Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, narodni poslanici, u svom pitanju bih se vratila na Strategiju podsticanja rađanja.

Naime, na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 18. marta 2018. godine objavljeno je saopštenje da je Vlada usvojila Strategiju podsticanja rađanja i da sledi tehnički deo, akcioni plan koji podrazumeva konkretne mere i objavljivanje u „Službenom glasniku RS“.

Budući da je javnosti jedino dostupna Strategija podsticanja rađanja iz 2008. godine i da tekst novousvojene strategije mi nismo videli, znači, nije dostupan ni sajtu Ministarstva, ni na sajtu Vlade, mi se informišemo iz brojnih izjava. Na osnovu ovih izjava koje je većina vas davala ovih dana znamo da između ostalog deo ove strategije je roditeljski dodatak koji će iznositi za prvo dete 100 hiljada dinara, jednokratno, za drugo dete – 10 hiljada mesečno, u roku od dve godine, za treće dete – 12 hiljada mesečno, u toku deset godina ili kako su novinari izračunali 12 hiljada evra, a za četvrto dete – 18 hiljada mesečno, u toku deset godina, ili ti 18 hiljada evra.

Podsetila bih sve nas da je ovaj uvaženi dom Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom doneo krajem prošle godine, tačnije 14. decembra 2017. godine, a stupio je na snagu 22. decembra 2017. godine. Naravno da se primenjuje od 1. jula ove godine. Na osnovu ovog zakona kažemo da majka ostvaruje pravo na roditeljski dodatak za prvo, drugo i treće dete i spominje se i paušal za opremu za dete, a tada smo čuli da se spominje iznos ovog paušala za svako rođeno dete u iznosu od pet hiljade dinara.

Kako je predlogom zakona predviđeno da visinu, način usklađivanja isplate roditeljskog dodatka zapravo određuje i ovog paušala za nabavku opreme za bebe, određuje sama Vlada, na predlog ministra nadležnog za socijalna pitanja, moja konkretna pitanja su – Kada je Vlada utvrdila ove iznose i da li je i kada će, znači, znam da je rok od šest meseci, ističe krajem prve polovine ove godine, kada će početi isplata? Kada je Vlada utvrdila iznos ovog paušala za opremu za bebe i kada će početi njegova isplata? Ono što je najznačajnije pitanje, zbog raznih izjava na koju decu se odnose sva ova davanja, jer je bilo izjava da se one odnose na svu decu koja su rođena od početka ove godine, od 1. januara.

Zahvaljujem se na odgovorima.

Jedno od mojih sledećih pitanja bi upravo bilo da mi zapravo ukoliko želimo retroaktivno da primenimo ove mere moramo da menjamo Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom i kada će do toga doći, ali sada sam shvatila vrlo skoro i to pre 1. jula. Baš sam našla da određeni, znači prelazne i završne odredbe kažu da deca rođena pre primene ovog zakona od 1. jula, na njih će se odnositi stari iznosi, ali mi je drago što čujem da će se i na njih ipak odnositi novi.

Moje sledeće pitanje je takođe vezano, naravno, za ovu temu i tiče se nekih izjava koje sam ispratila ovih dana, raznih ministara, sada konkretno ministarke Slavice Đukić Dejanović, a vezano je takođe za strategiju podsticanja rađanja i za vantelesnu oplodnju.

Vi ste rekli da je jedno od razmišljanja da će od sada i oni roditelji koji žele drugo dete imati mogućnost da o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, znači idu na vantelesnu oplodnju, ako su novinari to dobro preneli, ako sam dobro razumela, rečeno je da se radi o onim roditeljima koji su i prvo dete dobili iz vantelesne oplodnje.

Moje pitanje je možda i za ministra Lončara, pošto ste malopre u svom odgovoru rekli da se svakako radi na ovim pitanjima – da li se možda razmišljalo o onim roditeljima koji se suočavaju sa sekundarnim sterilitetom? Znači, da li se razmišljalo o onim parovima koji imaju već jedno dete koje su dobili prirodnim putem, ali su prošle godine, oni se suočavaju sa sekundarnim sterilitetom i da se i za njih otvori mogućnost da po trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ipak idu na vantelesnu oplodnju?

Pošto sam ja iz Zrenjanina, navela bih primer Zrenjanina, koje je upravo pravilnikom o kriterijumima za ostvarivanje prava na finansijsku pomoć za vantelesnu oplodnju gradu Zrenjaninu u 2017. godini, utvrdio da pravo na finansijsku pomoć za vantelesnu oplodnju mogu ostvariti parovi u kojima muškarac nema dece ili nema žive dece i žene kod kojih je utvrđen sekundarni sterilitet, koje imaju jedno dete, ali nemaju uslova da prirodnim putem dobiju drugo dete, Svetska zdravstvena organizacija kaže da pravo na zdravlje, pa samim tim pravo na reproduktivno zdravlje je jedno od osnovnih ljudskih prava i nažalost suočavamo se s time da u Srbiji problem steriliteta zahvata približno između 15 i 17% parova reproduktivnog doba. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se na odgovorima, u nadi da će se zaista roditi sve više i više beba u budućnosti. Ja bih kao završni komentar, nažalost, samo podsetila na neke demografske podatke, najpre u Vojvodini, a to je da je na osnovu indeksa starenja stanovništva AP Vojvodina u poodmakloj fazi demokratskog starenja i da u Vojvodini od 45 lokalnih samouprava, čak 32 lokalne samouprave spadaju u demografski ugrožena ili u demografski krajnje ugrožena područja.

Najteža situacija je, kao što smo to čuli na samom početku, u seoskim područjima. Ja se zaista slažem i smatram da je potreban poseban scenario razvojne podrške za sva ta područja.

Nažalost, po podacima popisa koje imamo iz 2011. godine, najzastupljenija su dvočlana domaćinstva, samačka domaćinstva, sa učešćem u ukupnom broju domaćinstava više od 22%, zatim tek tročlana i četvoročlana domaćinstva u Vojvodini. Posmatrano prema regionima, jednoporodična domaćinstva, bračnih ili vanbračnih parova bez dece su upravo najzastupljenija u regionu Vojvodine, više od 28%.

Danas smo na Odboru za prava deteta razgovarali o tome da smo svesni toga da je u celoj zemlji, znači u Republici Srbiji, prosek godina porastao sa 40,7, prosečna starost, na skoro 43 godine.

S druge strane, moramo naglasiti da je za sprovođenje svih ovih natalitetnih mera izuzetno važna infrastruktura, škole, domovi zdravlja i ne možemo govoriti o zaštiti porodice bez kvalitetne zdravstvene zaštite. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, Partija za demokratsko delovanje, moram da naglasim da za poslanike SVM, u svom obraćanju ću pričati o setu obrazovnih zakona. Za nas su predlozi zakona o udžbenicima, o nacionalnom okviru kvalifikacija i o prosvetnoj inspekciji važni najpre zbog uključivanja Srbije u evropski obrazovni prostor i usklađivanje sa strategijom Evropa 2020, ili 2020.

Ove predloge mi razumemo kao deo šire strategije pametnog, održivog, inkluzivnog razvoja i ubeđeni smo da smo zapravo svi svesni toga da pred nama stoji jedan izazov kako da stvorimo okruženje u kome će zaista obrazovanje biti dostupno za sve, a i ne samo obrazovanje, već da će princip dostupnosti izvora obrazovanja, kao što su npr. udžbenici i nastavna pomagala itd. u smislu postizanja potpune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica odnosno grupe lica o kojima je uvaženi ministar govorio, koji se nalazio u nejednakom položaju, zaista biti ostvaren.

U smislu dostupnosti obrazovanja, poslanici SVM smatraju da je napredak u smislu postizanja pune ravnopravnosti, zapravo da je do napretka došlo ovim Predlogom zakona o udžbenicima, predlozima koji se odnose na nisko tiražne udžbenike, konkretno pričam o odredbama koje se odnose na rokove, i to smo čuli na uvođenje digitalnih udžbenika koji su deo šire reforme obrazovnog procesa, kao i rešenja kojim je izmenjen način za podnošenje rukopisa i odobravanja udžbenika, propisivanjem jednostavnijih procedura i kraćih rokova postupanja.

Smatramo da ova tri predloga zakona prosvetna, imaju za cilj da se osnaži institucionalni okvir, izgradnja društva, znanje i cirkulacije znanja. Kad ova tri predloga zakona stavimo u ram evropskog obrazovnog prostora, kao što sam spomenula i strategija Evropa 2020, smatramo da više zapravo ne govorimo samo jednostavno o procedurama i tehničkim elementima, već i o ključnim politikama i perspektivama razvoja, ono što je značajno o procesima evropeizacije celog društva.

U smislu uklanjanja prepreka za protok i kruženje znanja i veština za nas je od posebnog značaja, od izuzetnog značaja postupak priznavanja stranih visokoškolskih isprava, to je možda i najznačajnije. Želela bih da citiram prvu rečenicu Konvencije o priznavanju kvalifikacija u oblasti visokog obrazovanja u regionu Evrope. Ova Konvencija potpisana je u Lisabonu još 1997. godine, a Republika Srbija je ratifikovala 2004. godine. Znači, njena prva rečenica glasi da je pravo na obrazovanje osnovno ili elementarno ljudsko pravo.

Ratifikacijom ove Lisabonske konvencije, principi ove Konvencije su naravno ugrađeni u našu zakonsku regulativu i primenjuju se u praksi određeni principi. Nažalost, ne primenjuju se sva načela Lisabonske konvencije. Ukupan sistem priznavanja nije sasvim preciziran u odnosu na proces priznavanja i ekvivalencije i zbog toga je izuzetno značajno konačno donošenje zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija ili NOKS, kako mi to zovemo.

Uspostavljanjem nacionalnog okvira kvalifikacija definiše se prostor u kome se kvalifikacije uspostavljaju. Konkretno se opisuju nivoi i vrste kvalifikacija, nadležna tela i procesi koji su u vezi sa uspostavljanjem sistema kvalifikacija, uz uvažavanje specifičnosti, naravno nacionalnog obrazovnog sistema, principa evropske obrazovne prakse i kao što smo to čuli, posebno evropskog okvira kvalifikacija.

Izuzetno je značajno što se ovim Predlogom zakona uspostavlja jedinstveni i integrisani nacionalni okvir kvalifikacija, koji obuhvata sve nivoe i vrste kvalifikacija, bez obzira na način sticanja, kao što smo to čuli, da li je to formalno ili neformalno obrazovanje, informalno učenje, životno, radno iskustvo i što je značajno nezavisno od životnog doba u kome se tiču te kvalifikacije.

Uvaženi gospodin ministar Šarčević nije u svom uvodnom izlaganju pričao o temi kao što je agencija, pa ću ja malo o agenciji, o ENIK/NARIK i o nekim pitanjima koja su značajna za nas.

Znači, po ovom predlogu Vlada će u roku od devet meseci obrazovati agenciju za kvalifikacije radi obavljanja stručnih i razvojnih poslova i obezbeđivanju kvaliteta sistema kvalifikacija i pružanja stručne podrške savetu na NOKS, čija, naravno, između ostalog, nadležnost agencije je da vrši priznavanje stranih školskih isprava i postupak priznavanja visoko školske isprave radi zapošljavanja i zapravo danom početka rada ove agencije će se od Ministarstva prosvete, nauke, tehnološkog razvoja, preuzeti zaposleni u ENIK/NARIK centru. Mi smatramo da će ovo rešenje doprineti do povećanja efikasnosti i kvaliteta rada.

Podsetila bih sve nas da je ENIK/NARIK centar, zapravo počeo da radi 1. oktobra 2015. godine i da je to deo mreže informativnih centara zemalja članica evropske kulturne konvencije ili UNESKO evropske regije, dok je sa druge strane NARIK mreža nacionalnih informativnih centara za akademsko priznavanje, osnovana na inicijativu Evropske komisije u cilju unapređenja akademskog priznavanja kvalifikacije u zemljama članicama EU, ali i Evropske ekonomske zajednice Turske, sa ciljem postizanja akademske mobilnosti, pružanja informacija o nacionalnim politikama i praksama priznavanja u vezi sa stranim kvalifikacijama, ali i nacionalnim obrazovnim sistemom. Suština je mobilnost i informacije o studiranju u inostranstvu, kao i implementacijama, malopre spomenute Lisabonske konvencije.

ENIK/NARIK mreža je deo, kao što smo to čuli, programa kao što kažu „lajf long lrning“ ili celoživotnog učenja i suština je mobilnost kako studenata, tako i osoblja među visoko školskim institucijama u ovim zemljama.

Želela bih da spomenem i manjinski akcioni plan, ili ti izveštaj, poslednji šesti izveštaj koji se odnosi zapravo na poslednji ili četvrti kvartal prošle 2017. godine, realizacija aktivnosti planiranih posebnim manjinskim akcionim planom, to je upravo jedna od aktivnosti, priznavanje inostranih visokoškolskih isprava, kroz osnivanje ENIK/NARIK centra za vrednovanje stranih studijskih programa.

Na osnovu ovog izveštaja, poznato nam je da je do 18. jula 2016. godine izdato rešenje za 417 predmeta, od kojih je, naravno, značajan broj, skoro ceo broj iz zemalja matica nacionalnih manjina, s tim da je u poslednjem, znači spomenutom četvrtom kvartalu prošle 2017. godine, samo u tom kvartalu izdato 97 rešenja, što je izuzetno veliki broj, a odnose se na diplome zemalja matica Mađarska, Bugarska, Rumunija, Slovačka, Hrvatska i Albanija.

Međutim, smatramo da se ne može govoriti o povezivanju obrazovanja sa tržištem rada i konceptom celoživotnog učenja, bez promene koncepta, kako pripremanja, tako i odobravanja izbora izdavanja, povlačenja i praćenja udžbenika i priručnika i dodatnih nastavnih sredstava za osnovnu i srednju školu. To su oblasti koje zaista direktno utiču na razvijanje potencijala učenika i unapređuju ceo sistem obrazovanja.

Obezbeđivanje dostupnosti udžbenika i nastavnih sredstava je važno, a nažalost praksa je pokazala da su procedure takve da su izdavanja udžbenika, procedure su vrlo dugotrajne, neefikasne i da se moraju naći celoshodnija bolja rešenja, urediti nadležnost organa, obezbediti poštovanje zadatih rokova.

Ponovo malo da citiram šesti ili poslednji izveštaj o izvršenju posebnog akcionog plana za manjine. Konkretno, aktivnost obezbeđivanja svih udžbenika i nastavnih sredstava, predviđenih planom udžbenika, navodi se da u katalogu udžbenika za 2016/17 i 2017/18, odnosno 2018/19 školsku godinu, da je dostupno ukupno 1521 udžbenika na jezicima nacionalnih manjina za predškolsko, osnovno školsko i srednjoškolsko obrazovanje.

To smo, čini mi se, vrlo kratko čuli u uvodnom izlaganju uvaženog ministra, da se planira formiranje centra za niskotiražne udžbenike. Ja bih želela upravo da ukažem na ova rešenja iz Predloga zakona o udžbenicima. Znači, ovaj centar bi bio posebna organizaciona jedinica javnog izdavača.

Nadamo se, smatramo i mi da bi formiranje centra rešilo problem pripremanja i izdavanja niskotiražnih udžbenika, kao delatnosti od opšteg interesa. Vi ste spomenuli, naravno, niskotiražni udžbenik je više od udžbenika, samo na jeziku i pismu nacionalne manjine. To su i udžbenici prilagođeni učenicima sa posebnim potrebama, smetnjama u razvoju, invaliditetom, udžbenici za ogledne programe, udžbenici za sticanje obrazovanja po posebnim programima, kao i udžbenici za predmete koje pohađa manje od 2% učenika i polaznika od ukupnog broja učenika i polaznika u generaciji, koji pohađaju isti program.

Dobro je što je zakonom predloženo da Vlada u cilju omogućavanja jednake dostupnosti, pošto je to suština da pokrijemo sve, vaspitanja i obrazovanja, u skladu sa raspoloživim sredstvima budžeta Republike Srbije, donosi odluku o finansiranju ili sufinansiranju pripreme ili nabavke i dodele udžbenika, priručnika, nastavnih sredstava i pomagala za učenike polaznike koji su socijalno ili materijalno ugroženi, kao i za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Takođe stoji da Vlada utvrđuje nivo i vrstu obrazovanja, razred i predmet za koji će se finansirati odnosno sufinansirati udžbenici i priručnici, kao i uslovi i kriterijumi na osnovu kojih će učenik odnosno polaznik ostvariti pravo na finansiranje odnosno sufinansiranje.

Mi smatramo da bi trebalo da stoji da postoji obaveza finansiranja nabavke ovakvih niskotiražnih udžbenika, kao što sam to više puta spomenula, u cilju pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica odnosno grupe lica koja se faktički nalaze u nejednakom položaju, imajući u vidu zaista odredbe Ustava Republike Srbije, prema kojima je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje takođe besplatno. Da opišem problem.

Naime, kao što sam to već spomenula, pored ostalog, pod niskotiražnim udžbenikom se smatraju udžbenici na jeziku i pismu nacionalnih manjina i propisano je da izdavači udžbenika imaju obavezu da učestvuju u obezbeđivanju sredstava za izdavanje niskotiražnih udžbenika u iznosu od 2% ostvarenih neto prihoda od prodatih udžbenika u prethodnoj kalendarskoj godini i da navedena sredstva ti izdavači treba da uplate na namenski račun javnog izdavača i da, ukoliko ta sredstva nisu dovoljna, a uglavnom ta sredstva nisu dovoljna za finansiranje, Vlada u skladu sa raspoloživim sredstvima Republike Srbije donosi odluku o sufinansiranju, pripreme i nabavke niskotiražnih udžbenika.

Ukoliko je moguće, potrebno je ovo još razmotriti. Naravno da je situacija sada mnogo bolja nego što je bila u prošlosti, ali postavlja se pitanje – šta ukoliko ova sredstva nisu dovoljna, koja obezbeđuju izdavači udžbenika, a ni Vlada nije u mogućnosti, u skladu sa budžetskim sredstvima, da obezbedi dodatna sredstva u budžetu?

S tim u vezi, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara smatraju da je potrebno propisati mehanizam kojim će se u svakoj prilici obezbediti svi potrebni udžbenici, pa i niskotiražni.

Po pitanju pripremanja ovih udžbenika, odnosno utvrđivanja plana udžbenika i odobravanju udžbenika, želeli bi da pohvalimo i zbog toga nismo morali ovoga puta da podnosimo amandmane na ove predloge zakona, jer je zaista Predlog zakona o udžbenicima u potpunosti usklađen sa odredbama Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, kao i sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i ZOS-om, iliti Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i sve je u redu što se tiče poverenih poslova Pedagoškom zavodu Vojvodine. To se, zapravo, pre svega odnosi na nadležnost u odobravanju udžbenika, priručnika, dodatnih nastavnih sredstava, didaktičkih sredstava i didaktičkih igrovnih sredstava.

Ono što je za nas takođe značajno, to je da su u ovom Predlogu zakona zadržana rešenja iz prethodnog Zakona o udžbenicima u pogledu toga šta se zapravo smatra udžbenikom na jeziku i pismu nacionalne manjine, kao i odredbe koje se odnose na upotrebu jezika i pisma prilikom izdavanja udžbenika.

Treći zakon iz sfere obrazovanja iliti prosvete koji se nalazi pred nama je Predlog zakona o prosvetnoj inspekciji. Prosvetna inspekcija u vršenju inspekcijskog nadzora, vi ste vrlo kratko pričali o tome, ispituje odnosno proverava primenu zakona i drugih propisa u oblasti celog obrazovanja, znači, predškolsko, osnovno, srednje, dualno, visoko obrazovanje, udžbenici, učenički i studentski standard i ovde su značajne te nadležnosti. Znači, poslove inspekcijskog nadzora obavlja prosvetni inspektor u nadležnom ministarstvu, a ukoliko pričamo o organima Pokrajine, pokrajinske uprave nadležne za poslove obrazovanja i vaspitanja, kao i opštinske iliti gradskom organu nadležnom za poslove obrazovanja i vaspitanja, nadzor nad radom prosvetne inspekcije, obavljanju poverenih poslova vrši prosvetna inspekcija Ministarstva i organ pokrajinske uprave nadležan za poslove obrazovanja i vaspitanja.

To ste vrlo kratko spomenuli, uvaženi gospodine ministre, ali zaista je činjenica da ovih prosvetnih inspektora nema dovoljno. Znači, na svim nivoima nedostaje određen broj prosvetnih inspektora. Mi smo na osnovu statistike, na osnovu podataka kojima raspolažemo, došli do informacije da za republički, pokrajinski i opštinski i gradski nivo je zapravo predviđeno oko 250 radnih mesta za inspektore, a da je popunjeno svega 167 od njih.

Ukupan broj predviđenih prosvetnih inspektora za sve nivoe obrazovanja kojima su povereni poslovi na pokrajinskom, opštinskom i gradskom nivou iznosi 219, a trenutno je angažovano 132 opštinskih i svega 13 pokrajinskih inspektora.

Da pogledamo što se tiče ove teme, šesti izveštaj o poslednjem, znači, prošlom, četvrtom kvartalu prošle godine, manjinskog akcionog plana, aktivnosti jačanja kapaciteta stručnih i inspekcijskih službi, u ovom izveštaju se navodi da se preduzimaju mere i aktivnosti na jačanju kapaciteta stručnih inspekcijskih službi. Na primer, radi se na osposobljavanju zaposlenih u opštinama Bečej i Čoka, da se ti zaposleni koriste mađarskim jezikom, znači, jezikom mađarske nacionalne manjine i osposobljavanju zaposlenih u gradu Subotici, koji vode postupak inspekcijskog nadzora na jezicima koji su u službenoj upotrebi u Subotici, u predškolskoj ustanovi, osnovnim i srednjim školama.

Poslanici SVM smatraju da je izuzetno značajno da u skladu sa pomenutim omnibus zakonom, tj. Zakonom o nadležnostima AP Vojvodine, Predlogom zakona o prosvetnoj inspekciji, propisano je poveravanje poslova inspekcijskog nadzora opštinskoj i gradskoj upravi u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, nad radom poslodavaca za učenje kroz rad, nad radom ustanova za obrazovanje odraslih i javno priznatih organizatora aktivnosti nad radom centara za stručno usavršavanje i nad neregistrovanim subjektom. Predviđa se poveravanje poslova AP Vojvodini u oblasti visokog obrazovanja, učeničkog i studentskog standarda, na primer, rešavanje po žalbi protiv prvostepenih rešenja poverava se autonomnoj pokrajini za jedinicu lokalne samouprave na teritoriji autonomne pokrajine.

Da još ukratko spomenem, što se tiče inspektora, pošto to ne vidimo u ovom Predlogu zakona, ali se nadamo da dobro razumemo primenu ostalih zakona, kako prosvetni inspektor obavlja poslove inspekcijskog nadzora u organu državne uprave, organu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave kao poverene poslove, smatramo da se prilikom zapošljavanja prosvetnog inspektora, po nama je to normalno pravnički, primenjuju odredbe Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalnih samouprava, kao i uredba koju je donela Vlada Republike Srbije, koja, između ostalog, uređuje poznavanje jezika i pisama nacionalnih manjina kao poseban uslov za obavljanje poslova na pojedinim radnim mestima, a u cilju ostvarivanja potpune ravnopravnosti pripadnika nacionalnih manjina i potpune dostupnosti ostvarivanja prava na komunikaciju na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi u određenoj jedinici lokalne samouprave.

Nadamo se da će se doslednom primenom ovog spomenutog zakona, kao i uredbe koju je donela Vlada Republike Srbije, obezbediti nedostajući broj prosvetnih inspektora sa znanjem jezika i pisma odgovarajuće nacionalne manjine.

Da sumiram, gospodo ministri sa saradnicima, poslanici SVM će u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što obrazložim zašto će poslanici SVM glasati za Predlog budžeta za 2018. godinu i zašto ovog puta nemamo amandmane na ovaj predlog, moram da naglasim da politika, kriterijumi i standardi transfera budžetskih sredstava AP Vojvodini zahtevaju rešenje prethodnih pitanja.

Naime, Zakon o budžetskom sistemu taksativno navodi koji javni prihodi i primanja pripadaju budžetu AP Vojvodine, ali nije regulisano na koji način Vojvodini pripadaju izvorni prihodi koji se obezbeđuju iz poreza i drugih prihoda. To su sve pitanja koja, naravno, treba da reši Zakon o finansiranju AP Vojvodine, kao i takođe izmene i dopune Zakona o nadležnostima, jer trenutno smo, nažalost, u situaciji da AP Vojvodina ne može neke svoje nadležnosti nesmetano da obavlja zbog toga što nema sredstava ili nema dovoljno sredstava za iste. S toga, logika nalaže da se zajedno izmeni Zakon o nadležnostima i da se donese konačno Zakon o finansiranju AP Vojvodine. Mi se nadamo da će se to desiti u doglednoj budućnosti.

Kao što sam najavila, poslanici SVM će podržati Predlog budžeta za 2018. godinu, kao i sve ostale prateće finansijske zakone, zbog toga što smatramo da umerene mere fiskalne konsolidacije podstiču rast i otvaranje novih radnih mesta, prevashodno rasterećenjem privrede i kroz povećanje neoporezivog dela zarada. Takođe, stabilan rast direktnih stranih investicija, uz reformu obrazovnog sistema, podršku socijalnom preduzetništvu i podizanje minimalne cene rada, sve to podržavamo zato što doprinosi privrednom razvoju, smanjenju siromaštva i ravnomernom regionalnom razvoju.

Kada već razgovaramo o ravnomernom regionalnom razvoju, smatramo da je izuzetno značajna mera izmena u Zakonu o budžetskom sistemu koja se odnosi na uvođenje prihoda. Znači, dopuna da novi izvori javnih prihoda za nadležnosti autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava je od sada i finansijska pomoć EU. Do sada finansijska pomoć EU nije ulazila u izvore finansiranja nadležnosti autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava i ovo je izuzetno značajno, jer predložena rešenja će olakšati ne samo funkcionisanje, već će osigurati dugoročno, stabilno i predvidivo planiranje većih investicija, budući da svi znamo da lokalne samouprave često imaju problema sa obezbeđivanjem sopstvenih sredstava.

Želela bih taksativno da naglasim neka od predloženih rešenja u budžetu za 2018. godinu. Za nas poslanike SVM je izuzetno značajno što ovaj budžet u sebi ima gotovo isti broj projekata kao prošlogodišnji koji su uvršteni u kategoriju kapitalnih ulaganja, da je u budžetu Republike Srbije opredeljeno za nastavak realizacije projekta adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje Narodnog pozorišta u Subotici ovog puta 166,9 miliona dinara. Podsetiću vas da je prošle godine to bilo 111.000.000. Naime, tokom sledeće 2018. godine se planira završetak radova na fasadi i krovu Narodnog pozorišta u Subotici, da bi posle toga moglo da se radi na unutrašnjosti novog dela zgrade.

Naravno, Ipsilon krak, za nas je značajno da je za izvođenje dela radova na izgradnji auto-puta E75, deonica Kelebija – petlja „Subotica – jug“ ili Ipsilon krak, kroz kapitalna ulaganja ovog puta opredeljeno 800.000.000 dinara, što je zapravo 2,5 puta više nego prošle godine – 300.000.000. Predviđeno je da za 2019. bude milijarda dinara. Nekoliko puta smo razgovarali ovde o tome da je za građane Subotice Ipsilon krak od izuzetne važnosti, jer je zapravo cilj da izmesti teretni saobraćaj centra Subotice i poveže severni deo auto-puta Koridor 10 sa graničnim prelazom Kelebija.

Izuzetno nas raduje što su višegodišnja zalaganja naše poslaničke grupe i naših poslanika da profunkcioniše budžetski fond za nacionalne manjine konačno donela rezultate. Za 2018. godinu, naime, u budžetskom fondu za nacionalne manjine je predviđeno 21,8 miliona dinara. Mi se zalažemo da zapravo u budžetskom fondu bude isti iznos sredstava kao što je predviđen za funkcionisanje nacionalnih saveta nacionalnih manjina, za njihovo finansiranje. Podsetiću vas, za 2018. godinu to je 248.000.000 dinara. Još uvek je ovaj iznos, nažalost, mnogo manji, 21,8 miliona je deset puta manje od 248.000.000, ali opet 12 puta veće od 1,8 miliona, koliko je, nažalost, do sada u prethodnih nekoliko godina bilo predviđeno u budžetskom fondu za nacionalne manjine.

Inače, kada govorimo o transferima AP Vojvodini, oni iznose 65,6 milijardi dinara, transferi iz budžeta Republike Srbije 42 milijarde i sredstva budžeta Republike Srbije koja se usmeravaju na teritoriji AP Vojvodine 23,4 milijarde. Smatramo da je izuzetno značajno da se na teritoriji Vojvodine nastavljaju ili završavaju izuzetno važni kapitalni projekti koji su započeti, koji se finansiraju ili sufinansiraju iz budžeta Republike.

Da spomenem još samo nekoliko iznosa budžetskih sredstava AP Vojvodine – realizacija projekta između Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i AP Vojvodine 268 miliona dinara, izgradnja „Žeželjevog mosta“ 790 miliona, podrška radu park „Palić“ d.o.o. 10 miliona dinara. Kada pogledamo budžet Republike Srbije za 2018. godinu, kapitalna ulaganja u Vojvodini – brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma 50 miliona, Naučno-tehnološki park u Novom Sadu 200 miliona dinara, a za 2019. godinu planirano je 654 miliona dinara i rekonstrukcija gradskog stadiona u Subotici 67,2 miliona dinara.

Posebno ukazujemo na činjenicu da je za projekat mađarsko-srpske železnice za 2018. godinu predviđeno izdvajanje od 8 milijardi dinara, što je skoro deset puta više od 850 miliona, koliko je bilo predviđeno u 2017. godini. Verovatno ne moram to sve da naglašavam izuzetno veliki značaj otvaranja što većeg broja graničnih prelaza radi olakšavanja efikasnog protoka robe i ljudi, te želim posebno da naglasim da uz pomoć EU i IPA fondova, prekogranična saradnja Mađarska-Srbija. Gradi se i očekuje se tokom 2018. godine otvaranje dva nova granična prelaza, jedan je Rastina kod Sombora, a drugi Rabe na tromeđi između Srbije, Mađarske i Rumunije. Očekuje se, što bi takođe veoma olakšalo protok ljudi i robe, da granični prelaz Đala-Tisa-Siget radi ceo dan, 24 sata dnevno. Srbija, kao što sam naglasila uz pomoć UN gradi novu infrastrukturu na postojećem graničnom prelazu Bajmok-Bačolmaš, to je nedaleko od Subotice iz evropskih pristupnih fondova izdvojeno je 1,8 miliona evra sa našim učešćem od 300.000 evra sa naše strane.

Što se tiče budžeta, moram da spomenem i budžet i za poljoprivredu. Za nas je izuzetno značajno da budžet za poljoprivredu napravi balans između investiranja i opstanka malih poljoprivrednih proizvođača, o kojima mi često govorimo. Budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za 2018. godinu je 44 milijarde dinara. U odnosu na ceo budžet, to na žalost iznosi još uvek manje od 5%, što bi trebalo postepeno povećavati, u skladu sa mogućnostima.

Poslanici SVM smatraju da je izdvajanje 9 milijardi za subvencije na osnovu poljoprivrede i izdvajanje 260,8 miliona dinara za izgradnju sistema navodnjava od posebnog značaja, to svakako pozdravljamo. Podsećam da smo se mi godinama zalagali da zakonom bude određen iznos podsticaja za poljoprivredu. Smatramo da su najave uvaženog gospodina ministra Nedimovića da će 1. januara 2018. godine početi primena novog integrisanog informacionog sistema za upravljanje i kontrolu bezbednosti hrane, kao i konačno raspisivanje prvih konkursa za korišćenje sredstava iz IPARD fondova, izuzetno značajne su teme, od ključnog značaja za dalje osnaživanje naših poljoprivrednih proizvođača.

Dozvolite mi da govorim i o nekim drugim temama, kao što je npr. Predlog zakona o zaposlenima u javnim službama. Naime, poslanici SVM su podneli amandmane na predloženi zakon. Posle razgovora i dogovora našeg šefa poslaničke grupe gospodina Balinta Pastora sa ministrom i njegovim saradnicima, uverena sam da će ovi amandmani biti prihvaćeni, samo očekujemo da Vlada formalizuje ovu odluku i da zapravo naši predlozi budu sastavni deo ovog teksta.

Zahvaljujem se na razumevanju i saradnji uvaženom gospodinu ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodinu Branku Ružiću i njegovim saradnicima. Raduje me što nastavljamo dobru praksu koju smo ustanovili sa donošenjem Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Ono što je značajno, u tom zakonu već stoji da prilikom utvrđivanja merila za izbor na radna mesta se predviđa davanje prvenstva jednako kvalifikovanim kandidatima pripadnicima nacionalnih manjina, a sve u cilju postizanja odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i građana koji pripadaju većini.

Ovo je izuzetno značajno i zbog ostvarivanja naših obaveza koje je Vlada Republike Srbije preuzela na sebe u Akcionom planu za ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih manjina, koji između ostalog predviđa da se kroz uvođenje odredaba u posebnim zakonima koje se tiču radno-pravnog statusa zaposlenih u javnom sektoru obezbedi davanje prvenstva nacionalnim manjinama pri zapošljavanju pod istim uslovima, a sve radi postizanja odgovarajuće zaposlenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru na svim nivoima teritorijalne organizacija.

Dakle, kao što sam naglasila, na predlog zaposlenih u javnim službama, podneli smo pet amandmana, predložili smo da se pri zapošljavanju u javnim službama, radi postizanja odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina, prvenstvo daje jednako kvalifikovanim kandidatima pripadnicima nacionalnih manjina, a sve ovo u cilju poštovanja načela jednake dostupnosti radnih mesta. Smatramo da će usvajanjem ovih amandmana se garantovati sveobuhvatna primena ustavnog načela odgovarajuće zastupljenosti i u javnim službama, u ovom slučaju, širenjem preferencijalnih kriterijuma za pripadnike manjinskih zajednica.

Na žalost, moram reći da što se tiče odgovarajuće zastupljenosti i situacija na terenu je katastrofalna. Zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina je izuzetno niska, odnosno nesrazmerno, nije dovoljna, veoma je daleko od srazmerne zastupljenosti i njihovog učešća zapravo u stanovništvu na teritoriji jedinice lokalne samouprave, ali se nadamo da će se usvajanjem ovih zakonskih rešenja, ovog zakona, pa kasnije pravilnika i ostalih akata ova situacija drastično poboljšati, promeniti u neko dogledno vreme, u narednih nekoliko godina, nadamo se ne više od tri, četiri do pet godina.

Smatramo da bi se usvajanjem naših amandmana o propisivanju poznavanja jezika i pisma nacionalnih manjina, kao jednog od uslova za obavljanje poslova radnog mesta, korisnicima usluga, samim građanima, pripadnicima nacionalnih manjina bi se olakšao pristup ostvarivanju prava, kao i komunikacija sa zaposlenima u javnoj službi. Izuzetno je značajno da će se posle usvajanja ovog zakona u slučajevima kada se popunjava radno mesto kod koga je kao poseban uslov predviđeno poznavanje jezika i pisma nacionalne manjine zapravo u samom oglasu, konkursu posebno navoditi ovaj uslov. Ukoliko je situacija takva da su pripadnici nacionalnih manjina nedovoljno zastupljeni među zaposlenima, ponovo u konkursu će se ponovo navoditi da pripadnik te nacionalne manjine ima prednost kod izbora u slučaju jednake ocene kvalifikovanih kandidata.

Poslednji amandman, ne bih da vas zamaram sa tehničkim detaljima, zapravo se odnosi na to, što je za nas izuzetno značajno, da će konkursna komisija prilikom donošenja odluke se voditi ovim spomenutim principima.

Još jednom, zahvaljujem se saradnicima i samom ministru na otvorenosti i očekujemo prihvatanje ovih naših amandmana.

Dozvolite mi da u preostalom vremenu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe govorim i o trećoj temi o Predlogu zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Naime, među tridesetak zakona koji se nalaze pred nama nalazi se i ovaj predlog zakona koji je izuzetno značajan.

Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara smatraju da ovaj predlog ne predstavlja samo opredeljenje države u oblasti socijalne politike, već je, uključujući demografske potrebe, istovremeno izuzetno značajan i važan instrument populacione politike.

Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će svakako podržati Predlog zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom, najviše zbog toga što smatramo da su naša višegodišnja zalaganja, koja se tiču oblasti zaštite porodice i dece, prihvaćeni u ovom predlogu. Posebno naglašavam da smo se mi zalagali da naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva radi nege deteta i posebne nege deteta dobijaju i nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i lica koja su angažovana na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, znači, mi smo se zalagali da nosioci poljoprivrednog porodičnog gazdinstva i ova lica, da se ne pravi razlika, da budu njihova prava izjednačena sa onim licima koji su zaposleni kod poslodavca.

Za nas je izuzetno značajno što ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta mogu ostvariti i majke koje su poljoprivredni osiguranici, uz slov da su u protekle dve godine, u periodu od 24 meseca pre rođenja deteta, bile poljoprivredni osiguranici. Ovo svakako podržavamo.

Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta će omogućiti velikom broju žena da prvi put steknu mogućnost prava na ostale naknade u periodu po rođenju deteta. Znači, reč je o ženama koje nisu u radnom odnosu, koje samostalno obavljaju delatnost i nosioci su porodičnog poljoprivrednog domaćinstva, gazdinstva ili su radno angažovane, kao što sam spomenula, po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, po ugovoru o delu, autorskim ugovorima ili su u trenutku rođenja deteta nezaposlene i nisu ostvarile pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, a radile su u periodu koji je od uticaja na ostvarivanje prava.

Novine koje su takođe značajne i koje podržavamo su i, na primer, naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i za decu sa invaliditetom, kao i naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu korisnika novčane socijalne pomoći.

Ono što je svakako značajno i što svi podržavamo je da je predviđena direktna uplata i isplata naknade zarada i ostalih naknada, na lični račun korisnika, što će, smatramo, porodicama mnogo olakšati stvari. Znači, smanjiće se potrebna dokumentacija i to će dovesti do redovne isplate prihoda i do ukidanja kašnjenja.

Novina o kojoj se više puta govorilo je paušalna isplata nabavke opreme za dete, uz isplatu roditeljskog dodatka, umesto dosadašnjeg tzv. povraćaja PDV-a na bebi opremu, kupovinu hrane i opreme za bebe. Nije nam jasno iz ovog predloga, zakon zapravo kaže da visinu naknada i paušala za nabavku opreme za bebe će odrediti Vlada, na predlog ministra zaduženog za socijalna pitanja i da se, zapravo, ministarstvo obavezuje da će doneti propise u narednih šest meseci, što se poklapa sa stupanjem na snagu ovog zakona, zato što je primena ovog zakona odložena za 1. jul 2018. godine.

Donošenje ovog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom je izuzetno značajno, kada znamo da je rizik od siromaštva, nažalost, upravo najveći kod porodica sa dvoje odraslih i troje ili više dece. Tu stopa rizika iznosi 35,8% ili među samohranim roditeljima sa jedno ili dvoje dece – 35,4%.

Mreža organizacija za decu Srbije saopštila je da dečiji dodatak prima skoro svako četvrto dete iliti 28% dece i MOC je apelovao na sve nas da unapredimo i usvojimo zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, stoga nas izuzetno raduje da se on sada nalazi na dnevnom redu i da ćemo za nekoliko dana da ga usvojimo.

Uvaženi predsedavajući, članovi Vlade, da sumiram – Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati sve predložene zakone i, naravno, očekujemo usvajanje naših amandmana na Predlog zakona o zaposlenima u javnim službama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM – Partija za demokratsko delovanje pozdravlja donošenje novog Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja. Želela bih posebno da pohvalim činjenicu da je održana javna rasprava, niz trbina, sastanaka, anketa, sa svim zainteresovanim subjektima, što je zapravo vrlo dobra priprema ovog predloga zakona koji se sada nalazi pred nama.

Činjenica je da je bilo dosta primedbi i da je najveći broj primedbi od strane nacionalnih saveta nacionalnih manjina različitih, pa i Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, ali i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine, nacionalne zajednice ušlo u ovaj predlog. S toga, mi smatramo da je sa stanovišta prava na obrazovanje, obrazovanje nacionalnih manjina i nadležnosti nacionalnih saveta, ovaj predlog potpuno u redu. Ostalo je da još malo amandmanski intervenišemo na pokrajinske nadležnosti. Imamo i jedan amandman koji se tiče nacionalnih saveta. Verujem da će ovi amandmani biti prihvaćeni, pošto se zaista u njima radi o već postojećim zakonskim rešenjima.

Konkretno, naš prvi amandman se odnosi na usklađivanje sa važećim Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji kaže da i nacionalni svet može da osnuje ustanove vaspitanja, obrazovanja, učeničkog i studenskog standarda i vršiti prava osnivača, i to samostalno ili zajedno sa Republikom, autonomnom pokrajinom, jedinicom lokalne samouprave ili drugim pravnim licima. U trenutno važećem Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja upravo stoji ova odredba, da ustanovu može da osnuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, nacionalni savet nacionalne manjine i drugo pravno ili fizičko lice.

Kao što sam spomenula, sledeći set nekoliko amandmana se odnosi na pokrajinske nadležnosti. Razlog njihovog podnošenja je usklađivanje sa Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Naime, prema tzv. omnibus zakonu je predviđeno da AP Vojvodina preko svojih organa u oblasti predškolskog i osnovnog obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa zakonom, daje ili odbija saglasnost na odluku o izboru direktora ustanove, kao povereni posao. Propisano je da AP Vojvodina preko svojih organa i u oblasti srednjeg obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa spomenutim zakonom, daje ili odbija saglasnost na odluku o izboru direktora ustanove, kao povereni posao.

Gospodine ministre, znam da ste vi obavili prvi krug razgovora sa šefom naše poslaničke grupe, sa gospodinom Balintom Pastorom, te očekujemo i zvanično prihvatanje ovih amandmana, da bi oni zapravo postali sastavni deo zakona.

Ostali amandmani koji se odnose na ovaj predlog zakona su zapravo vezani. Smatramo da je ovo i u praksi dosta dobro funkcionisalo u proteklim godinama od 2000. godine. Znači, ostali se odnose na vrlo slično pitanje. Za postavljanje vršioca dužnosti direktora ustanove u slučajevima utvrđenim zakonom kao povereni posao, kao i da prema spomenutom omnibus zakonu, Zakonu o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, AP Vojvodina preko svojih organa u oblasti kako predškolskog, osnovnog, tako i srednjeg obrazovanja i vaspitanja daje ili odbija saglasnost na odluku o razrešenju direktora ustanove, pre isteka mandata zbog povrede zakona, kao povereni posao.

Izuzetno je dobro što se u izradi Predloga zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a i u drugom predlogu koji se nalazi pred nama, Predlogu zakona o visokom obrazovanju, kao što ste vi to rekli, uvaženi gospodine ministre, prišlo sa ciljem unapređenja i kontinuiranog usklađivanja sa evropskim standardima na ovom polju u oblasti obrazovanja i povećanja relevantnosti obrazovanja, a posebno visokog obrazovanja, kako za privredu, tako i za naše društvo u celini.

Čuli smo od vas razloge za donošenje ovog zakona, koji su dosta temeljno obrazloženi. Mi suštinu novog zakona razumemo u činjenici da je obrazovanje i vaspitanje osnova društva zasnovanog na znanju, da je ovaj predlog u potpunosti u skladu sa Lisabonskom strategijom, EU standardima, što svakako pozdravljamo. Smatramo da društvo zasnovano na znanju podrazumeva razvijanje novih znanja i veština koje su potrebne za 21. vek, pre svega različite nivoe funkcionalne pismenosti, funkcionalnih znanja, razvijanje veština za rešavanje problema i veština učenja.

Posebnu važnost donošenja ovih izmena, odnosno ovog novog zakona, razumemo kroz potrebu da se obezbedi kvalitetno i što je izuzetno značajno za sve, pod jednakim uslovima dostupno obrazovanje i vaspitanje, da se obezbedi konkurentnost na tržištu rada i konkurentnost sa evropskim sistemom obrazovanja i vaspitanja. Otuda, možemo govoriti o tri perspektive koje se stvaraju kroz odredbe ova dva Predloga zakona. Prva, kao što sam spomenula, je perspektiva razvoja Srbije kao društva zasnovanog na znanju. Druga je perspektiva jednake dostupnosti obrazovanja svima, a treća perspektiva, povezivanje univerziteta, privrede i naučnih institucija. Za podizanje ukupnog obrazovnog nivoa stanovništva izuzetno je važna, ponovo spominjem dostupnost i obuhvat dece u svim nivoima obrazovanja. Na osnovu statističkih podataka koji postoje za školsku 2014/15, obuhvat dece programom predškolskog obrazovanja, znači uzrast od tri do pet godina je 54%, što je još uvek nedovoljno. Kada pričamo o osnovnoj školi, osnovnu školu pohađa 97,6% dece prema statističkim podacima koji su dostupni, a srednju školu upisuje 99,8% dece, a završava 88,7%.

Obrazovni nivo ukupnog stanovništva Srbije, nažalost, nije zadovolja-vajući. Od ukupnog stanovništva koje je starije od 14 godina, prema popisu iz 2011. godine, podacima kojima raspolažemo, bez osnovne škole je 2,68% stanovništva. Sa nepotpunom osnovnom školom 11% stanovništva, sa osnovnom školom 20,76%, sa srednjom školom 48,93%, a višu, visoku školu, fakultet je završilo svega 16,24% stanovništva.

Poštujući zakonsko pravo pripadnika nacionalnih manjina da obrazovanje stiču na srpskom jeziku, na svom maternjem jeziku, ili dvojezički, na osnovu njihovog ličnog opredeljenja, obrazovno vaspitni rad na teritoriji AP Vojvodine, znači nastava se realizuje na ukupno 11 manjinskih jezika, od toga se kompletna nastava odvija na pet manjinskih jezika. To su mađarski, slovački, rumunski, rusinski, hrvatski. Izučavanje maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture još na šest jezika, ili govora, ukrajinski, bugarski, makedonski, češki, romski jezik i bunjevački govor.

U školskoj 2015/16. godini, na teritoriji AP Vojvodine, od 466 redovnih osnovnih i srednjih škola ukupno 158 škola, pored srpskog nastavnog jezika postoji i jedan ili više, znači neki do jezika nacionalnih manjina, manjinskih jezika. U školskoj 2015/16. godini, kada govorimo o srednjim školama na teritoriji AP Vojvodine, nastava na jezicima nacionalnih manjina, nacionalnih zajednica, organizovana je u 43 srednje škole, sa sedištem u 17 različitih lokalnih samouprava, govorim o 12 gimnazija, 27 stručnih škola, dve mešovite škole i dve umetničke škole na mađarskom jeziku.

Zašto govorim o ovom podacima? Želela bih da napravim paralelu. Smatram da je ovo izuzetno značajno, naročito u takvim vremenima kada se dešavaju stvari kao što je usvajanje, prihvatanje, novih izmena Zakona o obrazovanju od strane Vrhovne Rade u Ukrajini. Taj dokument zapravo čini nemogućim obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina koji žive u Ukrajini, onemogućava im se da steknu obrazovanje na maternjem jeziku, pošto ove izmene zakona predviđaju da će se od 2020. godine, obuka na jezicima nacionalnih manjina vršiti samo u predškolskom obrazovanju i u nižim razredima osnovne škole, a od petog do 12-og razreda, osim maternjeg jezika ostali stručni predmeti ne. Ova izuzetno dikriminatorna mera se tiče oko 150 hiljada Mađara koji žive u Ukrajini. To je stanovništvo koje tradicionalno čuva svoju kulturnu jezičku tradiciju u reonima gde kompaktno žive na zapadu Ukrajine, i Vrhovna Rada Ukrajine direktno zadire u interese, znači ne samo mađarske nacionalne manjine koja živi u Ukrajini, već i ostalih manjina koje žive u toj zemlji.

Novi zakon, zapravo na ovaj način lišava prava nacionalne manjine koja žive u toj zemlji da na svom maternjem jeziku uče. Novi Zakon o obrazovanju u Ukrajini je i protiv, u potpunoj suprotnosti sa vrednostima EU, zbog toga sam i želela da napravim paralelu između prava na obrazovanje nacionalnih manjina u Srbiji i šta je to što se dešava u Ukrajini. Da nastavim, šta zapravo za Srbiju, šta mi smatramo šta za Srbiju znači četvrta industrijska revolucija. Izuzetno je značajna primenjivost naučnih znanja u svakodnevnom životu. To podrazumeva dvostruku otvorenost sa jedne strane, dostupnost obrazovanja da što veći broj učenika i sa druge strane otvorenost univerziteta i saradnja univerziteta sa naučnim institutima i privredom.

Predlogom zakona o visokom obrazovanju koji se nalazi pred nama se promoviše jedinstvo nastave, naučno-istraživačkog, odnosno umetničkog rada, inovativne delatnosti kao i stručnog rada. To zaista vidimo ka ključnu polugu u razvoju ekonomije, posebno Srbije kao društvo bazirano na znanju.

Pokušaću da obrazložim i amandmane koje smo podneli na Predlog zakona o visokom obrazovanju. Razlog podnošenja prva dva naša amandmana je usklađivanje sa malo pre spomenutim odredbama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Naime, u oblasti visokog obrazovanja, ustanovama čiji je osnivač Republika, nacionalni savet daje mišljenje o kandidatima predloženim za organe rukovođenja i upravljanja, visoko školske ustanove na kojima se nastava u celini ili delimično izvodi na jeziku nacionalne manjine. Znači, povodom ovog pitanja imamo dva amandmana.

Sledeći amandmani na Predlog zakona o visokom obrazovanju se tiču vođenja evidencije i registara. Smatrajući izuzetno značajnim vođenje evidencije registara stanovišta smo da je evidentan problem neujednačenog, a mi smatramo i nedovoljnog, nepotpunog vođenja evidencije i registara, te smo reagovali amandmanima. Amandmani se odnose na unošenje podataka o jeziku na kojima je stečeno prethodno obrazovanje kako bi se na fakultetima vodila potpunija evidencija o studentima u cilju praćenja, proučavanja, unapređenja obrazovnog nivoa studenata u procesu obrazovanja, planiranja obrazovne i upisne politike, ostvarivanja prava na izdavanje javne isprave.

Amandmanom smo predložili i korekciju koja je neophodan preduslov za ostvarivanje ustavne odredbe koja se odnosi, koja predviđa da se pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.

Zakon, krovni Zakon o manjinama, Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina određuje da se prilikom zapošljavanja u javnim službama vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti i o poznavanju jezika koji se govori na području organa ili službe.

Zakon o registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava, tim zakonom je propisano da registar zaposlenih sadrži i upravo ovaj podatak, jezik na kome je stečeno osnovno i srednje obrazovanje.

Kada govorimo o dostupnosti obrazovanja glava 10 Predloga zakona o visokom obrazovanju navodi da visokoškolska ustanova organizuje i izvodi studije na srpskom jeziku, a može organizovati polaganje ispita, izvoditi studije, odnosno pojedine delove studija kao i organizovati izradu završnih, specijalističkih radova ili doktorskih disertacija, odnosno ostvarivati studijski program na jeziku nacionalne manjine ili eventualno na stranom jeziku, ukoliko je naravno takav program akreditovan kao poseban studijski program u skladu sa statutom.

Srećom, u poslednjih 15 godina na teritoriji AP Vojvodine na osnovu pokrajinskih skupštinskih odluka se organizuju prijemni ispiti na fakultetima na jezicima nacionalnih manjina.

Sada moram reći, na većini fakulteta, univerziteta u Novom Sadu, ali nažalost, sa ovim pitanjem u praksi postoji problem organizovanja prijemnog ispita na jezicima nacionalnih manjina na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.

Vezano za organizovanje prijemnih ispita na jezicima nacionalnih manjina, podsetila bih na aktivnosti iz posebnog akcionog plana za manjine, praćenja kvaliteta obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina, aktivnost 6. tačka 4. – uvažavanjem zaista potpunu autonomiju univerziteta.

Mišljenja smo da bi se organizovanjem prijemnih ispita na svim fakultetima, na jezicima nacionalnih manjina, na najbolji mogući način, zapravo zaokružio jedan proces u kom je prvi korak polaganje završnih ispita u osnovnom obrazovanju, a drugi korak polaganje prijemnih ispita na fakultetima na jezicima nacionalnih manjina.

Predlog zakona o visokom obrazovanju, koje se nalazi pred nama, detektuje i problem nedovoljne relevantnosti visokog obrazovanja, između ostalog nemogućnost brzog prilagođavanja novim znanjima i konkurentnosti na tržištu rada i konkurentnosti sa evropskim sistemom obrazovanja.

Smatramo da je jedan od načina ublažavanja problema relevantnosti visokog obrazovanja i prilagođavanja novim znanjima i trendovima rad na implementaciji, ponovo iz posebnog akcionog plana za nacionalne manjine, aktivnost 6. tačka 12. – jačanje jezičkih kapaciteta i učenje stručne terminologije za studente pripadnike nacionalnih manjina na jeziku nacionalne manjine u cilju pristupa u tržištu rada i profesionalnog razvoja. Iz manjinskog akcionog plana zapravo se ova aktivnost provodi kontinuirano, počev od prvog kvartala 2016. godine.

Da zaključim. Poslanička grupa SVM Partija za demokratsko delovanje, pozdravlja i podržava Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i Predlog zakona o visokom obrazovanju, s tim da očekujemo usvajanje naših amandmana da bi, ako mogu tako da formulišem, ispeglali još nadležnosti AP Vojvodine i zaista uskladili ove predloge sa postojećim zakonskim rešenjima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM - Partije za demokratske delovanje govoriću o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima i držaću se strogo dnevnog reda. Znači, o samoj Vladi i o našim očekivanjima buduće Vlade će sledeće nedelje govoriti šef poslaničke grupe, a u nastavku rasprave će naš uvaženi kolega Fatmir Hasani izneti svoje viđenje.

Dakle, kao što smo čuli, kao što je poznato Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, same izmene se odnose na delokrug ministarstava privrede, pravde i spoljnih poslova, a dopune i ono što je najznačajnije se odnose zapravo na predlog da se formiraju dva nova posebna ministarstva - ministarstvo za evropske integracije i ministarstvo zaštite životne sredine.

Naša poslanička grupa ovaj predlog vidi kao politiku kontinuiteta i kao poštovanje političkih stavova, koje je iz uvodne izjave Republike Srbije sa međuvladine konferencije o pristupanju EU još iz januara 2014. godine… Mi svakako pozdravljamo ovaj predlog da se formiraju dva nova ministarstva, jer to vidimo kao jasnu političku poruku i dokaz da će prioritet nove buduće Vlade Republike Srbije predstavljati intenzivan rad na približavanju, priključivanju, pristupanju Srbije EU, kao i drugi, ono što je još značajnije, sa stanovišta samih građana Republike Srbije, posvećenost unapređenju kvaliteta života građana.

Dakle, zbog čega je važno obrazovanje dva nova posebna ministarstva - ministarstvo za evropske integracije i zaštite životne sredine? Imamo nekoliko argumenata zbog kojih ćemo podržati ovo. Najpre, smatramo da će se na ovaj način efikasnije organizovati proces usklađivanja našeg domaćeg zakonodavstva sa evropskim nasleđem tzv. „Akijem“, s jedne strane. Sa druge strane, zato što će se posao, ne samo po određenim oblastima kao što su zaštita životne sredine, klimatske promene itd. efikasnije organizovati, već smatramo da će se na ovaj način unaprediti i poboljšati horizontalna i vertikalna komunikacija, kao i međuinstitucionalna koordinacija određenih institucija, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou.

Smatramo da je formiranje dva nova posebna ministarstva nužno i znači jačanje procesa decentralizacije, jer kao što svi mi znamo i kao što smo toga svesni nema efikasnih evropskih integracija, nema dobrih politika evropskih integracija, ni zaštite životne sredine bez uključivanja što više subjekata aktivnog i odgovornog učešća subjekata kako na centralnom tako i na lokalnom nivou. Smatramo da temelj javnih politika čine lokalne politike.

Obrazovanje ova dva nova posebna ministarstva će doprineti jačanju administrativnih kapaciteta, jer smatramo da je dobro ustrojena i obrazovana administracija na nacionalnom i lokalnom nivou uslov, imperativ za dobru realizaciju javnih politika i, konačno, nema pravne države i vladavine prava bez kvalitetne, efikasne i obrazovane javne uprave.

Uz navedene argumente, poslanička grupa SVM - Partija za demokratsko delovanje smatra da obrazovanje posebnog ministarstva za evropske integracije je garancija za nastavak politike nove Vlade.

To predstavlja kontinuitet u jačanju, u unapređivanju, u zaštiti, u promovisanju prava pripadnika nacionalnih manjina. Ovo vidimo posebno kroz realizaciju prioritetnih zadataka, programa i aktivnosti utvrđenih u pregovaračkom Poglavlju 23 i posebno u realizaciji svih oblasti navedenih u tzv. manjinskom akcionom planu, znači, u posebnom akcionom planu vezano za zaštitu prava pripadnika nacionalnih manjina.

Obrazovanje posebnog ministarstva za evropske integracije će pomoći bržem ispunjavanju kriterijuma, nadamo se pristupanja, pridruživanja EU, ali i ono što je za sve nas, koji podržavamo evropske integracije, značajno promociji tema, efikasnijoj promociji tema koje moraju postati sastavni deo kompletnog pravnog okvira, a to su efikasnost, svrsishodnost, jednake mogućnosti, socijalna inkluzija, antidiskriminacija, pa i rodna ravnopravnost i, naravno, ekološka održivost, održivi razvoj.

Sve vreme prateći kontinuitet politika, značaj obrazovanja drugog ministarstva, ministarstva zaštite životne sredine, cenimo kroz stavove utvrđene u uvodnoj izjavi Republike Srbije na međuvladinoj konferenciji o pristupanju EU iz januara 2014. godine gde je zaštita životne sredine prepoznata kao jedna od najzahtevnijih i najsloženijih oblasti, kako po pitanju usklađivanja pravila našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, tako i po pitanju investicija i tehničkih rešenja, a sve u vezi sa dostizanjem evropskih standarda u ovoj oblasti.

Imajući u vidu složenost, kompleksnost ove oblasti, konkretno, pravno nasleđe EU sadrži više od 200 važnih, znači 200 važnih dokumenata koje obuhvataju horizontalno zakonodavstvo koje je regulisano, kao što znamo, kroz pregovaračko Poglavlje 27 - zaštita životne sredine i klimatske promene. Jasno je svima nama da pred budućim ministarstvom zaštite životne sredine stoje izuzetno važni i teški zadaci, ozbiljni, ali bih podsetila sada i na prethodne korake da svi mi zajedno moramo da radimo na podizanju svesti o značaju životne sredine i klimatskim promenama, da se sve ove teme integrišu u sve druge sektore, zapravo u sve oblasti života koliko je moguće.

Podsetila bih i da je u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u pristupanju EU, poslednji je objavljen u novembru 2016. godine, ocenjeno da je Srbija postigla izvestan nivo usklađenosti u ovoj oblasti, znači, ako pričamo o zaštiti životne sredine, da je, konkretno, formiran Nacionalni savet za klimatske promene, da je od početka ove godine, od prvog januara 2017, počeo da funkcioniše Zeleni fond koji je osnovan kao budžetski fond. Ima još dosta toga da se uradi. U narednom periodu, na primer, treba izraditi Strategiju za klimatske promene koja će biti u skladu sa okvirom EU za period do 2030. godine za klimatsku i energetsku politiku i dobro integrisana u sve relevantne sektore.

Veliki problem Srbije, nažalost, naravno, predstavlja nedostatak odgovarajućih projekata iz ove oblasti koji bi omogućili da se što efikasnije iskoriste sredstva EU.

Shodno ocenama Evropske komisije, Srbija je zaista transponovala više od 98% direktiva EU u domaće zakonodavstvo, ali je izuzetno veliki problem njihova primena u praksi, primena ove regulative, znači, implementacija najteža na lokalnom nivou, u lokalnim zajednicama. . Takva je situacija, možemo da kažemo i poražavajuće, trenutno smo u mogućnosti, znači, za životnu sredinu, troši se tek 0,9% bruto društvenog proizvoda, a planirano je da do 2021. godine ulaganja u ovu oblast dostignu i tri posto bruto društvenog proizvoda.

Za dostizanje ovih ulaganja za zaštitu životne sredine do 3% bruto društvenog proizvoda Republike Srbije, potrebno je da do 2019. godine za prevođenje industrije na održivu proizvodnju, izgradnju infrastrukture, kao i za rešavanje otpada i otpadnih voda da se obezbedi blizu 11 milijardi evra.

Kao što sam naglasila, nisam nameravala da se u svom izlaganju bavim radom Vlade ili očekivanjima od buduće Vlade, to će naša poslanička grupa, odnosno šef poslaničke grupe učiniti sledeće nedelje, a predložene izmene i dopune zakona podržavamo i u danu za glasanje glasaćemo za. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM-PDD, govoriću o dva dokumenta koja se nalaze na dnevnom redu, najpre o Predlogu odluke o Nacionalnom programu javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine.

Donošenje ovog Nacionalnog programa javne železničke infrastrukture je izuzetno i sa njim se ne vrši zapravo usklađivanje sa propisima EU, već konkretno usklađivanje sa direktivom Evropskog parlamenta i Saveta o uspostavljanju jedinstvenog evropskog železničkog prostora.

Zbog čega smatramo da je donošenje Nacionalnog programa javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine izuzetno značajno? Zato što je ovaj dokument osnovni. NJime se prvi put detaljno utvrđuju prioriteti razvoja, planiranja, izgradnje, rekonstrukcije i održavanja funkcionalne železničke infrastrukture, kao i konkretna visina i izvori, odnosno potencijalni izvori neophodnih potrebnih finansijskih sredstava.

Ovaj dokument predstavlja temeljan pregled trenutnog stanja, detektovanih problema, ali i predloga kako odgovoriti na konkretan problem, a sve u cilju unapređenja železničkog transporta.

Ovaj osnovni dokument, Nacionalni program, daje smernice za donošenje odluka kako državnim organima, tako i organima lokalne samouprave, odluka koje se tiču unapređenja saobraćajne privredne infrastrukture.

Ono što je takođe značajno, ovo je prvi dokument koji Vlada Republike Srbije predlaže Narodnoj skupštini na usvajanje za poslednjih 25 godina koji daje zaista izuzetno dobar pregled raznih projekata koji su u različitim fazama planiranja i izgradnje.

Za našu poslaničku grupu SVM-PDD izuzetno je značajno da je deo nacionalnog programa, koji pored pregleda projekata koji su zaista u fazi izvođenja radova ili u fazi pripreme za izvođenje radova i za koje postoje potencijalni izvori finansiranja, kao što je na primer deonica Novi Sad-Subotica-granica Mađarske, za koju su u toku aktivnosti vezane za analizu mogućnosti predprojektovanja tehničke dokumentacije finansirane iz IPA 2011. godine, za nas je od izuzetnog značaja i deo koji se odnosi na projekte kojima se planiraju aktivnosti, tek se planiraju aktivnosti na pripremi izrade tehničke dokumentacije i koji projekti u prethodnom periodu, nažalost, nisu bili u vrhu prioriteta i za koje još nije obezbeđen tačan izvor finansiranja.

To su pruge kojima se kompletiraju magistralne pruge, prvenstveno deonica Koridora 10, i koje su od izuzetnog značaja za povezivanja kako upravnih okruga, odnosno tako i geografskih regiona u Srbiji. Spomenuću samo nekoliko. Na primer, projekat rekonstrukcije pruge Pančevo glavna-Zrenjanin-Banatsko Miloševo-Senta-Subotica, pruga izuzetno značajna upravo zbog toga što povezuje privredne centre Pančevo, Zrenjanin, Kikinda i Senta sa evropskim okruženjem preko Koridora 10 i, naravno, stanicama čvorova Beograd i Subotica. Ova pruga je geografski-funkcionalno zapravo paralelna sa Koridorom 10, kroz Srbiju, Beograd-Novi Sad-Subotica-Budimpešta i samim tim predstavlja rezervni pravac u slučaju eventualne rekonstrukcije ili udesa na prugama na Koridoru 10.

Drugi projekat je projekat rekonstrukcije pruge Segedin-granica Mađarske-Horgoš, Subotica-fabrika „Čikerija“-granica Mađarske, znači Baja. Subotica-Horgoš-Segedin kao regionalna pruga povezuje vojvođanske gradove sa južnim delovima, sa gradovima u južnoj Mađarskoj. Ova pruga je trenutno jednokolosečna dužine 27 kilometara na području Republike Srbije i planirano je da se izvrši ova rekonstrukcija na inicijativu Mađarske strane i AP Vojvodine. Ovo nikako nije samo jedan mađarsko-mađarski projekat, već je od izuzetnog značaja za razvoj celog regiona i svih onih sredina i mestašca koja se nalaze na ovoj putanji, a i šire.

Za spomenutu deonicu, odnosno za deo, deonicu pruge Segedin-granica Mađarske-Horgoš-Subotica izrađena je tehnička dokumentacija iz sredstava IPA fondova, sa kofinansiranjem iz budžeta AP Vojvodine i procenjena vrednost investicije za ovu deonicu je oko 46 miliona evra. Plan je da vozovi na ovoj deonici u budućnosti saobraćaju sa 120 kilometara na čas, a za deonicu pruge Subotica-fabrika „Čikerija“-granica Mađarske-Baja data je podrška da se sa Mađarskoj aplicira za kompletiranje tehničke dokumentacije za ovu deonicu pruge dužine 12 kilometara iz sredstava IPA fondova, odnosno programa prekogranične saradnje.

Smatramo da je izuzetno značajan razvoj, to razvijanje regionalne pruge, jer verovatno ćemo se svi složiti da ona doprinosi privrednom, društvenom i regionalnom razvoju, kroz unapređenje pristupačnosti područja kroz koje prolaze ove pruge i radi jednostavnijeg, lakšeg, pouzdanog prevoza između spomenutih regionalnih centara za sve zainteresovane korisnike.

Razvijanje mreže regionalnih pruga je izuzetno značajno i zato što se time doprinosi i samoj bezbednosti saobraćaja, odnosno povećanju kvaliteta železničke infrastrukture, primeni evropskih standarda, izuzetno značajnoj pristupačnosti železničke infrastrukture za sve, zaštiti životne sredine itd.

Na početku svog izlaganja sam spomenula transevropske mreže. Uspostavljanje i razvijanje transevropskih predviđeno je Ugovorom o Evropskoj zajednici. Kroz pregovaračko Poglavlje 21 se preuzimaju pravne tekovine EU i nova infrastrukturna politika EU zapravo definisana Uredbom Evropskog parlamenta i Savet o smernicama za razvoj transevropske saobraćajne mreže, koji je objavljen još u decembru 2013. godine.

Zanimljivo je da novom politikom EU se po prvi put utvrđuje osnovna saobraćajna mreža utemeljena na devet koridora. Opšti cilj EU je da se postupno, postepeno do 2050. godine većina građana i preduzeća tako poveže na te sveobuhvatne mreže da niko ne bude udaljeniji, znači, na dužini koja bi bila veća od 30 minuta. U skladu sa tim ciljem, izuzetno je značajno spomenuti da će se jako uveličati, zapravo utrostručiti fondovi EU, sredstva EU za saobraćajnu infrastrukturu u ovom budžetskom periodu od 2014. do 2020. godine i oni će iznositi 26 milijardi evra u okviru kohezionih instrumenata.

Za našu poslaničku grupu je izuzetno značajna i činjenica da se u nacrtu odluke Nacionalnom programu javne železničke infrastrukture, da je o njemu vođena izuzetno kvalitetna javna rasprava i da su određeni predlozi prihvaćeni, znači, predlozi koji su se pojavili tokom javne rasprave. Spomenula bih samo dva najznačajnija. Jedan je predlog da lokalne samouprave i upravljači putne infrastrukture budu uključeni u aktivnosti unapređenja bezbednosti saobraćaja.

Konkretno pojavio se predlog da lokalne samouprave, na primer Direkcija za izgradnju grada Subotice, budu uključene u nadzor sprovođenja i održavanja putnih pravaca, jer s obzirom da održavanje sufinansiraju lokalne samouprave. Izuzetno značajno, odeljak, znači, spomenula sam da postoje planirani projekti koji još nisu u fazi izrade dokumentacije za koju je nepoznat izvor finansiranja, da su uneti podaci iz međunarodnog IPA projekta za prugu Subotica-Horgoš, tj. unet je projekat Subotica-Čikerija.

Želela bih još vrlo kratko da govorim o planiranim projektima međudržavne bilateralne saradnje u regionu jugoistočne Evrope. Zemlje jugoistočne Evrope su identifikovale potrebu za saradnjom na razvoju železničkog saobraćaja. Jedan od rezultata saradnje je projekat modernizacije pruge Beograd-Budimpešta ili detaljnije Beograd – Novi Sad – Subotica – granica Mađarske – Budimpešta. Predmet projekta je izuzetno značajna modernizacija postojeće, nažalost, jednokolosečne i dotrajale železničke pruge Beograd – Subotica – državna granica – Kelebija, u okviru celovite pruge Beograd-Budimpešta, Koridor 10B, u izuzetno savremenu dvokolosečnu interoperabilnu prugu za mešoviti, kako putnički, tako i teretni saobraćaj i planirana brzina vozova na ovoj deonici bi trebala da dostigne 200 kilometara na čas.

Rekonstrukcija i modernizacija deonice Stara Pazova-Novi Sad, to takođe moramo da naglasimo ovde, je predmet realizacije kredita Vlade Ruske Federacije. Ova navedena deonica je po svim karakteristikama izuzetno najteža, najsloženija po topografskim, geotehničkim, hirotehničkim, prostornim, urbanističkim i ostalim karakteristikama, najteža i najsloženija, ali se očekuje vrlo skoro.

Međunarodni značaj pruge Beograd-Budimpešta, koja predstavlja deo tradicionalnog železničkog tranzitnog koridora za vezu zapadne i centralne Evrope sa Grčkom, Turskom, Bliskim Istokom, je potvrđen panevropskim prioritetnim koridorima i sporazumima. Ovim panevropskim prioritetnim sporazumima i koridorima se definišu planovi i standardi razvoja Trans-evropske železničke mreže, a koje je u vidu zakona Republika Srbija ratifikovala.

Dozvolite mi da u nastavku svog izlaganja se osvrnem na još jedan konkretan sporazum ili statut. Takođe bi ovo izlaganje vezala za evropske integracije, izuzetni značaj jačanja regionalne saradnje. Kao što znamo, Srbija posebnu pažnju pridaje neformalnom postavljenom skupu zapadno balkanska šestorka, takozvanom, i kao što znamo tzv. Berlinski proces je zapravo inicirala nemačka kancelarka Angela Merkel. Moramo spomenuti, vi ste verovatno, gospodine ministre, u svom uvodnom izlaganju pričali o tome da je kao deo Berlinskog procesa, znači, na Samitu u Parizu 4. jula 2016. godine, zapravo prvi rezultat tog samita je bila deklaracija, koja se odnosila na nekoliko tema, od migrantske krize preko borbe protiv terorizma, ali izuzetno značajne evropske perspektive celog zapadnog Balkana, ekonomske saradnje u celom regionu, poboljšanja poslovne klime, napredak u povezivanju oblasti transporta i energetike i ono o čemu danas ovde razgovaramo, između ostalog, saradnja mladih i bolja mobilnost, rast zaposlenosti i pomirenje.

Izuzetno je značajno potpisivanje sporazuma o uspostavljanju regionalne kancelarije za saradnju mladih od strane premijera učesnika tzv. zapadno balkanske šestorke, i to je konkretno dostignuće Samita od prošlog jula.

Kao što znamo, agenda povezivanja je jedan od ključnih stubova berlinskog procesa, međusobne saradnje, kako u regionu, kao i saradnje sa EU. Zapravo, suština ovog sporazuma, koji je konačno na dnevnom redu Narodne skupštine, sa njim se želi postići što veća mobilnost, raznolikost, promovisati demokratske vrednosti, aktivno građansko učešće i interkulturalno obrazovanje mladih. Predlog zakona zapravo predlaže osnivanje, odnosno osniva se regionalna kancelarija za saradnju mladih. Znamo da je dogovoreno sedište u Tirani. Izuzetno je značajno da ona podržava regionalnu razmenu koja je izuzetno bitna između mladih ljudi iz celog regiona, njihovu saradnju, ali i institucija koje se bave konkretno pitanjima mladih i obezbeđuje se implementacija zajedničkih programa sa fokusom na mlade.

Kao što ste vi izjavili, gospodine ministre, ovo telo je izuzetno značajno za mlade u regionu, jer ono zapravo predstavlja jednu platformu za njihovu saradnju i kreiranje zajedničkih programa. Koliko smo shvatili, svakako pozdravljamo, da je ona zamišljena kao jedna regionalna kancelarija za razmenu znanja i iskustva mladih, a cilj je da se odgovori kako na njihove potrebe, tako da se i neko njihovo znanje i iskustvo unapređuje, da se oni svakako usavršavaju i napreduju u budućnosti. Verujemo da će kroz direktne susrete oni zaista dovoljno naučiti jedni o drugima i da će doprineti boljem razumevanju i međusobnom razumevanju u regionu.

Iako se mladi u regionu razlikuju među sobom, zapravo se svi oni suočavaju sa vrlo sličnim, ako ne identičnim problemima, naravno, samo ako pričamo o regionu, a tako i u Evropi, jedan od najvećih je nezaposlenost, velika nezaposlenost među mladima, korupcija i odliv mozgova. Upravo zbog toga je ova njihova razmena, među ovim zemljama, izuzetno značajna, i problem mobilnosti, oni se najviše žale na prepreke u mobilnosti, a u vidu nepriznavanja diploma u raznim… Znači, jedna zemlja ne priznaje diplome druge i to otežava mobilnost. Nadamo se da će ovaj sporazum to olakšati.

Ne želim da pričam o detaljima, ali svi smo upoznati o finansiranju, funkcionisanju, zapravo kako je ona zamišljena, ali verujem da je dosadašnja praksa pokazala da mobilnost mladih, njihova saradnja zaista doprinosi boljem razumevanju u regionu i da će etničke i verske predrasude i stereotipi u zemljama regiona, zahvaljujući ovom projektu, nestati.

Za sam kraj, poslanika grupa Savez vojvođanskih Mađara i Partija za demokratsko delovanje će u danu za glasanje podržati sve predloge koji se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljuje.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara – Partija za demokratsko delovanje, baziraću se najviše na temu vantelesne oplodnje.

Krenula bih od toga čega smo svi svesni, da problem nedovoljnog rađanja dece koji je zapravo ispod neophodne proste reprodukcije je ogroman problem, sa kojim se svi mi suočavamo i u okviru toga je pitanje neplodnosti nešto čime zaista treba svi mi da se bavimo.

Podsetila bih sve nas, uvaženi gospodine ministre, vi ste bili prisutni 26. oktobra, poslednjeg četvrtka u mesecu, kada smo ovde postavljali poslanička pitanja i ja sam postavila konkretno pitanje, vezano za uslove za vantelesnu oplodnju, za Pravilnik Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, koji je tada, odnosno za 2016. godinu, glasio tako da je uslov za učestvovanje u ovoj proceduri što se tiče godina života bio 40 i tada smo kazali na to da ne bi bilo loše da se to produži, možda na 42.

Izuzetno mi je zadovoljstvo što je važeći Pravilnik za ovu godinu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, znači za 2017. godinu, takav da je uslov za godine života 42 u momentu započinjanja postupka vantelesne oplodnje. Znači, uspeli smo malo to da produžimo i nadam se da ćemo uz zajedničku saradnju uspeti da još mnogo nejasnoća razjasnimo ili ti da pomognemo svim tim parovima koji se suočavaju sa tim problemom.

Nažalost, istraživanja statistike pokazuju da se u Srbiji skoro 400 hiljada parova suočava sa ovim problemom. Sterilitet nije nešto što je urođeno i možda da se desi bilo kome, može da se desi čak i onima koji već imaju jedno dete i to je drugi problem o kojem bi sada u okviru ove rasprave o Predlogu zakona želela da govorim, ali najpre da krenem od toga da je jako bitno što konačno donosimo novi zakon, javna rasprava je završena još početkom prošle godine i što se mnoge nedoumice koje su u trenutno važećem zakonu od 2009. godine sada razjašnjavaju. Jako puno stvari je urađeno.

Želela bih najpre možda da pričam o tome. Kao što znamo od 2006. godine Republički fond za zdravstveno osiguranje finansira program biomedicinski potpomognuta oplodnja. Kao što sam već spomenula, postoje razni uslovi, kao što su godine života i ko zapravo može da učestvuje u tom programu. Osnovni uslov je da su to žene koje imaju neplodnost i pored odgovarajućeg lečenja, žene koje nisu rađale ili nemaju dece.

Dugi niz godina je Republički fond za zdravstvenog osiguranje finansirao dva pokušaja za vantelesnu oplodnju. Jako je dobro što od sredine 2016. godine se finansira i treći pokušaj jer opet statistike pokazuju da je nažalost retko uspešan prvi, da su mnogo uspešniji drugi i treći pokušaj jer ovo je jedna promena koju takođe svakako podržavamo i pozdravljamo.

Opšte je poznato da trenutno dozvolu za obavljanje postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje po ovom važećem zakonu ima 18 ovlašćenih zdravstvenih ustanova i to pet državnih i 13 privatnih. Vi ste tada govorili o tome zašto i sada prilikom donošenja novog zakona je važno uključiti privatnu praksu, da bi se što veći broj parova korisnika mogao uključiti u ovaj program.

Ja sam izvukla podatke da je od 2010. godine od kada postoji Uprava za biomedicinu do 2015. godine kada su ove zdravstvene ustanove izvršile 22 hiljade postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje državne upola manje 7.300 a privatne 14.600 i da je po statistikama procenat uspešnosti bio od 25 do 30%, što mnogi kažu da nije loša brojka, ali svi mi treba da radimo na tome da taj procenat uspešnosti bude što veći.

Kao što sam već u samom uvodu naglasila, želela bih da pričam i o drugim problemima. Jako je dobro što RFZO finansira tri pokušaja vantelesne oplodnje, što smo došli do toga da one žene koje učestvuju u ovom programu, znači da je broj godina promenjen sa 40 na 42, ne bi bilo loše da se to produži možda i do 45 u narednim godinama i u nekoj bliskoj budućnosti.

Volela bih da otvorim pitanje i muškog steriliteta, o kome se malo razgovara, i o onim parovima gde žena ima sekundarni sterilitet, ima recimo jedno dete, a želela bih još i iz nekih razloga ne može prirodnim putem da dođe do začeća. Dozvolite mi da u ovom slučaju konkretno spomenem razne programe lokalnih samouprava, odnosno AP Vojvodine, ne samo zato što sam inače iz Zrenjanina, ali moram da naglasim da je grad Zrenjanin prvi put još 2014. godine doneo odluku i od 2014. godine za svaku godinu se donosi novi pravilnik o kriterijumima za ostvarivanje prava na finansijsku pomoć za vantelesnu oplodnju u gradu Zrenjaninu. Negde početkom aprila je donet novi pravilnik za 2017. godinu.

Grad Zrenjanin je upravo mislio na ovu kategoriju, ne bi bilo loše, znam da su finansijske mogućnosti raznih lokalnih samouprava različite, ali upravo je jedan od uslova da u ovom programu mogu da učestvuju oni parovi koji ne ispunjavaju uslove koje postavlja RFZO. Ovde se konkretno misli i na muški sterilitet i na sekundarni sterilitet, znači oni parovi koji već imaju recimo jedno dete, najmanje jedno dete. Ono što je izuzetno dobro je što je grad Zrenjanin već tada postavio granicu godinu života na 45.

Naravno, moramo otvoreno razgovarati o tome da i ovde postoje poteškoće, a poteškoće su u tome da se sufinansira, znači da je maksimalan iznos koji mogu da izdvoje 200.000 dinara, ne bi bilo loše da to bude veći iznos i da oni mogu da plaćaju samo jedan pokušaj vantelesne oplodnje, za sada, i ukoliko taj nije uspešan onda ti parovi nemaju kome ponovo da se obrate, jer RFZO ne mogu zato što ne odgovaraju tim uslovima.

Kao što sam spomenula, AP Vojvodina takođe ima svoj program sufinansiranja troškova za biomedicinski potpomognutu oplodnju, AP Vojvodina takođe sufinansiranje oko 200.000 jednokratno. Ovo je regulisano pokrajinskom skupštinskom odlukom o pravu na sufinansiranje troškova za biomedicinski potpomognuto oplođenje i ponovo za drugo, treće i svako naredno dete, što znači da je ovde uslov da kada par ili samo neko, da li žena ili muškarac, ima svoje dete. Meni je nekoliko ljudi koji se suočavaju sa ovim problemom tražilo i reklo da je nejasno, tražila sam pojašnjenje iz pokrajine, čak su nekima rekli da ipak ne mogu da učestvuju u ovome, jer je prvo dete začeto prirodnim putem. Mislim da nekako treba da razjasnimo ove pravilnike, da jednostavno ljudima na terenu bude jasno na šta imaju pravo, a na šta ne. Konačan odgovor koji sam ja dobila i koji sam prosledila, nezavisno od toga da li je prvo dete začeto vantelesnom oplodnjom ili prirodnim putem, oni ipak mogu da učestvuju u ovom programu, što je za svaku pohvalu, da ne bi bilo diskriminacije na više nivoa.

Svi ćemo se složiti oko toga, da se sada vratimo malo na konkretne odredbe Predloga zakona o kojem danas raspravljamo, svi ćemo se složiti da je suština, cilj donošenja ovog zakona zapravo da povećamo broj obavljenih postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje i da oni budu što uspešniji, povećanje procenata uspešnosti ovih postupaka. Zbog toga je izuzetno značajno to o čemu ste vi, gospodine ministre, pričali, da nam ovaj novi zakon donosi i novinu u formi banke reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona. Znamo da je u važećem zakonu takođe bilo utvrđeno postojanje, odnosno mogućnost postojanja banke reproduktivnih ćelija i tkiva, ali zbog nejasnoće, nedovoljno propisivanja uslova, odnosno koje delatnosti zapravo treba da obavlja to nikada nije zaživelo, odnosno bilo je nemoguće osnovati to, a bilo bi izuzetno značajno da postoji banka jajnih ćelija.

Ponovo se postavlja pitanje, zapravo to košta i to bi bila velika ušteda kada bi se to isto finansiralo iz RFZO, nadam se da će to tako biti, kao što bi se narodski reklo – čuvanje o državom trošku, jer bi naravno olakšalo proceduru za sve. Takođe je značajno, vi ste o tome pričali, ne želim da se ponavljam, verovatno je prethodnih nekoliko govornika pričalo o tome, da kao što je i ranije bilo, znači po trenutno važećem zakonu prema ovom postupku biomedicinski potpomognute oplodnje mogu da učestvuju parovi poslovno sposobni muškarac i žena koji su vanbračni partneri ili supružnici, znači žive u braku, može da učestvuje i žena koja je sama i koja je sposobna da bude majka, da vrši roditeljsku dužnost.

Naglasila bih, mislim da o tome niko nije govorio, da je dobro što je konačno izbrisana ona odredba prema kojoj je u ovaj postupak zabranjeno uključiti ženu koja po godinama života i opštem zdravstvenom stanju nije sposobna da rađa, šta god to značilo, odnosno koja je u starosnoj dobi koja nije primerena za rađanje. Vremena se menjaju, sada ću ponovo spomenuti to o čemu sam govorila. Neka evropska praksa, evropska statistika je takva da bi trebalo razmišljati o brojci 45. Znam da nikada nema dovoljno para, ali je i po određenim lekarima, stručnjacima, ja to nisam, ali sam se zaista raspitivala, do 45 godina, i po zdravlje žene, i po zdravlje deteta trebalo bi ženama dozvoliti da se ostvare kao majke ukoliko to žele.

Svi smo svesni toga da je kod nas, u Srbiji novac najveći problem i upravo zbog toga sam detaljno pričala o mogućnostima RFZO, odnosno o državnom trošku koje su mogućnosti koje nude lokalne samouprave, konkretno sam pričala o Zrenjaninu, ali postoji jako puno primera i tu su uslovi vrlo različiti, čak i iznos novca koji se daje, ali bi bilo dobro da se nekako pomogne tim lokalnim samoupravama u vidu gde mogu još da konkurišu, kako da dođu do novca ukoliko imaju ideja, kako bi mogli da prošire program na što širi sloj parova koji na drugačiji način ne mogu da dođu do potomstva, na radost svih nas, pa i budućih roditelja.

Govorila sam o tome i u oktobru i sada bih želela da naglasim da, kao što je opšte poznato, zemlje sa najvećom stopom prirodnog priraštaja su skandinavske zemlje i postoji niz političkih, socijalnih i ostalih razloga zašto je to tako. Najjednostavnije se to objašnjava time da su to jednostavno društveno odgovorna društva, institucionalizovane solidarnosti gde se ljudska i manjinska prava poštuju, gde ne postoje veće socijalne nejednakosti, gde je socijalna i zdravstvena zaštita pristupačna svima. Nadam se da će u bliskoj budućnosti uz zajedničke napore Ministarstva svi koji imaju bilo kakav problem, koji se suočavaju sa sterilitetom u Srbiji, ukoliko to požele, moći da postanu roditelji, neće morati da dignu kredit da bi se ostvarili kao roditelji, neće morati da odu na neke druge klinike koje jako puno koštaju, već će to moći da urade u Srbiji.

U međuvremenu sam se setila, pošto sam spomenula nekoliko zdravstvenih ustanova, znači 18 ovlašćenih, da je izuzetno značajno, da se ponovo malo vratim na Zrenjanin, da u Zrenjaninu nije uslovljeno da taj par mora u određenoj klinici da radi ovaj postupak, već mogu sami da biraju, što je isto tako i sa RFZO, što je jako značajno, jer to verovatno na neki psihološki način doprinosi uspešnosti postupka.

Dozvolite mi da preostalo vreme ovlašćenog predstavnika poslanike grupe Saveza vojvođanskih Mađara-Partija za demokratsko delovanje, vrlo kratko, govorim o drugom Predlogu zakona koji se nalazi pred nama. Ne bih pošto ste i vi izneli nove predloge novina. Neću dugo, samo bih želela da ukažem na konkretan problem koji se ovde otvorio. Volela bih kada bi vi to razjasnili ili kada bi bar Vlada Republike Srbije, pa možda i na predlog AP, još jednom razmislila o tom problemu.

Znači, po trenutno važećem zakonu organizacija transfuziološke delatnosti je određena tako da postoji kao što znamo Institut za transfuziju krvi Srbije, Zavod za transfuziju krvi Vojvodine i Zavod za transfuziju krvi Niš i 44 službi za transfuziju krvi pri opštim bolnicama, zdravstvenim centrima, kliničko-bolničkim centrima i bolničke banke krvi pri bolnicama, institutima i klinikama, njih 76. Kao što je ovde rečeno važeći zakon uređuje samo jedan deo transfuzijske medicine i to pripremu krvi i komponenata krvi, dok oblast kliničke transfuzije koja podrazumeva delatnost čuvanja i izdavanja krvi, komponenata krvi za terapijsku pripremu nije uopšte bio predmet važećeg zakona. Zbog ove loše organizacione strukture dovelo je do velikog broja zakonom definisanih službi, ne mogu jednostavno da obavljaju delatnost, toga smo u potpunosti jasni, jer nemaju adekvatan prostor ili adekvatnu opremu, itd.

Međutim, ono što je za nas ostalo nejasno i mi smo razmišljali kao poslanička grupa da podnesemo amandman na ovaj Predlog zakona, onda smo shvatili da to nije u ovom konkretnom predlogu deo zakona, je zapravo broj ovlašćenih transfuzijskih ustanova o kojima ovde danas razgovaramo prema ovom zakonu. On se određuje planom mreže zdravstvenih ustanova koji donosi Vlada u cilju osiguranja dostupnosti krvi i komponenata krvi.

Mi bi, verovatno ste upoznati sa problemom, predložili da Opšta bolnica Subotica u okviru koje služba za transfuziju krvi da ipak ukoliko je to moguće, planom mreže ustanova koje će doneti Vlada u roku od godinu dana od primene ovog zakona, pošto je osnivač AP Vojvodina. Znači, može i na predlog osnivača, ipak Opšta bolnica Subotica, sa velikom tradicijom, znači, njihova služba bude određena kao ovlašćena transfuzijska ustanova.

Koliko smo mi videli, znači, ovde nije moglo da se interveniše amandmanom, jer to nije deo ovog predloga, ali kada Vlada bude donosila plan mreže zdravstvenih ustanova, molimo vas da još jednom razmotrite ovu problematiku.

Želela bih da naglasim da je u Subotici velika tradicija davanja krvi još od 1953. godine. Prema statistikama godišnje oko 5000 ljudi su redovni davaoci krvi. Još ako dodamo povremene koji ne daju krv često, ali povremeno, desi se da u Subotici, na teritoriji Subotice godišnje ima nege skoro osam, devet pa i do deset hiljada dobrovoljnih davalaca krvi.

Važno je napomenuti, što se tiče Opšte bolnice u Subotici, tamo su zalihe krvi stabilne i dovoljne. Znam da mora da se razmišlja u globalu, ali sam želela da naglasim i jedan pozitivan primer i da vas zamolim da još jednom razmislite o ovoj problematici. U danu za glasanje poslanici poslaničke grupe SVM Partije za demokratsko delovanje će podržati ove predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, predsedništvo, gospođo ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SVM-PDD iznesem naše viđenje o nekoliko zakona. Nemamo dovoljno vremena da pričamo o svima, a ja ću se najpre bazirati na izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima.
Ovaj zakon je donet 2011. godine i dobro definiše razne komunalne delatnosti, kao komunalne usluge radi zadovoljenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica. Ono što je značajno da jedinica lokalne samouprave ima tu obavezu da obezbedi odgovarajući kvalitet, obim, dostupnost i kontinuitet, kao i nadzor.
Osnovni problem zbog koga smo sada došli do izmene i dopune ovog zakona je neusklađenost sa određenim sektorskim zakonima koji regulišu aspekte obavljanja raznih komunalnih delatnosti. Mi svakako podržavamo napore za poboljšanje efikasnosti kvaliteta obavljanja komunalnih usluga. Ono što je najznačajnije i naš šta ću se najviše bazirati je zapravo konkurencija, uvođenje konkurentnosti vršilaca komunalnih delatnosti, što podrazumeva obavezu jedinice lokalne samouprave da podstiče i održava nadmetanje za pristup vršenju određenih komunalnih delatnosti. Ono što uvek treba da imamo na prvom mestu u vidu, je zaštita prava korisnika komunalnih proizvoda i usluga, odnosno zaštita potrošača.
Naravno, i kod sledećeg zakona kada budemo govorila o stanovanju, ta socijalna kategorija koja se i ovde spominje. Znači, obezbeđenje i zaštita prava na komunalni proizvod i uslugu onima kategorijama stanovništva koje na žalost ne mogu da finansijski prate usklađivanje cena u komunalnom sektoru sa ekonomskim parametrima i uvođenjem subvencija.
Ono što je značajno, što je tokom javne rasprave o ovom predlogu zakona su usvojene određene primedbe. Ono što je najznačajnije da je tačno definisano koje su to komunalne delatnosti od opšteg interesa, od opšteg ekonomskog interesa i bliže su definisane određene komunalne delatnosti, kao što su gradski i prigradski prevoz putnika. Ono o čemu ću ja govoriti zbog problema u Subotici je upravljanje grobljima i sahranjivanje, pogrebna delatnost, upravljanje javnim parkiralištima, upravljanje pijacama, dimnjačarske usluge i tako dalje.
Tačno je definisano, odnosno prihvaćene su primedbe vezano za poveravanje komunalnih delatnosti. Opšte je poznato da je u Subotici bio veliki problem privatnika koji su sakupili ogroman broj potpisa i protestvovali ispred Gradske kuće. Naime, problem je bio što se trenutno važećim zakonom je propisano da komunalnu delatnost upravljanja grobljima mogu obavljati isključivo javna preduzeća i privredna društva kojima je većinski vlasnik od najmanje 51% Republika Srbija ili jedinica lokalne samouprave i na ovaj način na taj način je zapravo dat monopol javnim preduzećima i to je bio ozbiljan problem za ove privatnike, pošto su oni bili jednostavno onemogućeni da kao privredni subjekti posluju u okviru ove oblasti.
Privatni pogrebnici nisu uopšte mogli da se bave komunalnom delatnošću, upravljanje grobljima i pogrebne usluge. Međutim, ono što je dobro, što je sada u ovom predlogu, sada se komunalna delatnost upravljanja grobljima i pogrebne usluge deli na upravljanje grobljima i sahranjivanje i pogrebnu delatnost i na ovaj način, ovim razdvajanjem, pogrebne usluge su potpuno liberalno u određenoj nadležnosti, kako za javni, tako i za privatni sektor, što je izuzetno značajno.
Jedini ključni uslov da neko može da se bavi ovim aktivnostima je tržišni princip, odnosno princip slobodne konkurencije. Znači, ti privatnici i privredna društva treba da ispunjavaju određene zakonom i podzakonskim aktima propisane kriterijume.
Mi svakako pozdravljamo što se na ovaj način prevazilazi jedan veliki problem i rešava. Još jednom ću spomenuti da je najveći problem slučaj Subotice i pozdravljamo ovu odluku i rešenje ovog problema.
Nadalje, kada pričamo o komunalnim delatnostima, o ovom zakonu, tokom inspekcijskog nadzora u 90% jedinica lokalne samouprave je prepoznata neusklađenost odredbi ovog zakona sa onim što se dešava na terenu, odnosno ko može obavljati određene komunalne delatnosti. Skoro sve lokalne samouprave imaju osnovana javna komunalna preduzeća, kojima je povereno obavljanje komunalnih delatnosti, snabdevanje vodom za piće, prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda. Ono što je problem u 90% slučajeva, javna komunalna preduzeća, delatnost snabdevanja vodom za piće, zapravo, obavljaju u užem gradskom jezgru, opštinskom jezgru. Dok u okolnim naseljenim mestima, tamo gde postoji izgrađena vodovodna mreža, vodovodnom mrežom ne upravljaju javna komunalna preduzeća, već mesne zajednice, grupe građana, vodne zadruge itd, što je u suprotnosti sa ovim zakonom.
Pokušala sam da dođem do odgovora, tumačeći odredbe, koliko vremena je zapravo dato mesnim zajednicama, odnosno jedinicama lokalnih samouprava da isprave ovo. Koliko sam ja shvatila, do nekih devet meseci, znači donošenje podzakonskih akata, tri plus šest, otprilike za devet meseci ova neusklađenost, odnosno pošto je ovo protiv zakonito, mora da se reši.
Ono o čemu ste vi gospođo ministar govorili i što svakako pozdravljamo jeste da je ovaj predlog zakona utvrdio obavezu jedinice lokalne samouprave da prilikom određivanja načina obavljanja komunalne delatnosti, kontinuirano, stalno pitaju građane, odnosno traže izjašnjavanje građana, korisnika komunalnih usluga koliko su zadovoljni kvalitetom pružanja usluga od strane vršioca komunalne delatnosti, što je svakako dobro. Ono što zakon predviđa, ukoliko odgovori građana budu negativni, odnosno ako se vidi da je većina nezadovoljna kvalitetom usluga, jedinice lokalne samouprave mogu da pokrenu postupak preispitivanja rada vršioca komunalne delatnosti, da mu naloži da otkloni određene nedostatke i u krajnjem slučaju može se raskinuti ugovor o poveravanju obavljanja delatnosti.
Što se tiče ovog zakona, vrlo kratko, sumirala bih da SVM i partija za demokratsko delovanje svakako podržavaju ovaj predlog, jer podržavamo napore u obezbeđivanju kvalitetnog, trajnog i dostupnog komunalnog servisa za sve građane.
U preostalom vremenu ću se još fokusirati na dva predloga zakona. Najpre na Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Vi ste u svom uvodnom obraćanju rekli da je ovo zapravo neophodno posle, ja bih rekla, dve decenije , 20 godina da konačno pravno regulišemo ovu oblast, zapravo spojimo Zakon o stanovanju, Zakon o održavanju stambenih zgrada i da se fokusiramo da detaljnije opišemo šta je socijalno stanovanje i da rešimo još neka pitanja.
Prethodni govornik, a i vi ste dosta govorili o ovom zakonu, ja ne bih ponavljala te elemente, ali ono što je svakako značajno, ja živim u jednoj zgradi, kao i mnogi od nas i znam da je teško okupiti komšije, ali ono što mislim da je glavna poruka građanima, a ono što se već dešava na terenu, bez obzira što nije postojao ovaj zakon, je da zaista svaka stambena jedinica treba da se registruje, da ima svoj PIB, matični broj, tekući račun, da je to najčistije, najpametnije. Mislim, i do sada su mnogi to uradili, a sada ovaj zakon nalaže da svi to moraju da rade i da budu u registru koji vodi opština na čijoj teritoriji se nalazi stambena zajednica.
Nadam se, nisam se previše bazirala, vi ste sada detaljno odgovorili na profesionalnog upravnika, da će doći do toga da taj koji je ranije bio predsednik kućnog saveta ili Skupštine stanara da će preuzeti obaveze upravnika i da će zaista građani uvideti, bez obzira, ne želim sada da pričam o tome koliko smo neodgovorni, koliko plaćamo sve ostale račune, a nekada nam je teško da platimo 200, 300 dinara mesečno za održavanje zgrada i zajedničkih prostorija, da će građani uvideti koliko je to značajno i da će komšije moći zajedno da se dogovore šta je najbitnije za tu njihovu stambenu zgradu, odnosno za zemljište na kome se nalazi.
Izuzetno je dobro što ovaj predlog zakona unapređuje organizovanje upravljanja zgradama. Kao što sam rekla, našla sam da će vođenje jedinstvene evidencije biti u Republičkom geodetskom zavodu. Znači, značajna je obaveza postavljanja upravnika. Naravno, postoji mogućnost, za one koji ne mogu da se dogovore, postavljanja profesionalnog upravnika, ali posle donošenja podzakonskih akata ćemo videti pod kojim uslovima on treba da odgovara i kako da dođe do licence.
Govorili ste i o socijalnom stanovanju, odnosno o stambenoj podršci koja je izuzetno značajna i jako dobro regulisana u ovom predlogu. Znači, konkretno je opisan pojam stambene podrške, osnovni principi, korisnici stambene podrške, vidovi stambene podrške koji mogu biti, kako zakup stana, kupovina, drugi način sticanja prava svojine nad stanom ili porodičnom kućom, odnosno unapređenje uslova stanovanja, izuzetno značajna pomoć za ozakonjenje stana ili porodične kuće i stambeno zbrinjavanje, postupak dodele stambene podrške i način ostvarivanja.
Ono što svakako moram kao žena da pozdravim jeste da određene odredbe regulišu stambeno zbrinjavanje žrtava porodičnog nasilja, odnosno žrtve nasilja u partnerskim odnosima, što je zapravo rezultat usklađivanja ovog zakona sa Istambulskom konvencijom, što je svakako izuzetno značajno, kao i mogućnost davanja stana u javnoj svojini u zakup, pod uslovima neprofitnog zakupa na najviše pet godina ili subvencionisanja zakupnine stana itd.
Ono o čemu smo malo govorili, a opšte je poznato da ima jako puno amandmana na ovaj predlog zakona, jer ima jako puno primedbi, je taj famozni član 153. o kome ste vi ranije govorili. Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisuje da izabrana, postavljena i zaposlena lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini, odnosno funkcioneri imaju pravo na kupovinu stana u javnoj svojini, otkup, koji koriste po osnovu ugovora o zakupu na određeno vreme, koji su dobili na korišćenje na osnovu uredbe o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika državne svojine. Dalje je utvrđeno da kupoprodajnu cenu tog stana određuje jedinica lokalne samouprave u visini tržišne vrednosti stana na način kako se utvrđuje vrednost nepokretnosti u postupku utvrđivanja poreza na imovinu nepokretnosti.
Dakle, suština je da Predlog zakona ne omogući nikome, a najmanje funkcionerima, državnim funkcionerima da dođu do stana na bilo koji drugi način, osim po zakonu, ali pošto se u medijima spekulisalo i vi ste davali određene izjave da će postojati amandman Vlade, da li će ovaj član da se briše, da li ostaje u zakonu, ne bi bilo loše da i ovo pitanje sada razjasnite ukoliko je to moguće.
I zaista, preostalih nekoliko minuta, ću se truditi da još malo govorim o Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, odnosno predloženim izmenama i dopunama ovog zakona. Kao što ste vi naglasili, ovaj zakon smo doneli pre pet godina, znači 2011. godine, bile su sitne izmene, sada su malo ozbiljnije, neophodno je za unapređenje pojedinih odredaba ovog zakona i za uvođenje bolje kontrole finansijskih uticaja, kao i famozno usklađivanje sa međunarodnim standardima i najboljom međunarodnom praksom. Još uvek ovaj predlog nije u potpunosti usaglašen sa direktivama EU, zbog toga što je rok za potpuno usklađivanje negde kraj sledeće godine.
Naravno, mi smo i tada govorili o ovom zakonu, i pozdravili ga, glasali za njegovo donošenje 2011. godine, i pošto je to zakon koji obezbeđuje pravni osnov za uspostavljanje partnerstva između javnog sektora sa jedne strane i privatnog sa druge, a osnovni cilj je zadovoljenje potreba stanovništva. Zapravo je zahtevan kvalitet i standard usluga i radova u interesu javnosti, korisnika usluga, adekvatno obezbeđenje interesa javnog partnera, i ovaj zakon je, kao što ste vi naglasili, opšte poznato, prvo nastao zbog potrebe za izgradnju nove infrastrukture, ulaganjem dobra u opštoj upotrebi, kao i pružanjem usluga od opšteg interesa. Jedan od osnovnih razloga zašto je bilo potrebno doneti ovaj zakon je porast tražnje za privatnim izvorima finansiranja ovih navedenih projekata.
Tri osnovna cilja su dakle, izgradnja javne infrastrukture i pružanje usluga u javnom interesu, obezbeđivanje kvalitetnih usluga od javnog značaja, kao i privlačenje domaćih i stranih privatnih investitora i banaka za finansiranje, sufinansiranje, i vođenje projekata od opšteg interesa. Međutim, ono što se desilo proteklih pet godina, od donošenja ovog zakona, dosadašnjih izmena, da smo uvideli da dosadašnja praksa u primeni ovog zakona pokazala da institut javno-privatnog partnerstva nije dovoljno iskorišćen, ne koristi se dovoljno, iako ima niz prednosti. Od kada je usvojen, znači za proteklih pet godina, realizovani su projekti u oblasti gradsko, prigradskog prevoza putnika, javne rasvete, sakupljanje komunalnog otpada, proizvodnja toplotne električne energije upotrebom obnovljivih izvora energije i slično. Jednostavno, zaista, dobro je što mi sada donosimo malo veće izmene i dopune, konkretizuju se ciljevi zaštita budžeta, kako republičkog, tako i lokalnog, tako i privlačenje privatnih investicija, jer zaista kroz model javno-privatnog partnerstva se smanjuju troškovi rada, jer privatnih preuzima deo zaposlenih i ukupne troškove za te zaposlene na osnovu dobijenih koncesija, smanjuju se troškovi rada javnog sektora.
Kroz javno-privatno partnerstvo teži da privuče dodatne resurse i da u rasponu od, recimo, 5 do 50 godina ima garantovanu uslugu za građane privatni partner za određenu naknadu pruža mnogo efikasnije i ekonomičnije ovu vrstu usluga. Izmene i dopune omogućavaju da javno-privatno partnerstvo sa elementima koncesije, da u tome mogu da učestvuju javna tela, mislim da je ovo najznačajnija izmena, znači opštine, javna preduzeća, gradovi i drugo.
Ono što takođe moram da naglasim da je zapravo donošenje izmena i dopuna Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama predviđeno, u Akcionom planu za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, koje je doneta za period od 2013. do 2018. godine, kao i Akcionom planu za poglavlje 23 pregovora sa EU. Jedan od proklamovanih ciljeva Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana, odnosno prilikom utvrđivanja Akcionog plana za poglavlje 23, poseban deo koji se odnosi na borbu protiv korupcije, jeste otklanjanje rizika korupcije iz propisa koju uređuju upravo ovu oblast, oblast javno-privatnog partnerstva i njihova dosledna primena.
Kao što je poznato Izveštaj Evropske komisije tzv. „progres riportu“ o napretku Srbije u procesima evropskih integracija, Strategija proširenja za 2016. godinu je naglašeno da je korupcija još uvek jedan od najvećih problema rasprostranjena. Ozbiljan problem, široko rasprostranjen, u mnogim razno-raznim oblastima, u oblasti borbe protiv korupcije, još uvek nisu ostvarene ni prošlogodišnje preporuke Evropske komisije. Slabi su napreci, skoro da nema napretka u postupcima i presudama protiv korupcije. Antikorupciona strategija, nažalost, još uvek ne donosi očekivane rezultate.
Napori za suzbijanje korupcije tek treba da daju opipljive rezultate i ovo je jedan korak ka tome. Institucionalni mehanizmi, nažalost još uvek ne deluju. S toga smatramo da je zaista neophodno, neophodne su izmene, ali ono što je još značajnije moramo vratiti pažnju na primenu određenih odredbi ovog zakona na adekvatnu implementaciju. Raduje me što ste konkretno spomenuli registar javnih ugovora, jednu od najznačajnijih stavki, jer zaista svi ugovori, i oni koji mogu da se pregledaju, oni koji su javno-privatno partnerstvo, a i ostali. Značajno je uspostavljanje efikasnog nadzora nad izvršenjem ugovornih obaveza privatnog partnera i primeniti antikorupcijske mehanizme iz Zakona o javno-privatnom partnerstvu, ali izmena pravnog položaja i nadležnosti Komisije za javno-privatno partnerstvo.
Da zaključim. I ovaj zakon predviđa bolju kontrolu projekata javno-privatnog partnerstva i usklađivanjem sa međunarodnim standardima i najboljom praksom, s toga ga podržavamo, kao i ostale predloge koji se nalaze na dnevnom redu.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, predsedništvo, gospođo ministarko, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, poštovane kolege, ja bih apelovala na sve nas da se vratimo na temu dnevnog reda i okviru amandmana bih govorila o koordinaciji različitih državnih organa.
Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SVM, Partije za demokratsko delovanje. Ja sam i u obraćanju kada smo pričali u načelu o zakonu govorila o tome da se nažalost nasilje u porodici dešava, da to nije nešto novo i da su upravo prepoznate slabe tačke trenutnog sistema i zakonodavnog okvira i da je ovaj Predlog zakona predlog kako njih treba rešiti.
Jedan od osnovnih problema je nedostatak koordinacije državnih organa i institucija. Najviše smo razgovarali o Centru za socijalni rad, o tužilaštvu, sudstvu i naravno o policiji.
Ovde se sada u okviru ove rasprave postavilo pitanje – da li mi to priznajemo da to ne funkcioniše, a ja bih da se mi zapravo vratimo na osnovni cilj. Osnovni cilj je zaštita žrtve i omogućavanje pristupa pravdi žrtvama, odnosno da krenem nekoliko koraka unazad, osnovni cilj svih nas je da mi osnažimo žene jer nažalost ogroman broj njih se svaki dan suočava sa ovim problemom, da one budu osnažene, da krenu da traže pomoć institucija jer još uvek nemaju dovoljno poverenja u te institucije.
Konkretan odgovor na pitanje kolege, ne bih nikoga da prozivam da ne otvaram prosto za replike, je – postoje dobri modeli. Jedan od dobrih modela je tzv. Zrenjaninski model. Ja sam narodna poslanica koja dolazi iz Zrenjanina. Zrenjanin je poznat po tome da upravo ove institucije koje treba da pomognu žrtvi dobro sarađuju. Sve zahvaljujući dobroj inicijativi pojedinaca danas je potpuno normalno da u Zrenjaninu, čini mi se, ponedeljkom ili jednom nedeljno predstavnici svih tih institucija sednu i pogledaju kakve su slučajeve imali u prethodnih nedelju, dve, prodiskutuju i tačno se prati svaki slučaj i to je i suština ovog zakona od prve prijave pa do samog kraja ishoda.
Nažalost, opet se u okolini Zrenjanina desilo to što se desilo. Ni ovo nije dovoljno.
Ja bih samo podsetila sve vas da zapravo zaista postoje već i opšti i posebni protokoli o postupanju i saradnji institucija sistema pomoći i podrške ženama koje trpe nasilje u porodici i partnerskom odnosu i eto postoje i dobri primeri, ali nažalost u mnogim opštinama, gradovima situacija nije takva.
Mi svi na ovaj način, naravno ne znamo kako će to funkcionisati u praksi, ali smatramo da je ovo dobar predlog. Te institucije moraju da budu povezane i da sarađuju, ali zaista na prvom mestu treba da bude pomoć žrtvi i zaštita žrtve. Osnovna stvar je izbegavanje tzv. višestruke viktimizacije, jer zaista je teško navesti žene da pričaju o tome. NJima je izuzetno teško obratiti se i prijateljicama i porodici, a kamoli institucijama. Možda su nevladine organizacije te koje ih još više ojačavaju, a mi svi treba da sarađujemo sa njima.
Zamislite koliko je teško kada ta žena jedva se osnaži, prepriča svoju bolnu istinu i to što se dešava recimo prvo policiji ili Centru za socijalni rad, a ukoliko oni nisu povezani ona nekoliko puta mora da preživljava taj ceo proces bolan tzv. proces viktimizacije. Zbog toga smatramo da je ovaj predlog dobar.
Jedna od prethodnih govornika je govorila o tome da su nepotrebne obuke, da nije značajno da budu određene tačke ili specijalizovane osobe u okviru određenih institucija.
Smatram da su obuke izuzetno značajne, sada govorim ne samo kao narodna poslanica, već kao neko ko intenzivno sarađuje sa SOS Vojvodine, koji je prošao nekoliko obuka i vidim koliko su one značajne i za predstavnike institucija, jer, bez obzira što ovaj problem postoji, mentalitet je takav kakav je. Nažalost, pre svega nekoliko godina, a moguće i sada, u određenim opštinama, žrtve se suočavaju sa predstavnicima institucija koje im ne pomažu, jer jednostavno nisu senzibilisani za ovaj problem i zbog toga je izuzetno značajno što posle dana za glasanje za usvajanje ovog zakona, ovog predloga se zapravo kreće u izradu podzakonskih akata i neophodnih specijalizovanih obuka, da zaista svi koji učestvuju u ovom procesu budu potpuno senzibilisani za ovaj problem i da se žrtve ne suočavaju sa ovakvim problemima.
Ono na šta bih takođe želela da ukažem vrlo kratko su da pazimo na to, ovo je izuzetno teška tema i jako veliki broj žena se suočava sa ovim kod kuće i njima je to izuzetno bolno. Zbog toga bih molila da svi mi spustimo loptu i da bar ovde, u visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije, ne delimo predrasude, jer jedna od najvećih predrasuda je da se ovo dešava samo nižim socijalnim slojevima. Nažalost, nasilje u porodice se dešava svima, i visokoobrazovanim ženama i u dobro stojećim porodicama, samo se bolje prikriva i slabije se priča o tome.
Sledeća predrasuda je da nasilnici možda koriste psihoaktivne supstance, da su pod dejstvom alkohola itd, to je takođe predrasuda. Nažalost, nasilje se dešava i bez alkohola i bez psihoaktivnih supstanci, to je planska akcija. Suština svega je da na ovaj način, zapravo, nasilnik želi da pokaže svoju moć, da kontroliše ženu i porodicu. Zaista bih apelovala na sve kolege da bar mi ne širimo pogrešne predrasude ovde, sada, tokom ove rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani potpredseniče, predsedništvo, saradnici iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da svoje izlaganje, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM - Partija za demokratsko delovanje, počnem izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, i to delom koji se konkretno odnosi na pooštrovanje kaznene politike za krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, budući da verujemo da će upravo ove mere Vlade Republike Srbije, odnosno oštrija kaznena politika, postići ciljeve, kao što je sprečavanje trgovine ljudima i smanjenje broja ilegalnih prelazaka granice, i, naravno, kontrola migrantskih tokova tzv, balkanske rute.
Nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi spada u grupu krivičnih dela protiv javnog reda i mira, a predložene kazne za ovo krivično delo su kazna zatvora od godinu dana do osam godina. Sada ovim predlogom se povećava kazna od dve do 12 godina, ako je to krivično delo učinjeno od strane grupe zloupotrebom službenog položaja, a ako je učinjeno od strane organizovane kriminalne grupe predlaže se kazna zatvora od tri do pet godina.
Želela bih da podsetim sve nas na činjenicu da je u prošloj godini od 1. januara do 31. decembra 2015. godine kroz Republiku Srbiju prošlo 579.518 osoba, toliko njih je evidentirano. U toku prošle godine podneto je 759 krivičnih prijava protiv više od 1000, 1127 lica zbog pokušaja krijumčarenja više hiljada, konkretno 8.868 lica zbog izvršenog krivičnog dela nezakoniti prelazak državne granice i krijumčarenje ljudi. Ukupno je otkriveno u tom periodu više od 14.404 migranta u pokušaju nezakonitog prelaska državne granice. Protiv njih je sproveden postupak u skladu sa Zakonom o zaštiti državne granice.
Oblast upravljanja migracijama u Republici Srbiji je, naravno, multisektorska oblast, kao što svi to znamo, i mi podržavamo napore u rešavanju ovog problema. Podržavamo da se uključe sve relevantne institucije, nevladine organizacije ili ti civilna društva i međunarodne organizacije. Smatramo da je neophodan čitav spektar različitih mera, pooštravanje kaznene politike je jedna dobra mera koju pozdravljamo.
Moram da spomenem da je raspoređivanje dodatnih snaga uprave granične policije i žandarmerije, zajedničkih snaga policije i Vojske Srbije, kao i zajedničkih međunarodnih policijskih snaga očigledno donelo vidljive rezultate. Želela bih da podsetim da su bile raspoređene dodatne snage radi obezbeđenja državne granice prema Republici Makedoniji i Mađarskoj, da su mađarski i austrijski policijski službenici sa termovizijskim vozilima raspoređeni na obezbeđivanje državne granice između Republike Makedonije i Republike Srbije, da se vrši nadzor terena i radi zajedno sa službenicima uprave granične policije Republike Srbije. Znači, sve ove mere su neophodne da zaista sprečimo to što nam se dešava.
Ove predložene izmene i dopune Krivičnog zakona su svakako i u skladu sa našem putem ka EU i sa usvojenim Akcionim planom za Poglavlje 24. Ukazujemo na važnost aktivnosti predviđenih istim ovim Akcionim planom, kao što je formiranje zajedničkih radnih grupa sa susednim državama radi sprečavanja nelegalnim migracija nekim alternativnim putevima, kao što je Crna Gora, Bosna itd, ali i formiranje radne grupe MUP Republike Srbije sa Francuskom i Nemačkom policijom.
Ima jako puno primera iz prakse i želela bih kod ove teme da zaključim time da se stranka SVM izuzetno raduje što je državna politika krenula, po pitanju migranata, u tom pravcu za koji se mi od samog početka ovog pitanja, sa kojim se suočavamo, zalažemo. Mi ostajemo dosledni u tom pitanju da interesi, prava i imovina naših građana, građana Republike Srbije, treba da budu na prvom mestu.
Zadatak Vlade Republike Srbije je da spreči ilegalne migracije, odlučno se sukobi sa krijumčarenjem ljudi kao vidom organizovanog kriminala. Što se tiče ostalih predloga zakona usaglašavanje, najpre usaglašavanje Krivičnog zakonika u ostalim pitanjima definisanju krivičnih dela protiv privrede sve je to u skladu sa usvojenim Akcionim planom za Poglavlje 23.
Nadalje, izmene i dopune Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela je takođe obaveza iz Akcionog plana 23, čak su ove aktivnosti vezane i za Akcioni plan za Poglavlje 24, konkretno za deo koji se odnosi na borbu protiv korupcije, kao i sledeći Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, takođe Poglavlje 23, vezano za aktivnosti Akcionog plana 24, borba protiv korupcije.
Izuzetno je značajno što ćemo ovoga puta završiti to što ranije nismo, a to je zakonski opis krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica koje do sada delimično izmenjen, odnosno nije postupljen u potpunosti u skladu sa preporukama Evropske komisije iz Izveštaja o napretku Republike Srbije. Dobro je što ćemo sada to izmeniti.
Nadalje, izmene i dopune Krivičnog zakonika se odnose i na onaj deo koji se tiče Istambulske konvencije, odnosno usklađivanje našeg domaćeg zakonodavstva sa obavezama iz Istambulske konvencije. Konkretno se o Krivičnom zakoniku definišu, odnosno uvode nova krivična dela na šta je dugo čekano, kao što su proganjanje, polno uznemiravanje, sakaćenje ženskog polnog organa, prinudno zaključenje braka.
Ali, kada sam već otvorila temu, što se tiče sledećeg Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, ja bih najpre govorila o tome kakva je situacija na terenu, kakva je normativa i sa kojim problemima se ipak žrtve suočavaju, koja su to uska grla koja se javljaju.
Kao prvo, zaista je zastrašujuća činjenica da prema statistikama svaka žena koja se zatekne u partnerskom odnosu, svaka druga je nekada bila žrtva psihološkog nasilja, svaka treća fizičkog, a svaka četvrta seksualnog. Ono što je sigurno da je nasilje planski smišljena akcija i da počinilac svesno radi to što radi.
Dosadašnji zakonodavni okvir nije bio loš, ali kao što sam spomenula, na terenu i u praksi su vidljiva uska grla, odnosno konkretni problemi. Pored najznačajnijih propisa koji su do sada definisali određene delove ove problematike, znači, Porodični zakon, Krivični zakonik i Zakon o krivičnom postupku, čak su radi bolje saradnje različitih institucija koje su uključene u ovaj proces, doneseni opšti i posebni protokoli o postupanju i saradnji institucija sistema pomoći i podrške žrtvama, ženama koje trpe nasilje u porodici i partnerskim odnosima, da bi se ovim opštim i posebnim protokolima definisalo koji akter ima, kakve nadležnosti ima, odgovornosti da postupa u skladu sa njima. U praksi se upravo dešava to da ljudi kažu da je nedovoljna saradnja, odnosno koordinacija relevantnih državnih organa.
Trenutno nažalost, postoji velika nesrazmera među brojem žrtava koje su evidentirali centri za socijalni rad i brojem mera sudskih postupaka i intervencija koje su centri preduzeli u cilju zaštite žrtava. Podsećanja radi, prema trenutno važećem Porodičnom zakonu, tužbu za izricanje mera zaštite od nasilja u porodici u partnerskim odnosima, pred sudom može podneti sama žrtva, njen zakonski zastupnik, Centar za socijalni rad i javni tužilac. Međutim, u praksi korišćenje službenog ovlašćenja od strane Centra za socijalni rad, da sami pokrenu meru zaštite od nasilja je jako redak izuzetak, a ne pravilo.
Cilj ovog predloga zakona koji se nalazi pred nama je da se zaista uspostavi standard koji mi pozdravljamo, znači nasilnik ne sme da ostane kod kuće ne samo kada je krivično delo učinjeno, već kada postoji bojazan ili ti sumnja, opasnost da ono može biti učinjeno. To je u skladu sa tzv. Principom nulte tolerancije i sa samom Istambulskom konvencijom o potpunoj posvećenosti.
Jako je dobro što predlog zakon konkretno definiše hitne mere i pružanje zaštite i podrške žrtvama, što je nedostajalo u prethodnim predlozima. I do sada je postojala zakonska obaveza da se prijavi nasilje i ukoliko postoji sumnja na nasilje, međutim, svega između 5% i 10% ljudi je spremno da to učini, ako vidi u svojoj okolini ili u komšiluku. Dobro je da sada ovaj predlog zakon predviđa opštu dužnost i institucijama, znači, da policija, javni tužioc prijavi nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od tog nasilja, bez odlaganja, državni i drugi organi, organizacije i ustanove su obavezne na neodložne prijave, kako policiji ili javnom tužiocu svako saznanje o nasilju ili neposrednoj opasnosti od njega.
Dobro je definisana cela struktura kako javni tužilac obaveštava policijske službenike, a onda policijski službenici osobu koja će do početka primene ovog zakona proći adekvatne obuke i biti nadležan policijski službenik, koji će tada proceniti rizik ili koja opasnost vreba žrtvi. On će zapravo biti taj koji će moći da odredi hitnu meru prema počiniocu.
I do sada su postojale određene hitne mere, međutim, problem je što se u praksi izuzetno retko dodaje hitna mera iseljenja počinioca ili ti nasilnika iz stana ili kuće, upravo zbog toga što žena vrlo retko poseduje imovinu, već je ona u vlasništvu nasilnika. Sada je ovim zakonom definisano da policijski službenik može da odredi hitne mere koje traju 48 časova od uručenja naređenja počiniocu i dobro je što one mogu da se produže na najviše 30 dana.
Kao što sam spomenula do sada u praksi mere zaštite nasilja u porodici su se vrlo retko izricale i one koje su se izricale su nažalost bile neefikasne i jednostavno nije postojao odgovarajući mehanizam za praćenje izvršenja ovih mera. U praksi su se sudovi izuzetno retko koristili ovom praksom, najčešće su izricali meru zabrane prilaska žrtvi i zabrane njenog daljeg uznemiravanja.
Kada je reč o postupanju javnog tužioca, govorim o trenutnoj situaciji, problem je da javni tužioc vrlo često mora da odbaci prijavu, zato što u najvećem broju slučajeva same žrtve zbog odugovlačenja, duge procedure odustanu, ne pridružuju se krivičnom gonjenu i jako je teško prikupiti dokaze. Do sada je bila praksa da javni tužioci nisu razgovarali sa žrtvom već su taj posao prepustili policiji. Često su žrtve nasilja bile izložene višestrukoj viktimizaciji, znači više puta su morali tu svoju bolnu priču da prepričavaju. Zbog toga je izuzetno značajno da one tokom celog procesa budu zaštićene. Kako one, tako i recimo, svedoci, članovi porodice od uznemiravanja i da zaista za njih ceo ovaj proces ne bude bolan, kada su toliko osnažene da prijave nasilje.
Sledeći problem do sada je bila i kaznena politika, odnosno kaznene odredbe. Sudovi su prema počiniocima, ako mogu tako da kažem, bili blagi, pošto su vrlo često počinioci dobijali samo uslovne kazne. Ranije određeni simbolični iznos koji su uplaćivali u dobrotvorne svrhe. Ove kazne su neefikasne. Smatramo da krivično delo nasilje u porodici mora da bude kažnjivo sankcijama koje su delotvorno srazmere i koje bi u budućnosti odvraćale od daljeg činjenja ovih krivičnih dela.
Kao što sam spomenula Republika Srbija je Zakonom o ratifikaciji Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici tzv. Istambulska konvencija preuzela određene obaveze još 2013. godine ratifikacijom, zapravo konvencija je stupila na snagu 2014. godine. Sve vlade koje su ratifikovale konvenciju pa i Vlada Republike Srbije mora da uskladi svoju normativu, izmeni zakone, preuzme konkretne praktične mere i da upotrebi sva sredstva za efikasnu prevenciju i borbu protiv nasilja.
Spomenula sam da je osnovni princip konvencije tzv. potpuna posvećenost u zaštiti žrtava, procesuiranju i kažnjavanju počinilaca. Obrazac nereagovanja ili sporog, neadekvatnog reagovanja, odloženog reagovanja je u potpunosti u suprotnosti sa zahtevima Istanbulske konvencije, kao i sa standardom potpune posvećenosti, jer zapravo to nalaže da se više bavimo preventivom, čime se nismo bavili u prošlosti da bi se efikasno i pravovremeno sprečio nastavak, odnosno ponavljanje nasilja.
Brojni problemi na koje sam ukazala, najpre u pristupu žrtava pravdi, ali i gonjenju počinilaca nedvosmisleno ukazuju na to je bilo više nego neophodno doneti ovakav zakon, izmeniti Krivični zakon i moramo menjati politiku institucija po pitanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici.
Kao što je naglašeno, postojeći normativni okvir pored toga što pruža dvostruku zaštitu i krivično-pravno i građansko-pravnu nije sada davao zadovoljavajuće rezultate. Identifikovani osnovni problemi su izloženost žrtve produženoj opasnosti u periodu od prijave akta nasilja do pokretanja odgovarajućih sudskih postupaka, neblagovremenost i neefikasnost zaštite žrtava nasilja u porodici, pre pokretanja postupka protiv počinioca nasilnika.
Osnovni problem je verovatno nedovoljan preventivni pristup u rešavanju problema, znači da reagujemo na vreme a ne kada je prekasno, i nedovoljna koordinacija državnih organa i ustanova u sprečavanju nasilja u porodici. Nedovoljan broj do sada adekvatno obučenih kadrova u organima nadležnim za ova pitanja i nepostojanje jedinstvene evidencije o prijavljenim slučajevima nasilja i merama koje su preduzete i izrečene.
Predlogom zakona koji se nalazi pred nama se postiže opšti cilj, zapravo se ostvaruju strateški ciljevi koji su u Nacionalnoj strategiji za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama i nasilja u porodici, tako što se na ovaj način, nadamo se, posle primene na efikasan način će se postaviti sistem prevencije. Unapređuje se normativni okvir. U svakom slučaju omogućava se mulitiresorna saradnja između raznih institucija koje sam spomenula i dopunjava sistem mera zaštite žrtve nasilja. Na opšti jedinstven način se uređuje organizacija i postupanje državnih organa i ustanova, a žrtvama bi trebalo da se obezbedi brza i blagovremena zaštita.
Uvažena ministarko, saradnici, u preostalom vremenu bih želela da ukažem na još jedan problem koji se tiče Krivičnog zakonika. Želela bih da potegnem pitanje tzv. sitnih krađa. Naime, želela bih da podsetim sve nas da smo izmenama Krivičnog zakonika uspeli da smanjimo definiciju iznosa sitnih krađa sa 15.000 na 5.000 dinara. Međutim, cilj nas iz SVM jeste da se počinioci gone po službenoj dužnosti u okviru prekršajnog postupka i kada vrednost ukradene stvari bude ispod 5.000 dinara. Nažalost, trenutna situacija je takva da ako su izvršena na štetu privatne imovine ova dela gonjenje se i dalje preduzima po privatnoj tužbi, što je realno problem.
Svesni smo da ovo pitanje može da se reši istovremenim izmenama Krivičnog zakonika i dopunama Zakona o javnom redu i miru, zapravo bi trebalo, što trenutno nije slučaj, jer nemamo drugi zakon na dnevnom redu.
Izuzetno je značajno da u bliskoj budućnosti rešimo i ovaj konkretan problem. Znači, konkretno trebalo bi brisati sitne krađe iz Krivičnog zakonika i prepisati ih u Zakon o javnom redu i miru, odnosno uvesti novi prekršaj za dela koja predstavljaju krađu tzv. sitne krađe, krađu u vrednosti ispod 5.000 dinara i uvesti prekršajnu odgovornost. Smatrala sam da je izuzetno značajno da ovo sada naglasim i da obratimo pažnju na ovaj problem u bliskoj budućnosti.
Da zaključim, poslanička grupa SVM, Partija za demokratske delovanje će u danu za glasanje podržati i glasati za predložene predloge zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, predsedništvo, gospodine predsedniče Vlade, članovi Vlade, ja bih iskoristila ovo vreme da postavim pitanje vezano za vantelesnu oplodnju, upravo zbog toga, a i danas smo čuli gospodina ministra zdravlja koji je pričao o problemu populacije, a tu nam je i ministarka zadužena za ova pitanja.

Nažalost, ne rađa se dovoljno dece ni za prostu reprodukciju i ovaj problem, kako zdravstveni, tako i socijalni, ima dalekosežne posledice i upravo zbog toga smatramo da je lečenje neplodnosti izuzetno značajno.

Kao što je poznato, RFZO od 2006. godine finansira program, zvanično se to zove – Biomedicinski potpomognuta oplodnja. Da bi se parovi uključili u ovaj program moraju da ispune nekoliko uslova. Jedan od uslova je da žena ima neplodnost i posle adekvatnog lečenja, da nema svoju decu, da ne može da rađa ili da nema živo dete.

Ono oko čega bi htela da postavim konkretno pitanje je da je trenutno uslov da žene mogu da se uključe u ovaj program do napunjenih 40 godina života. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2016. godinu, ovu tekuću godinu, je stupio na snagu sredinom ove godine, 25. juna, i njime je omogućeno da RFZO plaća i treći pokušaj vantelesne oplodnje. Mi svakako pozdravljamo proširenje prava, znači, da se ne finansiraju iz RFZO samo prva dva pokušaja, već i treći, što je za svaku pohvalu.

Problem je, međutim, ovaj pravilnik za sledeću godinu treba da se donese do kraja ove godine. Njega treba da donese Upravni odbor RFZO-a, naravno, treba da ga odbori Vlada. Naše pitanje je - da li se planira promena kriterijuma? Naime, mi predlažemo da ovaj uslov da 40 godina bude krajnji rok se produži minimum na 42.

Podsetila bih da jednostavno način života, uslovi života su takvi da se žene sve kasnije odlučuju na rađanje sa 30, 40 godina, da je praksa u Evropi da se ova granica pomerila na 47 godina, npr. u Sloveniji, ako pričamo samo o regionu 43 godine i šest pokušaja. Ovo bi izuzetno značilo za mnoge parove i mogli bi da proširimo delokrug ljudi koji bi bili uključeni. Naravno da nam je jasno, a i struka kaže da do 45 godina mogu žene da učestvuju u vantelesnoj oplodnji i, naravno, svesni smo toga da je novac najveći problem.

Zahvaljujem na odgovoru i zahvaljujem se što se upravo spomenuli i finansijsku podršku jedinica lokalnih samouprava, jer znamo da postoji Zakon o lečenju neplodnosti postupcima Biomedicinski potpomognutog oplođenja i da postoji i nacrt koji je prošao javnu raspravu početkom ove godine. Verovatno će taj zakon da se nađe pred narodnim poslanicima da li krajem ove godine ili sledeće godine. Ali, ovo pitanje godina se reguliše ovim pravilnikom koji sam spomenula, a Zakon o zdravstvenoj zaštiti dozvoljava autonomnoj pokrajini, lokalnim samoupravama, znači, opštinama, gradovima, da ili finansiraju ili sufinansiraju i to se dešava mnogim lokalnim samoupravama. Sada je to bio treći pokušaj, ali verovatno zbog ovih izmena to će biti eventualno četvrti pokušaj.

U potpunosti se slažem da je tu negde granica 40 godina. Ali, želela bih da ukažem na konkretan problem. Ja sam, naravno, bez toga da prođemo sve, nemamo ni vremena, lokalne samouprave, ali sam tražila nekoliko primera kako iz Vojvodine, tako iz Srbije, i našla da npr. žene iz Smederevske Palanke, Prijepolja, Kraljeva mogu da učestvuju do 44 godine. U Kragujevcu i Pančevu je granica 42 godine. U Kruševcu je starosna granica 50 godina, u Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Vranju, Aleksincu je 45 godina.

Ovo naglašavam zbog toga što postoji konkretan problem. Znači, zamislite par koji se odlučio, lečio i, hvala Bogu, danas, zahvaljujući medicini, uspešnost može da bude veća. Imamo ogroman problem, po nekim istraživanjima u Srbiji, oko 400.000 parova ima neku vrstu problema sa začećem. Naravno, to može na drugi način da se leči. Ali, ako je ovo jedina mogućnost, znači, dešava se u praksi, šta raditi u tom slučaju da par krene da se leči i da stignu na prvi pokušaj kada žena već ima 38, 39 godina, a recimo živi u Pančevu, gde do 42 godine ima pravo da izađe, po trenutnom pravilniku za ovu godinu do 42 godine?

Ona napuni 40 godina i ne može da izađe na drugi pokušaj, a ima pravo na treći. Znači, to su konkretni problemi, zbog toga je ta neusklađenost. Kako rešavati tako nešto? Od sledeće godine, kažem, ako se promeni ovaj pravilnik, ako oni budu imali šanse, odnosno iz, znači da finansira jedinica lokalne samouprave četvrti pokušaj, opet će biti slično. Zato mislim da nekako treba da se uskladi. Naravno, logično je ako neko prođe sve to, a i sami znate da je uslov da moraju da iskoriste sve pokušaje koje plaća RFZO, a u ovom slučaju baš postoji ta praznina i neusklađenost. Zato smo želeli da ukažemo na ovaj problem.

Zahvaljujem.

Ja sam upravo iznela ovo pitanje danas zato što je ovo interresorno pitanje i sada kada imamo celu Vladu, imali smo mogućnost da čujemo odgovor od više ministara. Možda bi to pismeno bilo teže, ali vas zaista molim, kada Vlada bude odobravala izmene ovog pravilnika, odnosno donošenja novog pravilnika za sledeću godinu, da vodite računa i da razmišljate u ovom pravcu i da vidimo kako mogu da se reše konkretni problemi, da zaista svi uživaju sva prava koja imaju.

Ovo je moj završni komentar. Želela bih da naglasim, da podsetim sve nas da je zemlja za najvećim prirodnim priraštajem u celoj Evropi, zanimljivo, Island i skandinavske zemlje. Nemam vremena da pričam dugo o tome zašto je to tako. Neophodni su ekonomski, socijalni preduslovi, pa i politički. I to je moguće, kao što vi kažete, uvažena ministarko, to će se videti za nekoliko godina, a za sve to društvo mora da bude bez dramatičnih socijalnih nejednakosti, da bude društvo institucionalizovane solidarnosti u kojem se ljudska i manjinska prava svih štite i unapređuju. Sigurna sam da je Srbija jedno inkluzivno društvo, tolerantno i da će biti još otvorenije i bogatije. Zahvaljujem.