Zahvaljujem.

Vreme je isteklo.

Gospodine Imamoviću, nije mi baš jasno da li ste ukazivali na povredu člana 103. ili 106? Nije moguće ukazivanje na povredu istog člana više puta. Vi ste malopre uradili to o čemu pričate.

Ne znam zaista gde ste pročitali i kakvo je to vaše tumačenje Poslovnika kada kažete da ne može povreda Poslovnika na povredu Poslovnika? Ne može replika na povredu Poslovnika, a složićete se da ste i vi malopre ukazivali na povredu Poslovnika posle jedne replike, tako da vas molim da ne zloupotrebljavate Poslovnik i da se zaista vratimo na amandman i da nastavimo raspravu u pojedinostima ukoliko se i kolega Milićević slaže sa tim.

U sistemu trenutno imam dvoje ili trenutno jednog prijavljenog, gospodina Jovanova, koji će govoriti o amandmanu.

Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Jovanov.

Ukoliko nema više prijavljenih, odnosno ima po amandmanu.

Predlagač Enis Imamović.

Zahvaljujem.

(Milenko Jovanov: Replika.)

Gospodin Jovanov, replika. Izvolite.

Zahvaljujem. Vreme predviđeno za repliku je isteklo.

Po amandmanu reč ima narodni poslanik Krsto Janjušević.

Zahvaljujem, uvaženi kolega Janjuševiću.

Znam da ste vi iskusni narodni poslanik, zamolila bih sve vas da se podsetimo odredbe Poslovnika prema kojima se ne obraćamo direktno jedni drugima, već preko predsedavajućeg, jer upravo ste otvorili priliku da gospodin Enis Imamović, kome ću, naravno, dati pravo na repliku, vam replicira, da poštujemo Poslovnik.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici. Poslanička grupa SVM nema dilemu oko podrške Predloga zakona o ministarstvima zbog toga što utvrđena nova, pa i stara ministarstva, postojeća ministarstva, vidimo kao saglasnost sa ciljevima naše politike za koje se SVM zalaže u proteklih 26 godina i koje dosledno stoji na tri stuba.

Zalažemo se za jednakost i nediskriminaciju. Savez vojvođanskih Mađara vrši, kao što znate, političko zastupanje interesa, najpre vojvođanskih Mađara i afirmiše manjinsku samoupravu, promociju, zaštitu i unapređenje ljudskih i manjinskih prava. Zalažemo se za autonomiju Vojvodine i funkcionalnu decentralizaciju za nas izuzetno značajnu, široku mrežu javnih službi o servisa dostupnih građanima u što je moguće većem broju naseljenih mesta u cilju unapređenja kvaliteta života građana, bez obzira na to gde oni žive. Zalažemo se nadalje i za jačanje porodičnih politika, zaštita porodica sa decom i izuzetno značajno ostanak u zavičaju.

Poslanička grupa SVM pozdravlja činjenicu da se predlogom zakona, kao što smo čuli, obrazuju zapravo tri nova ministarstva kojima se ove oblasti koje predstavljaju samu suštinu naše politike kao što sam to naglasila, stavljaju u nadležnost konačno, znači, ne službi, ne kancelarija, već će za te oblasti biti formirana, kao što vidimo, posebna ministarstva što će, složićete se, stvoriti, dati još veću političku težinu ovim pitanjima.

Bez zaštite manjina nema ni društvene stabilnosti, ni dijaloga. Upravo je društvena klima koja omogućuje i podstiče dijalog i toleranciju neophodna da bi različitosti u jednom društvu bile faktor ne podele, već obogaćivanja tog društva.

Sigurni smo da će Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ne samo štititi i unapređivati pravo na jednakost i nediskriminaciju, već i da će posebno uvažiti činjenicu da manjinske zajednice trebaju više od formalne jednakosti, manjinske zajednice trebaju poštovanje i priznanje. Zato je za SVM i za našu poslaničku grupu od izuzetnog značaja primena, implementacija usvojenih zakona da se u praksi konstantno, stalno radi na poboljšanju ka potpunoj primeni već postojećeg zakonskog okvira.

Važnost implementacije posebnog zakonodavnog okvira, postojećeg, važnost implementacije, kako mi to zovemo, manjinskog akcionog plana ili posebnog plana za nacionalne manjine koji će po svim planovima biti revidiran u ovom narednom periodu kao deo akcionog plana za Poglavlje 23 je značaj, važnost ovog je naglašena i u poslednjem izveštaju Evropske komisije, koji je objavljen pre nekoliko nedelja, tačnije 6. oktobra ove godine. Znači, izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije o procesima evropskih integracija kaže, naglašava, da se primenom zakona mora da se vidi, ona mora da vodi vidljivom napretku u efikasnom ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina. U spomenutom izveštaju Evropske komisije nadalje stoji da su uprkos zakonskoj obavezi da se vodi računa, da se mora uzeti u obzir etnički sastav stanovništva, nacionalne manjine su još uvek u praksi nažalost podzastupljene u javnoj administraciji.

Ne možemo osporiti da je u proteklom periodu učinjen izuzetan napredak po ovom pitanju upravo zahvaljujući zajedničkom radu poslaničke grupe SVM i prethodne Vlade. Naime, nadležni organi su počeli da sakupljaju podatke o zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnim službama što je postala zapravo zakonska obaveza na osnovu prihvaćenih usvojenih amandmana naše poslaničke grupe, najpre na Zakon o zaposlenima, o autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, na Zakon o javnim službama itd, a nije manja važna činjenica i da je to jedna od mera koja postoji u malopre spomenutom posebnom akcionom planu za manjine tzv. "manjinskom akcionom planu".

Nadalje, kao poslanica, kao žena moram malo da se osvrnem i na ženska pitanja kada pričamo o ljudskim pravima. Nažalost, svi relevantni izveštaji, uključujući i spomenut izveštaj Evropske komisije kažu da postoji tzv. rodni jaz, rodna nejednakost na polju zapošljavanja i rada i pandemija zarazne bolesti Kovid 19 je potvrdila da su žene iznele, da zapravo one nose dosta veliki teret ove krize, da su pandemijom pogođene one oblasti, profesije u kojima su žene dominantne, kao i da je uspešnost usklađivanja porodičnih i profesionalnih obaveza, znači porodice i karijere, da je izuzetno veliki izazov za žene u Srbiji.

Rešavanje ovih i sličnih problema, a i konačno donošenje zakona o ravnopravnosti polova će svakako biti takođe jedna od tema sa kojima će se baviti buduće, posebno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Za poslaničku grupu SVM je izuzetno značajno, da se još samo na sekund vratim na ovo ministarstvo, što u predlogu zakona stoji, da će se ministarstvo baviti izradom propisa o ljudskim i manjinskim pravima i praćenjem usaglašenosti domaćih propisa sa međunarodnim ugovorima i drugim međunarodnim pravnim aktima o ljudskim i manjinskim pravima, jer se ova tema uvodi kao nadležnost ministarstva, zapravo to znači da nacionalni saveti i sva tematika prelazi u ovo ministarstvo, jer ova tematika je ranije bila deo nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Nada je drugo novo ministarstvo za brigu o porodici i demografiju. Smatram ga izuzetno značajnim, pošto je značajno da se razume podrška porodici u jednom širem kontekstu, jer je politika zaštite porodice pokazatelj kako su regulisane i druge društvene oblasti života. U radu tog ministarstva će se, naravno, ukrštati razne politike, socijalne, poreske, ekonomske, zdravstvene, poljoprivredne politike, obrazovne politike, politike zaštite od diskriminacije, demografske politike.

Moram da spomenem da je briga o porodici i finansijska podrška porodicama sa decom izuzetno kompleksna i znamo je da je u proteklom periodu rađeno dosta, odnosno spominjalo se dosta da ćemo ponovo menjati spomenuti zakon. Posle dve godine primene, mi smo i tada učestvovali aktivno u donošenju tog zakona i pohvalili da su se, na primer, i poljoprivrednice, bile one članice ili nosioci poljoprivrednih gazdinstava, uključile u sistem, ali posle dvogodišnje primene se vide neke neusaglašenosti, pa i možda diskriminacija određenih kategorija.

Želela bih sada da ukažem upravo na dve teme. Jedna se tiče žena članica i nosioca poljoprivrednih gazdinstava. Dobro je što su one končano uključene i one imaju pravo na naknadu za porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta po postojećem zakonu, ali se nadam da će ovo novo ministarstvo što pre izaći sa novim izmenama, da se izjednače njihova prava i obaveze sa ostalim korisnicama ovih naknada. Naime, one moraju da budu osigurane najmanje 24 meseca iliti dve godine, dok kod ostalih žena je to 18 meseci, pa se jednostavno mora ovo izjednačiti.

Druga, ako mogu tako da formulišem, diskriminatorna mera ovog trenutno važećeg zakona, na koju je ukazao i sam Zaštitnik građana, je da pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne mogu da ostvaruju roditelji ukoliko je već ostvareno pravo na pomoć i negu drugog lica. Mislim da i ovo treba ispraviti. Mi smo tu i očekujemo dobru saradnju sa budućim novim ministrom i ovim ministarstvom.

Ne manje važna treća tema iliti treće novo ministarstvo o kome se danas ovde razgovaralo, za nas takođe značajno, je ministarstvo za brigu o selu. Ova tema, briga o selu, je deo našeg programa i politike za koju se zalažemo, kao što sam spomenula. Naime, opšte je poznato da veliki deo vojvođanskog stanovništva, pa i vojvođanskih Mađara živi na selu.

U Vojvodini postoji 467 naselja, od tih 467 naselja 52 su gradska, a 414 seoska ili mešovita. Svi smo svesni toga i dobro znamo da su svima potrebni dobri pristupni putevi, sređene ulice, saobraćajna signalizacija, vodovodna, kanalizaciona mreža, bankomati, veći broj lekara u svim malim seoskim ambulantama, apoteke, kancelarije notara i isturene sudske jedinice. Svi mi znamo da, nažalost, često sam odlazak kod lekara ili sređivanje bilo kakve dokumentacije kod javnog beležnika, notara, pregled lekara opšte prakse nekad oduzima građanima, odnosno stanovnicima seoskih naselja čak ceo dan i celo popodne. Treba svima, kažem, obezbediti ove normalne usluge, bez obzira na to gde žive.

Mi sa posebnom pažnjom pratimo aktivnosti Nacionalnog tima za preporod sela i cenimo mere najavljene Nacionalnim programom za preporod sela Srbije, između ostalog i samo formiranje Državnog fonda za razvoj seoske infrastrukture i, kao što je spomenuto, ustupanje do 50 hektara zemljišta u državnom vlasništvu na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima. Videćemo kako će to zaživeti u praksi.

Iskoristila bih ovu priliku, kada govorim o ministarstvu za brigu o selu, da apelujem na novo, buduće formirano ministarstvo da uz finansijske podsticaje za mlade bračne parove, žene i decu pomogne rešavanje problema koje je multisektorsko i o kojem Savez vojvođanskih Mađara je nekoliko puta govorio u ovom uvaženom visokom Domu, ali i u, mogu tako da kažem u pozadini, zahvaljujući i našem učešću u prethodnoj Vladi. Uz doprinos našeg državnog sekretara radimo, a to je konkretno pitanje penzijsko-invalidskog doprinosa, za plaćanje penzijsko-invalidskog osiguranja poljoprivrednih proizvođača. Ovo pitanje je izuzetno značajno i važno, međutim, još uvek nije rešeno. To je pitanje plaćanja njihovih doprinosa. Znači, uglavnom se radi o malim poljoprivrednim proizvođačima. Neophodno je da se to plaća srazmerno veličini zemljišta koje obrađuju i prihodima koje ostvaruju od poljoprivrede, kao i izuzetno značajno – otpis njihovih dugova i kamata, jer složićete se da nije svejedno da li neko ima pola hektara ili 50 ili 100 ili 150 hektara zemlje.

Znam da je i, kako da je nazovem, Vlada u tehničkom sastavu radila na tome, da su skoro i pripremljeni predlozi oko kojih se očekuje javna rasprava za nekoliko meseci, ali želela sam da ukažem da smo mi tu za saradnju i sa rešavanje ovog problema i mislim da nemamo više vremena za odlaganje. To se očekuje od nas, a mi smo tu da zastupamo interese svih, pa i malih poljoprivrednih proizvođača.

Dakle, kao što sam spomenula, da sumiram, sigurna sam da ćemo i u budućem periodu, kao što smo to činili i u prethodnom, uspešno sarađivati sa novom Vladom, ministrima, rešavati konkretne životne probleme građana i otuda nema nikakve dileme da će poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara u danu za glasanje podržati Predlog zakona o ministarstvima. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, predsedništvo, gospodine ministre, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zaista se danas pred nama nalazi zakon, tzv. „lek specijalis“ na koji se čeka nekoliko godina. Ako pričamo o roditeljima, oni na njega čekaju i nekoliko decenija i izuzetno je osetljiva priroda ovog problema, pošto je problem humanog karaktera. Poslanici SVM su bili uključeni u pripreme i u rad radne grupe koja je nekada postojala. Tako da ću se u svom izlaganju bazirati malo i na istoriju, šta je sve rađeno, pošto vidim da je ovde tokom rasprave već otvoreno pitanje, tog anketnog odbora.

Naime, konkretno je polovinom 2005. godine formiran anketni odbor Narodne skupštine koji je zapravo predložio nekoliko mera, između ostalog da ministar unutrašnjih poslova oformi specijalizovanu jedinicu koja će se baviti istraživanjem slučaja nestalih beba, da se postupci vode pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal, da se formira radna grupa koja bi kroz odgovarajuću pravnu regulativu otklonila zastarelost itd.

Znači taj izveštaj anketnog odbora je objavljen negde 2006. godine i ništa nije urađeno, državni organi nisu sproveli ove mere. Onda je u Narodnoj skupštini Republike Srbije formirana radna grupa 2010. godine. Mi smo učestvovali u njoj. Radna grupa, tzv. „za promenu zakonodavstva“ koja je posle godinu dana, znači imala je nekoliko sednica, poslala i pismeno pitanja određenim ministarstvima, svim uključenim stranama i posle godinu dana opšti zaključak iz izveštaja te radne grupe je bio, da ne postoji ustavna mogućnost da se donošenjem zakona omogući procesuiranje ranije nastalih slučajeva nestanka beba iz porodilišta.

Onda je došla 2013. godina, i Evropski sud za ljudska prava iz Strazbura, koji je ovde spomenut, naime te godine, tačnije 26. marta, je objavio presudu u predmetu Zorica Jovanović protiv Republike Srbije, kojom je Evropski sud za ljudska prava utvrdio da je imenovanoj povređeno pravo na porodični život, iz člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Istom presudom je zapravo ovaj Evropski sud za ljudska prava obavezao Republiku Srbiju da isplati podnosiocu predstavke odgovarajući iznos na ime nematerijalne štete. To je jedan deo presude, a drugi značajan i zbog koga smo danas ovde i zašto razgovaramo o ovom predlogu zakona, je da je zapravo Republika Srbija obavezana tada da sprovede i određene mere opšte prirode, odnosno, znači, to je rečeno 26. marta 2013. godine da u roku od jedne godine, od pravosnažnosti presude preduzme odgovarajuće mere radi ustanovljavanja mehanizma koji bi omogućio svim roditeljima da u sličnim situacijama dobiju odgovarajuće odgovore i odgovarajuću nadoknadu.

Može se vrlo jednostavno izračunati da dosta kasnimo, da je prošlo nekoliko godina, ali je dobro što možda, neki kažu u zadnjem momentu, ali razgovaramo o donošenju Predloga zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji.

Radi izvršavanja obaveze naše zemlje, Republike Srbije, po navedenoj presudi, dakle, jasno je da je potrebno da se donese novi zakon koji propisuje, kao što smo ovde čuli, poseban postupak za utvrđivanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta, utvrdi nadležnost državnih organa, što je značajno u tom postupku i da se istovremeno odredi pravična naknada, ako bude utvrđeno da je povređeno pravo na porodični život roditelja novorođenog deteta.

Kada je Evropski sud doneo ovu presudu, onda je imao u vidu izveštaj kako tog anketnog odbora o kome smo pričali, koji je formiran 2005. godine, a Narodna skupština je izveštaj tog anketnog odbora objavila 14. jula 2006. godine, postoji izveštaj o kome se malo govorilo, ali je takođe značajan po ovom pitanju, izveštaj samog Zaštitnika građana iz 2010. godine, kao i izveštaj radne grupe koju sam spomenula, koja je bila formirana za izradu Predloga zakona radi stvaranja formalno pravnih uslova za postupanje nadležnih organa po prijavama o nestanku novorođene dece iz porodilišta. Taj izveštaj je objavljen krajem decembra 2010. godine, ali naravno i relevantne odredbe Ustava Republike Srbije, Krivičnog zakona, Zakona o obligacionim odnosima, o zdravstvenoj zaštiti itd. Ali, da pričamo o samom Predlogu zakona koji se nalazi pred nama.

Bilo je nekoliko verzija. Ovde će se sigurno danas otvoriti rasprava o tome da li je bilo javne rasprave. Neko kaže da je bilo javne rasprave o jednom od predloga, negde 2015. godine, ali zapravo ovaj zakonski tekst koji se nalazi pred nama je u skupštinskoj proceduri od 20. marta 2018. godine i prošle godine 30. oktobra je usvojen na matičnom odboru, Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Znači, tada je prošao u načelu.

Značajno je naglasiti da je krajem novembra prošle godine, znači 28. novembra 2019. godine održano javno slušanje u Narodnoj skupštini u maloj sali Narodne skupštine, gde su pozvane nevladine organizacije, razna udruženja roditelja, nas nekoliko, kao i predstavnici, kada već pričamo o samoj Narodnoj skupštini, odborima, članovi Odbora za prava deteta, Odbora za ljudska i manjinska prava, itd., članice Ženske parlamentarne mreže. Poslanici SVM su bili prisutni na ovom javnom slušanju i zaista smo slušali i čuli, ali moram naglasiti da je samo slušanje i rasprava tokom bila interesantna, ali i vrlo emotivno, intenzivno i mediji su najviše izveštavali o tom emotivnom i intenzivnom delu, a ne o suštini.

Moram da naglasim da kada pričamo o udruženjima, kod nekih postoji konfuzija o tome šta je zapravo pravno moguće. Kod drugih postoji konfuzija, odnosno oni smatraju, misle da bi ovaj Predlog zakona i njegovo usvajanje ukinuo krivičnu odgovonrost u vezi krađe beba. Nasuprot tome, zašto ćemo mi podržati ovaj Predlog, zato što su činjenice drugačije.

Činjenica je da nijedna istraga neće biti obustavljena, da su to krivična dela koja nisu zastarela, da je ovaj Predlog zakona pripremljen u skladu sa preporukama Saveta Evrope, da Komitet ministara Saveta Evrope je svo vreme pratio izradu ovog Predloga zakona, da je rekao da je zakon dovoljno dobar, da su su uzimale u obzir pravne mogućnosti, ekspertiza Saveta Evrope i da će se i sama primena ovog zakona pratiti od strane eksperata Saveta Evrope.

Dakle, usvajanjem tzv. zakona o nestalim bebama, Srbija će ispuniti svoju obavezu konačno prema Evropskom sudu za ljudska prava koji je usvajanjem ove presude naložio državi da se uspostavi mehanizam za utvrđivanje istine i obeštećenja za roditelje koji veruju da su njihove bebe nestale nakon porođaja.

Savet Evrope zaista godinama traži od Republike Srbije da izvrši ovu obavezu i to je zapravo i kvarilo naš ugled. Nas nekoliko smo vrlo aktivni članovi parlamentarne Skupštine Saveta Evrope. Dosta puta smo pitani. Ono što je značajno i da komitet ministara na nekoliko sednica se raspravljalo o tome i dobijali smo kritike da je neophodno doneti zakon, a ne odlagati ga radi određenih neosnovanih kritika.

Naravno da je osetljivo pitanje i zbog toga zaista u ime poslaničke grupe SVM podržavam što smo sada pred kraj ovog mandata ipak smogli snage i što raspravljamo o ovom predlogu.

Dakle, kada se tumači ova presuda postoji nekoliko stvari. Jedno je usvajanje tzv. leks sepcijalisa i osiguravanje da novi istražni mehanizam bude adekvatno podržan i nadgledan kako bi zaista funkcionisao efikasno u praksi što je značajno.

U izvršenje ove presude prema Savetu Evrope spadaju i relevantne obuke za sudije i druge ljude koji su uključeni u ovaj proces, osiguravanje efikasnog deljenja informacija između sudova, efikasnih procedura za međunarodno utvrđivanje činjenica, kao i ohrabrivanje vlasti da uspostave posvećenu i međunarodno dostupnu DNK bazu podataka za roditelje nestalih beba, i zaista je ovo zadnji momenat da počnemo sa izvršenjem ove presude u praksi.

Savet Evrope, kao što sam to rekla, procenio da je ovaj predlog zakona dovoljno dobar i predložio da će sa svojom ekspertizom nastaviti da pomaže u sprovođenju ove presude i da će zaista pratiti kako se ovaj zakon u praksi i primenjuje.

Država sa druge strane, moram još naglasiti, mislim da to niko nije spomenuo, da je Republika Srbija dobila i vrlo jasne preporuke u kom smeru je trebalo ići u smislu poboljšanja teksta, jer kao što sam rekla, predlog zakona se nalazi u skupštinskoj proceduri od marta 2018. godine. Nije mnogo menjan. Sada smo pre dva dana imali sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu gde je Odbor usvojio amandmane.

Amandmani se odnose uglavnom na obuku sudija, tužilaca i policijskih službenika koji bi sprovodili međunarodne istrage, kao i Međunarodni registar DNK. Znači, značajno je da smo prihvatili ove preporuke i na taj način poboljšali zakonski tekst.

Sve u svemu, da polaku zaključim, jasno je da je ovo izuzetno težak, mučan problem sa kojima se zemlja suočila i činjenica je da se to dešavalo negde od početka 60-tih, 70-tih, kažu najviše 80-tih godina pa do kraja 90-tih, ali je značajno da Republika Srbija pokušava da reši višedecenijski problem. Jasno je da postoje mehanizmi za rešenje tog problema, politička volja, snaga.

Ova borba svakako nije jednostavna i biće onih koji će posle usvajanja ovog zakona biti zadovoljni, biće onih koji neće biti zadovoljni, ali ja zaista ne bih volela da ovaj problem i ovako teško višedecenijsko, životno pitanje, kažu nekoliko stotina, a najviše nekoliko hiljada, ne znamo tačne brojke ljudi, iskoristimo za demagoška politička prepucavanja, jer zaista su neki počeli da se bave time koliko koštaju bebe i da svi poslanici koji usvoje ovaj predlog treba da budu na stubu srama. Ja to ne mislim. Mi izvršavamo naše obaveze, ali i rešavamo problem, kao što sam rekla, ovaj tekst, ova zakonska rešenja nisu loša.

Ovo je zaista jedno od, to kažu i države članice Saveta Evrope, jedno od najkompleksnijih pitanja sa kojima se Evropski sud za ljudska prava našao i suočio i sam komitet ministara Saveta Evrope zbog svog humanitarnog karaktera.

Prema nekim podacima koje smo dobili i statistikama broj roditelja koja su se ranije, u zakonom propisanom roku, u periodu od 1. januara 1970. godine, pa do tog datuma 9. septembra 2013. godine, kada je nastupila pravosnažnost presude Evropskog suda za ljudska prava, obraćali državnim organima u vezi sa položajem deteta za koje su sumnja da je nestalo iz porodilišta se kreće od nekoliko stotina do hiljadu, dve u zavisnosti od organa kome su se obraćali.

Da polako zaključim, ovo jeste obaveza, ali i odgovornost, dokaz da je Vlada odgovorna, da Republika Srbija zaista rešava problem koji se ranije gurao pod tepih i da je Vlada odgovorna prema državi, ali i prema svim svojim građanima. Ono što je značajno je da se ovako nešto nikada više nikome ne ponovi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, drage kolege, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Saveza Vojvođanskih Mađara u svom izlaganju ću se isključivo bazirati na Predlog zakona o utvrđivanju poreklu imovine i posebnom porezu.

Naime, mislim da smo do sada malo govorili o tome da što se tiče ovog predmetnog zakona da je u javnom, političkom i društvenom životu Republike Srbije on zaista najavljivan i pričalo se o njemu jako dugo, ako mogu tako da kažem, skoro dve decenije, ali zapravo se ništa nije desilo. Stoga je dobro što konačno ovaj zakonski tekst imamo pred nama. Moram naglasiti da se on zapravo nalazi u skupštinskoj proceduri već skoro dva meseca, zapravo je krajem decembra stigao kod nas.

Ono što je značajno i o čemu je uvaženi gospodin ministar govorio da se predložena rešenja odnose zaista na sve građane i ono što je sigurno je da neće doći do selektivne primene ovog zakona, jer oni koji ga kritikuju najčešće govore o tome da može doći do selektivne primene.

Kao što sam spomenula, donošenje ovog zakona, konkretna rešenja, znači, ovo se jako dugo čeka. Mi iz poslaničke grupe Saveza Vojvođanskih Mađara smatramo da je ovaj predlog dobar, da su rešenja jasna, precizna, da je predložen poseban porez u visini od 75%, znači da je i dovoljno strog predlog. Ostalo je samo pitanje primene zakona, koje je najznačajnije, kako će se on u praksi primenjivati, jer ako se zaista bude odnosio na svakog građanina i ne bude problema u primeni, onda možemo reći da je ovaj zakon pravedan i da zaista jača pravni sistem Republike Srbije. Ono što je takođe značajno i nije na odmet je da bi trebalo da donese značajna sredstva u budžet Republike Srbije.

Naravno, kada pričamo o konkretnim primenama određenih rešenja, svesni smo i toga da, i to je ministar ukratko spomenuo, da je potrebno vreme da se pripremi, uspostavi sistem, zapravo, i pravna podloga za potpunu primenu. Biće potrebno vreme da se unutar Poreske uprave osnuje taj nadležni sektor. Naravno, biće potrebno vreme za edukaciju kadrova, radnika, sudija koji će odlučivati o ovim pitanjima.

Želela bih da naglasim da oporezivanje imovine čije se poreklo ne može dokazati zakonitim prihodima predstavlja zapravo vrlo dobro oruđe u borbi protiv korupcije, znači, jedan od efikasnih načina. Ovim Predlogom zakona se uspostavlja mehanizam koji omogućava da imovina stečena i koruptivnim aktivnostima potpadne pod režim posebnog oporezivanja.

Ono što bih sa stanovišta evropskih integracija želela da naglasim su dve stvari. Najpre, u sastavnom delu ovog Predloga zakona, zapravo iza obrazloženja smo mi svaki put u obavezi da imamo izjavu o usklađenosti propisa sa pravnim tekovinama EU i u ovom Predlogu koji je pred nama piše da donošenje ovog zakona zapravo nije predviđeno ni SSP-om, Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, a ni Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU, tzv. NPAA za 2014-2018. godinu.

Moram da naglasim da je ovde napravljen jedna previd zato što je ovo stara verzija NPAA od 2014. godine do 2018. godine. Naime, početkom 2018. godine u februaru je doneta treća, revidirana verzija ovog NPAA, za period od 2018. godine do 2021. godine, kada se Ministarstvo za evropske integracije obavezalo da će kvartalno da nas izveštava, da izveštava Vladu o sprovođenju nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU. Znači, postoji novi, treći, revidirani nacionalni program i čak se razmišlja posle izbora o eventualnom četvrtom revidiranom, znači, ne važi više taj koji se ovde spominje.

Ono što je takođe značajno, da odgovorimo na kritike da što se tiče ovog predloga zakona, bilo je javne rasprave. Ta javna rasprava bila je u periodu od 8. do 29. marta 2019. godine i tokom te javne rasprave najviše kritika se odnosilo na period utvrđivanja imovine i posebnog poreza, pošto je stajalo da je postupak utvrđivanja imovine posebnog poreza da se odnosi na period počev od 1. januara 2007. godine. To je zapravo bio plan u tadašnjem nacrtu i sva sreća pa je posle kritika Radna grupa donela odluku da ovaj deo izostane iz predloga. Dakle, da razjasnimo da zapravo nema vremenskog ograničenja za primenu ovog zakona i navedena kritikovana odredba je zaostala iz Predloga zakona o kojem raspravljamo.

Ono o čemu smo takođe govorili da u pravnom sistemu Republike Srbije, zapravo 2002. godine postoji u Zakonu u poreskom postupku i poreskoj administraciji, tim zakonom je uveden metod unakrsne provere imovine kojim bi inspektori trebali da utvrde vanrednu nadoknadu na ne prijavljene prihode i neki kažu da je zapravo ovo dovoljno da je donošenje ovog zakona o kome danas raspravljamo nepotrebno, ali mi smatramo da je ipak značajno.

Poreska stopa po ovom spomenutom Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji je svega 20% na neprijavljene prihode a ovim novim zakonom bi nezakonito stečena imovina mogla da bude oporezovana, kao što smo to rekli, izuzetno visokom poreskom stopom od 75%, pošto će se to naplaćivati na imovinu čije porekli se ne može dokazati.

Pošto sam već spomenula evropske integracije i naš put ka EU, mislim da je značajno da govorimo i o godišnjem izveštaju tzv. „Progres riportu“, koji Evropska komisija priprema svake godine. Poslednji godišnji izveštaj je iz 2019. godine.

Ovo spominjem zbog toga što se zakon donosi u kontekstu borbe protiv korupcije, a Evropska komisija je u poslednjem godišnjem izveštaju Republici Srbiji, između ostalog, ukazala da korupcija preovladava u mnogim oblastima i da ostaje pitanje koje izaziva zabrinutost, da citiram izveštaj.

Komisija je navela i da je neophodna jaka politička volja da bi se efikasno rešilo pitanje korupcije, kao i da Srbija hitno treba da poboljša rezultate u otkrivanju i krivičnom gonjenju korupcije.

Stoga smatramo da je izuzetno značajno da se donošenje ovakvog zakona dokazuje ta politička volja koje je zbog eventualnog nedostatka iste smo kritikovani, tako da i na ovaj način ispunjavamo neke od preporuka iz Izveštaja.

Kao što je to ovde naglašeno, mislim da treba da se razjasni da za neprijavljenu imovinu ili prihode, bez obzira na to da li su stečeni legalnim ili nelegalnim, je predviđena ta izuzetno visoka poreska stopa, posebni porez, ali je značajno razjasniti da, ukoliko se ustanovi da je neko nezakonito stekao imovinu i platio porez od 75%, postavlja se pitanje da li mu je onda oprošteno za ovih preostalih 25%, to nije tako već nakon što poreska uprava utvrdi, takvo lice oporezuje po ovoj stopi. Slučaj se dostavlja, kao što je to spomenuto, javnom tužiocu, koji istražuje ima li u sticanju te neprijavljene imovine elemenata krivičnog dela. Ukoliko dokaže da ima, naravno onih preostalih 25% neoporezovanih prihoda, tom licu će biti oduzeto a ne ostaje mu.

Mislim da smo malo govorili o tome da, znači govorilo se da je poreska uprava ona koja vodi prvostepene postupke, žalba se izjavljuje Ministarstvu finansija, kao drugostepenom organu, a kao treći stepen planirana je žalba Upravnom sudu.

Da polako zaključim kao što sam i počela ovo izlaganje, inicijativa za donošenje zakona o poreklu imovine u Srbiji prvi put je pokrenuta pre skoro dve decenije, tačno pre 18 godina. Cilj donošenja ovog zakona je zapravo bolja poreska naplata, da ljudi zaista prijave svoje realne prihode, plate, da bi državi platili porez, da bi izmirili normalno svoje obaveze i da bi se obezbedili državi poreski prihodi koji joj pripadaju.

Ali, ono što sam spomenula i što je najznačajnije da se priča oko ove teme, ne završava donošenjem zakona, već izuzetno značajna njegova primena. Veoma je važna predviđena obuka poreskih inspektora, poreznika, kao i njihova opremljenost. Dakle, ukoliko bude kapaciteta motivisanosti tih ljudi, nadamo se da će ovaj zakon biti primenjivan na adekvatan način.

Ovo pitanje je značajno zato što se u periodu tranzicije mali broj ljudi se obogatilo, izuzetno je značajno da se primenom ovih predloženih rešenja u budućnosti, stvara mehanizam da se za svakoga utvrdi da li se obogatio na legalan ili nelegalan način.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara, svakako podržava donošenje ovog zakona i u Danu za glasanje ćemo glasati za isti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo to čuli u uvodnom izlaganju uvaženog ministra Ružića, poznato je i o tome se dosta govorilo u proteklih nekoliko nedelja da je Vlada Republike Srbije donela odluku o obrazovanju Radne grupe za saradnju sa OEBS-om i ODIR-om.

Suština ove Radne grupe je zapravo koordinacija i praćenje sprovođenja primena preporuka, unapređenje izbornog procesa, a zadatak ove Radne grupe je bio da u saradnji sa spomenutim OEBS-om i ODIR-om, koordinira i prati sprovođenje preporuka iz izveštaja kojih ima nekoliko iz prethodnih godina.

Zaista je ova Radna grupa izvršila analizu svih izveštaja od 2003. godine do 2017. godine i kao jedna od preporuka koja se ponavljala iz izbornog ciklusa o izbornim ciklus, to se zapravo odnosilo na finansiranje izborne kampanje, koja je glasila – odredba o finansiranju stranaka izborne kampanje se moraju dodatno poboljšati uz skladu sa ranijim preporukama OEBS-a i ODIR-a u cilju uvođenja strožijih propisa i veće transparentnosti.

Međuresorna Radna grupa za saradnju i ispunjavanje preporuka Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, znači ODIR-a, je donela konkretne zaključke kako zapravo mogu da se poboljšaju ovi uslovi. U skladu sa svim tim, kao što smo to čuli, ja ne bih sada ponavljala određene odredbe ovih zakona, ali svi ovi predlozi izmene i dopune nekoliko zakona koji se nalaze pred nama su zapravo konkretni predlozi Radne grupe i same Vlade, koji su doneti u skladu sa navedenim.

Poslanička grupa SVM će svakako podržati ove izmene i dopune i ja ću argumentaciju zašto smatramo da je to dobro, izneti iz nekoliko uglova. Znači, imaću nekoliko argumenata koji se uglavnom odnose na zaključke, preporuke, izveštaje, kako Evropske komisije, znači sa jedne strane EU, a sa druge strane i Saveta Evrope.

Znači, najpre usvajanjem ovih izmena i dopuna predloženih zakona se ispunjavaju preporuke iz izveštaja Evropske komisije. Podsetiću sve nas da je poslednji izveštaj Evropske komisije objavljen 29. maja ove godine. Konkretne preporuke se odnose na Poglavlje političkim kriterijumima i vladavinu prava, funkcionisanje demokratskih institucija i reforma javne uprave, demokratija. Znači, konkretno se spominje nedostatak transparentnosti o finansiranju partija i kampanja i da je nejasna razlika između stranačkih i državnih aktivnosti, neuravnoteženo medijsko izveštavanje i zapravo konkretna preporuka koja se na ovaj način ispunjava je da Srbija treba da se posveti svim prioritetnim preporukama Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi, OEBS i ODIR.

Raduje me što na ovaj način, zapravo, još jednom dokazujemo koliko ozbiljno shvatamo izveštaj Evropske komisije.

Sa druge strane, usvajanjem ovih izmena i dopuna ovih zakona, doduše sa zakašnjenjem, pošto je zapravo ovo planirano za tim prvobitnim akcionim planom za Poglavlje 23. planirano je za treće kvartal 2016. godine, ispunjavaju se aktivnosti predviđene spomenutim akcionim planom za Poglavlje 23. o izmenama i donošenju novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kojim bi se uredila oblast prevencije borbe protiv korupcije i obezbedila njena efikasnost. Znači, još jedan argument koji će nas približiti EU.

I kao što sam spomenula, znači ne samo institucija EU, već i Saveta Evrope, na ovaj način se poštuju i preporuke Saveta ministara Saveta Evrope, državama članicama o zajedničkim pravilima o borbi protiv korupcije u oblasti finansiranja, političkih stranaka, političkih partija, izbornih kampanja o poštovanju međunarodnih standarda i dobroj praksi za „fer“ slobodne izbore.

Ono o čemu je ministar govorio i o čemu se najviše govori, izmene i dopune ovih zakona, znači ovim izmenama i dopunama se zapravo poštuju preporuke OEBS-a i ODIR-a, navedene u izveštajima. Ja sam spomenula da je analiziran period od 2003. do 2017. godine, konkretni izveštaji se odnose na prethodne izbore i na godine 2014, 2016. i 2017. godinu.

Naime, ovim izveštajima je tada istaknuto da je neophodno da se ojača transparentnost o finansiranju partijskih aktivnosti i izborne kampanje i ovim zakonima se, kao što je to spomenuto, odnosno izmenama i dopunama definiše šta je javni resurs, šta je funkcionerska kampanja i Agenciji za borbu protiv korupcije, kao nezavisnom regulatornom telu daje rok da odluči od pet dana od dana prijema potvrde da je politički subjekat obavešten o prijavi, da odluči, i daje se rok u kome treba da se donese rešenje.

Poslanička grupa SVM smatra da su izmene i dopune seta zakona važne pošto unapređuje integritet izbornog procesa i unapređenje ovog integriteta izbornog procesa predstavlja korak ka jačanju demokratskih institucija, ali značajnu potvrdu da su slobodni, transparentni izbori suštinski elemenat demokratije.

Pri tom, svi mi zajedno moramo imati na umu da su ove izmene i dopune, znači, predlog ovih mera, zapravo njihov cilj je jačanje poverenja građana u institucije. Ključna reč je poverenje.

Naime, kada govorimo o istraživanjima, pošto je ovde spomenuta i CRTA, istraživanje od prošle 2018. godine CRTE, učešće građanima u demokratskim procesima u Srbiji potvrđuje delimično krizu institucionalnog poverenja, ali zanimljivi su stavovi građana o demokratiji i izborima. Oni bi na prvi pogled možda bili čak i kontradiktorni, ali ono što je bitno je da raste poverenje u demokratiju, dok je sa druge strane još uvek poverenje u demokratske institucije niže.

Pozitivno je što građani i dalje vide izbore kao glavni način na kojim se menjaju stvari u ovoj zemlji. Građani vide prednost i demokratskog uređenja zemlje i veruju da je njihova osnovna uloga u demokratskom društvu da glasaju na izborima.

Na osnovu rezultat ovih istraživanja 40% ispitanika veruje da glasanjem na izborima može da utiče na promene, što je više od bilo kog drugog demokratskog mehanizma između izbora.

Zaključak bi bio da ako danas postoje problemi u demokratiji možemo da ih rešimo samo sa još više demokratije. Kao što je to naglašeno, predložene izmene i dopune ovih zakona je zapravo odgovor Vlade Republike Srbije, vladajuće većine koju SVM svakako podržava, na zahteve ili ti na neformalni dijalog koji je, ako gledamo kako je prethodio, počeo zapravo tokom leta u julu i avgustu u organizaciji Fondacija za otvoreno društvo i FPN u Beogradu.

Ono što je značajno, svi znamo da je počeo i dijalog, odnosno da je u toku dijalog uz posredovanje poslanika iz Evropskog parlamenta, da smo imali, znači dogovor je da u periodu pre izbora imamo tri runde. Prva runda je bila sredinom oktobra, druga sredinom novembra i ove nedelje, u petak, se očekuje treća runda razgovora, dijaloga, a posle nastavak posle izbora.

Značajno je da na ovaj način možemo konkretno pokazati koji su rezultati dijaloga i koji je odgovor vladajuće većine i u vidu samih izmena i dopuna zakona i konkretnih preporuka koje, još jednom bih naglasila, svakako podržavamo.

U danu za glasanje ćemo glasati za ove izmene i dopune. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.

Predsedništvo, predsednice i članovi Vlade, moje pitanje se tiče strategije podsticanja rađanja. Naime, ovu strategiju je Vlada Republike Srbije donela je još 16. marta 2018. godine. U okviru nje i konkretno posebno cilja dva, usklađivanja rada i roditeljstva, kao pojedinačan cilj navedeno je usklađivanje roditeljskog i profesionalnog domena. Jedna od aktivnosti predviđenih za realizaciju tog cilja je tzv. uvođenje licence, podržavajuće za porodične obaveze, za firme koje poštuju obaveze i ritam roditelja.

Moje konkretno pitanje je da li su preduzete konkretne mere u cilju realizacije pojedinačnog cilja usklađivanja roditeljskog i profesionalnog domena? Koje su te mere? Koji i kakvi su efekti do sada preduzetih mera? Posebno, koji su efekti uvođenja licence podržavajuće vrlo rogobatno formulisano, za porodične obaveze, jer mi to razumemo kao femili, frendli za firme koje poštuju obaveze i ritam roditelja?

Pitanje bih postavila, ako je moguće, samoj predsednici Vlade, ministru za rad, boračka i socijalna pitanja, u drugom krugu i samoj ministarki zaduženoj za populacionu politiku i dodatna pitanja. Pošto u samoj strategiji stoji da su nosioci za realizaciju pojedinačnog cilja u ovoj strategiji upravo Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo privrede, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i smatram da su autori strategije vrlo dobro definisali da zapravo ova tri ministarstva budu nosioci realizacije cilja usklađivanja roditeljskog i profesionalnog domena zato što je zaista kompleksno ovo pitanje, jer su posledice demografskih promena evidentnog starenja našeg stanovništva, smanjenja stope fertiliteta, migratornih procesa.

Znači, sve to zajedno su zaista vidljivi u svim oblastima života, kako ekonomije, socijalne i zdravstvene politike, samim tim se nekako menjaju i menja poslovno ponašanje, kulturne navike, drugačija je nekako tražnja za uslugama i proizvodima, menja se ka pojedinim vrstama usluga.

Činjenica je da demografi već duži niz godina, da ne kažem decenijama, upozoravaju na posledice fenomena nedovoljnog rađanja u Srbiji, nažalost, i zalagali su se za strateški pristup države, zato je dobro što mi imamo ovu Strategiju za podsticanje rađanja, prirodni priraštaj, za to je potrebno 2,1 dete. Cilj zapravo ove strategije je 1,85 deteta po ženi, a trenutne brojke su nažalost svega 1,48. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se na ovim odgovorima.

Ja sam konkretno htela baš da pričamo o samom istraživanju Ministarstva bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku i upravo Republičkog zavoda za statistiku koje je pokazalo konkretne podatke, naime, da svaki treći poslodavac odobrava preraspodelu radnog vremena, da tek svaki peti poslodavac dozvoljava klizno radno vreme, a 90% poslodavaca ne dozvoljava rad od kuće. Znači, kakva je situacija trenutna? U ovoj studiji je učestvovalo 330 poslodavaca, sa više od 126.000 zaposlenih i sprovedena je uz podršku Privredne komore Srbije, kao što smo to čuli, i pokazala je da od raznih vidova fleksibilnog radnog vremena poslodavci su najotvoreniji ka onoj klasičnoj zameni smene, što je naša realnost. Stoga je zaista jasno da je neophodna pomoć države u usklađivanju rada i roditeljstva.

Što se tiče same ministarke i Ministarstva bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku, znam da se od 2016. godine dodeljuju bespovratna sredstva za sufinansiranje mera populacione politike namenjene gradovima i opštinama i našim lokalnim samoupravama.

U protekle tri godine prema mojim podacima finansirana je 161 opština i gradovi sa oko 1,2 milijarde dinara, oko 10 miliona evra, zato što je u samoj Strategiji podsticanja rađanja stoji da je aktiviranje lokalne samouprave, da ona treba da se aktivira. Po ovim pitanjima lokalna samouprava je, ako motu tako da kažem, bliža građanima i ona najbolje može prepoznati potrebe konkretnih roditelja.

Na temelju navedenog zaista me zanimaju, pošto znam da sigurno ministarka ima dobre primere iz raznih lokalnih samouprava koje posećuje, da li su zažive ove mere. Moram da podelim sa prisutnima i kao majka iz Zrenjanina. Znam da je Zrenjanin pre dve godine, grad Zrenjanin je dobio sredstva od vašeg ministarstva, da je trajalo. Imali smo ozbiljnu anketu. Znači, u gradu Zrenjaninu imamo 19 vrtića gde svaki roditelj kontaktiran, anketiran i izvršena je procena potreba tih roditelja, mnogi od njih rade u dve, pa i u tri smene.

Od 1. decembra počinju da rade dva dežurna vrtića koja će pored klasičnog radnog vremena raditi do 23 časa, znači do 11 časova uveče za one koji rade do 10 sati i radiće i vikendom. Sada se naravno otvorilo pitanje, šta sa onima koji rade noćne smene, da li uvesti vrtiće 24 sata. Bitno je da se razmišlja o tome i zanimaju je možda još neki dobri pozitivni primeri. Zahvaljujem.

Hvala vama.
Drago mi je što smo prikazali koliko toga je urađeno da bi se olakšalo roditeljima. Volela bih u završnom komentaru da naglasim da zaista države koje imaju stope fertiliteta više od prosečnih, kao što su na primer Švedska, Holandija i ostale, one generalno nemaju posebne politike koje su usmerene na povećanje fertiliteta, nego jednostavno su, reklo bi se, „džendr senzitiv“ ili ti rodno osetljiva društva, u kojima se jednostavno kreiraju takvi uslovi, obezbeđuje podrška svih segmenata društva porodicama.
Zanimljivo je da u spomenutoj strategiji za podsticanje rađanja Vlade Republike Srbije je naznačeno i da je u nordijskim zemljama aktivno učestvovanje oca u roditeljstvo, odsustvo prilikom rođenja prvog deteta povećava verovatnoću da će oni poželeti i drugo dete.
Podsetila bih sve nas da je u skladu sa Zakonom o radu u Srbiji moguće da otac deteta koristi odsustvo sa rada radi nege deteta do navršenih 365 dana, ali nažalost praksa je takva da procenti statistike pokazuju da svega između 4% i 5% očeva se odlučuje za ovo. Tako da, mislim da treba da radimo i na promociji ove mogućnosti.
Porodično podržavajuće okruženje ohrabruje uključenost očeva u podizanje dece, ispunjavanje porodičnih obaveza, čime bi se svakako pozitivno uticalo na opštu promenu koncepta razumevanja rodne ravnopravnosti. Mislim da upravo primer nordijskih zemalja koje sam spomenula dokazuje da sama rodna ravnopravnost može dovesti do povećanja stope fertiliteta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, predsedništvo, ministre sa saradnicima, u narednih nekoliko minuta ću izneti mišljenje o dva predloga zakona poslaničke grupe SVM, zašto ćemo ih podržati u danu za glasanje i zašto smatramo da je izuzetno značajno što razgovaramo o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, kao i regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija. Najpre, zato što se ovim predlozima zakona, kao što smo to čuli, fokus stavlja na samo znanje, kao izvor i dugoročni generator promene našeg društva, zato što postavljaju razvoj celog društva na dva stupa, kako na ekonomiju znanja, tako i na ekonomiju baziranu na znanju, na upotrebi znanja i veština, što je izuzetno značajno, kako bi se stvorile ekonomske koristi i radna mesta.

Kao što smo to čuli i na samom odboru i prošle nedelje na Odboru za evropske integracije, kada pričamo o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, zapravo je za ovo pripremljen, odnosno dat pravni osnov, pravni okvir samim Zakonom o visokom obrazovanju, koji smo doneli pre dve godine, 2017. godine. Tada su uvedena nova zakonska rešenja kojima se omogućava institucionalizovanje saradnje između privrede, odnosno poslodavaca i visokoškolskih ustanova. Iako su ova, tada nova, zakonska rešenja iz 2017. godine, dala pravni okvir da se unapredi saradnja visokoškolskih ustanova i privrede, odnosno poslodavaca, nije stvoren pravni osnov da se uvede u realnost dualni model studija i sada to ispravljamo, odnosno donošenjem ovog zakona ćemo upravo to omogućiti.

Studenti koji završe studije po dualnom modelu, s obzirom na značajno praktično iskustvo koje stiču na taj način, povećavaju svoje šanse za zapošljavanje kako od onih privrednika, poslodavaca, kod kojih su obavili učenje kroz rad, tako i kod drugih poslodavaca iz iste ili slične delatnosti.

Ono na čemu bih želela da se zahvalim gospodinu ministru i saradnicima, da je ovog puta ovaj predlog zakona u pogledu ugovora o učenju kroz rad, jedan od osnovnih obaveznih elemenata je da ukoliko se studijski program ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, obaveza poslodavca je da organizuje i realizuje učenje kroz rad upravo na jeziku te nacionalne manjine.

Imali smo vrlo sličan, da ne kažem identičan amandman kada smo razgovarali o Zakonu o dualnom obrazovanju. Ovom prilikom je to uključeno u sam Predlog zakona, nismo morali amandmanski da odreagujemo. Zahvaljujemo se na tome.

Ono o čemu smo razgovarali i što je značajno naglasiti je, da bude jasno, da dualni model studija, zapravo nije obavezan, već je dobrovoljan.

Mi u poslaničkoj grupi SVM kao osnovne parametre unapređivanja sistema obrazovanja vidimo konstantno podizanje, i ono na čemu i ministarstvo radi, konstantno podizanje kvaliteta sistema obrazovanja i povećanje investicija u obrazovanje, koliko je moguće, odnosno uspostavljanje obrazovnog sistema, koji, što je izuzetno značajno u današnje vreme, obezbeđuje veću fleksibilnost i sigurnost na tržištu rada na osnovu temeljnog opšteg obrazovanja i, ono što je danas izuzetno značajno, mogućnost izbora dodatnog usavršavanja, tzv. life long learning.

Značajno je poštovanje prava na obrazovanje kao osnovnog demokratskog prava dostupnog svima. Sada ću se malo bazirati i na poglavlja o kojima je uvaženi gospodin ministar govorio, pravo poslovnog nastanjivanja i slobodu pružanja usluga, jer se zapravo odredbama ova dva zakona visoko obrazovanje, oblast priznavanja profesionalnih kvalifikacija usklađuju sa principima na kojima se formira evropski prostor visokog obrazovanja i evropski istraživački prostor.

Opšte je poznato da bi bilo neophodno da se države kandidati za članstvo u EU prilagode zakonodavstvo EU u smislu slobodnog pružanja usluga i obrazovanja i kulture. Dakle, potrebno je uskladiti domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU.

Jedna od mera prilagođavanja jedinstvenom sistem kvalifikacija EU predstavlja i poznatiji bolonjski proces, koji se odnosi na visoko obrazovanje, a razmatra se u okviru Poglavlja 26 – Obrazovanje i kultura. Ovo poglavlje je otvoreno i Republika Srbija ga je otvorila i privremeno i zatvorila.

Ovom prilikom bih želela da govorim i o Poglavlju 3, kao što je to učinio ministar, koji je pravo poslovnog nastanjivanja i slobode pružanja usluga. Nažalost, Poglavlje 3 još uvek nije otvoreno, bez obzira na to da je skrining za ovo poglavlje završen već davne 2014. godine i zapravo je Izveštaj o skriningu objavljen negde u martu 2015. godine. U ovom Izveštaju o skriningu stoji stoji da je jedno jedino merilo za otvaranje poglavlja, a to je da bi Srbija trebalo da dostavi Evropskoj komisiji sveobuhvatnu i detaljnu strategiju za usaglašavanje sa pravnim tekovinama za profesionalne kvalifikacije. Ova strategija mora da obuhvati i prilagođavanje obuka lekara, zubara, medicinskih sestara zaduženih za opštu negu, babica, farmaceuta ili veterinara, što je neophodno za ispunjavanje minimalnih zahteva obuke navedenih.

Republika Srbija je, dakle, preuzela obavezu da će u periodu pre pristupanja EU doneti poseban zakon o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija. Značajno je što se on sada nalazi pred nama. Ovaj zakon će imati odloženo dejstvo, odnosno njegova primena će početi tek danom pristupanja EU, ali za to je neophodno i stvaranje administrativnih pretpostavki za njegovu primenu.

Značajno je naglasiti da je donošenje ovog zakona o kojem danas raspravljamo i jedna od preporuka iz Izveštaja Evropske komisije, najnovijeg izveštaja, od ove godine, koji je objavljen 29. maja 2019. godine. Naime, u Izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije u evropskim integracijama stoji da je, nažalost, Republika Srbija i dalje tek umereno pripremljena u ovim oblastima i ocena je da nije ostvaren napredak u pogledu prava nastanjivanja i slobode pružanja usluga. Zbog toga je značajno što smo sada stigli do ovog koraka. U ovom Izveštaju, takođe, stoji da preporuke iz prošle, 2018. godine, nisu sprovedene i ostaju punovažne.

Savez vojvođanskih Mađara smatra da visoko obrazovanje, bazirano na istraživanjima, je osnovni preduslov za socijalni, ekonomski i kulturni napredak i razvoj društva. Dualni model studija, kao što smo to čuli i nadamo se, doprineće razvoju istraživanja, inovacija, jer, zaista, manje kompanije koje nemaju mogućnosti da formiraju istraživačke razvojne timove, prvenstveno zbog nedostatka odgovarajućeg kadra, na ovaj način će im se omogućiti da studenti dualnog modela budu spona koja će zapravo tim kompanijama ukazati na savremena dostignuća i podstaći saradnju univerziteta i kompanija na realizaciji naučno-istraživačkih projekata.

Drago mi je što je uvaženi ministar u uvodnom izlaganju spomenuo nekoliko primera iz uglavnom zemalja članica EU. Ja bih želela da spomenem nekoliko primera i iskustva raznih zemalja, pošto su ta iskustva zaista različita i može se reći da to zavisi od same zemlje i prilagođene su njihovim potrebama. Naime, statistika Saveznog zavoda za stručno obrazovanje Nemačke govori da je ponuda dualnih studijskih programa u Nemačkoj izuzetno raznolika, široka. Samo u periodu od 2006. do 2011. godine se zapravo broj dualnih studijskih programa duplirao. U 2014. godini broj takvih programa u Nemačkoj je dostigao hiljadu i po ponuda.

Na osnovu najsvežijih podataka koji su dostupni, za prošlu, 2018. godinu, u Nemačkoj su u dualne studijske programe uključeni svi tipovi visokoškolskih ustanova, ali, treba naglasiti da se od ukupnog programa 64% odvija u visokim strukovnim školama, 23% na stručnim akademijama, a svega 7% na tradicionalnim univerzitetima i 6% na tzv. dualnim visokim školama. Za školsku trenutnu godinu, 2019/2020, je preko dve hiljade kompanija u Nemačkoj koje nude dualne programe.

Takođe, smatramo da je dobar primer dualnog modela studije o visokom obrazovanju u javnom sektoru i Francuska. U Francuskoj, naime, velike državne firme, na primer, elektroprivreda Francuske, u kojima radi više od dve i po hiljade zaposlenih, imaju obavezu da među zaposlenima imaju određen broj dualnih studenata. To je, konkretno, minimalno 5%. Tako je, na primer, u elektroprivredi Francuske, prema podacima iz 2016. godine, bilo zaposleno oko 6.000 dualnih studenata, od kojih je posao dobio izuzetno veliki procenat, njih 88%, a sa njima je radilo pet i po industrijskih mentora.

Za sam kraj, primer Mađarske, o kome smo i čuli, jer je glavni cilj mađarske vlade bio da posle više od dve decenije privredne tranzicije osetno poboljša sistem visokog obrazovanja, kako bi se zadovoljile potrebe tržišta rada i kako bi se povećala konkurentnost zemlje, kroz saradnju visokoškolskih ustanova i lokalnih kompanija. Opšte je poznato da su karakteristike tranzicije u Mađarskoj - najveći broj stranih investitora iz Nemačke, a predvodnik pozitivnog ekonomskog rasta automobilska industrija. Tako je u periodu od 2010. do 2014. godine došlo do potpunog restrukturiranja sistema visokog obrazovanja u Mađarskoj, kroz prethodno temeljno istraživanje samog nemačkog iskustva, imajući u vidu da je mađarski sistem ranije bio više baziran na teoriji a manje na praksi.

Ovo je praćeno promovisanjem studija, kao što smo čuli, u tehničko-tehnološkim, prirodnim naukama i informacionim tehnologijama od strane državnih organa.

Kratko, Predlog zakona o autorskim i srodnim pravima, smatram da je izuzetno značajno da malo govorimo o Poglavlju 7 – intelektualna svojina. Ovo je jedno od poglavlja koje je otvoreno pre dve godine, zapravo u junu 2017. godine, i donošenje ovog zakona je uslov za zatvaranje ovog poglavlja, jer ne bi bilo loše da, pored intenzivnijeg, bržeg otvaranja poglavlja, radimo na tome da određena poglavlja zatvorimo i ubrzamo proces evropskih integracija Republike Srbije.

Zbog svega navedenog, u danu za glasanje poslanička grupa SVM će podržati ove predloge. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, ja ću kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara – partija za demokratsko delovanje najpre govoriti o jednoj temi koja je za vojvođanske Mađare izuzetno značajna i onda ću o određenim predlozima zakona govoriti uglavnom kao deo akcionih planova za pregovaračko Poglavlje 23 24, odnosno iz vida evropskih integracija.

Prvi zakona o kojem sam mislila da govorim je Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu. Naime, u okviru Vojvođansko – Mađarske zajednice ovo je izuzetno značajna tema. Neka dobrovoljna vatrogasna društva imaju tradiciju od 150 godina, više decenijsku, vrlo dugogodišnju. I, kao što smo to čuli, činjenica je da zapravo ova tema uopšte nije bila regulisana jednim zakonom. Znači, bilo je vrlo razuđeno, nije postojao jedinstveni jasni okvir o statusu dobrovoljnih vatrogasnih društava, iliti udruženja, njihovom položaju, sistemu zaštite i spasavanja, uslovima koje zapravo treba da ispunjavaju radi ovih poslova, a složićemo se da su oni izuzetno značajni i da je ovo vrlo humana aktivnost.

Do sada je najviše ova tema, odnosno položaj ovih društava regulisan Zakon o udruženjima i dobro je što će posle ovoga zapravo društvo moći da formira, da osnuje najmanje tri osnivača, fizička ili pravna lica, i zapravo se svojstvo pravnog lica stiče upisom u Registar udruženja.

Međutim, ono što je sada novina, pored ovih osnovnih stvari koje su regulisane Zakonom o udruženjima, dobrovoljno vatrogasno društvo će biti dužno da podnese dokaz da je formiralo, opremilo i da održava najmanje jednu dobrovoljnu vatrogasnu jedinicu. Uverenje, zapravo, MUP-a, da ispunjava uslove u pogledu posedovanja vatrogasne jedinice i broja pripadnika. Mi smo se konsultovali sa onima koji su u ovoj temi, kojima je ovo značajno. Oni su, zapravo, pohvalili, da ne bude da sad ovo komplikuje, oni su zapravo pohvalili što se ovim Predlogom zakona stavlja naglasak na dobrovoljno vatrogasnu jedinicu i da je ovo dobro i da je ovo predlagano.

Naravno, iz ovog Predloga zakona mi, zapravo, ne vidimo ove uslove, to ćete vi, znači, po zakonu ministar je taj koji propisuje uslove i za ovo ima zapravo tri meseca, ili ti 90 dana od stupanja na snagu zakona. Samo, apelujemo da kod donošenja ovih podzakonskih akata se vodi računa da sve to bude jasno, transparentno, da svi budu informisani na vreme, da zaista ne bude nekih, ne daj Bože, negativnih uticaja na, kažem, već postojeća udruženja.

Ima nekoliko vrlo pozitivnih stvari koje bih želela da naglasim i, kažem, koje su i sami ljudi sa kojima smo se konsultovali naglasili. Pored davanja značaju ovim vatrogasnim jedinicama, oni su pohvalili i činjenicu kategorizacije. Kažu da su bili u mogućnosti ranije već bi je i predlagali, jer, naime, na osnovu ovog predloga, shodno nameni, opremljenosti, obučenosti članova se utvrđuju zapravo kategorije vatrogasnih jedinica i predaju se uslovi za njihovo formiranje. Dobrovoljne vatrogasne jedinice mogu biti prve, druge ili treće kategorije, u zavisnosti od materijalne, tehničke opremljenosti.

Ovo je još jedna pozitivna stvar, ali dve najveće pozitivne stvari koje bi u ime poslanika Savez vojvođanskih Mađara volela da naglasim su, zapravo, da su jedinice lokalne samouprave bi trebala da donese akt, a rok je šest meseci od stupanja na snagu zakona kojim će utvrditi sistem podsticaja i povlastica koje je dužna da obezbedi za pripadnike dobrovoljnih vatrogasnih jedinica da bi ne neki način motivisali što više ljudi iz zajednice, što više pripadnika lokalne zajednice da se aktiviraju.

Smatramo da je ovo izuzetno značajno, a možda najznačajnije ovo što ovaj predlog zakona donosi je da zapravo pripadnik dobrovoljne vatrogasne jedinice prilikom učešća u gašenju požara ili prilikom vršenja obuke bude povređen ili oboli, da on ima pravo iz zdravstvenog-penzijskog i invalidskog osiguranja. To je sada jasno da je bilo regulisano nekim drugim zakonom pod uslovima utvrđenim za pripadnike vatrogasno-spasilačkih jedinica MUP u skladu sa propisima o penzijsko-invalidskom osiguranju.

Ono što bih želela još da pohvalim i da naglasim i od čega, mislim da su svi bili malo uplašeni, je da ovim predlogom zakona zapravo nije oduzeta imovina tim do sada postojećim, dobrovoljnim vatrogasnim društvima i da što se tiče njihovog finansiranja i daju se tu mogućnosti koje stoje u Zakonu o udruženjima, kao što su donacije, članarine, subvencije, pokloni, odnosno obavljanje privredne druge delatnosti kojom se stiče dobit, ali iz budžeta kako iz Republike Srbije, AP, jedinice lokalne samouprava kroz naravno dodelu sredstava kao što je to omogućeno i udruženjima za određene programe ili za nedostajući deo sredstava za finansiranje programa koji realizuju.

Kao što sam to malo pre spomenula, dobro je što je ostavljeno, pa, recimo, dovoljno vremena, godinu i po dana ili ti 18 meseci da već do sada registrovana vatrogasna društva dostave APR-u dokaz o posedovanju dobrovoljne vatrogasne jedinice bez plaćanja naknade, kažem, nadam se da će se svi oni obratiti dovoljno pažnje na ovo i da nećemo doći do toga da moraju da budu brisani. Ono što vi vrlo dobro znate, gospodine ministre, ono na šta se oni žale, najveći problem, jeste zastarela tehnika, nedovoljna sredstva, kažu da su ogromni kvarovi kako na vozilima, tako i na ostaloj tehnici. Kada do toga dođe prvo se svi intenzivno bave time kako da dođu do sredstava kojima će popraviti i da su male nade za kupovinu novih.

Trudiću se da se u preostalom vremenu poslaničke grupe, kao što sam to naglasila, baziram na nekoliko predloga zakona koji su značajni sa polja evropskih integracija Republike Srbije - Zakon o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije, o Smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, o besplatnoj pravnoj pomoći, o kritičnoj infrastrukturi i o zaštiti podataka o ličnosti, to su zapravo uglavnom sve naše obaveze iz Poglavlja 23, 24, ili ti, usklađivanje sa pravnim tekovinama EU.

Ukoliko to predsedavajući dozvoli, želela bih da se bavim zapravo time šta stoji u opštoj poziciji EU iz januara 2014. godine, jer u pregovaračkom okviru stoji da načela na kojima se zasnivaju pregovori, između ostalog, kažu – pregovori će se zasnivati na postignućima Srbije, a dinamika će zavisiti od napretka koji Srbija ostvari u pogledu ispunjavanja uslova za članstvo.

Nadalje, u ovoj pregovaračkoj, opštoj pregovaračkoj poziciji EU, naglašeno je i da zaista mora postojati opšta ravnoteža u napretku, što se tiče svih poglavlja, i s obzirom na povezanosti ovih mnogo spominjanih poglavlja 23, pravosuđe i osnovna prava i 24. sloboda prava i bezbednost, i vrednosti na kojima je zapravo EU zasnovana, imajući u vidu njihov značaj za sprovođenje pravnih tekovina EU u svim oblastima, ukoliko napredak u ovim pomenutim poglavljima bude u značajnom zaostatku u odnosu na celokupan napredak pregovora, nažalost, komisija na sopstvenu inicijativu ili ti, na inicijativu jedne trećine država članica može predložiti da se ne otvore, ili ne zatvore određena pregovaračka poglavlja.

Dok se ova neravnoteža u ostvarenom napretku ne reši, zašto pričam o tome, zato što mislim da se vrlo često skoro svakodnevno može čuti koja su zapravo blokirajuća poglavlja, i mislim da je iz ove pozicije, pregovaračke pozicije EU, ali koja je prihvaćena pregovaračkom pozicijom Vlade Republike Srbije iz januara 2014. godine, jasno da pored pregovaračkog poglavlja 35. – ostala pitanja, zapravo su i ova pregovaračka poglavlja 23, 24. mogu da budu blokirajuća.

Zbog toga je izuzetno značajno, mislim da je bitno naglasiti, poslanici SVM, to svakako pozdravljaju, da ćemo posle rasprave, negde sledeće nedelje, pretpostavljam, i zapravo usvajanjem nekoliko zakona koji se nalaze na dnevnom redu učiniti korak bliže ka EU, tako ćemo ispuniti jedno od merila, npr. donošenje zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

Znači, spomenuti zakoni o kojima sam govorila, kao što sam naglasila su deo procesa usklađivanja sa korpusom evropskog pravnog nasleđa. Moram da priznam da nismo stručni da, kao uvaženi gospodin ministar, govorimo o zakonu o smanjenju rizika od katastrofe i upravljanju vanrednim situacijama, ali ono što je u potpunosti jasno, pored usklađivanja sa direktivama, je koliko je značajno da iskoristimo mogućnosti koje zapravo nudi ovaj jedinstveni mehanizam EU u oblasti civilne zaštite, kako na nivou saradnje eksperata, treninga, obuka, ali ono što je mnogo značajnije sistem ranog upozorenja, neposredna komunikacija, odgovor na vanrednu situaciju, razmena informacija, najbolje prakse, monitoring, koordinisane operacije, sufinansiranje transporta itd.

Nadalje, vratiću se sada malo još na polje evropskih integracija na to kako se Srbija ocenjuje, zapravo dva puta godišnje. Negde početkom proleća, uglavnom je to april, i ove godine je bio to 17. april 2018. godine, dobijamo Izveštaj EU za pregovaračko Poglavlje 23. Između ostalog, izveštaj Evropske komisije ovog aprila je rekao da je pristup pravdi otežan zbog nedostatka efikasnog sistema besplatne pravne pomoći.

Usvajanjem zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, dodatno je odloženo. Dalje se moraju rešiti pitanja kao što su svrha zakona, njegovi korisnici i pružaoci besplatne pravne pomoći.

Poslanici SVM svakako pozdravljaju i stava su da je sada konačno posle odlaganja, znamo i za razne probleme, nesuglasice između nevladinog sektora, advokata i zašto je trebalo toliko vremena da konačno ovaj predlog stigne u Skupštinu, da se stavi na dnevni red.

Znači, pozdravljamo to da je on konačno u proceduri i nadam se da ćemo imati vremena, a ja sam to rekla i na sastanku sa poslanicima iz Evropskog parlamenta, da sledeći izveštaj koji se očekuje početkom novembra, da ocena bude da će on biti usvojen od Narodne skupštine, jer već smo stigli do toga da je pohvaljeno što je prošao Vladu i što je u parlamentarnoj proceduri, ali da će nam pomoći da ocena bude bolja koju sada očekujemo u novembru.

Znači, mi smo stanovišta da se socijalno ugroženima mora obezbediti besplatna pravna pomoć, polazeći od preporuka Saveta Evrope i činjenice da upravo EU je pravo na pravnu pomoć, da predstavlja, je jedno zapravo od osnovnih prava, čijim se ostvarivanjem obezbeđuje delotvoran pristup pravdi.

U Povelji EU o osnovnim pravima, zapravo stoji da, koja je doneta 2000. godine, stoji da svakome treba pružiti mogućnost da bude savetovan i zastupan, branjen, a da se onima koji nemaju dovoljno sredstava mora učiniti dostupna pravna pomoć u meri koja je neophodna da bi im se obezbedio efikasan pristup pravdi.

Smatramo da zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, biće tu još kritika i pitanja, ali ministarka će to objasniti, mora da bude uređen način ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomoć, organizacija službi pri opštinama, formiranje i vođenje registara svih onih, pružalaca pravne pomoći, bilo da se radi o advokatima ili službama lokalnih samouprava.

Ono što smatramo da je značajno, ne sme se smetnuti sa uma, činjenica da je zapravo primarna pravna pomoć, ili pravno savetovanje građana izvan i pre formalnih pravnih postupaka, od posebnog značaja, da bi ova primarna pravna pomoć doprinosila pravnoj sigurnosti, umanjio bi se broj nepotrebnih postupaka, rasteretili bi se sudovi i trebalo bi uvažiti i podržati zapravo savetodavnu aktivnost unutar sistema besplatne pravne pomoći i kao što sam malopre rekla, odredbe koje su bile sporne i otežavale, odugovlačile proces donošenja ovog zakona su se odnosile uglavnom na krug pružaoca usluga besplatne pravne pomoći i tu smo čuli advokate koji se bune, kako je o tome na različit način razmišljao nevladin sektor i sam advokatura.

Međutim, ministarka je prisutna sa saradnicima, pa bih želela malo da pozdravim i pohvalim Ministarstvo pravde, uprkos činjenici da zakon nije usvojen ranije, Ministarstvo pravde je obaljalo druge aktivnosti usmerene na jačanje pristupa pravdi i izmenama javno-beležničke tarife, predviđeno je da osobe sa invaliditetom više neće biti u obavezi da plaćaju uvećanu naknadu za posao javnog beležnika, u slučaju kada sastavljaju javno-beležničke isprave, učestvuju pozvani svedoci i drugi javni beležnik, prevodioci, ili tumači.

Svakako, ovo pozdravljamo. Ovo je normalno usklađivanje sa anitdiskriminacionim propisima sa druge strane je prihvatanje ili ispunjenje preporuke Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, koja je ukazala na nejednak tretman slabovidih osoba u postupku sastavljanja isprave pred javnim beležnikom.

Ono što je takođe značajno, da zapravo posle skoro deceniju je Ministarstvo pravde u martu ove godine postavilo 17 stalnih sudskih tumača za znakovni jezik za gluva lica, što je prvo postavljenje posle dugo, dugo godina.

Obaveza Republike Srbije je da stvori uslove za uživanje i zaštitu prava na pravnu pomoć, a izvire iz više univerzalnih međunarodnih dokumenata o ljudskim prvima, koji garantuje pravo na pristup pravdi i pravično suđenje, između ostalog, opšta Deklaracija o pravima čoveka, međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda .

Sledeća dva predloga zakona su deo naših obaveza i oni su predviđeni akcionim planovima za poglavlja 23. i 24. Možda sa nekima kasnimo, sa nekima smo se taman sustigli, ali je činjenica da su akcioni planovi vrlo ambiciozno postavljeni i da se trenutno radi na reviziji akcionih planova i završetak te revizije se očekuje krajem ove godine.

Jedan zakon je o kritičnoj infrastrukturi i pohvalili bi da je zapravo obrazovana multisektorska radna grupa koja je radila na izradi ovog zakonodavnog okvira. Drugi je zakon o zaštiti podataka o ličnosti, oko koga će verovatno takođe biti od strane drugih formulisane određene kritike, ali želela bih da naglasim da je zaista donošenje ovog zakona predviđeno u akcionim planovima za poglavlja 23. i 24 i da akcioni plan za Poglavlje 24. predviđa, i o tome smo slušali pre neki dan na Odboru za evropske integracije, Sporazum sa Kancelarijom EU za pravosudnu saradnju ili Eurodžast, kako to zovemo, a da bi se sklopio ovaj sporazuma sa Eurodžastom, bilo je neophodno izmeniti Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i ličnih podataka.

Pored toga bih naglasila da je predviđeno i da je potrebno sprovesti obuku tužilaca i sudija na terenu, vezano za ovu temu.

Uvažena gospođa ministarka je spomenula u svom izlaganju da je bila javna rasprava. Sada malo da odbranim kritike i proverila sam, kada govorimo i Predlogu zakona o zaštiti podataka o ličnosti, javna rasprava je zapravo bila od početka decembra prošle godine i trajala je do sredine januara ove godine. Ono što je, takođe, značajno, dobijeno je pozitivno mišljenje kako Evropske komisije, tako i Eurodžasta na ovaj predlog i, kao što sam rekla, ovo je jedan od zakona gde smo se, otprilike, sustigli zato što je njegovo usvajanje predviđeno za treći kvartal 2018. godine.

Da sumiram, poslanici SVM će u Danu za glasanje glasati za sve predloge koji su pred nama. Drago nam je da ćemo učiniti nekoliko koraka ka približavanju EU.

Molim uvaženog ministra unutrašnjih poslova da se do kraja i kod donošenja podzakonskih akata vodi računa o dobrovoljnim vatrogasnim društvima. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, gospođo ministarka sa saradnicima, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, trudiću se da u vremenu poslaničke grupe govorim o tri predloga zakona. Naime, pred nama se nalaze zaista različiti predlozi. Neki na sistematičan način, a neki prvi put, kao što smo to čuli, posle nekoliko decenija regulišu određena pitanja, kao što je Predlog zakona o ratnim memorijalima, a drugi sveobuhvatnije rešavaju zaštitu ranjivih kategorija stanovništva, kao što su npr. dugoočekivane izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Govoriću i o Predlogu zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima. Generalno, svi ovi predlozi, predložene mere, doprinose boljem kvalitetu života građana i ono što je značajno, sigurnosti ostvarivanja prava iz oblasti zdravstvene, socijalne zaštite, penzione zaštite i smanjenja siromaštva.

Usvajanjem izmena i dopuna Strategije za podsticanje rađanja, pravo na roditeljski dodatak je zaista dobilo na značaju i postalo je dugoročna populaciona mera i u tom smislu, naravno, naša poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara, partija za demokratsko delovanje, poslanici SVM svakako podržavaju izmene i dopune predloženog zakona o finansijskog podršci porodici sa decom, koji sada konkretno reguliše iznose, isplate, način usklađivanja iznosa, kako roditeljskog dodatka, tako i paušala za nabavku opreme za dete, kao i, kao što smo to čuli, uslove za ostvarivanje ovog prava.

Kao što je poznato, važeći Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, čija primena treba da počne 1. jula, u članu 23. stav 1. propisuje da visinu, način usklađivanja, isplatu roditeljskog dodatka i paušala za nabavku opreme za dete zapravo propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za socijalna pitanja. Dobro je što smo to promenili ovim izmenama i dopunama. Kao što se sećate, ja sam u ime naše poslaničke grupe 29. marta ove godine u danu za postavljanje poslaničkih pitanja postavila pitanje, tada smo već čuli izjave da će se menjati ovi iznosi i želela sam da konkretizujemo na koga će se te izmene odnositi.

Sada je jasno i u ovom predlogu stoji da kada govorimo o prvorođenom detetu, da će taj roditeljski dodatak biti jednokratan za svu dedu koja će biti rođena od 1. jula ove 2018. godine, i to u iznosu od 100.000 dinara, kao i da će oni uz to dobiti 5.000 dinara kao paušal za nabavku opreme za dete.

Jasno je iz ovog predloga, ono o čemu se govorilo i to se sada reguliše, kada govorimo o drugom detetu, da će za svu decu koja su rođena posle, u jednom članu ovog predloga stoji, od 1. jula 2018. pa na dalje, da će taj roditeljski dodatak da se isplaćuje tokom dve godine, zapravo 24 meseca i da će to biti 10.000 dinara mesečno.

Kada govorimo o trećem i četvrtom detetu, posle usvajanja ovih izmena i dopuna, roditeljski dodatak će se isplaćivati 10 godina, iliti 120 meseci, u jednakim mesečnim ratama od 12.000, odnosno 18.000 dinara. Međutim, mogu da kažem, nije nejasno, postoji poslednji član ovog Predloga zakona, ali volela bih kada bi uvaženi ministar Đorđević ili ministarka zadužena za demografiju gospođa Slavica Đukić Dejanović mogla da razjasni i ono što smo pročitali u novinama i ono o čemu smo govorili tada, 29. marta u ovoj Skupštini, šta se dešava sa decom koja su rođena u periodu od 25. decembra prošle godine do 30. juna ove godine, jer u tom poslednjem članu stoji da će se u skladu sa ovim usklađivati. Ja to razumem da oni već dobijaju roditeljski dodatak, a pošto su oni drugo, treće ili četvrto dete, dobijaju u mesečnim ratama, posle 1. jula će se na njih ipak odnositi ovo novo, naravno, potreban je period od šest meseci, sve sam rekla, ministarka me tako gleda, ali da razjasnimo jer mislim da je taj poslednji član nejasan i roditelji se pitaju, pa da ne budu u nedoumici. Znači, oni rođeni pre 25. decembra prošle godine, na njih se ne odnosi ovo novo, ali za ostale, ukoliko su drugo, treće ili četvrto, se odnosi. Verovatno će malo kasniti te isplate, ali da to bude jasno.

Nadalje, ono o čemu se za sada, po meni, malo govorilo, a što mi svakako pozdravljamo što je dobro, ovaj predlog reguliše uslove, znači, ko ostvaruje pravo na roditeljski dodatak, i sada su kao posebni uslovi naglašena je redovna vakcinacija sve dece majke, naravno po redovnom planu vakcinacije, kao i regularno, redovno posećivanje obaveznog predškolskog programa i osnovne škole. Svakako, pozdravljamo, ako mogu da kažem, postavljanje nekako striktnijih uslova. Zašto smatramo da je redovna regularna vakcinacija značajna, i zašto su značajni i prihvatljivi, i za pozdravljanje ovi posebni uslovi, upravo zbog toga što smo se suočili sa neverovatnim problemom epidemije morbila, malih boginja, danas, skoro četiri decenije, 40 godina, pošto je Svetska zdravstvena organizacija 1979. godine proglasila morbile iskorenjenim.

U nastavku vremena ću pokušati ukratko da govorim i o drugom predlogu, Predlogu zakona o ratnim memorijalima. Moram da naglasim da, kao što je to verovatno poznato, da je priprema ovog predloga trajala dugo. Moram da iznesem ono što možda nije toliko vidljivo, da su i razgovori sa Savezom vojvođanskim Mađara trajali, da je prva runda ovih razgovora bila još negde 2015. godine, da se u tadašnjoj fazi, tada nacrt, čak i drugačije zvao, zvao se - Nacrt o spomen obeležjima. Onda znamo da smo 2016. godine imali parlamentarne izbore, znači, ovaj zakon nikako da bude gotov i da stigne. I, sada bih svakako želela da pohvalim i da se zahvalim na otvorenosti, kako gospodina ministra Đorđevića, tako moram konkretno da naglasim i otvorenost i razumevanje za pregovore oko naših sugestija i gospodina Negovana Stankovića, državnog sekretara zaduženog za ovu oblast.

Naime, kada pričamo o ovom Predlogu zakona o ratnim memorijalima, u ovom Predlogu koji se sada nalazi pred nama, znači mi na ovaj predlog sada ne podnosimo amandmane, upravo zato što su ti naši amandmani u pripremnoj fazi već prihvaćeni. Znači, predložene su dve sugestije, SVM, jedna se odnosi na uklanjanje ratnih memorijala, da druga na preciziranje slučajeva kada nije dozvoljena izgradnja ili postavljanje ratnog memorijala.

Naime, kao što smo to čuli u Predlogu zakona, regulisano je da rešenje uređenja i uklanjanju ratnog memorijala, donosi ministar, po prethodno pribavljenim mišljenjima Saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova i nadležne ustanove za zaštitu spomenika kulture, a da je navedeno rešenje konačno i protiv njega se može voditi upravni spor.

Uvažena je naša sugestija da se u slučaju podnošenja tužbe na rešenje o uklanjanju ratnog memorijala, odlaže izvršenje ovog rešenja sve dok sud ne odluči po zahtevu tužioca za odlaganje. Ovim mi smatramo, da se ovim odlaganjem omogućuje meritorno, zaista meritorno odluči na osnovu činjenica utvrđenih na javnoj raspravi, čime bi se sprečilo nastupanje štetnih posledica, konkretno uklanjanje ratnog memorijala, koji mogu nastupiti i u roku od pet dana, u kojem je sud dužan da odluči po zahtevu za odlaganje i izvršenje.

Druga naša sugestija, koja je prihvaćena, se odnosila na član 22. Predloga zakona, koji je citirao i gospodin ministar, koji se odnosi na pitanje kada nije dozvoljena izgradnja ili postavljanje ratnog memorijala. To, između ostalog nije dozvoljeno licu koje je zastupalo fašističke, nacističke, šovinističke, separatističke ideje ili ideologije, ili koje je bilo saradnik agresora, okupatora, njihovih saveznika ili pomagača.

Naš predlog, naša sugestija je bila da se pod navedenim licima nikako ne smatraju ona lica koja su već rehabilitovana u skladu sa Zakonom o rehabilitaciji, dakle na one koji su rehabilitovani, treba tako i da se gleda.

Za SVM je značajno i donošenje ovog Predloga zakona o ratnim memorijalima, upravo zbog toga da razvijemo svest o tome da istorija većinskog i manjinskih naroda nisu paralelni, već da se ove istorije ukrštaju, i u tom smislu ratni memorijali nam govore kakvu politikom i sećanja naša politička zajednica želi da reaguje i kakve vrednosti, obrazac, mi želimo da razvijamo.

S druge strane želela bih da naglasim da je i na poslednjoj zajedničkoj sednici, četvrtoj zajedničkoj sednici Vlade Mađarske i Vlade Republike Srbije 9. februara ove godine u Budimpešti, potpisano tzv. pismo o namerama, da će se ovo pitanje regulisati, zbog toga je značajno donošenje ovog zakona. Još jednom se zahvaljujem na saradnji i na prihvatanju naših sugestija, da ne moramo sada amandmanski da intervenišemo.

Nadalje, želela bih još malo da govorim i o trećem Predlogu zakona koji se nalazi pred nama, a to je Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima. Ovaj Predlog je izuzetno važan jer zaista prema podacima Zavoda za statistiku, uvaženi gospodin ministar je izneo podatke iz 2016. godine, a ja ću izneti podatke iz 2017. godine, prošle godine pokazuju da ukupno više od 570 hiljada ljudi su neformalno zaposlena lica. Dakle, reč je o neprijavljenim radnicima i da prema prošlogodišnjim podacima Zavoda za statistiku više od 50% čak dve trećine njih više od 374 hiljade radi u poljoprivredi i u odnosu na prethodnu godinu, na 2016. godinu povećanje neformalno je zaposlenost posebno naglašeno i posebno veliko, baš u sektoru poljoprivrede i iznosi skoro deset posto. Dakle, izuzetno veliki broj ljudi radi, a da nisu prijavljeni, nemaju nikakvo osiguranje. Svi smo svesni toga da je siva ekonomija i neformalno zapošljavanje, da su oni jedni od vodećih izazova sa kojima se suočava Republika Srbija i poseban problem predstavlja što je neformalno zapošljavanje u sektoru poljoprivrede usled sezonske prirode poslova u ovoj oblasti, zbog komplikovane prijave, procedure i odjave radnika, znači, prijave i odjave radnika sezonskih, poljoprivreda je još u sivoj zoni.

Poslanici SVM svakako smatraju da je uvođenje zakonskog okvira za regulisanje ove oblasti izuzetno značajno i pozdravljamo uspostavljanje elektronskog sistema, pojednostavljenog zapošljavanja sezonskih radnika. Čuli smo već od više govornika da je to predloženo, jedno od mera akcionim planom Vlade za sprovođenje nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i to je od posebnog značaja.

Nažalost, ovi predlozi zakona su svi po hitnoj proceduri, ali želela bih da naglasim da bez obzira na to što su oni stigli tek 15. juna ove godine, u pripremi ovog, konkretnog predloga, znači, on je trajao duže i postojala je javna rasprava koju bih zaista da pozdravim. Svi su relevantni akteri imali prilike da se izjasne, pa i sami poslodavci.

Uvaženi kolega pre mene je već govorio o tome, a ja bih želela da naglasim da pošto kolega iz poslaničke grupe Arpad Fremond je učestvovao u pripremi ovog predloga da su zaista postojale i studijske posete kako Hrvatskoj tako i Mađarskoj i uporedna praksa. Znači, tražili su se najbolja rešenja iz hrvatskog i mađarskog modela i zaista za nas prihvatljiv, a najbolja rešenja su i preuzeta.

Dakle, ovaj predlog zakona treba da poboljša položaj sezonskih radnika. Pozitivnim vidimo dodatnu zaštitu prava sezonskih radnika, to da će oni imati pravo za naknadu za rad, za svaki čas rada, da će imati odnosno da im je obezbeđena bezbednost i zdravlje na radu, zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu, profesionalne bolesti kao i pravo iz penzijsko i invalidskog osiguranja i tako dalje.

Ono što takođe smatramo izuzetno važnim je da je prvi put predviđeno da poslodavac može biti i fizičko lice, član ili nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, što znači da se prvi put otvara mogućnost da fizička lica koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom mogu u svojstvu poslodavca da angažuju sezonske radnike.

Gospodine ministre, iskoristila bih vaše prisustvo i prisustvo vaših saradnika da, kada već govorimo o poljoprivredi i o temi koja se tiče i vašeg ministarstva, otvorim i večiti problem, večito pitanje, uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje poljoprivrednika. Nažalost, trenutno situacija je takva da poljoprivrednici koji imaju pola, dva i po, pet, 10, 100 ili još više hektara plaćaju isti iznos, što smatramo da nikako nije pravično i logično, da se kosi sa zdravom logikom.

Mi smo nekoliko puta u ovom uvaženom Domu pričali o ovom pitanju. Smatramo da ovaj problem treba da se reši tako da doprinosi za obavezno socijalno osiguranje poljoprivrednika treba da se uplaćuju u skladu sa veličinom njihovog obradivog poljoprivrednog zemljišta sa jedne strane i sa druge strane u skladu sa veličinom prihoda koji oni ostvaruju iz poljoprivredne proizvodnje.

Naravno, bila je formirana već i međuresorna radna grupa koja se bavi ovim pitanjem, zajednički je to, naravno, tematika i pitanje kako za Ministarstvo finansija, tako i za Ministarstvo poljoprivrede i za vaše ministarstvo.

Zaista apelujem da se ovo pitanje što pre reši, jer smatramo da ukoliko bude logičnije postavljeno i pravičnije, naravno i uplata ovih doprinosa će biti svakako redovnija.

Na kraju da sumiram, pozdravljamo izmene i dopune, odnosno sve predloge koji se nalaze pred nama i u danu za glasanje će poslanici SVM podržati ove predloge. Zahvaljujem.