivim za situaciju u kojoj se nalazi naše zdravstvo. Vi dobro poznajete i sve ove podatke koje sam iznela zbog građana Srbije. Verujem da ćete u narednom periodu učiniti sve što je u vašoj moći da se ova situacija popravi. Ukoliko u tome uspete, imaćete našu podršku uvek za sve reformske zakone koje budete predlagali. Budite sigurni da će i građani Srbije znati da cene i da nagrade svaki pozitivan korak u zdravstvu.
Mislim da će se dve veoma bitne promene ovim članom zakona u narednom periodu pokazati kao dobre. Prvo je što se ove dve godine ukidaju, da će se praktično ubrzati sticanje statusa lekara specijaliste i samim tim doprineti podmlađivanju ove kategorije zdravstvenih radnika. Druga bitna novina je što vi kao ministar dobijate ovom izmenom pravo da u oblasti deficitarnih zanimanja, odnosno grana medicine, stomatologije i farmacije, odobrite specijalizaciju i nezaposlenom zdravstvenom radniku sa visokim obrazovanjem koji je završio pripravnički staž i položio stručni ispit.
Ovo je bitna novost u odnosu na postojeće rešenje, gde je jedan od osnovnih preduslova bilo sticanje stalnog radnog odnosa.
Što se tiče korupcije, mislim da je ova Vlada preduzela značajne korake u borbi protiv korupcije i da se efekti i rezultati toga vide. Ali, pre svega, ono što kao čovek mislim i želim da kažem ovom prilikom je činjenica da kolikog god korupcije u zdravstvu ima – mnogo je. Sigurna sam i to da ogroman broj stručnjaka, lekara, tehničara, sestara, radi svoj posao i ne pada im na pamet da zloupotrebe svoje znanje i svoju profesionalnu čast.
Očekujem u narednom periodu da vi i saradnici sa kojima radite praktično koordinirate Ministarstvo zdravlja za lekarskom komorom, Srpskim lekarskim društvom i da jednostavno vrlo brzo, možda i više nego što možete, vidimo određene pomake u poboljšanju zdravstvenog sistema i zdravstvene zaštite Srbije. Mi ćemo kao narodni poslanici, uz inspekcijske službe koje u oblasti zdravstva treba da rade svoj posao, vršiti kontrolnu ulogu i na neki način vas ispitivati, u smislu i donošenja novih zakona ali i kontrole postojećih.
Mislim da je vrlo važno da u narednom periodu nastavite sa sprovođenjem zdravstvenog vaspitanja stanovništva i skrining programa, jer mislim da su to najvažniji faktori od kojih zavisi napredovanje zdravstvene službe, kvalitet i prosečno trajanje života svakog našeg stanovnika.
Poslanička grupa NS će u Danu za glasanje podržati izmene i dopune ovog zakona.

Uvažena predsednice, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, poslanička grupa NS će u Danu za glasanje podržati sva tri predloga zakona. Kada je reč o Predlogu zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, kao i o ostala dva zakona, mislim da oni omogućavaju i dovode do rasterećenosti sudova, sigurnosti građana u overama sudskih taksi i pre svega transparentnost. Mislim da su rasterećenost, transparentnost i sigurnost građana tri veoma bitna momenta kada su u pitanju ovi zakoni i zbog toga će, kao što sam i rekla, poslanička grupa NS podržati ove zakone u Danu za glasanje.
Kada je reč o Predlogu zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, rok je 1. septembar 2014. godine, kada u skladu sa odredbama Zakona o javnom beležništvu, prvi javni beležnici posle 70 godina u Srbiji treba da stupe na svoj posao, moram da izrazim zadovoljstvo zbog toga i mislim da će oni kao pravnici, kao stručnjaci, u interesu građana raditi svoj posao i obezbediće pre svega sinhronizovanost u veoma bitnom i svakodnevnom sistemu ukupnog pravnog prometa, a to je overa potpisa. Mislim da je uloga javnih beležnika veoma važna i sa aspekta elementarne pravne sigurnosti. Prema evidenciji koju sam ja mogla da pronađem, mislim da je do sada na neki način imenovano 94 notara a da postoji potreba još za 277 pravnih stručnjaka.
Ovaj zakon je, sa aspekta struke a i po mom mišljenju, veoma jasan, precizan, koncizan, nema mnogo članova. Po mom mišljenju, ne treba očekivati neke poteškoće u njegovoj primeni.
Odredbom u članu 2. Predloga zakona mislim da se postiže maksimalna efikasnost kada je u pitanju sam čin overe potpisa, jer se predviđa da pravnu radnju može obaviti svaki javni beležnik nezavisno od mesta prebivališta odnosno boravišta stranke. Ovo fleksibilno rešenje je svakako u interesu građana, kao i logičan izuzetak u članu 1. stav 3. zakona, da prepis javne isprave može overiti i sam izdavalac isprave.
Odredba u članu 4. zakona takođe vodi računa o interesima stranaka, kao i o opštoj sigurnosti u pravnom prometu, tako što propisuje da overa potpisa ostaje na snazi, iako ju je učinio mesno nenadležni javni beležnik. Kod navedenog člana imam jednu ličnu dilemu. Pre svega bih vas pitala da li u ovom slučaju, pri ovako definisanom članu, javni beležnik može da snosi bilo kakvu odgovornost ako overava potpis van svoje nadležnosti? To vas pre svega pitam zbog toga što vidim da je u Predlogu zakona o prometu nepokretnosti kaznenom odredbom u članu 15. u vidu novčane kazne konkretizovana prekršajna odgovornost javnog beležnika.
Član 10, po mom mišljenju, je veoma dobar zato što daje javnom beležniku diskreciono pravo da odbije da overi ispravu, čak i u slučaju da mu je dostavljen na uvid službeni dokument koji inače standardno služi za utvrđivanje identiteta. Ovde posebno treba da dođe do izražaja iskustvo javnog beležnika, jer nemamo malo primera u praksi da postoje manipulacije sa ličnim dokumentima.
Kada govorim o diskrecionim ovlašćenjima koje zakon dodeljuje u javnim beležnicama, moram da pomenem i odredbu člana 11. stav 3. tačka 4. kojim se javnom beležniku nalaže da odbije da overi potpis ako je očigledno da se overavanjem pomaže ostvarivanje nedozvoljenih i nepoštenih ciljeva.
Kada je u pitanju ovaj zakon, gospodine ministre, mi smo samo kao poslanička grupa reagovali u ovom zakonu sa jednim amandmanom i predložili da se izbriše termin „nepošteni cilj“, jer smatramo da je dovoljno reći „nedozvoljeni“, jer kategorizacija „nepošteni“ nije baš najjasnija. Logično je da nešto što je nepošteno istovremeno je i nedozvoljeno, odnosno zakonom sankcionisano, tako da očekujem da ćete uzeti u obzir ovaj amandman koji je podnela poslanička grupa Nove Srbije u cilju samo razjašnjenja odredbe ovog člana na način na koji sam objasnila.
Kada je u pitanju ovaj zakon, takođe sam htela da vam predložim da možda treba razmisliti o modifikovanju i odredbe u članu 13. stav 4. kojom se predviđa da javni beležnik utvrđuje identitet sudskog tumača koga ne poznaje lično i po imenu na osnovu uvida u standardni identifikacioni dokument sa fotografijom. Sudski tumač je lice koje poseduje i nosi pečat i u ovakvim situacijama i mislim da bi stoga pravno konzistentnije bilo rešenje da javni beležnik, po mom mišljenju, utvrđuje identitet sudskog tumača na opisani način, jer sa aspekta apsolutne pravne sigurnosti mislim da u standardnoj proceduri koja važi za sve stranke, odnosno svedoke identiteta treba da važi ista situacija i kada su u pitanju i sudski službenici, jer ovo ne iziskuje puno vremena a logično je da sudski tumač kao službeno lice sa sobom nosi neki identifikacioni dokument.
I član 14. vrlo precizno definiše postupak overe blanko potpisa. Što se tiče stvarne nadležnosti prilikom overe isprava, praktično celokupan posao ovim zakonom i prelazi na javne beležnike, sa jednim izuzetkom predviđenim u članu 28. gde se propisuje da osnovni sudovi zadržavaju svoju nadležnost prilikom overe isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu, što je u svakom slučaju u skladu sa propisima koje uređuje legalizaciju isprava u međunarodnom pravnom saobraćaju, te stoga mislim da je i ovo dobro rešenje.
Što se tiče Predloga zakona o prometu nepokretnosti, ovaj predlog zakona je sadržan u svega nekih 15 članova i po mom mišljenju je od suštinske važnosti za pravno uređivanje oblasti prometa nepokretnosti. Zašto kažem pravno uređivanje? Zato što je ovo samo jedan ali veoma važan segment kada je u pitanju tržište nekretnina u Republici Srbiji.
Da bi tržište nekretnina u Srbiji počelo da deluje na pravi način, mislim da je potrebno uraditi još mnogo toga. Nedavno sam kada smo ovde raspravljali i posle toga i usvojili Zakon o posredovanju u oblasti nepokretnosti i rekla, ponoviću to i danas, da bih volela da naše tržište nepokretnosti izgleda kao u Velikoj Britaniji. Za ovo je naravno potrebno puno vremena a pre svega poboljšanje ukupne ekonomske, privredne i finansijske situacije.
Ne mogu da ne pomenem period od 2006. do 2008. godine, kada smo na neki način u nekoj novijoj našoj političkoj istoriji od 2000. godine do danas imali određenu vrstu ekspanzije u ovoj oblasti kada su nam i povezane privredne grane, a pre svega građevinarstvo, itekako uspešno poslovali u ovoj oblasti.
Kako reafirmisati tržište nepokretnosti a samim tim i oporaviti je je pitanje na koje mi i ovde u parlamentu i zajedno sa Vladom RS treba u narednom periodu da damo odgovore.
Ne mogu ovom prilikom da ne pomenem i svakodnevne informacije u medijima o najrazličitijim problemima i spornim situacijama, moram da izdvojim najnoviji slučaj sa kompletnim zgradama na Novom Beogradu u naselju, u ulici Mileve Ajnštajn i kao građanina me posebno pogađaju pojedinačne sudbine ljudi koji su se u većem broju zadužili kreditno kod banaka da bi rešili svoje stambeno pitanje, a sada su u veoma očiglednom problemu.
Poseban problem sa aspekta poverenja je što se pominje Građevinska direkcija Srbije. Ona u stvari predstavlja državu i ono što je u svemu poseban problem je što neke pojedinačne odgovornosti nema. Kako sada stvari stoje, bez obzira što je Građevinska direkcija Srbije ponudila alternativna rešenja kupcima, jednostavno nema pojedinačne odgovornosti, niko nije kriv niti investitori, niti Građevinska direkcija Srbije, ni izvođači radova.
Mislim da ovakve situacije ne smeju više da se događaju, da odgovornost mora da bude individualizovana i mora da se utvrdi, u suprotnom država može i dalje na papiru da stvara najrazličitije moguće ideje i predloge zakona u afirmaciji tržišta nekretnina, ali mislim da pomaka neće biti.
Dakle, evidentna je potreba da se ovaj predlog zakona usvoji, počne da se primenjuje od 1. septembra kako ne bi došlo do vremenske neusklađenosti u oblasti prometa nepokretnosti.
Po ovom zakonu isključiva nadležnost je na javnom beležniku na čijem se području nalazi nepokretnost koja je predmet ugovora. Mislim da je dobro što se na ovaj način, što javni beležnik može da proverava i da li je prodavac imao pravo svojine, što se na taj način afirmiše određena pravna sigurnost, što ima obavezu obaveštavanja poreskih organa,što mislim da će doprineti ukupnoj efikasnosti utvrđivanja i naplate javnih prihoda.
Vrlo ću kratko samo reći nekoliko rečenica o Predlogu zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama. Potpuno je logično i prirodno da se izvrši dopuna sudske tarife kako bi postojao pravni osnov za naplatu sudskih taksi za ovakve poslove, u suprotnom bi smo došli u situaciju da se ne zna koliko koja od ovih radnji preduzetih pred sudom košta. Svakako ne bi bilo osnova da se primenjuje direktna analogija sa tarifama po kojima će iste pravne poslove obavljati javni beležnici.
Uviđajući u potpunosti potrebu da se ovi zakoni usvoje pre 1. septembra, poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati sva tri zakona. Hvala.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, podnela sam amandman na član 12. zbog toga što sam mišljenja, što smatram da konzorcijumi ne treba da se pojavljuju kao kupci u postupku privatizacije.
Zašto? Zato što smo do sada imali mnogo loših iskustava sa njima, zbog toga što su odnosi među konzorcijumima pravno nedefinisani, zbog toga što su usporili mnoge privatizacije, zbog toga što su ugovori za mnoge privatizacije raskinuti i imali smo i duge sudske procese i nisam sigurna da novi zakon na bilo koji način može da uredi odnose u samom konzorcijumu.
Žao mi je što ovaj amandman nije prihvaćen, smatrala sam da zbog javnosti Srbije još jednom treba da obrazložim razloge zbog čega sam podnela ovaj amandman i takođe koristim priliku da se Vladi zahvalim što su još četiri moja amandmana koje sam podnela na ovaj zakon prihvaćeni. Vrlo je važno što je prihvatajući te amandmane Vlada u stvari shvatila moju nameru da tim amandmanima želim samo da pomognem da zakon bude što jasniji i bolje primenjen u praksi. Hvala.

Hvala.
Imam pitanje za ministarku Jadranku Joksimović.
Gospođo Joksimović, ako se ne varam na vašu inicijativu Vlada Republike Srbije je pokrenula postupak za dobijanje sredstava iz Fonda solidarnosti EU. Da li je po tom pitanju nešto urađeno? Dokle se stiglo ili je sve ostalo na rečima?
Od predstavnika Evropske komisije smo čuli, kao i od predstavnika delegacije EU u Beogradu, da će u korišćenju ovih značajnih sredstava Srbija imati isti status kao da je članica EU.
Zanima me šta se sa tim dešava, dokle smo stigli, pošto se radi o značajnim sredstvima? Takođe, interesuje me i kada ćemo dobiti ta sredstva i za šta će konkretno biti utrošena?

Zahvaljujem gospođo Joksimović.
Drugo pitanje bih uputila ministru prosvete, gospodinu Srđanu Verbiću.
Gospodine Verbiću, Srbija već dugi niz godina, da ne kažem decenija čeka na reformu obrazovanja i reformu prosvete. Premijer Aleksandar Vučić je još u svom ekspozeu najavio da ćete vi pokrenuti set promena u oblasti obrazovanja. Ja u to ne sumnjam. Očekujem kao i ostali građani Srbije da vidimo te vaše predloge.
Ovom prilikom želim u ovom visokom domu, u ime svojih kolega poslanika, iz poslaničke grupe Nove Srbije, i u svoje ime, pre svega da vam uputim jedan konstruktivan predlog u cilju reforme obrazovanja i da čujem vaše mišljenje na ovaj predlog koji ću vam reći.
Dakle, činjenica je da su naši učenici prenatrpani reproduktivnim znanjem i da je potrebno da imaju funkcionalna znanja, da postižu vrlo loše rezultate na PISA testovima. Činjenica je i da imamo nesrazmerno veliki broj časova u odnosu na sadržaj određenih izbornih predmeta, npr. građanskog vaspitanja. Naši učenici ga uče osam godina u osnovnim školama i četiri godine u srednjim školama.
Moje mišljenje i mojih kolega narodnih poslanika je da su se stekli uslovi da se vrate i ubace neki novi predmeti, naravno ne povećavajući broj predmeta koji imamo, već smanjujući postojeće. Na primer, moje mišljenje je da treba vratiti predmet civilne zaštite u naše osnovne i srednje škole. To su pokazale i ove elementarne nepogode koje su nas zadesile u maju i mislim da bi se građani Srbije bolje snašli u tim prvim trenucima da su imali neka osnovna znanja iz predmeta civilne zaštite.
Drugi moj predlog je da se u osnovne škole uvede izborni predmet dečija ekonomija. Navešću vam samo jedan podatak na osnovu istraživanja Udruženja poslovnih žena u Moravičkom okrugu. Na osnovu tog istraživanja 60% osnovaca želi da ima taj predmet, jer smatra da će im on pomoći u izboru zanimanja, ali i u nekim znanjima, u pre svega razvoju preduzetništva i opredeljivanju od malih nogu za privatan biznis. Hvala.

Gospodine Verbiću i gospođo Mihajlović, zadovoljna sam odgovorom koji ste dali. Imate apsolutno našu punu podršku. Slažem se sa konceptom da treba menjati sadržaje i vršiti analizu efekata predmeta. Hvala.

Gospodine predsedavajući, cenim vaše napore da preostali tok sednice bude u cilju obrazloženja ovog zaista reformskog zakona na koji je Srbija dugo čekala i koji, po mom mišljenju, predstavlja prvi ali važan korak u rešavanju problema u oblasti medija. Vrlo je važno što je on usklađen sa zakonima EU, što je Evropska komisija dala vrlo visoko mišljenje na njegov predlog.
I sama pripadam stranci, a mnoge moje kolege su rekle, koja je u proteklom periodu ne retko, zahvaljujući lošim zakonima u oblasti medija koji su bili i koji su takođe loše primenjivani, doživela medijski linč. Očekujem da ovaj zakon koji je zaista dobar omogući svakom građaninu i svakom predstavniku političke stranke da može nesmetano, slobodno da iznosi svoje informacije, da ne bude zloupotrebljen ni u kakvom kontekstu, a takođe očekujem da ovaj zakon omogući građanima Srbije u narednom periodu pre svega istinito, kvalitetno, potpuno i blagovremeno informisanje.
Mislim da sva tri zakona imaju nekoliko veoma važnih ciljeva. Pre svega, on treba da omogući slobodan razvoj i maksimalnu profesionalizaciju svih medija, transparentnost, i to kako u sistemu finansiranja tako i u vlasničkoj strukturi medija, a svi smo svedoci u novijoj istoriji Srbije koliko je bilo zloupotreba kada je bila u pitanju vlasnička struktura medija.
Vrlo je važno što se država definitivno povlači iz medija i za to postoji precizan rok do kada će to uraditi. Naravno, ona samo u jednom delu, što je potpuno pozitivno, zadržava pravo da bude u sklopu određenih medija, što je nesumnjivo u svim demokratskim zemljama.
Ovim zakonom će se postići suštinsko popravljanje položaja urednika kao i unapređenje zaštite prava novinara i sprečavanje nedozvoljenog udruživanja u oblasti javnog informisanja, što, naravno, zabranjuje govor mržnje i poštuje ljudsko dostojanstvo.
Više mojih kolega je govorilo o projektnom finansiranju medija. Slažem se sa ovim načinom finansiranja i smatram da je novac koji mediji dobiju na konkursima, da će o njihovim prijavama odlučiti komisija, bitan i važan. Ono što su me mnogi predstavnici novinara i sami novinari i novinarskih udruženja pitali, a verujem da će se to rešiti podzakonskim aktima što je u ovom trenutku nepoznanica i ne zna se tačno koliko će tog novca biti da bi oni mogli da konkurišu i apliciraju za njegovo korišćenje.
Pre svega mislim da je ovim zakonom važno i to što je on predvideo da se u periodu od pet godina po privatizaciji moraju zadržati programske strukture i sadržaji, što će pomoći tranziciji medija ka tržišnom funkcionisanju, ali i očuvanju programske šeme što je posebno značajno kada je reč o medijima koji se izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina.
Ono što sam takođe htela da kažem, mislim da je podneto dosta amandmana, ali da većina tih amandmana idu u prilog tome da se ovaj dobar reformski zakon poboljša, jer kao što sam rekla Srbija je dugo čekala na jedan ovako dobar zakon.
Podnela sam nekoliko amandmana kada je reč o emiterima u Srbiji i ne sumnjivo da je ovim zakonom predviđeno da nije dozvoljeno da se emituju reklame na preko graničnim kanalima koji program emituju iz inostranstva, a reemituju ga u Srbiji i posluju u tzv. sivoj zoni. Moram da kažem radi objektivnosti, istinitosti do sada i nije moglo ovo pitanje da bude rešeno, jer kada su prethodni zakoni donošeni nije bilo prekograničnih kanala. Oni su u međuvremenu stvoreni. Rade uglavnom u sivoj zoni i pokušavaju da unište pre svega naše domaće emitere.
Dakle, o tome ću preciznije govoriti kada bude rasprava u pojedinostima. Smatram da ovu oblast treba dodatno još pojasniti, da ona bude razumnija i da jednostavno ne bude nikakve dileme u primeni ovog dela zakona.
Što se tiče TV pretplate, moram da kažem da pretplata ili taksa, manje-više, to je isto za građane Srbije, zato što u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji oni treba da izdvajaju određeni novac za javne servise i mislim da su građani Srbije odgovorni ljudi i žele taj novac da izdvajaju zbog toga što shvataju važnost javnog servisa, međutim mislim i to su primedbe koje smo mi dobili od građana ovih dana iz unutrašnjosti, oni žele da bude malo više informacija na javnom servisu iz unutrašnjosti, da bi oni više gledali naš javni servis i da bi samim tim i plaćali sada pretplatu, a i tu taksu.
Verujem da se to može urediti jednom adekvatnom uređivačkom politikom RTS, koji će takođe ova tri zakona omogućiti.
U svakom slučaju, Nova Srbija, kao poslanička grupa, će podržati sva ova tri zakona u danu za glasanje. Hvala.