Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi ministre, nesumnjivo je da smo mi jedina zemlja koja je došla u ovu situaciju i sebe dovela u ovakvu poziciju pre ulaska u EU.

Članom 63. stav 2. o SSP predviđeno je da Srbija u periodu od četiri godine od stupanja na snagu ovog sporazuma postepeno usklađuje svoje zakonodavstvo koje se odnosi na sticanje svojine nad nepokretnostima u Srbiji kako bi državljanima članicama EU osigurali isti tretman kao i našim građanima.

Mi danas i juče u raspravi pokušavamo da otklonimo tu grešku. Najvažnija odredba ovog zakona je da nema kupovine zemljišta za strance do 2027. godine, da će ovaj zakon stupiti onda baš kada treba, da postoji opštedruštvena saglasnost o očuvanju nacionalnih interesa, kao i dogovor sa Briselom oko odlaganja stupanja na snagu odredbi SSP. Međutim, ono što je najvažnije za ovaj zakon je kako sprečiti zloupotrebe prilikom pokušaja kupovine zemljišta.

Stranci su kupovali zemlju preko preduzeća koja su registrovana u Srbiji. Kupovinom ovdašnjih firmi koje su prethodno privatizovale kombinate u ruke stranaca je do sada došlo preko 20.000 srpskih oranica. Tako su vlasnici „Agrokora“ mađarskog CBA, irske kompanije „Baltik investmens“ došli do oranica u Srbiji.

Zakon se veoma jasno odnosi na zabranu kupovine zemljišta za strance, ali moje pitanje za vas, gospodine ministre, je kako da sprečimo kupovinu zemljišta građana zemalja u regionu, s obzirom da je poznato da građani Crne Gore kupuju zemlju na Zlatiboru, da Albanci kupuju zemlju na jugu Srbije? Zatim, zamolila bih vas da nam objasnite i član 72. stav 3. po kome neko ko je nasledio zemljište a državljanin je države Srbije i prvi put je registrovao gazdinstvo na svoje ime, mora po ovoj odredbi zakona da čeka 10 godina da bi kupio zemljište.

Nema davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta bez saglasnosti lokalne samouprave i to je u redu, međutim šta uraditi sa našim građanima koji imaju registrovano gazdinstvo, a uskraćena im je mogućnost kupovine poljoprivrednog zemljišta u susednoj katastarskoj opštini ako ta opština ne pripada jedini lokalne samouprave gde su ti građani stalno naseljeni. Tu imamo još dva problema. Za posledicu imamo usporavanje procesa uvođenja prosečne veličine porodičnih poljoprivrednih gazdinstava sa svim posledicama za njihovu konkurentnost. Drugi problem, za posledicu imamo zabranu kupovine zemljišta u tradicionalnim vikendaškim područjima jer se potencijalni kupci nikada ne nastanjuju u tim područjima gde se takvo zemljište nalazi. To će povećati površine pod zapuštenim višegodišnjim zasadima u ovim područjima, imajući u vidu da prevashodno naslednici ovo zemljište nude na prodaju.

Druga pitanja koja imam za vas ne odnose se na ovaj zakon, ali su vezana za poljoprivredu uopšte. Prvi problem koji je već dugo prisutan je zdravstveno osiguranje poljoprivrednika u Srbiji. Drugi problem za koji su mi građani Batočine i okoline zamolili da vas pitam – kada će biti izmene i dopune Zakona o sanitarnom nadzoru, s obzirom da se u selima Srbije pije voda iz bunara, a nema sanitarnog nadzora za to? To je ogroman problem i to treba da se reši.

Složićete se sa mnom da su različiti uslovi bavljenja poljoprivredom u Leskovcu, Sjenici, Subotici i Aranđelovcu. Zato nam je potrebna reonizacija poljoprivredne proizvodnje gde će posle država biti u prilici da posebno stimuliše one proizvodnje koje na datom području mogu davati najbolje prihode.

Mislim da imamo još uvek veliki problem sa hektarima zemlje koji se ne koriste. Moj podatak je da je negde preko 400.000 i to je problem kojeg ste, verujem, kao ministarstvo svesni i koji treba rešavati. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Kolege i koleginice narodni poslanici, mi smo ova dva dana raspravljali o tri veoma važna predloga za funkcionisanje tri nezavisne institucije. Ja sa ovim što je rečeno za ova dva dana mogu da se složim delom, a sa nečim ne. Iskoristiću ovih svojih pet minuta da kažem svoj utisak, da nam je 10 godina i dva mandata trebalo da u pravni sistem uspostavimo temelje institucije Zaštitnika građana.

Sve bi bilo u redu da prethodni Zaštitnik građana Saša Janković nije počeo da koristi svoju funkciju u političke svrhe, pripremajući se i koristeći svoju funkciju za kandidaturu predsednika države. Svi oni koji su danas i juče osporavali kandidaturu Zorana Pašalića za Zaštitnika građana i podršku poslaničke većine tim povodom, želim da im kažem da smo mi 2012. godine u ovom visokom domu imali apsolutni konsenzus svih političkih stranaka i poslaničkih grupa, znači i pozicije i opozicije, i svih nevladinih organizacija i da je on bio jedinstven slučaj u tome što je zloupotrebio funkciju Zaštitnika građana, što je politizovao i što je dozvolio svojim postupanjem da se izgubi sinergija koja je postojala u društvu tim povodom. Ne znam kada ćemo imati takvu situaciju ponovo, ali je više nego jasno da smo je olako izgubili i da smo jedina zemlja u kojoj se Zaštitnik građana sa svoje funkcije kandidovao za predsednika države, koristeći državne resurse za svoju političku karijeru.

Zakon jasno propisuje nadležnosti Zaštitnika građana. Ova institucija mora da bude nezavisna, posao Zaštitnika građana je da prepozna kada su ljudska prava ugrožena i da reaguje zbog toga. Zaštitnik građana mora da bude visoko moralna ličnost, kao i da ima odgovorno i profesionalno postupanje u skladu sa mandatom i nadležnostima koje nosi jedna tako značajna funkcija.

Veoma je važno da budući Zaštitnik građana sarađuje sa parlamentom Srbije, da sarađuje sa nevladinim organizacijama, da bude u kontaktu sa građanima Srbije. Svi oni koji su u svojoj diskusiji na neki način okrivili volju većine za podršku novom Zaštitniku građana, uz odsustvo dijaloga, želim da ih podsetim da su propisima jasno i precizno definisani uslovi i postupak za izbor Zaštitnika građana i da su voljom većine u ovom visokom domu izabrani i uvaženi revizor Sretenović koji ovde sedi i prethodni Zaštitnik građana i poverenica.

Međutim, ovde se radi o nečem drugom. Ovde se radi o jednom besmislenom pokušaju osporavanja legitimiteta većine i legitimiteta većine da predloži kandidata za Zaštitnika građana i što je, po meni, još takođe na neki način nečuveno, osporavanje biografije kandidata Zaštitnika građana koga je predložila većina. Znate, kada nekom ne možete ništa drugo da nađete i da mu osporite bilo šta u njegovoj biografiji, u njegovom minulom radu, onda mu prebrojavate koliko je puta polagao neki ispit, koliko je godina studirao, izvlačeći to na jedan veoma ružan način iz konteksta, ne uzimajući u obzir životne okolnosti zbog toga.

Ono što je nesumnjivo je da kandidata većine za Zaštitnika građana gospodina Pašalića karakteriše bogato radno iskustvo, stručnost i rezultati koje je imao u dosadašnjem radu. Takođe, veoma je važno da ovu instituciju treba ojačati, da je treba depolitizovati i možda najbolje govori šta znači argumentovana i konstruktivna kritika koja postaje pokretač određenih promena je upravo i predlog za predsednika Fiskalnog saveta. Zbog toga ću u danu za glasanje podržati sva ova tri predloga.

Gospođo Brnabić, budući članovi Vlade, posle vašeg ekspozea u raspravi juče i danas u ovom visokom domu zapravo postavljamo lestvicu ciljeva koje u narednom periodu treba da ostvarimo i postignemo. Zaokružujemo celinu, koja za mene predstavlja ugovor sa građanima Srbije postignutog na osnovu legitimiteta na izborima, vanrednim parlamentarnim prošle godine, a potvrđenog na redovnim predsedničkim izborima ove godine.

Naravno da ništa neće biti lako, bez otpora, bez osporavanja, što ste i sami mogli da osetite lično ovih dana. Zbog toga vam se divim na hrabrosti, divim vam se na riziku koji preuzimate i divim vam se na želji da menjate Srbiju, uprkos etiketiranju, diskriminaciji, omalovažavanju.

Vi ste, zapravo, ovih dana poslali nekoliko važnih poruka, da ste veoma hrabri, da ste trpeljivi i da ste odlučni da nastavite započete reforme.

Vaš predlog za mandatarku i buduću premijerku za mene zapravo znači afirmaciju rodne ravnopravnosti, izgradnju tolerancije u ovoj zemlji i zbog toga u narednom periodu od vas očekujem pokretanje dijaloga, unutrašnjeg dijaloga koji, po mom mišljenju, ne postoji u Srbiji zbog prevelike ostrašćenosti, a i te kako nam je potreban.

Cenim što je prethodna Vlada bila veoma iskrena prema građanima Srbije, što je preuzela veoma hrabre mere i od vaše posvećenosti u narednom periodu vas i vašeg tima, o ciljevima o kojima govorimo, zavisi budućnost zemlje, zavisi odluka svakog mladog čoveka da li će odlučiti da svoj život nastavi ovde u Srbiji ili van nje, zavisi dolazak stranih investitora i još mnogo toga, ali je zapravo za mene ključno pitanje, koje je veoma važno za svaki resor i za svakog ministra, šta je to što smo danas uradili za život jednog građanina? Ukoliko vi budete insistirali na tom pitanju, verujem da rezultati neće izostati.

Pred vama su nesumnjivo tri ključna izazova – stabilnost, unutrašnja, politička, ekonomska, regionalna, ne postoji alternativa za reč stabilnost. Zatim, kontinuitet, da ne počinjemo uvek ispočetka, i dijalog, o kojem sam vam već govorila.

Naravno da će vas čekati puno teških trenutaka u regionalnoj saradnji. Zbog toga od vas očekujem da na sve regionalne izazove, zajedno sa potpredsednicom Vlade gospođom Mihajlović, reagujete insistiranjem na realizaciji regionalnih projekata, sa ciljem da nas autoput do Tirane, autoput do Sarajeva, brze pruge do Budimpešte spajaju i ujedinjuju, a ne razdvajaju kao do sada, a tu je, naravno, i carinska unija, koju treba realizovati, Regionalna carinska unija, koju treba realizovati, a koju je predsednik Vučić već najavio.

Naravno da je neuporediva pozicija Srbije danas na međunarodnom planu sa pre nekoliko godina. To je dragulj koji vam je ostavljen i koji u narednom periodu treba da sija i koji sa ekonomskim parametrima predstavlja najveće vrednosti dosadašnje Vlade.

Posle vašeg ozbiljnog ekspozea, imala bih nekoliko i preporuka na unutrašnjem planu za vas. Po meni, mora da bude bolja iskorišćenost ljudskih resursa, kapaciteta ljudskih resursa. Naglasak treba da bude na stručnosti, na kompetentnosti, na menadžmentu. Vrlo je važno kako ćete koordinirati ministarstva. Veoma je važna komunikacija među ministarstvima i, naravno, ozbiljni razgovori i ozbiljne rasprave o bitnim temama.

Za kraj, imam jedno pitanje za vas, vezano za održivi razvoj. S obzirom da je na agendi UN ovo pitanje visoko na lestvici do 2030. godine, šta mi preduzimamo po tom pitanju, ko će se time baviti, koja će biti direktna zaduženja Vlade? Konkretno, završiću sa činjenicom, naše mlade generacije moraju da budu konkurentne na svim tržištima znanja, jer znanje je najveći resurs jednog naroda. To ste, uostalom, juče i rekli u svom ekspozeu.

Budite uvereni da ćete u ovom visokom domu imati za sve dobro što pokrenete podršku velike većine građana Srbije i nas, naravno, narodnih poslanika koji ih predstavljamo.

Zbog toga ću vas podržati u danu za glasanje. Hvala.

Raspravljajući danas u toku dana o Zakonu o ministarstvima, koji je osnova za formiranje Vlade, očekujem dve stvari. Prva stvar je stvaranje uslova za još veći rad, za još veći zamajac u započetim reformama, a druga je da dva nova ministarstva treba da daju upravo taj zamajac koji je potreban evropskim integracijama.

Mislim da je veoma važno reći da je Srbija prva zemlja u procesu evropskih integracija koja je dobila mogućnost da otvori Poglavlje 27 bez dodatnih uslova. Pred nama je zbog toga veliki posao, mnogo je projekata koje treba realizovati i ono što je za mene ključno, kada je u pitanju formiranje ovog ministarstva, je da se u lokalnim samoupravama moraju formirati tela za zaštitu životne sredine, za ekologiju kako bi buduće resorno ministarstvo radilo onako kako se od njega očekuje.

Za ministarstvo evropskih integracija je veoma važno što objedinjuje sve postojeće strukture u oblasti evropskih integracija Srbije i što će koordinirati sva ostala ministarstva u ovoj oblasti. Samom činjenicom da Vlada Republike Srbije od ministarstva bez portfelja za evropske integracije predlaže ministarstvo sa portfeljom, mislim da time šaljemo jednu snažnu i, pre svega, jednu iskrenu poruku evropskim partnerima koliko je proces evropskih integracija važan za Srbiju.

Takođe, u toku današnje rasprave mogli su se čuti komentari da mi već četvrti put menjamo Zakon o ministarstvima. Za mene to ne predstavlja neki poseban problem. Uopšte u praksi ni jedan zakon nije Sveto pismo. Ako se uoče nepravilnosti u primeni u praksi, ako se uoče potrebe za menjanjem nekog zakona, normalno je da treba predložiti njegovu izmenu ili dopunu ili, kao što je u ovom slučaju, ukazala se potreba za stvaranjem dva nova ministarstva.

Želim da navedem i primer u praksi koja se pokazala kod nas da je razdvajanjem ministarstava u prethodnom zakonu dalo dobre rezultate. Na primer, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu se bavilo regionalnim razvojem. Zakonom o ministarstvima mi smo te dve stvari razdvojili, pa su se regionalnim razvojem bavili privreda i infrastruktura, a državna uprava i lokalna samouprava se bavila nagomilanom administracijom, efikasnošću E-uprave. Mislim da je to bio jedan od dobrih poteza u razdvajanju određenih ministarstava.

Takođe, želim da navedem i jedan primer iz susedstva, iz regiona, Hrvatske, kada se u određenom procesu evropskih integracija, u ovoj državi se uočila potreba za stvaranjem novog ministarstva – Ministarstva preduzetništva i zanatstva. Za mene je to veoma važno ministarstvo i mislim da je, takođe, veoma bitno što smo mi u prethodnom periodu preduzeli određene korake u ovoj oblasti koji su veoma važni. Mislim na mnoge subvencije koje Vlada preduzela u ovoj oblasti, ali pre svega u činjenici da smo mi uveli predmet preduzetništva od najranijeg uzrasta, koji nije osnovni, ali veoma utiče na svest naših mladih da se okreću sve više u budućnosti ka ovoj oblasti.

Rasprava o Zakonu o ministarstvima je prvi korak, veoma važan korak. Za nekoliko dana čućemo ekspoze mandatarke Brnabić i imaćemo zaokruženu celinu koja za mene predstavlja ugovor sa građanima na osnovu legitimiteta koje smo dobili i na prethodnim izborima i na predsedničkim izborima.

Rekla bih da se posle više decenija demokratskog razvoja u Srbiji prvi put u fokus stavljaju građani i državu, a u drugom je politički kontekst. Zbog toga ću u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministri, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, mi danas u ovom visokom domu raspravljamo o dva seta ekonomskih zakona i dva zajma za EPS i EMS.

Što se tiče ovih ekonomskih zakona, moram da podsetim da smo mi pre dve godine i nešto, odnosno 3. februara 2015. godine usvojili novi Zakon o osiguranju depozita i o Agenciji za osiguranje depozita, i to iz dva osnovna razloga. Prvi je što su Agencija i Fond za osiguranje depozita bili ispražnjeni do poslednjeg dinara, pa je onda stečajem banaka i zaštitom deponenata država morala da interveniše sredstvima iz međunarodne zajednice i to od Svetske banke, Banke za obnovu i razvoj i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Te organizacije su tražile od nas da donesemo zakone koji će urediti i pitanje osiguranja depozita i pitanje rada Agencije, u skladu sa međunarodnim standardima. Mi smo to uradili 3. februara 2015. godine, a danas mi intervenišemo sa ovim izmenama u ova dva zakona zbog negativnih kamatnih stopa u evrozoni. Smatram to jednim korakom napred, korakom u dobrom pravcu, kada mi sami preduzimamo veoma važne korake koji nam pomažu da stabilizujemo naš ekonomski sistem.

Što se tiče zajmova od Nemačke razvojne banke za EPS i za EMS, od ovog zajma očekujemo efikasniji rad EPS-a i EMS-a i očekujemo da proizvodnja bude veća i da imamo određeni napredak u zaštiti životne sredine. Veoma je važno što je reč o zajmu koji ova dva javna preduzeća sama treba da izmire, a što je u stvari država samo garant zbog povoljnih uslova.

Složila bih se sa vama, gospodine Antiću, da EPS prolazi kroz ozbiljnu transformaciju i tranziciju, pored EPS-a kroz tu oblast transformacije prolaze i Železnice Srbije. Verujem da će se proces naših javnih preduzeća koja su već duže vreme u problemu zaokružiti u narednom periodu sa jednim pozitivnim ishodom. Naravno da to nije ni malo lako ni jednostavno.

Mislim da moramo kao država da iskoristimo maksimalno ogroman potencijal koji imamo i u smislu korišćenja obnovljivih izvora energije. Tu nam pogoduju i mnogi regionalni projekti, a ovaj zajam treba da bude jedan zamajac za izgradnju transbalkanskog koridora, ali i da omogući rekonstrukciju sistema transporta pepela u najvećoj EPS-ovoj termoelektrani, a rezultat toga treba da bude kvalitetniji vazduh, sa ciljem da se zaštitimo od zagađenja i naravno uopšte vazduha i zemljišta.

Mislim da je veoma važno da se sva ova četiri zakona u danu za glasanje podrže i da su građani Srbije shvatili kolika je važnost uzimanja povoljnih kredita, odnosno zajmova, a isto tako koliko je važno da i preduzimamo određene korake u smislu zaštite našeg ekonomskog sistema kada su u pitanju negativni trendovi kamata u evrozoni. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi ministri, poštovani predstavnici pravosudnih institucija, teško je govoriti odmah posle ovakvih činjenica koje je izneo moj uvaženi kolega Linta u vezi stradanja Srba. Međutim, ovakvi podaci i činjenice dokazuju da zločini nikad ne zastarevaju i da je i te kako potrebna institucija javnog tužioca za ratne zločine i dalje u Srbiji, takođe potrebna je i koordinacija ove institucije sa ostalim institucijama za ratne zločine u regionu kako bi se svi zločinci priveli pravdi i kako nijedna žrtva ne bi ostala da neko ko je počinio zločin ne odgovara za to.

Što se tiče ostalih predloga za sudije i javne tužioce, moram da istaknem i za mene je to u ovom trenutku najvažnije. Apsolutno je ispoštovana sva zakonska i ustavna procedura za kandidate za javne tužioce i sudije koje ste nam ovde predali. To je ono što je u ovom trenutku najvažnije.

Ono što je loše i što nije dobro, po mom mišljenju, je činjenica da govornica u ovom parlamentu služi da kada nema dovoljno argumenata da se bilo šta drugo kaže, onda se navode neke paušalne ocene u smislu da nije ispoštovana procedura, da su kandidati predloženi pod pritiskom, da njihov izvor ima političku konotaciju. To nije dobro, jer se na taj način nanosi kompletna šteta našem pravosuđu.

Naravno, to je legitimno i nesporno je da svako od kolega narodnih poslanika ima pravo da iznese svoje mišljenje, ali je takođe netačna i činjenica da se na bilo koji način ne sprovodi akcioni plan Poglavlja 23. Moram zbog građana Srbije da kažem da u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Odbor za evropske integracije i Odbor za stabilizaciju i pridruživanje apsolutno prati sva poglavlja, da imamo i izveštaje od strane Evropske komisije i skrininge i uopšte nije tačno da se reforme Akcionim planom za Poglavlje 23 ne sprovode. Sve to je i predviđeno našom strategijom za reformu pravosuđa.

Takođe želim da kažem da ako postoji bilo koji argument protiv bilo kog kandidata za sudiju ili javnog tužioca koji je predložen, molim kolege da to javno iznesu, a paušalne ocene da je bilo pritisaka, da nije bilo transparentno, mislim da nisu dobre, jer pre svega urušavaju institucije sudija, institucije tužilaca, uopšte pravosudne institucije.

Od predloženih tužilaca, ako većinom glasova budu izabrani na svoje funkcije, očekujem da posao rade efikasno i kvalitetno, očekujem da u svom radu nemaju ni političkog, ni bilo kog drugog uticaja, očekujem da imaju apsolutnu nezavisnost, naravno, samo ne nezavisnost od zakona, očekujem da ne dolazi do zastarevanja krivičnih postupaka, što urušava ugled pravosuđa, očekujem da niko ne bude privilegovan i očekujem da više nijedna žrtva ne bude počinjena odlukom javnog tužioca da potencijalnog napadača oslobodi.

Vrlo sam pažljivo pratila obuku koju su imali javni tužioci i sudije, sa nestrpljenjem očekujemo primenu Zakona protiv nasilja u porodici i verujem da ćemo ne odmah, ali imati značajne pomake u primeni ovog zakona.

Takođe, smatram da je urađen veliki posao sa predlozima koji su danas pred nama i svakako da imamo prilike da promene Ustava koje su najavljene za kraj 2017. godine i sve ono što je primećeno kao nedostatak promenimo, pre svega, kroz to da damo veća ovlašćenja Državnom veću tužilaca, a da mi u parlamentu samo na neki način izaberemo ono što ste vi predložili.

Gospodine ministre, uvaženi državni sekretari, kolege i koleginice narodni poslanici, posle jučerašnje dobre informacije da je Vlada Republike Srbije odobrila zaposlenje 2.010 medicinskih radnika, mi danas u parlamentu Srbije raspravljamo i o dva veoma važna zakona za medicinski, za zdravstveni sistem Srbije.

Apsolutno sam za uređenje obe ove oblasti i u danu za glasanje podržaću oba ova zakona.

Ono što je važno zbog građana Srbije da u ovoj svojoj kratkoj diskusiji kažem je da u Srbiji 400.000 parova ima probleme u vantelesnoj oplodnji. Ali, ono što je takođe važno reći je da nijedan od tih parova ne čeka u Srbiji za vantelesnu oplodnju, da je Ministarstvo zdravlja pravilnikom povećalo granicu za vantelesnu oplodnju sa 40 na 42 godine, da već od 2006. godine RFZO finansira tri vantelesne oplodnje i da su mnoge opštine i gradovi u Srbiji uključene u sufinansiranje vantelesne oplodnje.

Predlog novog zakona detaljno uređuje celu oblast biomedicinski potpomognute oplodnje i sve postupke i okvire u njoj vezane za postupak dobijanja, obrade, ispitivanja reproduktivnih ćelija, kao i mere nadzora nad radom centara za vantelesnu oplodnju. Važno je istaći i da je u potpunosti usklađen sa zakonima EU i, koliko je meni poznato, u Srbiji ima 18 centara za vantelesnu oplodnju.

Ipak, najvažnija novina ovog zakona je da bi parovi koji uspešno završe postupak vantelesne oplodnje ubuduće mogli da poklone preostale zamrznute embrione koji im više ne trebaju. Poklanjanje embriona prepoznato je kao nešto što je korisno i za društvo i cilj ovog zakona je da se embrioni u stvari ne proizvode da bi se poklanjali, već da bi se poklonili parovima koji imaju velike probleme. Takvim parovima se pruža nova mogućnost kao da su usvojili dete.

Ipak zbog građana Srbije želim da istaknem koliko je ova oblast važna jednim primerom države u regionu koja nema ovu oblast uređenu, kako bi građani Srbije mogli da vide sa kojim se problemima suočavaju parovi, žene u veštačkoj oplodnji. To je nažalost Bosna i Hercegovina. Ja želim da navedem samo jedan primer.

Znači, žena je prošla kroz 10 postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje, od čega je bilo pet inseminacija i pet postupaka vantelesne oplodnje. Iz tela ove žene izvađeno je 65 jajnih ćelija za samo jednu trudnoću. Sedmogodišnji proces lečenja završen je uspešno blizanačkom trudnoćom i rađanjem dva zdrava deteta, ali sve postupke vantelesne oplodnje ovaj bračni par je platio ušteđevinom, kreditima, poklonima. Zatim, u ovoj zemlji ne postoji mogućnost vantelesne oplodnje uz pomoć doniranih ćelija, pa su građani i građanke prinuđeni da vantelesnu oplodnju rade van granica svoje države, što dodatno povećava i cenu lečenja, a da ne govorimo koliko zamrzavanje embriona pozitivno utiče na zdravlje žena i koliko parovi koji ulaze u postupak vantelesne oplodnje su izloženi manjem stresu i imaju veću šansu za uspešnu vantelesnu oplodnju.

Što se tiče ovog drugog zakona, želim da kažem da je 2019. godina rok za njegovu primenu, da ćemo mi ovde u parlamentu veoma pažljivo pratiti faze njegove primene, da imate pozitivna iskustva iz Hrvatske, ali da je u ovom trenutku najvažnije objasniti ljudima da zbog banaka krvi neće ostati bez posla i da se na ovaj način neće smanjiti potencijalni davaoci krvi. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Iskoristiću vreme poslaničke grupe da iznesem nekoliko konstatacija i postavim nekoliko pitanja za zakone o kojima na ovoj sednici raspravljamo.
Prvo, kada je reč o Zakonu o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, imala bih nekoliko pitanja. Prvo pitanje je dokle se stiglo u pripremi ovih zakona, da li će se ovaj rok koji je dat ponovo produžiti, s obzirom na kompleksnost teme koju imamo i treće pitanje je koliko je po vašem mišljenju gospodine ministre, ukoliko imate odgovor na to pitanje, obuhvaćeno radnika u javnom sektoru ovim zakonom?
Takođe, za izmene i dopune Zakona o tržištu kapitala, smatram da su apsolutno tačne konstatacije predlagača da su zloupotrebe na tržištu takve da narušavaju integritet tržišta i da je zaštita integriteta tržišta jedan od najbitnijih elemenata za povećanje efikasnosti samog tržišta i vraćanje poverenja investitora.
Zbog toga je moje pitanje kako zadobiti poverenje investitora, posebno stranih investicionih fondova koji preko svog profesionalnog menadžmenta pažljivo posmatraju situaciju na svetskom tržištu kapitala i disperzuje kapital koji upravlja, procenjujući istovremeno i mogućnosti maksimiziranja profita i bezbednost ulaganja?
Takođe, zanima me šta je država uradila sa stranim poveriocima Agrobanke? Da li imamo, kako strani poverioci najavljuju, arbitražu pred međunarodnim sudom? Narodni poslanici Narodne skupštine Republike Srbije svakodnevno dobijaju pitanja od strane poverilaca Agrobanke.
Takođe, smatram da je tržište kapitala u ogromnoj meri postalo globalizovano zahvaljujući informacionim tehnologijama i da najveći deo domaće investicione javnosti radija bira da investira na drugim tržištima, što je upravo omogućeno globalnim umrežavanjem svetskih berzi i načinom da banke nude sve značajnije pristupe u mogućnosti investiranja na svetskom tržištu. Zbog toga je moje pitanje kako motivisati makar domaće ulagače da daju prednost trgovanju i našoj berzi?
Očekivanja predlagača kada je u pitanju ovaj zakon je da će se znatno popraviti situacija unapređivanjem zakonske regulative i da ćemo prve merljive rezultate imati otprilike za tri godine. Moja konstatacija je da je neophodno ponuditi kvalitetan tržišni materijal, inače nećemo imati merljive rezultate i u narednih 30 godina.
Po mom mišljenju i po mišljenju mojih kolega iz poslaničke grupe NS, potrebno je ponuditi tri stvari za bolju situaciju na tržištu kapitala u zemlji. Prva je omogućiti izlazak na berzu preostalih javnih preduzeća Srbije, tu pre svega mislim na Telekom i na EPS, zatim neophodni su novi finansijski instrumenti. Pre svega hartije od vrednosti koje emituju jedinice lokalne samouprave. I treća, veoma važna stvar, potrebna je inicijalna javna ponuda. U Srbiji još uvek nije sprovedena ni jedna. Posledica nedostatka toga je što najveći broj domaćih privrednih subjekata nema šansu da dođe do svežih finansijskih sredstava na način na koji se to radi u razvijenim zemljama i konstatacija predlagača ovog zakona je da je finansiranje privrede putem bankarskih kredita apsolutno dominantan model finansiranja u Republici Srbiji, što nikako ne može biti dobro.
Ono što u ovom trenutku nedostaje, a svakako bi bilo neophodno jeste bolja povezanost i saradnja Komisije za hartije od vrednosti, kao regulatora tržišta kapitala sa pravosudnim organima i institucijama. Primedba i iskustva je da naše pravosuđe gledano u celini nema kapacitete potrebne za efikasno postupanje u ovoj specifičnoj oblasti i da sudije pretežno angažuju veštake ekonomske struke kako bi doneli bilo kakvu odluku, čak i kada su u pitanju elementarne stvari.
Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, moje pitanje je da li u Republici Srbiji postoji strateško opredeljenje kada je u pitanju budućnost tržišta kapitala i Beogradske berze, kao njegovog segmenta, jer bez regulisanja ovog pitanja u EU Srbija sigurno neće biti primljena, uz još jednu konstataciju da će poslanička NS u danu za glasanje podržati predloge ovih zakona. Hvala.

Poštovani predsedniče Vlade, uvaženi potpredsednici i ministri, kolege i koleginice narodni poslanici, planirani budžet za 2017. godinu ispunjava osnovni zadatak fiskalne konsolidacije kroz zadržavanje određenih mera uvedenih u prethodnom periodu, uz selektivno i odmereno popuštanje sa restrikcijama kod penzija i plata u javnom sektoru. Budžet za 2017. godinu je dobro odmeren i planiran i najbolji je u poslednjih nekoliko godina.
Na početku svog izlaganja želim da kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati ovaj predlog budžeta.
Znamo da su pojedine mere ekonomski i politički nepopularne, ali se zalažemo za njih, jer su u ovom trenutku u isto vreme i u interesu države, ali i u interesu i onih građana koji ih u ovom trenutku ne podržavaju.
Socijalno-ekonomski savet je dao podršku ovom budžetu. Fiskalni savet je, rekla bih, u poslednjih nekoliko godina imao najmanje primedaba za ovaj budžet. Ekonomisti, i između ostalog ste vi, gospodine Vučiću, i citirali profesora Jovanovića, su više nego ikada istakli da će zbog planiranog BDP između 3% i 4% za narednu godinu građani Srbije osetiti značajniji boljitak i to su veoma važne vesti za građane Srbije.
Na početku svog izlaganja želim da kažem nekoliko činjenica. Budžet za 2017. godinu nam daje jasan prikaz strukture prihoda i rashoda, tako da ukupni prihodi budžeta za 2017. godinu su 1.092 milijarde dinara, a u ukupni rashodi su od 1.161 milijardi dinara. Ukupni rashodi će biti veći za 69,1 milijardu dinara od prihoda, što je najniži budžetski deficit u poslednjih šest decenija i njegova projekcija za sledeću godinu je 1,7%.
Budžet za iduću godinu planiran je i na osnovu prognoze da će rast BDP biti 3%. Vi kažete da će biti na kraju godine i do 4%, a inflacija nekih 2% do 4%.
Zašto sve ovo govorim? Iz dva veoma važna razloga. Prvi je zato što su tri prethodne godine bile posebno teške za građane Srbije. Deficit je u 2014. godini, kada smo imali poplave, iznosio 7,1%. Već u 2015. godini je prepolovljen i na kraju 2015. godine je iznosio 3,5%. Na kraju ove godine on iznosi 2,1%, a za sledeću godinu je planirano 1,7%. Drugi veoma važan razlog je zato što smo trajno smanjenje deficita imali primenjujući i realizujući dve mere. Prva je smanjenje plata i penzija, kao i smanjenje zaposlenih u javnom sektoru, a druga je dobra naplata poreza, koja je konstantna u zadnjih nekoliko godina i tu bih Poresku upravu Srbije pohvalila.
Veoma važan podatak je da u zadnjih nekoliko godina nije bilo ni rebalansa, što znači da je budžet dobro isplaniran, realan i održiv. To je veoma važno, jer u budžetu možete predvideti šta god hoćete, ali ako to i ne sprovedete, onda smo svi u zajedničkom problemu.
Novim budžetom su planirane i veće investicije, što pokazuje razvojnu stranu budžeta. A ono što posebno želim da istaknem je činjenica da se posle nekoliko godina uzastopnog, ali ipak kontrolisanog rasta, prvi put ove godine imamo smanjenje javnog duga. Ono je minimalno, od 0,7%, ali je u ovom trenutku veoma, veoma značajno i daje nadu da će u narednom periodu i narednim godinama biti sve manja.
Zato smatram veoma važnim da Vlada Republike Srbije i kontroliše devizne razlike, s obzirom na rast dolara, koji je plan za smanjenje valutnih razlika otplate javnog duga i na osnovu kojih parametara se oni mogu predvideti. Pored povećanja plata, ovim budžetom je predviđeno smanjenje plata u javnom sektoru sa nekih 8,45% na 8%. Moje pitanje za vas je – koji nam još zakoni nedostaju u smislu boljeg i preciznijeg definisanja pravila indeksizacija plate i kada će u Narodnoj skupštini Republike Srbije doći zakon o platnim razredima?
U predlogu budžeta u kategoriji koja se odnosi na projektne zajmove, koja je postajala i pre, ali se sada prvi put precizira koliko ćemo kojih kredita realizovati u svakoj budžetskoj godini, smatram veoma važnom upravo našu kontrolnu ulogu parlamenta i sa stanovišta kontrolne uloge parlamenta uvode se dve veoma važne stvari u ovom budžetu, to su dopunski elementi transparentnosti i dopunski element obaveze ministara da redovno izveštavaju o realizaciji projekata kako bismo imali jasan pregled između onoga što smo obećali i onoga šta je ostvareno.
Zato je važno da se smanji količina sredstava koja su dogovorena, a nisu povučena i iskorišćena i da mi ovde u parlamentu transparentno znamo koji su razlozi za to. I moj kolega Zoltan je govorio o sivoj ekonomiji.
Istakli ste i vi, gospodine predsedniče Vlade, koji su koraci u narednom periodu za smanjenje sive ekonomije. Rekla bih da je u prethodnoj godini bila pojačana kontrola i ne prijavljivanja radnika, i uopšte u sivoj ekonomiji, ali samo zbog građana Srbije želim da kažem da svaki proizvod koji je plaćan, a nije uzet fiskalni račun, mi na taj način oštećujemo zdravstvo, oštećujemo penzionere, oštećujemo obrazovanje.
Naša velika šansa je poljoprivreda. Ove godine u budžetu je 8,11% više sredstava nego u 2016. godini. Poljoprivrednu proizvodnju treba podsticati kao našu veliku šansu i raspodela subvencija treba da bude bolje kontrolisana, što je takođe jedna od tri osnovne funkcije parlamenta, a ja ću o toj boljoj kontroli subvencija u oblasti poljoprivrede istaći jedan primer iz 2015. godine, a odnosi se na poljoprivrednice.
U 2015. godini smo imali 22 milijarde subvencija za 317 gazdinstava, a od toga su poljoprivrednice dobile samo tri milijarde. Znamo da, prema podacima, 25% žena u Srbiji se bavi organskom proizvodnjom. Dakle, subvencije koje su ovim budžetom za 2017. godinu povećane moramo malo bolje kontrolisati.
Bilo je velikog otpora i kritika zbog Zakona o poljoprivrednom zemljištu, zbog pitanja ko koristi naše najveće prirodne resurse i ko se na tome bogati. Suština cele priče je o poljoprivrednom zemljištu da država ima koristi od svega toga. U prilog tome i podatak koji ste vi, ministre Nedimoviću, nedavno izneli da imamo 27 miliona evra više od zakupa poljoprivrednog zemljišta u ovoj godini.
Na osnovu plana budžeta za ovu godinu, rekla bih da su izazovi i rizici u racionalizaciji javnog sektora, da su rizici u okviru najvećih preduzeća koji zapošljavaju preko 20 hiljada radnika, poput RTB Bora, Azotare. Potpuno je jasno da Vlada Republike Srbije konstantno traži rešenja za ova preduzeća, a ministar Vujović je u svom obrazlaganju budžeta danas rekao, za mene jednu veoma važnu stvar, da je strateška važnost jedno, a održivost je drugo, i o tome treba voditi računa.
Ono što smatram veoma važnim su reforme u oblasti obrazovanja. Moje mišljenje je da rast BDP od 3,5% do 4% u oblasti privrede ne može biti praćen na pravi način bez reforme obrazovanja. Ministar Šarčević je u nekoliko prošlih meseci, rekla bih, rekao koji će biti plan Ministarstva prosvete u ovoj Vladi i mi pratimo plan koji ste izneli u oblasti reforme obrazovanja i zaista verujemo u njega, jer smatramo da će doneti ono što je neophodan zamajac privredi Srbije.
Ono što bih želela da istaknem gospodinu Vujoviću, kao ministru finansija, a što mislim da on u ovom trenutku nije svestan, je da će ostati upamćen po uvođenu rodno odgovornog budžetiranja. Zašto sam rekla da vi u ovom trenutku toga niste svesni? Zato što je implementacija rodno odgovornog budžetiranja do kraja 2020. godine, ali ste bili vrlo svesni da prošle godine zajedno sa nama parlamentarkama, sa nevladinim sektorom, sa međunarodnim misijama uvedemo tako značajnu stvar u Zakon o budžetu i Zakon o budžetskom sistemu. To je toliko snažna poruka, poruka ohrabrenja koja je poslata Srbiji, a odnosi se 51,7% žena koje žive u Srbiji. Verujem da će rodno odgovorno budžetiranje imati rezultate kao što ih ima u državi Austriji, jer je rodno odgovorno budžetiranje u Austriji deo ustava.
Mi za sada pratimo primenu rodno odgovornog budžetiranja. Ima mnogo pozitivnih primera, ministre Vujoviću, u primeni ovog dela Zakona o budžetu, ali i ima mnogo problema. Zato bih volela da nam Ministarstvo finansija daje sve potrebne informacije u vezi toga i da se mi u narednih nekoliko godina veoma aktivno uključimo u njegovu implementaciju.
Na samom kraju svog izlaganja želim da istaknem da mi je posebno drago što Beograd sija lepše nego ikada, što je okićen ranije nego bilo koje druge godine, što nam govori da smo ozbiljna metropola koja privlači turiste i u prilog tome je veliki broj hotela koji se izgrađuje.
Još jednom na kraju svog izlaganja želim da vam postavim još jedno pitanje, a pitanje se odnosi na preduzetništvo i efekte koje ćemo imati u ovoj godini zbog toga što smatram da treba da učimo iz zemalja u okruženju. Možda najsvežiji primer nam je upravo Slovačka koja je i predsedavala EU u ovih šest meseci, 99% okosnice privrede u Slovačkoj čine mala i srednja preduzeća, a 75% ona do devet zaposlenih. Takođe, ohrabruje današnja poseta gospodina Hana Srbiji i njegova izjava da ćemo već sledeće nedelje otvoriti još jedno poglavlje.
Još jednom želim da kažem da će u danu za glasanje poslanička grupa NS podržati predlog budžeta za 2017. godinu.

Uvažena ministarka, ja i moj kolega Stanojević smo smatrali da zbog preciznosti ovog zakona u članu 18. posle stava 3. treba dodati novi član koji glasi – Rešenje o predlogu dostavlja se nadležnom policijskom službeniku koji je doneo naređenje o izricanju hitne mere, koji ga bez odlaganja uručuje licu kome je hitna mera izrečena. Ako ono odbije prijem rešenja, nadležni policijski službenik sastavlja o tome belešku, čime se smatra da je rešenje uručeno.
Zašto smo podneli ovaj amandman? Smatramo da u Predlogu zakona nije definisano kome i na koji način prvostepeni sud dostavlja rešenje, odnosno kako se prevazilazi situacija u kojoj se učinilac nasilja ne javlja sudu i zbog toga mu nije moguće uručiti rešenje.
Duh ovog zakona je koordinacija svih institucija, odnosno sinhronizovano delovanje suda i nadležnog policijskog službenika, specijalizovanih za postupanje u materiji porodičnog nasilja. Za uručivanje rešenja suda iskorišćena je analogija sa načinom uručenja naređenja iz člana 16. Predloga zakona kao i činjenica da učinilac nasilja svakako ima obavezu da se javi nadležnom policijskom službeniku što se može iskoristiti za uručenje sudskog rešenja.
Vaše obrazloženje je bilo da amandman nije prihvaćen iz istog razloga kao i predlagač amandmana na član 9. i smatrate da su situacije koje uređuje zakon ovim članom 18. u praksi, da su nesporne, da neće izazivati probleme bezrazložno isključujući pri tome analogiju kao način tumačenja prava.
Smatram da je praksa pokazala da je preciznost zakona veoma važna i smatram da ovaj član treba usvojiti.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažena gospođo Kuburović, na kraju smo rasprave o predloženom zakonu o sprečavanju nasilja u porodici i ovo je jedan potpuno tehnički amandman u kojem predlažemo da se posle reči „doneće se u roku od tri meseca od“ dodaje reč „dana“.
Ovo je znači čisto tehnički amandman i jedna zanatska pravnička kategorija koju vi i vaši saradnici odlično poznajete.
Dobila sam odgovor u obrazloženju da se bez reči „dana“ vrlo jasno formuliše ova odredba. Moje pitanje za vas je onda – zašto se onda u drugim odredbama precizira zakon i navodi reč „dana“? zahvaljujem.

Uvažena gospođo Kuburović, očekujem da saslušate moju argumentaciju i da u ime stotina hiljada osoba sa invaliditetom prihvatite ovaj amandman.
Neshvatljivo je odbijanje da se invaliditet izričito predvidi kao zabranjeni osnov povrede ravnopravnosti. Ustav Republike Srbije članom 21. pominje invaliditet kao zabranjen osnov diskriminacije. Uključivanjem invaliditeta u ovu listu treba osigurati da ne bude predmet tumačenja da li povreda ravnopravnosti predstavlja izvršenje krivičnog dela ili ne. Uopštena formulacija o drugim ranjivim grupama i ličnim svojstvima, po mom mišljenju, nije dovoljna i ostavlja nekoliko stotina hiljada osoba sa invaliditetom nezaštićenim, jer institucije imaju tendenciju uskog tumačenja i da, ukoliko lično svojstvo nije taksativno nabrojano, pretpostavka je da institucije neće ulaziti u tumačenje toga da li ono spada u druga lična svojstva.
Sa druge strane, seksualna orijentacija i rodni identitet nisu kao invaliditet striktno predviđeni Ustavom Republike Srbije i nelogično je da se ne navede invaliditet koji u Ustavu eksplicitno postoji.
Sa druge strane, imamo preporuku Konvencije UN iz 2016. godine da se pojača pravni okvir za zaštitu ovih osoba od diskriminacije i pooštre sankcije za diskriminaciju po osnovu invaliditeta, a upravo ovaj krivični zakon je odlična prilika za to.
Prema svim dostupnim podacima, osobe sa invaliditetom predstavljaju grupu koja je među svim grupama najčešće diskriminisana i zato je neophodno invaliditet dodati na ovu listu, ako na njoj već postoji, kao lično svojstvo, društveni položaj, socijalno poreklo, imovinsko stanje, jer invaliditet sigurno, ako ne teže, onda barem podjednako je važno za zaštitu ravnopravnosti i to su moji argumenti u ime osoba sa invaliditetom, a znam da su razna udruženja dodatno molila vas i Ministarstvo pravde da se ovaj amandman usvoji.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Mi ovih dana u Narodnoj skupštini Republike Srbije raspravljamo o jednom veoma važnom zakonu, sprečavanju nasilja u porodici i u okviru tog zakona, u Nacrtu predloga tog zakona cilj je da se uvedu hitne mere, da se uvedu strožije kazne, a sve u cilju sprečavanja crne statistike u ovoj oblasti.
Međutim, još jednu oblast smatram veoma važnom koju moramo zakonski urediti, a to je oblast vršnjačkog nasilja. Odbor za prava deteta na sednici održanoj 2. februara 2016. godine je doneo odluku i uputio zahtev nadležnim ministarstvima, pre svega Ministarstvu prosvete i nauke i Ministarstvu pravde, da se formira radna grupa, čiji je cilj donošenje i izrada nacrta novog zakona o vršnjačkom nasilju. Nacrt zakona u osnovnoj verziji dr Dragana Đorić je predstavila na sednici Odbora za prava deteta i on je u tom nacrtu predat nadležnim ministarstvima.
Moje pitanje upućujem ministru prosvete i ministarki pravde sa ciljem da informacije – da li je do sada formirana radna grupa i dokle se stiglo u izradi ovog zakona?
Predlog za promenu trenutnog i budućeg zakonodavstva u oblasti prevencije i represije prema vršnjačkom nasilju u osnovnim i srednjim školama, kao i predškolskim ustanovama je, dakle, kao što sam rekla predstavljen na Odboru za prava deteta.
U zadnjih 15 dana suočeni smo sa pojačanim incidentima u školama. Moje mišljenje je da država nema rešenje za ovo pitanje i bez obzira što se u svim školama uvodi video nadzor, policajci, što sve škole od Ministarstva prosvete imaju pravilnike za sprovođenje i kontrolu vaspitnih i disciplinskih mera u ovoj oblasti, ali bez tzv. Aleksinog zakona, koji podseća na tragično nastradalog dečaka Aleksu Jankovića 2011. Godine, čiji su roditelji dali saglasnost za predstavljanje ovog nacrta zakona, smatram da se ova oblast ne može na pravi način rešiti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, mi i danas raspravljamo o predlogu odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti, čiji je predlagač Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije. Na samom početku želim da kažem dve činjenice, pre svega, zbog građana Srbije.
Prva činjenica je da je Komisija za hartije od vrednosti samostalna i nezavisna državna institucija i da predstavlja regulator tržišta kapitala u Republici Srbiji, da kao takvu Narodna skupština Republike Srbije kontroliše, usvaja njene izveštaje i planove i odlučuje i bira predsednika, odnosno članove komisije.
Druga činjenica koju želim da naglasim zbog građana Srbije je da je u nekoliko navrata u prethodnom periodu resorni odbor, Odbor za finansije vraćao i odbijao na doradu godišnje izveštaje ove komisije. To se pre svega desilo u novembru 2012. godine kada je donet zaključak da komisija dopuni Finansijski izveštaj za 2011. godinu, a onda dopunjen Finansijski izveštaj resorni odbor u junu 2013. godine nije prihvatio. Na samom odboru osnovna pitanja članova Odbora za finansije, koja su se mogla čuti, odnosila su se pre svega na plate, odnosno na bruto zarade zaposlenih, posebno su bili revoltirani svim njihovim povećanjem u 2012. godini, jer je za isti broj zaposlenih bio iskazan veliki gubitak i konstatovano je da su plate neprimereno visoke, posebno zato što komisija ima gubitak.
Zbog toga je moje pitanje sada – kakva je trenutna situacija u komisiji i kako se poboljšanje može očekivati od novih članova o kojima treba da se izjasni Narodna skupština Republike Srbije?
Takođe želim da kažem i jednu veoma važnu napomenu, da se rad Komisije za hartije od vrednosti na tržištu kapitala ne može posmatrati izolovano. Ona je deo jednog sistema, rekla bih, pre svega, deo spojenih sudova i to sa Beogradskom berzom, Centralnim registrom, Depo kliringom hartija od vrednosti i investicionim društvima.
Objektivno, teške okolnosti na tržištu velikim delom su i izvan domašaja komisije i to su činjenice i prethodnih nekoliko godina mi takođe beležimo pad berzi, tržišta kapitala na berzama, a veliki broj berzi je i ugašen. U 2015. godini prisutno je 37 brokersko-dilerskih kuća, što je više nego dvostruko manje nego pre samo nekoliko godina.
Beogradska berza već nekoliko godina unazad beleži katastrofalan finansijski rezultat jer veći promet ne znači nužno i bolji finansijski efekat. Mislim da su kreator ekonomske politike u Srbiji u prethodnih nekoliko godina propustili mnogo prilika za poboljšanje situacije na berzi kapitala u Srbiji.
Navešću jedan, po mom mišljenju, ključni podatak. Krajem 2008. godine država je preduzela osnovne finansijske korake, pre svega u očuvanju likvidnosti poslovnih banaka, i na taj način se smatralo da se u uslovima galopirajuće krize akcenat stavi na očuvanje samog segmenta finansijskog sistema garantovanjem štednih uloga građana, dok je tržište kapitala bukvalno gurnuto u zapećak i prepušteno tržišnoj stihiji.
Posledica takve odluke je da najveći broj domaćih privrednih subjekata je u takvoj situaciji izgubio šansu da dođe, pre svega, do svežeg finansijskog kapitala i finansijskih sredstava na način kako se to radi u razvijenim ekonomijama.
Moram da naglasim i da je značaj tržišta kapitala, pre svega, u sledećem - u prikupljanju kapitala, u efikasnoj alokaciji kapitala, u mogućnostima investiranja pod jednakim uslovima, u omogućavanju transparentnosti i ostvarivanju prihoda i opšteg privrednog rasta.
Nažalost, mnogobrojni su slučajevi u prethodnom periodu kada je država svojim postupanjem, odnosno svojim nepostupanjem, pa i sama Komisija kao eksponent države na tržištu, direktno uticala na gubitak poverenja investitora prvenstveno stranih, i tu pre svega želim da pomenem afere u vezi ponuda za preuzimanje i privatizaciju „Knjaza Miloša“ i „Večernjih Novosti“. Naši građani su izgubili poverenje u bankarske strukture koje su bile bliske prošlosti. Nigde u regionu ne cvetaju ruže, pa ipak berze rade. Pre svega bih spomenula Zagreb, LJubljanu, ne rade tako dobro kao prethodnih godina, ali funkcionišu na bolji način negu u Srbiji.
Šta treba preduzeti? Mislim da je ključno da se pruži prilika i omogući izlazak na berzu preostalim, brižljivo čuvanim, javnim preduzećima u Srbiji. Neophodni su i novi finansijski instrumenti, koji bi mogli da budu atraktivniji potencijalnim investitorima, kao što su municipalne obveznice, hartije od vrednosti koje emituju jedinice lokalne samouprave.
Treće, u Srbiji još uvek nije sprovedena nijedna prava inicijalna javna ponuda, a želim da istaknem jedan primer dobre prakse iz našeg okruženja, opet iz susedne Hrvatske. Najveća hrvatska brodarska kompanija Tankerska plovidba ponudila je investitorima akcije svoje ćerke firme i prikupljeno je blizu 28 miliona evra svežeg kapitala. Koja struktura ulagača je bila u hrvatskoj brodarskoj kompaniji? Pedeset četiri posto akcija su kupili penzijski fondovi, 19% akcija građani, mali ulagači, 15% akcija investicioni fondovi i 12% akcija su kupila osiguravajuća društva. Kontaktirano je tokom pripreme ponude oko 400 potencijalnih ulagača iz Hrvatske, SAD, Evrope i ovo je, pre svega, jedan dobar primer mobilizacije, odnosno kako se jednom dobro osmišljenom idejom mogu mobilisati investitori, uprkos lošem ekonomskom okruženju i oprezu koji je prisutan u regionu.
Ono što ću na kraju reći kao zaključak i što se, po mom mišljenju, nameće i kao zaključak i kao pitanje je da država, preko nadležnih institucija, pa i Komisije za hartije od vrednosti mora u objektivno teškim okolnostima da uloži napor i popravi situaciju na domaćem tržištu kapitala, jer u suprotnom ono bukvalno i neće postojati.
Sad je ključno pitanje – kako motivisati investitore da trguju ovde kod nas, kada maltene svi brokeri domaćim ulagačima nude mogućnosti trgovanja na najvećim svetskim berzama, uključujući NJujork, London, Tokio, Frankfurt?
Takođe, ono što je veoma važno, da građani Srbije znaju i da smo mi svesni, prilikom glasanja za predložene kandidate je da je strateško opredeljenje Srbije ulazak u EU, da nas u EU, kada za to dođe vreme, bez obzira na težak put koji prolazimo, neće primiti bez berze kapitala, a ako ne bude berze, odnosno tržišta kapitala, nema potrebe da postoji ni Komisija za hartije od vrednosti.
Za mene je ključno pitanje da predloženi kandidati moraju da budu, pre svega, profesionalno, ali i lično motivisani, da daju svoj puni profesionalni doprinos popravljanju ukupnog ambijenta u Srbiji.
Na kraju, želim da kažem da će Poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati predložene kandidate.

Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovana ministarka sa saradnicima, mi danas u ovom visokom domu raspravljamo o setu Krivičnog zakona i za mene i moje koleginice narodne poslanice, verovatno o najvažnijem Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici.
Cilj ovog zakona je sprečavanje nasilja u porodici, ali pre svega smanjenje kobne statistike koja već duži niz godina predstavlja ozbiljan društveni problem u našoj zemlji. Nema opravdanja za nasilje i zato nasilje predstavlja nedopustivo i najgrublje kršenje ljudskih prava.
Svakom od nas je potpuno jasno da se ne može baš svako ubistvo sprečiti, da u tome nisu uspele ni zemlje poput Belgije, Švedske, Finske, ali takođe svima nam je potpuno jasno da ne smemo dozvoliti da do ubistva dođe zbog propusta u sistemu zaštite.
Jedna od ključnih stvari je određivanje pojedinačne odgovornosti i kada je reč o propustima u radu institucija, očekujem da novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici ovo pitanje adekvatno reguliše.
Ono što je po mom mišljenju veoma važno je da moramo uvesti ozbiljne mehanizme prevencije, a posebno moramo obavezati naše pravosuđe da strožije poštuje zakonske regulative i da od žrtve ne pravi nove žrtve, već da nasilnik bude taj koji će biti procesuiran i koji će biti odveden sa lica mesta i udaljen, kao što ovaj zakon i predviđa, a onda je veoma važna socijalna i ekonomska podrška žrtvi, odnosno ženi da se ona ojača, kako bi se potpuno zaustavio krug nasilja i kako bi se žrtve na najbolji mogući način uključile u društvene tokove.
Srbija je odavno prestala da ignoriše ovaj problem. Prestala je da ćuti o nasilju nad ženama i decom, jer da se o tome nije pričalo u političkim strankama, u institucijama, verovatno bi do sada veliki broj žena bio mučki prebijan i ubijen.
Danas, prema podacima MUP-a imamo u odnosu na prošlu godinu 15,9% više žena koje su hrabrije i koje prijavljuju nasilje i veoma je važno da o tome govorimo, u svakom trenutku i na svakom mestu, jer još uvek vladaju strah i patrijahalna shvatanja kao uzrok da se porodični problemi sakriju pod tepih. Zato je neophodno stalno govoriti svima da je nasilje nad ženama kršenje ljudskih prava i da je kršenje ljudskih prava kada devojčicama govorite da su lošije samo zato što su devojčice i da je kršenje ljudskih prava kada optužimo silovanu ženu za njeno ponašanje, a ne onoga ko je to učinio.
U policiji i centrima za socijalni rad formirani su timovi koji se bave rešavanjem ovog problema, međutim, pored svih aktivnosti, nasilje u porodici i nasilje nad ženama nastavilo je da postoji kao problem, šta više problem je eskalirao. Problem smo prepoznali pre svega mi ovde u parlamentu kroz vršenje naše nadzorne uloge i kontrolne, prepoznale su nevladine organizacije, prepoznali ste vi u ministarstvu i ovaj problem pokušavamo da rešimo novim Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici o kojem danas ovde raspravljamo i koji predviđa koji državni organi moraju da se bave zaštitom, u kojim rokovima moraju da postupaju i na koji način će sarađivati. U svakom osnovnom javnom tužilaštvu uspostaviće se odeljenja za sprečavanje nasilja u porodici, ta odeljenja biće i centri koordinacije.
Na teritoriji svake opštine postojaće jedno ili više koordinacionih tela za sprečavanje nasilja u porodici, kojima će predsedavati tužioci, a članovi će biti policija, centri za socijalni rad, predstavnici nevladinog sektora.
Dakle, sada ovakve predmete neće rešavati samo zamenici tužioca koji rade i druge predmete, već specijalizovani zamenici tužioca za ovu oblast, koji će svaki predmet rešavati zajedno sa drugim relevantnim državnim organima.
Duh ovog zakona je da nasilnik ne sme da ostane kući, bilo da je već izvršio nasilje ili je nasiljem pretio i on predviđa posebno obučene jedinice policije u pratnji psihologa, koje će morati da izađu na teren čim dođu do saznanja o nasilju u porodici. NJihov zadatak će biti da spreče nasilje i izvrše procenu rizika - da li nasilje može da eskalira, zatim, da nasilnika udalji iz kuće i odrede mu pritvor.
Moje pitanje za vas u vezi sa ovim je - na osnovu kojih kriterijuma se vrši procena rizika i da li će oni biti regulisani podzakonskim aktima? Za vreme trajanja pritvora ili zabrane da se vrati kući policija je dužna da razgovara sa nasilnikom i sa žrtvom, da prikupi sve relevantne podatke i potom nasilniku izrekne meru da u narednih 48 sati ne može da se vrati kući, niti priđe žrtvi i čim policajac donese meru zabrane mora sve dokaze da dostavi javnom tužiocu koji ima rok od 24 sata, dok nasilniku traje pritvor, da reaguje i da produži meru zabrane na 30 dana koja se odmah izvršava, što znači iako nasilnik uloži žalbu na osnovu odluke sudija, ona neće odložiti izvršenje prekršajne kazne. Bez obzira što ste ovo rekli, mislim da je veoma važno i za građane Srbije da se još jednom ponovi.
Na ovaj način se onemogućava nasilnik da na bilo koji način priđe žrtvi i uznemirava je sve dok krivični postupak ne bude završen. Ako nasilniku ne bude određen pritvor od strane suda i bude pušten uz neku od mera, ali ih potom prekrši tako što se približi žrtvi ili se vrati u stan, policija može odmah da ga uhapsi i odvede kod sudije za prekršaje.
Tužilac Zagorka Dolovac je predložila da se uvede posebna mera bezbednosti, praćenje nasilnika nakon zabrane prilaska i psiho socijalni tretman nasilnika i ovu meru smatram veoma važnom da nasilnik u tom slučaju ne počini zločin.
Ovim zakonom se predviđaju i posebne mere evidencije nasilnika. Odmah moram da vam kažem da smo tu kao poslanička grupa reagovali amandmanom zato što je evidencija zakonom ograničena na pet godina. Moje pitanje je – zašto ste odlučili da se evidencija ograniči na pet godina, jer po mom stručnom, pedagoškom mišljenju mislim da ta evidencija mora da traje i duže i da nasilnik može i posle pet godina da počini zločin? Zato bih volela da mi odgovorite na to pitanje, a kažem vam da smo podneli i amandman.
Zakonom je predviđeno da pri Vladi Srbije bude formirano i stalno radno telo u koje će biti uključeni i državni organi i predstavnici nevladinog sektora, a koji će brinuti o sprečavanju nasilja u porodici i društvu, što je dobro. Moje pitanje je – da li su zakonom ili podzakonskim aktima predviđene nadležnosti ovog tela i ko sprovodi nadzor nad ovim telom? Pretpostavljam Narodna skupština Republike Srbije, ali tačno mislim da mora biti precizirano koji Odbor.
Moram da kažem još nekoliko stvari koje smatram veoma bitnim. Mislim da smo se do sada u ovoj oblasti sprečavanja nasilja mi kao društvo, sve institucije više bavili posledicama, ne uzrokom.
Dve osnovne institucije koje su zakazale u sprečavanju nasilja su porodica i škola. Porodica je već duže vreme zbog posledica rata i tranzicije ugrožena i
potrebna joj je konstantna podrška države, a škola nažalost zanemaruje vaspitni aspekt i prebacuje na porodicu i u tom začaranom krugu kada vaspitni kapaciteti porodice i škole ne daju određene rezultate, decu vaspitava ulica. Zato je po mom mišljenju potrebno mnogo više isticati vaspitni značaj škole i vaspitnu funkciju škole i mnogo više raditi na prevenciji. To su procesi koji ne mogu da daju odmah rezultate, ali na duži rok efekti će biti vidljivi.
Ključno je takođe da shvatimo da se nenasilna ličnost vaspitava od najranijeg uzrasta, još od predškolskih ustanova i da naši udžbenici za decu od najranijeg uzrasta i nasilni sadržaj moraju imati mnogo više sadržaja iz ove oblasti. Ono što je takođe veoma važno iz svih udžbenika, posebno u tom početnom periodu obrazovanja dečije ličnosti moraju se izbaciti sve slike i svi sadržaji koji na bilo koji način ženu stavljaju u podređeni položaj.
Takođe smatram da se rodno senzitivni jezik mora više upotrebljavati. Nedopustivo je da do sada nemamo umrežene sos telefone na celoj državi. Mnoge lokalne samouprave imaju u svojim gradovima sos telefone. Mislim da nam malo treba da ih umrežimo na celoj teritoriji Srbije i da ih imaju sve opštine.
Smatram da se po donošenju ovog zakona za to mora naći sredstava i ja više puta kada u ovom visokom domu govorim o ovoj temi, smatram da Ministarstvo zdravlja mora doneti posebne medicinske protokole, koji moraju voditi računa o nasilniku koji ne uzima terapiju kada izađe iz bolnice. On onda postaje ponovo nasilan i država, odnosno društvo tu moraju naći rešenje.
Još jednom moram da kažem da je prevencija veoma važna i veoma je važno da se stvore uslovi da ona bude konstantna. Takođe, statistika o nasilju nad ženama nije verodostojna. Tu je reč samo o onim slučajevima koji su prijavljeni, a podsetiću sve nas da član 40. Zakona o rodnoj ravnopravnosti nalaže lokalnim samoupravama da vode svaku vrstu rodne statistike.
Uloga medija u ovom procesu je veoma važna, ali ne na senzacionalistički način kako je i moj uvaženi kolega Meho Omerović rekao i to takođe moramo menjati svi zajedno, a neretko se zbog tiraža na senzacionalistički način govori o ovoj temi.
Moram da vam kažem da ja nisam pravnik i da ja ovaj zakon posmatram sa svoje pedagoške struke i vidim ga kao jak preventivni mehanizam koji će nasilniku dati jasnu poruku da se nasilje ne toleriše. Zbog toga ćemo ja i moje kolege iz poslaničke grupe Nove Srbije podržati Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, jer svako mora da bude bezbedan u svojoj porodici i ne smemo da dozvolimo da porodično nasilje postane epidemija našeg društva.
Takođe želim da vam kažem da ćemo kontrolisati primenu i sprovođenje ovog zakona i da ćemo beskompromisno reagovati ukoliko na bilo koji način budemo videli teškoće u njegovoj primeni ili bilo kakve njegove nelogičnosti i nedorečenosti.
Što se tiče izmena i dopuna Krivičnog zakona, rekla bih da je veoma važno što se njime uvode nova krivična dela, proganjanje i polno uznemiravanje i prinudno zaključenje braka. Da je cilj ovog Krivičnog zakona usklađivanje sa Istambulskom konvencijom i sa porodičnim zakonom, da su ovim Krivičnim zakonom predviđene još strožije kazne i time se krivično zakonodavstvo Republike Srbije svrstava među najstrožije u Evropi.
Nova zakonska rešenja štite od nasilja, znači, ne samo žene, već i stare, decu, bolesne, sve one koji su ranjivi i kojima je potrebna pomoć.
Ovde smo kao poslanička grupa reagovali amandmanom, jer smatramo da je u ovom nizu osoba koje novi zakon štiti od nasilja trebalo spomenuti i osobe sa invaliditetom i verujem da ćete za to imati razumevanja.
Veoma je važno što se ovim Krivičnim zakonom eliminišu uslovne osudbe, eliminiše se nejednak tretman sudova i to smatram zaista dobrim rešenjima.
Što se tiče Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, veoma je važno što je u ovom zakonu poseban naglasak stavljen na borbu protiv korupcije, što se njime obezbeđuje povezivanje širokog kruga državnih organa i koncentracija, praktično, stručnog znanja, kako bi javni tužioci dobili adekvatnu logistiku. U tom smislu, posebno je važna služba finansijske foreznike i ovde smo amandmanom predložili da se ova služba obavezno obrazuje, kako u tužilaštvu za organizovani kriminal, tako i u novoformiranim odeljenjima nadležnih viših javnih tužilaštava.
Poslednji u nizu ovih zakona, izmene i dopuna Zakona o oduzimanju imovine proističe iz krivičnih dela, smatram da se ovim zakonom poboljšava efikasnost sudskog postupka za privremeno oduzimanje imovine u cilju efikasnijeg postupanja ovih organa u otkrivanju imovine proistekle iz krivičnog dela, obavljanju poslova međunarodne saradnje, kao i upravljanja privremeno oduzetom imovinom.
Kada je u pitanju upravljanje oduzetom imovinom, dobro rešenje je obaveza da se 30% neto novčanih sredstava dobijenih prodajom trajno oduzete imovine usmeri za finansiranje socijalnih i zdravstvenih potreba, u skladu sa odlukom Vlade.
Na kraju, želim da vas obavestim da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati ceo set ovih zakona. Zahvaljujem.