Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovani narodni poslanici, veoma je važno da u današnjoj raspravi istaknemo vrednost svih sedam sporazuma koji su danas na dnevnom redu, jer svaki od njih predstavlja jedan važan korak napred za svakog građanina Srbije.

Sporazum između Srbije i Ruske Federacije koji je potpisan ove godine 19. oktobra za vreme posete premijera Ruske Federacije Dimitrija Medvedeva u iznosu od 172,5 miliona evra je zajam koji je potpisan na pet godina za finansiranje železničke infrastrukture sa kamatnom stopom od 3% i sa rokom vraćanja od 1926. do 2031. godine.

Sporazum za Evropskom investicionom bankom za izgradnju dela deonica Niš-Merdare u dužini od 77 kilometara i izgradnjom od 32 kilometra poluprofila auto-puta je značajan i zbog bezbednosti i zbog skraćenja vremena putovanja, ali i zbog povezivanja sa Albanijom, Bugarskom, kao i zbog integracije Srbije u saobraćajni sistem regiona i Evrope uopšte.

Sporazum sa Severnom Makedonijom je važan zbog otklanjanja svih prepreka u trgovinskoj razmeni između dve zemlje, a isto tako on je nastavak implementacije, potpisanog sporazuma mini Šengena između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.

Sporazum Srbije sa SAD je u cilju poboljšanja usaglašenosti poreskih propisa dve države koji će omogućiti povećanje međunarodne reputacije i kredibiliteta domaćih finansijskih institucija.

Ovi sporazumi u potpunosti pokazuju posvećenost Srbije ekonomskom napretku, izgradnji infrastrukture i citiraću, odnosno ponoviću reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je i juče rekao prilikom otvaranja izložbe „Ništa više nije daleko“, da je u poslednjih pet godina urađeno više u oblasti infrastrukture, nego u poslednjih 50 godina. I, vidimo to svakim danom i po novim putevima koji je otvaraju i po činjenici da je u nedelju potpisan Sporazum za izgradnju Moravskog koridora po činjenici da će sutra biti otvorena deonica Surčin-Beograd na osnovu kojih će u potpunosti biti povezan deo autoputa od Subotice, od Horgoša do Preljine, ali i činjenici da će za otprilike 12 dana, dakle, za 11 dana, 28. decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Srbije Ana Brnabić predstaviti građanima Srbije novi investicioni plan za narednih pet godina uz povećanje plata i penzija, uz smanjenje nezaposlenosti građana Srbije na ispod 10%, to su svakako povoljne i dobre vesti za kraj ove godine.

Nasuprot tome, deo opozicije, koji već godinu dana, bojkotuje rad parlamenta, nastavlja sa izmišljenim aferama, Dragan Đilas kaže šta će nam autoputevi. Nastavlja sa omalovažavanjem unapređenja izbornih uslova kojima težimo i kaže da uređivanje 45 dana predizborne kampanje koja u Srbiji traje 1.445 dana je isto kao razgovarati sa okupatorom da tokom leta policijski čas traje jedan sat duže, jer je dan duži.

To kaže čovek koji je od početnog kapitala koji je prijavio od 74 hiljade evra, za vreme dok je bio ministar i gradonačelnik, zaradio i prijavio samo 25 miliona evra u nekretninama, a njegove firme su imale prihode od 619 miliona. To kaže Đilas i njegovi saborci zato što ne znaju šta hoće, zato što nemaju program i zato što žele na silu da se dočepaju vlasti i njima očigledno nije cilj da vlast osvoje na izborima. Zato se građani Srbije ograđuju od takvih političara svakim danom i ne žele da imaju bilo šta sa ljudima koji su se enormno bogatili dok su bili na vlasti, a dok je građanima Srbije bilo gore.

Mi nastavljamo dalje sa unapređenjem privrednog ambijenta u Srbiji, to pokazuje i naš svakodnevni rad, zakoni o kojima raspravljamo i koje donosimo, kao i ovi sporazumi koji su danas na dnevnom redu i u danu za glasanje podržaću sve ove sporazume.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ja večeras na kraju današnje rasprave želim da kažem da ovaj set zakona je u stvari nastavak fiskalne sinhronizacije koja je važna za unapređenje privrednog ambijenta Srbije, koja je važna za bolji kreditni rejting Srbije, za otvaranje novih tehnoloških parkova, za umrežavanje Srbije autoputevima. Za nekoliko dana se otvara deonica od Surčina do Beograda i povezuje se sa Čačkom.

Videli smo juče da je potpisan ugovor za izgradnju Moravskog koridora i sve je to važno za smanjenje nezaposlenosti i za uvećanje i poboljšanje privrednog ambijenta u Srbiji.

Što se tiče novog Zakona o javnim nabavkama, želim da kažem da je ovaj zakon veoma važan zbog efikasnog sprovođenja javnih nabavki, a uopšte za efikasnost sprovođenja javnih nabavki ključni su konkurentnost, transparentnost i efikasnost sudova. Novi Zakon o javnim nabavkama treba da dovede do dalje uštede, do smanjenja birokratije, do otklanjanja nedostataka koji su uočeni još uvek važećim Zakonom o javnim nabavkama.

Veoma je važan portal za primenu javnih nabavki koji treba da nam omogući sprovođenje celokupnog postupka elektronskim putem, treba ceo ovaj postupak da poveća poverenje građana i da smanji korupciju.

Drugi zakon, o kojem želim kratko da kažem, je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću. Ovo je novac koji donosi ogroman novac državi i veoma je važno da bude uređen. Ciljevi zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću su stvaranje pravnog okvira za adekvatnu kontrolu i preventivno delovanje radi sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma u oblasti igara na sreću. Drugi cilj je sprečavanje lica koja su povezana sa kriminalom da budu vlasnici ili da upravljaju pravnim licima koja priređuju igre na sreću.

Raspravu u ovom zakonu želim da iskoristim da kao pedagog upozorim na jedan poražavajući problem sa kojim se mi suočavamo na osnovu istraživanja Javnog instituta „Batut“, svako naše treće dete u Srbiji je bilo u dodiru sa nekim oblikom igara na sreću ili kockom i ti, kao što sam rekla, su rezultati poražavajući. Za ovaj trend porasta broja adolescenata koji se kockaju zasluženo je i on lajn kockanje i nemogućnost da se vrši kontrola na ovaj način kako se uplaćuju ovi tiketi.

Veliki problem predstavlja do sada i činjenica da su se mnoge kockarnice otvarale blizu škola, roditelji ne znaju kada je granica i kada treba da reaguju kada je u pitanju ovaj problem. Ovo je zaista jedan alarmantan trenutak da se ukaže i na prevenciju kada su u pitanju adolescenti koji u sve većem broju primenjuju ovaj porok i nadam se da će u ovo što sam sada rekla u nekom narednom periodu biti predmet diskusije u ovom visokom domu.

U danu za glasanje podržaću sve predložene zakone.

Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani gospodine Pašaliću, po mom mišljenju, napravili ste kao Zaštitnik građana dva važna koraka, koja su bila ključna za vraćanje poverenja građana u instituciju Zaštitnika građana.

Prvi korak je bio depolitizacija institucija, drugi je kampanja "Otvorenih vrata", koja je dala dobre rezultate i u okviru kojih ste vi i vaši saradnici primili veliki broj građana i u direktnom kontaktu sa njima i razgovoru videli koji su to problemi sa kojima se oni suočavaju.

Dostavili ste nam i tri predloga za zamenike Zaštitnika građana. Njihove biografije su dobre, ispoštovana je procedura i mi u danu za glasanje treba da izaberemo zamenika Zaštitnika građana i to smatram veoma važnim zbog podizanja kapaciteta ove institucije.

Takođe, mi smo u resornim odborima, kao i u plenumu, raspravljali o vašem Izveštaju i na osnovu tog Izveštaja izneli ste podatak da raste broj građana koji se obraćaju Zaštitniku građana i da su njihova imovina i socijalna pitanja glavna pitanja, u stvari problemi, sa kojima se oni suočavaju.

Složila bih se i sa vašom konstatacijom da nam je potrebna izmena i dopuna ili čak novi Zakon o Zaštitniku građana, koji je imao mnoga ograničenja i koji nismo menjali poslednjih 10 godina.

U narednom periodu očekujem dalje podizanje kapaciteta institucije Zaštitnika građana i posebno smatram veoma važnim da kancelarija Zaštitnika građana mnogo više radi na unapređenju koordinacije sa lokalnim ombudsmanima. Znam da to nije lak posao, ali je to u nivou vaših nadležnosti.

Složila bih se sa kolega koji su rekli da zbog zaštite prava deteta treba da reagujete, zbog kuma Boška Obradovića koji je uhapšen zbog toga što je radio sa drogom, kao i zbog šuraka Dragana Đilasa koji već služi kaznu. Reagovali ste i povodom Svetskog dana slobode medija i tom prilikom ste istakli da je sloboda medija temelj demokratije i osnova jakih institucija i da je demokratsko društvo nezamislivo bez slobode medija. Ja se u toj konstataciji u potpunosti slažem sa vama, ali vodite računa i o tome kada neko od medija crta metu predsedniku Srbije na grudima i kada se na jedan nepristojan i grub način obračunavaju sa njegovom porodicom. Institucija Zaštitnika građana je čuvar prava i slobode i iznad svega dostojanstva svakog građanina Srbije. Zahvaljujem.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, juče i danas raspravljamo o setu zakona koji unapređuju izborne uslove u Srbiji i na početku mog izlaganja moram da kažem da pripadam onoj grupi poslanika koji tvrdi da su izborni uslovi danas ne uporedivo bolji nego 2012. godine, kada je SNS kao opozicija sa svojim koalicionim partnerima izašla na te izbore i pobedila.

Mi danas imamo jednu apsurdnu situaciju, da deo opozicije kritikuje i žali se na izborne uslove koje su oni sami doneli, iako su ti izborni uslovi od 2012. godine do današnjeg dana znatno unapređeni.

Mnogo je urađeno na uređenju biračkih spiskova, na obuci članova biračkih odbora, na kontroli celog izbornog procesa, na činjenici da i građani Srbije mogu da provere sve kada budu glasali.

Žale se na medijske slobode, a u stvari zaboravljaju kako je bilo dok su bili na vlasti. Da li je iko od nas koji smo tada bili opozicija crtao mete na čelu svaki dan Tadiću, Đilasu, Vuku Jeremiću ili bilo kome od njih? Da li se iko od nas, koji smo tada bili opozicija, na ovakav način obračunavao sa članovima njihove porodice, kao što to danas rade oni sa porodicom Aleksandra Vučića?

Bezuspešno pokušavaju da nametnu nasiljem neke teme u nedostatku svog izbornog procesa i zaboravljaju da građani Srbije svaki dan vide nove puteve, nove fabrike, vide nove škole, nove bolnice, vide boljitak. Znate, mnogo boli i mnogo je teško kada od BDP koji je bio minus 3,5% dođete na BDP koji je plus 4%, kada rekordnu nezaposlenost, koja je 2013. godine iznosila 27%, danas smanjite na ispod 10% i kada mnogi od njih nisu verovali da će upravo ove godine, kako je budžetom predviđeno, prosečne plate biti 500 evra.

Vlada je predložila, kao što smo i istakli i ministar Ružić i mnogi od nas, pet kandidata za formiranje nadzornog odbora. Opozicija dok je bila na vlasti to nije uradila. Ovaj nadzorni odbor treba da kontroliše i internet i štampane medije.

Potpuno je takođe jasno da izborni uslovi za opoziciju neće biti dovoljno dobri, jer znaju da izlaskom na te izbore u stvari ne mogu da pobede. S obzirom da su svesni toga, kažu da je onda bolje izaći na izbore, jer setimo se samo predsedničkih izbora i debakla predsedničkog kandidata Vuka Jermića, koga je pobedio, odnosno bio je bolji Beli Preletačević iz Mladenovca i onda kažu sebi, a i malobrojnim pristalicama koji ih podržavaju – hajde da bojkotujemo te izbore, hajde da na dnevnom nivou plasiramo laži, naša politika je nasilje i nepoštovanje institucija.

Najdrastičniji primer je Boško Obradović, koji je ovoga puta prevazišao samog sebe, jer je u subotu veče na protestima jarbolom sa svojim pristalicama pokušao da uđe na silu u Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Želim da postavim pitanje koja je ovo po redu institucija u koju Boško Obradović pokušava da uđe na silu i u kojoj državi čovek može nekažnjeno da tuče žene? On kaže da je u Srbiji diktatura, a pri tome ima slobodu da sve to nekažnjeno radi, iako je moje mišljenje i mišljenje većeg dela mojih kolega da je poslednji trenutak da tužilaštvo reaguje.

Deo opozicije bojkotuje rad parlamenta, odbijaju da gostuju na nekim medijima jer nemaju šta da kažu i zaboravljaju da su izbori, a ne bojkot, jedino merilo gde građani Srbije kažu svoje mišljenje.

Građani Srbije vrlo dobro znaju i ko je Vuk Jeremić i ko je Tadić i ko je Boško Obradović i ko je Đilas, a odnedavno su saznali i ko je Bastać, jer je njegov kum Lešnjak, Lazar Lešnjak, celoj javnosti objasnio kako se proveo kada samo jednu kovertu nije doneo Bastaću i njegovim kompanjonima.

Što se tiče Jeremića, potpuno je jasno kako se njegova nevladina organizacija finansira od strane Patrika Hoa, koji je kao kriminalac osuđen, a isto tako na pitanje kako je dobio novac od jedne ambasade, odgovara da je nepristojno da kaže.

Što se Đilasa tiče, potpuno je jasno da je on od 74 hiljade evra početnog kapitala došao na 25 miliona u svojim nekretninama i 619 miliona, koliko su zaradile njegove firme.

Iako sve to znamo, mi u stvari želimo i povrh svega radimo i borimo se za uređenu i bolju Srbiju, unapređujući izborne uslove, kojih će biti za nekoliko meseci.

Najvažnije izmene se odnose na postupanja direktora, na činjenicu da izabrani direktori preko drugih lica ne smeju da vrše obavljanje stranačkih aktivnosti, da učestvuju na javnim skupovima. Precizirana je i odgovornost nadzornog odbora javnog preduzeća za korišćenje javnih resursa u političke svrhe, a preciziraju se i odredbe o neoglašavanju sa ciljem sprečavanja kupovine uticaja u medijima.

I moje pitanje na kraju, uz konstataciju da ću u danu za glasanje podržati ove zakone je u stvari šta još treba da uradimo i dokle više manjina zloupotrebljava i teroriše većinu?

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, mi danas u ovom visokom domu raspravljamo u načelu o setu zakona vezanih za plate zaposlenih u javnim agencijama, javnom sektoru i u lokalnim samoupravama. Dobar razvojni budžet, kao i ukidanje zabrane zapošljavanja, koju je premijerka Srbije Ana Brnabić najavila u ovom visokom domu prilikom rasprave o budžetu dva su osnovna parametra za primenu ovih zakona.

Predloženim izmenama navedenih zakona, redefinišu se rokovi zbog specifičnosti svakog dela javnog sektora, koji moraju da se analiziraju i prate da bi zakoni u potpunosti bili primenljivi,a ja bih ovome dodala i donošenje podzakonskih akata na vreme.

Za uspešan rad svake lokalne samouprave potrebno je pored dobrog tima i objektivna slika nivoa razvoja, ali i konkretne preporuke. Postoji jaka veza između dobrog upravljanja i razvoja, jer je dobro upravljanje preduslov za razvoj. Zato je važno da zaposleni u javnom sektoru budu dobro plaćeni, da budu dobro nagrađeni za svoj rad, da se u javnom sektoru i u lokalnim samoupravama konstantno vrše edukacije zaposlenih, obuke zaposlenih, kako da lokalne samouprave apliciraju za projekte preko raznih evropskih i međunarodnih fondova.

Iskustva zemalja koja su bila u predpristupnoj fazi EU mogu biti od posebnog značaja za primenu ovog zakona. Rasprava o ovom setu zakona je i prilika da se istakne važnost implementaciji ciljeva održivog razvoja, mislim na Agendu 2030, na lokal. Važna je takođe i transparentnost u radu kao i suzbijanje sive ekonomije. Za suzbijanje sive ekonomije smatram ovaj set zakona, o kojem danas raspravljamo i koji će do kraja nedelje, nadam se, usvojiti, ključnim.

Veoma je važno što se setom ovih zakona izjednačava status radnika koji su na privremeno povremenim poslovima sa ostalim radnicima koji su zaposleni na određeno vreme i koji su u stalnom radnom odnosu bez obzira da li su zaposleni preko agencije ili poslodavaca.

Posebnu pažnju treba posvetiti i kontroli radnika u inostranstvu, naših radnika koji se zapošljavaju u inostranstvu. Verujem da će jedan od ovih zakona posebno biti važan zbog toga jer smo imali problema u prethodnom periodu.

Naravno, za primenu ovih zakona, pored ekonomske stabilnosti, važna je i unutrašnja politička stabilnost. Međutim, agresivno delovanje jednog dela opozicije, koji već godinu dana bojkotuje rad ovog visokog doma, zatim izmišljene afere za koje nemaju dokaze, naslovna strana Nedeljnika NIN, dnevnog lista „Danas“ svakako da tome ne doprinose. Crtanje mete na grudi predsednika Srbije Aleksandra Vučića svakako nije sloboda medija i to u zemlji u kojoj je ubijen premijer 2003. godine predstavlja posebnu opasnost. Naslovna strana svih novina je uvek dobro planirana i uvek ima određenu poruku, ali ona ne može da bude zamena za vraćanje poverenja građana u ljude koji su u opoziciji, u delu opozicije i koji planiraju da budu vlast, a isto tako veliki je problem što se koristi potpuno ista matrica koja je korišćena i 2003. godine kada je ubijen tadašnji premijer Zoran Đinđić. Crta se meta na grudi, kriminalizuje se porodica predsednika i to nije dobro.

Naravno da je pravo opozicije da protestvuje, da kritikuje, da predlaže, ali svakako nije pravo opozicije da pravi linč, hajku i da na taj način od Srbije pravi buduće scenarije, pokušava da pravi buduće scenarije koji su bili u nekim zemljama.

U danu za glasanje podržaću ovaj set zakona. Zahvaljujem.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, dva glavna cilja budžeta za 2020. godinu su povećanje životnog standarda građana Srbije i uvećanje privrednog rasta.

Budžet je razvojni, dobro je isplaniran i ni najveći kritičari, kojih je sve manje, nemaju argumentovane primedbe na ovaj budžet, na predlog ovog budžeta, kao što ih nema ni deo opozicije koji lažnim aferama i bojkotom parlamenta bezuspešno pokušavaju da stave u drugi plan ekonomski napredak Srbije, koji je evidentan i u realnom životu i u brojkama i na osnovu kojeg ova Vlada dobija najveća moguća priznanja od domaćih i međunarodnih eksperata i institucija.

Bilo je mnogo skeptika koji nisu verovali u reforme koje je pokrenula Vlada Republike Srbije 2014. godine, a koju je predvodio predsednik Aleksandar Vučić.

Želim da podsetim, zbog građana Srbije, da je tada ključni problem bio visok deficit, visok javni dug i visoka nezaposlenost.

Danas su ekonomske prilike u Srbiji neuporedivo drugačije. Finansije su stabilizovane, prosečna plata će vrlo brzo biti 500 evra, penzije su povećane za 5,4% i ono što je najvažnije, za penzije se više ne izdvaja trećina budžeta, kao što je to bilo u prethodnom periodu. Cena rada je povećana za tri hiljade dinara i to je najveće povećanje minimalne zarade ikada.

Nezaposlenost je u drugom kvartalu ove godine iznosila 10,3%, a samo 2013. godine ona je bila 25%.

Imali smo i pozitivan rebalans budžeta i ono što je najvažnije za građane Srbije, za 10 do 15 dana će se izložiti i novi investicioni ciklus.

Prema projekcija budžeta za 2020. godinu, deficit je 0,3%. Nizak nivo deficita omogućava smanjenje javnog duga, koji je zaustavljen 2015. godine i koji je upravo 2015. godine iznosio 78%. Danas je javni dug 51%, a planirano je da u sledećoj godini on bude smanjen na 50,3%.

Kada uporedimo javne investicije koje su u 2019. godini iznosile 220 milijardi dinara, a u Predlogu budžeta za 2020. godinu one će biti 260 milijardi dinara, to nesumnjivo govori i da će dalji rast BDP-a biti 4%, a verovatno i više i da će građani Srbije u sledećoj godini u još većoj meri osetiti efekte planiranog budžeta i stabilizacije finansija.

U oblasti infrastrukture u proteklih pet godina izgrađeno je 320 km puta, ove godine samo 105. Dakle, završen je Koridor 10, nastavlja se sa izgradnjom Koridora 11 u sledećoj godini i to deonice Moravskog, Fruškogorskog dela, auto-puta prema Republici Srpskoj. Ulaže se mnogo i u železničku infrastrukturu, u nastavak izgradnje pruge Beograd-Budimpešta, kao i u rekonstrukciju pruge Beograd-Niš.

Informacija koju je premijerka juče iznela prilikom obrazlaganja budžeta, da je u Srbiji bilo 3,5 milijarde direktnih investicija, što je više nego za ceo region, govori o liderskoj poziciji Srbije i napretku koji smo ostvarili u oblasti ekonomije i privrednog razvoja.

Reforme u oblasti digitalizacije i obrazovanje bile su glavni deo ekspozea premijerke Ane Brnabić i one su sada deo nas. One su vidljive u praksi.

Veoma je važno što je osnovan Fond za nauku i što je njegov početni kapital jedan milijarda dinara. Verujem da će on podstaći mnoge mlade ljude u Srbiji da ostanu i da druge da se vrate. Izmene kroz dualno obrazovanje jedan su od razloga za napredak ekonomije u Srbiji i zbog toga su došle i najmoćnije kompanije u Srbiju,

U narednom periodu, po mom dubokom mišljenju, moramo da pokažemo još snažnije da je znanje komparativna prednost Srbije i da nastavimo da povećavamo kvalitet škola sa jakim kriterijuma za licenciranje i obuku nastavnika.

Veoma je važno što je povećan Fond za zaštitu životne sredine Predlogom budžeta sa 23,7 milijardi na 59,4 milijarde dinara. Rastu nam i rezerve, najveće moguće su do sada u iznosu od 30,4 tona zlata.

U oblasti zdravstva povećan je iznos izdvojenih sredstava za lečenje retkih bolesti koji će u sledećoj godini iznositi 2,4 milijarde dinara. Samo da podsetim da tog Fonda do pre nekoliko godina nije ni bilo, a da jedan broj ostrašćenih pojedinaca koristi upravo ovaj Fond i bolesnu decu za svoju političku kampanju.

Ne mogu, a da ne pomenem da je budžet za grad Beograd 143 milijarde dinara. Prosečna plata u gradu Beogradu je 600 evra, to je najveći mogući budžet u gradu Beogradu do sada.

Podsećam građane Srbije, iako ste to vi ministre rekli, da je dug koji ste vi nasledili kao gradonačelnik Beograda bio 1,2 milijarde, da je za vreme dok ste vi bili gradonačelnik taj dug prepolovljen i da je to osnovni razlog što oni koji su vam taj dug ostavili, pre vas, ne mogu da vam oproste, a to što su uradili sa svojim timom je, naravno, za svaku pohvalu i dobro je građane Srbije.

Pored daljeg razvojnog plana grada Beograda želim da kažem da će i u toku 2020. godine grad Beograd vratiti 20.389.545 evra starih dugova.

U narednom periodu, po mom mišljenju, čeka nas i nekoliko ključnih izazova, da se još snažnije i jače borimo za povećanje nataliteta, da zadržimo mlade, da dalje ulažemo u stimulaciju privatnog preduzetništva i da povećavamo naše kapacitete u oblasti ljudskih resursa u svim institucijama, u ministarstvima, u lokalnim samoupravama.

Da zaključim. Ne sumnjivo je da nam zemlja postaje jača, stabilnija, snažnija, drugačija i da je ključna karakteristika ovog planiranog budžeta ravnomerna raspodela fiskalnog prostora.

U Danu za glasanje ću sa zadovoljstvom, kao i moje kolege iz SNS, glasati za ovaj Predlog budžeta.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvaženi članovi ministarstva, mi danas i narednih dana raspravljamo o setu veoma srodnih ali važnih zakona za građane Srbije i ono što je za mene veoma važno da istaknem jesu dve stvari. Na početku mandata ove Vlade premijerka Srbije je u svom ekspozeu istakla da su dva osnovna prioriteta u radu Vlade Republike Srbije digitalizacija i promene u obrazovanju. Ova dva cilja Vlada Republike Srbije su više nego očigledna i veoma mi je drago zbog toga.

Kada smo pre dve godine donosili Zakon o dualnom obrazovanju bilo je mnogo kritičara čije su najveće zamerke bile u stvari da proizvodimo jeftinu radnu snagu. Danas tih kritičara u ovoj sali na žalost nema, a osnovni rezultati dualnog obrazovanja za ove dve godine su da sve više mladih upisuje srednje stručne škole sa dualnim obrazovanjem, da se oni po završetku svojih srednjih stručnih škola sve više zapošljavaju, a sve veći broj kompanija iniciraju da dualno obrazovanje bude u Srbiji kao model zbog toga što je neophodno da stručne ljude zapošljavaju u svojim kompanijama.

Ono što je za mene takođe veoma važno a negativno, što deo opozicije izbegava raspravu u parlamentu, mislim da je odgovor veoma jasan, da nemaju jasan program, da protesti opadaju, da jednostavno žele vlast bez izbora i da svoje političke protivnike ne birajući sredstva nazivaju najpogrdnijim imenima.

Ono što takođe smatram važnim da istaknem zbog građana Srbije da dela opozicije nema zbog toga što nemaju odgovor na činjenicu da su četiri firme Dragana Đilasa dok je on bio državni funkcioner stvarale neto dobit od 619 miliona evra, da njegova lična imovina iznosi 25 miliona evra. Moram da istaknem da sam na taj problem ukazivala još pre deset godina, 2009. godine ali da tadašnji istražni organi nisu imali snage da se sa ovim problemom izbore, a da upravo rad policije i pravosuđa govori o kapacitetu ovih ministarstava i nastavku reformskog kursa, a činjenica da su ljudi uhapšeni iz ove četiri firme je očigledan dokaz. Međutim, želim da istaknem još jednu veoma važnu stvar, izbori koji su juče bili u Medveđi na najbolji način pokazuju da narod bojkotuje bojkot, a da će i naredni izbori koji su na KiM pokazati izlaznošću građana Srbije da taj bojkot koji deo opozicije najavljuje u Srbiji neće uspeti.

Želim ipak da se vratim na Zakon o dualnom obrazovanju koji je na dnevnom redu i da kažem da će isto po modelu srednjeg dualnog obrazovanja dualno obrazovanje u visokoškolskim ustanovama omogućiti i da se naši akademski građani zaposle što pre u kompanijama. To na neki način pokazuje nastavak reformskog kursa Vlade Republike Srbije na taj način ovim Predlogom zakona pokazujemo da želimo da mlade ljude u Srbiji zadržimo i šaljemo važan signal kompanijama koje imaju razvojnu komponentu.

Na kraju svog izlaganja želela bih da vam postavim nekoliko pitanja, a kao i moj uvaženi kolega profesor Atlagić i ja kao pedagog moram da apelujem na vas da paralelno sa ovim promenama i reformama koje sprovodite kao ministarstvo u oblasti obrazovanja veoma je važno da obratimo pažnju i na vaspitnu ulogu škole, za nas pedagoge važi mišljenje da pored obrazovne postoji i vaspitna uloga škole. A zašto je to važno? Važno je zbog prevencije, važno je zbog sprečavanja vršnjačkog nasilja, važno je zbog toga da kada zakaže porodica upravo škola nadomesti taj njen trenutak na način na koji je jača. Raduje me da ste i vi u vašim nedavnim izjavama najavili da kao ministarstvo podržavate vraćanje pedagoga u škole, naravno i psihologa, ali pošto sam ja pedagog meni je posebno važan rad pedagoga.

Moja koleginica Aleksandra je postavila jedno veoma važno pitanje, svake godine se kupuju neki novi udžbenici iako imamo Zakon o udžbenicima, imamo konstantan problem sa tim. Najavili ste da će digitalizacija udžbenika taj problem rešiti. To je isto veoma važno.

Zanima me kako ste započeli i da li ste uopšte započeli licenciranje direktora po školama koje ste najavili? Kako idu pripreme za državnu maturu? Najavili ste i obnavljanje opreme u školama. To je veoma važno, a veoma je važno što je informatika pre nekoliko godina uvedena i što niste čekali da se svi kompjuteri, neophodan alat, instaliraju u školama, jer praktično mora se krenuti od jednog važnog problema i nastaviti ka rešavanju drugih.

Dualno obrazovanje po mom mišljenju postaje jedan ozbiljan pokretač i zamajac privrede. Ono što je po mom mišljenju veoma važno da su prihvaćena iskustva drugih zemalja ali da je ipak uređeno po modelu u Srbiji i zbog toga ćemo mi, narodni poslanici SNS u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Poštovane kolege i koleginice, narodni poslanici i narodne poslanice, upravo je objavljena vest da su naši nadležni organi uhapsili osobu koja je na najmonstruozniji način pretila maloletnoj ćerki predsednika Srbije, Aleksandra Vučića.

Nažalost, reč je o ženskoj osobi iz okoline Šapca, prema prvim informacija, koja se krila iza lažnog Tviter naloga. Iako je relativno brzo privedena pravdi osoba koja je uputila ovakve gnusne pretnje, ostaje gorak ukus u ustima.

Govor mržnje i svakodnevno nasilje Saveza za Srbiju i njihovih sledbenika, nažalost, učinili su svoje. Granica je pređena i mi tonemo kao društvo i rekla bih, plaćamo danak svega ovog što nam se događa.

Maloletno dete je postalo meta najmonstruoznijih napada, zbog nedostatka nečijeg programa, sujete, činjenice da regularnim izborom ne može da se vrati na vlast i to je zaista strašno. Još je strašnije što je, nažalost, svako naše dete postalo meta.

Nesumnjivo je, i to su kolege rekle, da je cilj da se udarom na ono najsvetije, a to su porodica i deca predsednika države, Aleksandra Vučića, skrene pažnja sa rešavanje ključnih i krupnih ekonomskih i političkih pitanja i napretka Srbije, koji je evidentan.

Postavila bih pitanje, koje je za mene razočaravajuće – zašto ćute borci za ljudska prava, za slobodu, za demokratiju, za ravnopravnost polova? To je nešto što je veliki problem i što, ukoliko se ovako nastavi, bojim se da će stvarati još veće probleme u našoj zemlji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U finišu smo ove današnje rasprave, uvaženi članovi Agencije za borbu protiv korupcije, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, borba protiv korupcije predstavlja jedan od prioriteta u procesu reforme Srbije o njenoj važnosti, za svaku zemlju ne treba posebno govoriti, ali ona ne može da bude uspešna bez koordinacije i saradnje sa svim relevantnim akterima i institucijama u ovoj oblasti.

Zbog toga je mnogo važno da država na svim nivoima obezbedi konkurentnost, važna je transparentnost, prevencija, ali i povećanje ukupne efikasnosti Agencije za borbu protiv korupcije.

Parlamenti treba da budu na prvoj liniji u borbi protiv korupcije, kroz donošenje adekvatnih zakona i njihov nadzor. Mi već nekoliko godina imamo odličnu saradnju sa Agencijom za borbu protiv korupcije kroz resorne odbore, ali i kroz nacionalni ogranak GOPAK, koji smo formirali pre nekoliko godina i koji je jedan od 56 ogranaka formiranih u svetu, jer smatramo da parlament treba da bude na prvoj liniji u borbi protiv korupcije i javnost u radu, nadzor nad javnim finansijama i borba protiv korupcije su glavni naši prioriteti.

Smatram veoma važnom činjenicu da 14. avgusta treba da počne primena Zakona o lobiranju, novim Zakonom o agenciji proširena je nadležnost vaše institucije, jača se vaša nezavisnost kao i finansijska samostalnost.

U izveštajima o kojem danas raspravljamo, izneli ste da je izvršena provera za 275 funkcionera u 2018. godini, da se još uvek razmatraju izveštaji za 186 funkcionera sa republičkog nivoa, a da je na lokalnom nivou u postupku 116 funkcionera.

Zbog javnosti i zbog građana Srbije, želim da kažem i da su u pitanju ministri, i poslanici, i državni sekretari, i gradonačelnici, i članovi veća, dakle, ovo je nesumnjiv dokaz da nema zaštićenih u borbi protiv korupcije, nema prakse iz prethodnih godina kada se čekalo da zastari sudski proces, pa da se tek onda krene u njegovo rešavanje, svaki slučaj se procesuira, nema zaštićenih partijskom knjižicom, društvenim statusom ili bogatstvom, nema više ni čekanja da neko postane bivši rukovodilac, pa da bi se protiv njega pokrenula istraga.

Država je u poslednjih nekoliko godina prepoznala potrebu da se sistemski bori protiv korupcije, posvećena je u toj borbi i u prilog tome govori i činjenica, da je primenom Zakona organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, za samo godinu dana doneto 444 osuđujuće presude. Dobri rezultati se ostvaruju i kada je reč o pranju novca i u drugim oblastima.

Međutim, ozbiljan problem vidim u tome što je na delu negiranje svega što se u Srbiji radi i to od dela opozicije koja nije ovde u parlamentu i koja na ulici nasiljem pokušava da preuzme vlast, ali nikako da objasne kako su se obogatili i kako je samo jedan čovek, Dragan Đilas, zaradio 500 miliona evra, dok je stotine i stotine hiljada građana Srbije u periodu od 2008. do 2012. godine, ostalo bez posla.

Nema ni objašnjenja ko je Patrik Ho i odakle da računu Vuka Jeremića novac od čoveka koje je osuđen za proneveru, samo najava pokretanja istrage protiv Dragana Đilasa je pokrenula hajku na ministra Nebojšu Stefanovića, koji je unapredio u svakom smislu reči, rad MUP i koji redovno ispunjava svoje zakonske obaveze i kao ministar šalje izveštaje resornom Odboru za odbranu i unutrašnje poslove, čija sam ja članica izveštaja o svom radu.

U narednom periodu, želim vam, da se hrabro i u skladu sa svojim nadležnostima borite sa svim izazovima, da preporuke koje ste dali budu ispunjene, da nastavite vašu međunarodnu aktivnost, jer korupcija je kao korov ako se sistematski ne borimo protiv nje, nezaustavljivo se širi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani gospodine Zaštitniče građana, pred vama nije bio lak zadatak i nije još uvek. Kada uporedim ovu instituciju Zaštitnika građana sa vašim prethodnikom i činjenicu da se prethodni Zaštitnik građana Saša Janković, pre svega, bavio politikom sa tog mesta, da je pravio veštačke afere, da je tvitovao za vreme svog rednog vremena, vređao narodne poslanike, na kraju se i kandidovao za predsednika države. Veliki broj građana je prezreo i prethodnog Zaštitnika građana i poverenje u ovu instituciju.

Nasledili ste teško breme. Zaštitnik građana treba da radi po Ustavu i zakonu i vaše nadležnosti Zaštitnika građana su veoma jasno definisane. Vi ste, bez obzira na velike izazove sa kojima ste se suočili, uspeli da vratite poverenje velikog broja građana u vašu instituciju. Ove godine smo pre nekoliko meseci imali prilike da diskutujemo i polemišemo i na Odboru za prava deteta o delu koji se odnosi na prava deteta i ja sam i tada rekla, a i sada želim da ponovim, da je za mene najvažnije to što ste vi kao novi Zaštitnik građana, sa vašim timom, do sada uspeli da depolitizujete ovu instituciju i da vratite njen integritet.

Dakle, uspeli ste da instituciju Zaštitnika građana približite i vratite građanima, da ih efikasnije zaštitite od zloupotrebe i to govore i podaci u ovom izveštaju i podaci koje ste vi izneli danas ovde. Praksa prijema građana se pokazala dobro, kao i kampanja u gradovima, u Beogradu, pa onda u gradovima širom Srbije. Nedavno sam pratila vašu posetu gradu Čačku, upravo tamo ste izneli ove ekološke probleme o kojima je i govorio prethodni narodni poslanik, a i uveli ste još jednu dobru praksu da se direktno čujete sa građanima Srbije. To su sve pokazatelji da vi sa vašim timom ispravljate greške vašeg prethodnika i da približavate instituciju Zaštitnika građana građanima.

Svakako da jedan od prioriteta u vašem budućem radu treba da bude osnaživanje ove institucije. Podržavam i najavljene izmene i dopune Zakona o Zaštitniku građana, koje treba da, pre svega, ojačaju samu poziciju Zaštitnika građana i da na neki način ojačaju nezavisnost ove institucije.

Takođe, jedan od važnih aspekata Zaštitnika građana treba da bude i koordinacija sa zaštitnicima građana u lokalnim samoupravama. Mislim da je to veoma važno. To nije mali posao. Dakle, 170 lokalnih samouprava, sa Kosovom i Metohijom, nije lako koordinirati, ali mislim da je to veoma važno i da vi shvatate značaj toga.

Takođe, suočavate se sa velikim izazovima kada je u pitanju položaj osoba sa invaliditetom, osoba sa autizmom, kada je u pitanju rodna ravnopravnost, položaj Roma, prava deteta. Veliki problem imamo u toj oblasti sa nasiljem nad decom, sa iskorišćavanjem dece, sa zloupotrebama dece, sa prisutnošću dece na ulicama gradova koja prose. To je jedan ogroman problem, ali ne samo problem, nažalost, naše zemlje.

Treba, po mom mišljenju, da razmenjujete iskustva sa vašim kolegama iz regiona i drugih zemalja i treba da upravo to povezivanje iskoristite i da ukažete i na probleme koje imaju Srbi u zemljama u regionu. Strašno je da u Albaniji, u Sloveniji još uvek nije priznata srpska nacionalna manjina, da imamo zemlje kao što je Bugarska, da po svom ustavu i zakonu uopšte ne priznaju nacionalne manjine, da ne govorimo danas o položaju Srba u Crnoj Gori, Srba u Hrvatskoj. Ogromni su to problemi.

Iskoristite tu priliku i ukažite im na prava njihovih sunarodnika koje oni imaju u Srbiji i samo im recite da mi želimo reciprocitet, ništa drugo, da ta prava koja imaju Hrvati ili drugi narodi, Bugari, u Srbiji, da to imaju i Srbi u zemljama u okruženju u kojem žive.

Na kraju, želim da iskoristim priliku i da vas ohrabrim i da vam kažem da prosto morate da budete jači i snažniji kada su u pitanju neke pojave u društvu, da se glas Zaštitnika građana čuje jače kada su u pitanju zloupotrebe dece, pa i zloupotrebe dece predsednika države, jer na taj način vi šaljete jasnu poruku i ohrabrujete i građane Srbije da vam se jave i da im pomognete u ugrožavanju njihovih ljudskih prava.

Evo, ovih dana imamo jednu besomučnu kampanju na Nebojšu Stefanovića, potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, samo zbog toga što je javno rekao da se skupljaju dokazi protiv jednog političara, u pitanju je Dragan Đilas i odmah kreće besomučna kampanja. Da, Nebojša Stefanović je javna ličnost, kao i svi mi, ali i svi mi imamo pravo da se glas Zaštitnika građana čuje.

Završiću ovo svoje izlaganje sa konstatacijom koliko su ljudska prava i dalje ugrožena u Srbiji, a na koje je ukazao predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svom autorskom tekstu od juče. Citiraću ga samo u jednoj rečenici. Verujem da će to biti jedna dobra pouka i za vas u budućem radu, a i za sve nas. „Pređena je svaka granica učtivosti i elementarne pristojnosti u sveprisutnoj kampanji omalovažavanja svih koji misle drugačije od onih koji su umislili da pripadaju eliti.“ Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pažljivo sam pročitala izveštaj Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i slušala jutros vaše obraćanje, gospođo Mandić, u uvodnom delu. Za mene su, kada je u pitanju Kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja ključne dve stvari. Prva je, potpuna depolitizacija te institucije i drugo, vratiti tu instituciju građanima.

Izveštaj je nesumnjivo sa političkom konotacijom čiji je osnovni cilj da se predstavi da vladavina prava u Srbiji nije na nekom nivou, da institucije Srbije ne sarađuju u dovoljnoj meri sa Kancelarijom Poverenika za informacije od javnog značaja i da ignorišu i odbijaju vaše preporuke. Čak i sa osudom da Skupština Srbije nije razmatrala vaše izveštaje. Tačno je da nije zadnjih nekoliko godina ali 14 izveštaja je razmatrano i razmatra se i ovaj izveštaj.

Odmah da vam kažem da izmene zakona koje ste jutros pomenuli po mom mišljenju ne treba da budu sporne, ako se formira radna grupa, ako se konsultuju sve relevantne institucije, ako se organizuje adekvatna javna rasprava i svi akteri mogu da kažu svoje mišljenje, to ne treba da bude sporno i zbog toga što su to i preporuke evropskih institucija.

Dakle, po mom mišljenju izveštaj je suviše kritičan. Možda je on po vašem mišljenju realan, po mom nije, jer on ne ocenjuje, nije samokritičan i u njemu nema informacija ni kako je trošen novac Poverenika za informacije od javnog značaja ni kako su neki ljudi zapošljavani, a opet se slažem sa vama da kapaciteti te institucije treba da se povećavaju.

Imala sam i lično jedno neprijatno iskustvo 2009. godine, znači još pre deset godina, sa Poverenikom Šabićem kada sam ga lično pozvala zbog ugovora koji je tadašnji Telekom potpisao sa RTS-om i sve neke dileme sam još tada u svojoj glavi odstranila da će on reagovati i tada mi je bilo jasno da on ima svoje političke favorite i da se ta kancelarija koristi za njihovo ili zataškavanje ili njihovo protežiranje.

Ključni momenat za mene bio kada je u pitanju gospodin Šabić, kada se on na neki način indirektno kandidovao sa te pozicije za, odnosno bio je kandidat za gradonačelnika u jednom trenutku. Sticajem okolnosti i kritika javnog mnjenja odustao je od toga i kulminacija svega je bila po isteku njegovog mandata kada je objavio svoju sliku da je bio napadnut u centru grada, pa kada nije prošlo, od toga je odustao.

Znači, očekujem od vaše institucije da pojačava kapacitete, da radi svoj posao. Očekujem od novog Poverenika i od svih vas koji ste u Kancelariji profesionalnost i stručnost, jer je institucija nezavisna institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i te kako potrebna Srbiji, ali na jedan pravi način. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre Ružiću, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ključna novina predloga novog Zakona o glavnom gradu, jeste decentralizacija i davanje većih ovlašćenja opštinama u Beogradu koje su Statutom iz 2011. godine potpuno centralizovane i svedene na nivo mesnih zajednica.

Zašto je ovo urađeno? Samo sa jednim ciljem, da tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas ima potpunu kontrolu nad budžetom u svih 17 Beogradskih opština, što se najbolje može videti po prihodima njegovih privatnih firmi koje su se uvećavali sa jedne strane, a sa druge strane po dugu od 1.200.000.000 evra, koji je ostavljen građanima Beograda, a koja ja sadašnja vlast smanjila, praktično prepolovila.

Predlogom ovog zakona, dugogodišnja nepravda se ispravlja. Beograd će biti podeljen na dve zone – gradsku i prigradsku. To je samo prvi korak u oblasti decentralizacije, čime će funkcionisanje Beograda biti brže, efikasnije i čime će se olakšati njegov razvoj.

Drugi korak je donošenje statuta o gradu Beogradu, a decentralizacija će biti potpuno završena kada opštine, pogotovu prigradske, budu krenule da prave uslužne centre kako bi najveći do građana koji živi u njima sve svoje usluge mogao da završi upravo u naseljima koji su deo te opštine.

Tome će upravo prethoditi veće ovlašćenje opštinama, kao što je izdavanje građevinskih dozvola, otvaranje javnih preduzeća, donošenje urbanističkih planova i sve to treba da omogući brži razvoj i da privuče nove investitore u svih 17 beogradskih opština.

Ovim Predlogom zakona neće biti ispunjeno samo političko obećanje SNS, već će građani imati priliku da odlučuju o tome šta će se na njihovim opštinama raditi.

Danas nema nikoga u Beogradu ko će vam reći da Beograd ne izgleda bolje nego što je izgledao pre pet godina, kao što će za narednih pet godina Beograd izgledati bolje nego što izgleda danas.

Beograd je danas veliko gradilište i o tome ne svedoči samo „Beograd na vodi“, koji je zaista jedan veliki i izuzetan projekat, već i 350 sređenih fasada, sređena infrastruktura, trgovi, ulice, činjenica da posle toliko godina Beograd prvi put ima fabriku za preradu vode i još mnogo toga.

Godinama unazad je sve ovo trebalo uraditi a ti nazovi kritičari mislili su samo na sebe i na svoje bogaćenje. Naravno, prednjači bivši gradonačelnik Dragan Đilas, čije su firme dok je on bio gradonačelnik prihodovale sa 500 miliona evra.

Ono što moram da kažem je da je Dragan Đilas dok je bio gradonačelnik bio i suvlasnik dnevnih novina. To što je trgovao sa javnim servisom ili sa „Studiom B“, čiji je osnivač Skupština grada Beograd, je u stvari najdrastičniji primer sukoba interesa osobe koja je u ovom slučaju bila na javnoj funkciji kao što je Dragan Đilas gradonačelnik.

Danas se njegovi sledbenici unose u lice radnicima na ulicama Beograda, prete im, zaustavljaju radove i traže referendume za koje nemaju podršku ni na njihovim opštinama.

Moje pitanje za njih je zašto nisu raspisali referendum za rekonstrukciju Bulevara Kralja Aleksandra ili za rekonstrukciju Južnog bulevara, ili referendum za izgradnju već propalih podzemnih kontejnera, koji su koštali preko 10 miliona evra?

Đilas je trebao da pita građane Beograda da li most na Adi treba da košta 500 miliona evra? Šta god da se uradi, mi smo danas suočeni sa jednom orkestriranom kampanjom koja, prosto, prelazi u situaciju da su naše kolege, koje nisu ni danas ovde, definitivno protiv svega.

Politizacija izgradnje „Beograda na vodi“ koju je Đilas promovisao 2011. godine u Kanu i koji uopšte nije imao nameru da radi, počela je od tada, a nastavlja se i danas pa gondolom, a opšte je poznato da niko nije smeo da prođe tim delom grada Beograda na kojem sada niče prelepi „Beograd na vodi“, od zmija, pacova, od raznog otpada i prljavštine, a danas upravo opozicija i sledbenici Dragana Đilasa nas kritikuju zašto smo dali najbolju zemlju za izgradnju „Beograda na vodi“, a opšte je poznato da tu zemlju, koju oni danas nazivaju najboljom, nisu mogli ni da srede, ni da očiste dok su bili na vlasti.

Nasuprot svemu tome, od 2012. godine, od kada je SNS na vlasti i Aleksandar Vučić, u Srbiji je stiglo 200 kompanija. Aleksandar Vučić je otvorio 100 fabrika. U njima danas radi 200.000 ljudi i to je danas slika Beograda i slika Srbije, nasuprot 400.000 radnika koji su ostali bez posla u Srbiji za vreme prethodne vlasti. Zahvaljujem.

Predsedavajući, samo mi recite koliko imam minuta?

(Predsedavajući: Tri i po minuta. Izvolite.)

Hvala.

Sporazumi o kojima danas raspravljamo su dokaz da je razvoj infrastrukture, da su modernizacija i razvoj Srbije, kao i bolji život građana jedan od prioriteta SNS koja je stožer vladajuće koalicije i naravno Vlade Republike Srbije.

Ovi sporazumi su važni za razvoj putne i železničke infrastrukture, zdravstvene infrastrukture, kao i unapređenje elektronske uprave. Predviđanja stručnjaka su da ćemo za samo nekoliko godina 70% BDP imati iz saobraćaja i iz telekomunikacije i da će nivo životnog standarda svih građana zavisiti upravo od toga koliko smo povezani i od komunikacija.

Zato je cilj države Srbije i Vlade republike Srbije da intenzivno radimo na izgradnji infrastrukture, što ovi sporazumi upravo i pokazuju. Nasuprot njih, mi imamo opoziciju koja je preko puta nas, u Pionirskom parku ispod belog šatora, umesto da je ovde u parlamentu, a u stvari većina sadašnje opozicije je nekadašnja vlast zbog koje je Srbija bila na finansijskom i ekonomskom izdisaju i to je prava suština.

Upravo smo ovih dana svedoci da je posle toliko godina završen južni krak Koridora 10 na jednoj veoma teškoj deonici u Grdeličkoj klisuri i da će za vikend konačno biti otvoren. Sa ciljem da Koridor 10 u najskorije vreme bude završen i da se poveže sa ostalim putnim pravcima u Srbiji, mi danas raspravljamo o Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredit sa Eskim bankom za izgradnju deonice od Preljine do Požege.

Drugi važan sporazum je vezan za izgradnju pruge Beograd-Budimpešta, konkretno ovde je reč o deonici pruge od Novog Sada do prelaza Kelebija. Reč je o komercijalnom kreditu koji ima višestruki značaj za naše građane. Za nekoliko godina kretaćemo se od Beograda do Budimpešte za dva sata. Pruga Beograd-Budimpešta je globalni projekat, deo projekta "Jedan pojas, jedan put" koji povezuje Evropu sa Azijom. Modernizacijom ove pruge Srbija će biti uključena u transevropsku i transportnu mrežu što je od posebnog značaja sa stanovišta Evropskih integracija.

Jedan veoma važan sporazum za Beograđane, za grad Beograd, vezan je za izgradnju kanalizacione infrastrukture, na levoj obali Dunava. Zbog sporazuma koji imamo sa Evropskom investicionom bankom, konačno će građani koji žive u Ovči i Borči za godinu, dve imati kanalizaciju. Upravo je Evropska investiciona banka odobrila i bespovratna sredstava za projektnu dokumentaciju i za izgradnju ove kanalizacije od 1,1 milijarde evra.

Dakle, svih osam sporazuma su veoma važni za unapređenje građana Srbije i cela ova sednica, sa pravosudnim zakonima od juče i ovim sporazumima od danas može pokazati koja je razlika između SNS i dela opozicije koja je u belom šatoru u Pionirskom parku.

Uvažena predsednice, poštovana gospođo Kuburović, kolege i koleginice narodni poslanici, mi i juče i danas raspravljamo o setu veoma važnih pravosudnih zakona, međutim, ni juče ni danas nema opozicije, nema koleginica sa kojima sam se 2013. godine borila za usvajanje Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama i decom, tzv. Istambulske konvencije.

Da li je to poruka da je borba protiv, zahvaljujem se delu opozicije koji je ovde, mislila sam na koleginice koje nisu prisutne.

Da li je to poruka da je borba protiv nasilja nad ženama i decom više nije naš zajednički cilj ili su one pod uticajem raznih tajkuna ili političkih moćnika u svojim strankama, je pitanje na koje će pre ili kasnije morati da daju odgovor građanima Srbije, ali možda je i jedan drugi problem, nisu u mogućnosti da danas stoje ovde, jer su neki od njih, kao što je na primer kolega Boško Obradović, fizički napadao predsednicu parlamenta Maju Gojković, najstrašnije su vređali premijerku Srbije Anu Brnabić, fizičkih napada je bilo i na odbornice u Skupštini Grada Beograda, novinarke i mnoge žene su nažalost i od predstavnika opozicije ovog visokog doma pretrpele nasilje.

Želim da u ovom visokom domu podsetim da je sprečavanje nasilja nad ženama i decom obaveza i dužnost svakog od nas, da ne smemo zatvarati oči pred nasiljem. Ova tema je u SNS-u visoko rangirana, a država je smogla snage da se sa ovim problemom suoči na pravi način donošenjem i Marijinog zakona i Zoinog zakona, Tijaninog zakona, Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći koji smo usvojili u novembru prošle godine i koji treba da stupi na snagu ove godine.

Veoma je važno što smo pri donošenju ovih zakona sarađivali sa mnogim nevladinim organizacijama iz ove oblasti, sa Autonomnim ženskim centrom i sa Fondacijom „Tijane Jurić“.

Izmene i dopune Krivičnog zakona predviđaju najstrožiju kaznenu politiku za nasilnike koji su počinili najteža krivična dela, odnosno doživotni zatvor za ubice dece, bez mogućnosti uslovnog otpusta. Kao što je više mojih kolega i koleginica reklo, 158.000 građana je potpisalo peticiju Fondacije „Tijane Jurić“ i zahtevalo primenu Krivičnog zakonika, a razloge za donošenje ovog zakona možemo da nađemo i u praksi, zbog toga što su presude koje su izricale pojedine sudije u ovoj oblasti zaista skandalozne.

Statistika je pokazala da nam je kaznena politika blaga i da se u osnovnim sudovima izriču uslovne osude, što direktno znači da onaj ko je počinio ovu vrstu nasilja, ukoliko bude uslovno otpušten, ponovo može počiniti ovakvo zlodelo.

Sa pooštravanjem kaznene politike i donošenjem seta zakona vezanih za sprečavanje nasilja nad ženama i decom postigli smo jedan veoma važan cilj. Ohrabrili smo žene da prijave nasilje i da traže institucionalnu zaštitu zbog nasilnika. Veoma je važno da ovaj oblik nasilja, da svaki oblik nasilja naiđe na osudu, da u ovaj problem bude uključeno celo društvo, da shvatimo da nasilje ne poznaje niti ekonomske, niti društvene granice, da ugrožava dostojanstvo svake žene i svakog deteta i da razara porodicu.

Pored pooštravanja kazni koje smo preduzeli predlogom ovog zakona, veoma je važno da radimo konstantno na prevenciji, da stvaramo kulturu nenasilja, da brzo reagujemo i unapređujemo multisektorsku saradnju, da podižemo vaspitnu ulogu u školama, da uključimo nastavne sadržaje protiv nasilja za decu od najranijeg uzrasta. Veoma je važna uloga medija u ovoj oblasti, ne sme biti tabloidnog izveštavanja i, naravno, konstantno podizanje svesti građana da nasilje razara porodicu i razara celo društvo.

Ukoliko se svi ovi koraci o kojima smo govorili ja i moje budu preduzeli i u narednom periodu i ukoliko se o njima bude vodilo računa, verujem, čvrsto verujem da ćemo se kao društvo izboriti sa ovim problemom.

Kao predsedavajuća Nacionalnog ogranka za borbu protiv korupcije, GOPAK-a u ovom Parlamentu rekla bih nekoliko reči vezanih za novi zakon koji se tiče borbe protiv korupcije. Veoma je važno što je ovaj zakon usklađen sa GREKO-m, što mi ovim predlogom zakona nastavljamo implementaciju akcionog plana Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije koja je na snazi od 2013. do 2018. godine, verujem da ćemo u narednom periodu raspravljati u ovom visokom domu i o novoj strategiji, i što mi ovim zakonom u stvari implementiramo i Poglavlje 23.

Predlog novog zakona o sprečavanju korupcije sprečava sukob interesa, sprečava akumuliranje funkcija, precizira nadležnosti i ovlašćenja agencija, a pre svega precizira i izbor direktora. Na osnovu tih preciznih formulacija garantuje se da direktor Agencije ni na kakav način neće imati i biti u nikakvom odnosu sa izvršnom vlašću.

Srbija, po mom mišljenju, ima institucionalni okvir za borbu protiv korupcije. U borbi protiv korupcije nema zaštićenih, nema prakse iz prethodnog perioda da sudski procesi zastarevaju, pa da se onda kada zastare na neki način pokuša sa vođenjem nekog novog sudskog procesa, nema zaštićenih partijskom knjižicom, društvenim statusom, bogatstvom, nema čekanja da neko postane bivši rukovodilac, pa da se pokrene postupak protiv njega.

Javnost Srbije je bila zgrožena mnogim korupcionaškim aferama vezanim, pre svega, za Razvojnu banku Vojvodine, za Tesla banku, za Fond za razvoj. Nije bilo sudskih postupaka koji su dali epilog koji su građani očekivali na ova teška krivična dela. Verujem da će novi zakon o poreklu imovine koje vaše Ministarstvo, gospođo Kuburović, priprema dati odgovor na mnoga pitanja koja javnost interesuju, pre svega kako je Dragan Đilas zaradio 500 miliona evra ili da Vuk Jeremić objasni svoje veze sa Patrikom Hoom koji je osuđen za korupciju.

Mislim da se u Srbiji, što je veoma važno za borbu protiv korupcije, u toj borbi pristupa sistemski, što znači da sve institucije moraju da vode računa i da se angažuju u borbi protiv korupcije. Takođe smatram da mi prednjačimo u borbi protiv korupcije i kada je u pitanju region i kada su u pitanju neke zemlje EU, kao što su na primer Rumunija i Bugarska.

Zbog građana Srbije želim da kažem da je za godinu dana od primene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa razmatrano deset hiljada krivičnih prijava, da je 681 lice pod optužnicom, da je doneto 448 presuda, da su 444 osuđujuće i da je to najbolji dokaz koliko se država i nadležne institucije bave borbom protiv korupcija. Za borbu protiv korupcije je važna transparentnost, važna je informisanost građana. Ne mogu, a da ne kažem da je ovaj visoki dom najtransparentnija institucija u Srbiji, da smo zbog toga dobili mnoga priznanja.

Parlament Srbije je na prvoj liniji borbe protiv korupcije. U GOPAK-u nacionalnom ogranku ovog parlamenta za borbu protiv korupcije je 43 narodna poslanika. Jedan smo od retkih parlamenata u svetu koji ima portal za nadzor nad javnim finansijama i mislim da su to sve važni koraci za borbu protiv korupcije u Srbiji.

U danu za glasanje podržaću sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Predlog ovog zakona najdirektnije se odnosi na implementaciju ciljeva održivog razvoja, jer je njegov cilj da uredi registar socijalnih osiguranika, da smanji zloupotrebe i otkloni svaku vrstu zastoja u isplati naknade za korisnike.

Zašto su ciljevi održivog razvoja važni i u kojem delu se oni dovode u vezu sa predlogom ovog zakona? Zato što se implementacija ciljeva održivog razvoja odnosi na smanjenje ranjivosti socijalnih osiguranika, na mobilizaciju svih resursa u državi, za okončanje oblika siromaštva.

Transparentnost registra koju jedna zemlja vodi za socijalne osiguranike može biti podsticaj programima i projektima koji bi podržali ubrzano investiranje i akcije na iskorenjivanje siromaštva.

Zapošljavanje je veoma važno, samo u trećem kvartalu ove godine registrovan je broj zaposlenih od 3,3% što predstavlja 70% više zaposlenih u državi Srbiji u odnosu na isti period prošle godine.

Važno je istaći i minimalnu cenu rada koja je u 2017. godini iznosila 130 dinara, sa 130 dinara u 2017. godini povećana na 143 dinara, a počevši od januara 2018. godine se primenjuje povećan iznos, da bi u 2019. godini od 1. januara po predlogu ovog budžeta ona trebala da iznosi 155, 5 dinara.

Istaći ću još jedan veoma važan podatak da je od 2014. godine do današnjeg dana plate su u našoj zemlji povećane za 26%. Sve su to razlozi koji idu u prilog podršci ovog zakona. Zahvaljujem.