Hvala.
Samo ću da dodam u pogledu mojih amandmana koji su od strane Vlade prihvaćeni, a moram da se složim sa poslanikom Kovačevićem. Što se nas tiče, jeste da za direktora javnih preduzeća nikako ne bi smelo biti imenovano neko lice, budući da se pominju brojna krivična dela, kao što su, između ostalih, silovanje itd, a sem toga, zna se da je DHSS prva koja se zalaže za borbu protiv kriminala i korupcije. U tom smislu, trebalo bi promeniti mnoge zakone, a ne samo Zakon o javnim preduzećima, jer je ova poslanička grupa stava da za direktora javnog preduzeća ne može biti imenovan neko ko je osuđivan za neku drugu grupu krivičnih dela, a ne samo za zloupotrebu službenog položaja ili pravnog saobraćaja.
Sem toga, moram da napomenem da sam amandmanom koji sam podnela na član 39. vrlo jasno i decidno stavila do značaja i koji upravo glasi da ukoliko u toku trajanja mandata bude pravosnažno osuđen za bilo koje drugo krivično delo, a ne samo za ona dela u pogledu onih amandmana ili u pogledu onoga što je u amandman ubačeno, znači za krivična dela protiv privrede i krivična dela protiv saobraćaja, nego i za bilo koje drugo krivično delo, koje ga čini nedostojni za obavljanje funkcije direktora. Mislim da sam time sve jasno rekla. Hvala.

Hvala, poštovana predsedavajuća. Uvažene dame i gospodo, pre svega nisam očekivala ovakve govore naših, sada već mogu slobodno da kažem, nazovi koalicionih partnera, oni to možda nekada jesu bili ali čini mi se već dugo godina nisu.
Što se tiče navoda pojedinaca ko je koga grlio, misleći se na gospodina Mlađana Dinkića, ko se kome dodvoravao, DHSS sigurno nisu. To je više nego jasno i poznato svih ovih godina unazad da znamo ko im je hrlio i ko se gospodinu Mlađanu Dinkiću dodvoravao, nekoliko godina unazad. Sa kim je, između ostalog, činio i vlast.
Što se tiče predloženog člana o kome govorimo, kako člana 38. tako i 39. ovih podnetih amandmana na te članove. U pogledu člana 38. jasno sam navela i predložila izmenu tog člana koji glasi da ukoliko u toku trajanja mandata bude pravosnažno osuđen za drugo krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje funkcije direktora ili su suprotni javnom interesu zbog kojeg javno preduzeće je osnovano.
Smatram da takav jedan amandman treba prihvatiti tim pre što je u obrazloženju dato da se ovaj amandman ne prihvati s obzirom na to da je prihvaćen amandman narodnih poslanika iz poslaničke grupe LDP, a kojim je između ostalog predviđeno i brisanje tačke 8. u članu 39. Ukoliko se briše ta tačka 8. člana 39, tim pre je trebalo prihvatiti amandman koji sam podnela na član 39. Hvala.

Hvala. Samo se nadam da će sve podnete amandmane poslaničke grupe SPO, DHSS, bez obzira što iza njih stoji moj potpis naše kolege iz DS prihvatiti i time podržati i naše pravno znanje i našu stručnost. Na kraju krajeva na neki način se odužiti i za sve one njihove amandmane koji su bili glasani od strane ove poslaničke grupe. Hvala.

Hvala.       
Poštovana predsedavajuća i članovi Vlade, Dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, ova poslanička grupa je podnela amandman na član 65, kojim se regulišu prelazne i završne odredbe i baš nasuprot onome što Vlada navodi u svom obrazloženju, cilj ovog amandmana nije uopšte bio, niti će bilo kog amandmana biti prolongiranje bilo kakvog roka, posebno ne prolongiranje roka za usklađivanje akata javnih preduzeća, već davanje upravo dovoljnog vremena, kako bi se ti akti uskladili onako kako treba i time se svakako ne prolongira rok za ostvarenje cilja ovog predloga zakona, a to je svakako depolitizacija upravljanja javnih preduzeća.
Najbolje bi bilo i sigurno da bi najbolje bilo da je predložen rok od mesec dana, ali nas upravo praksa, nažalost, u tom smislu negira i sugeriše nam, da je obično potreban nešto duži rok za usklađivanje osnivačkih akata.
Naravno, ukoliko Vlada smatra da je svoje rešenje koje je navela u Predlogu zakona dobro, mislim da onda nema potrebe dalje i mislim da je svaka rasprava na tu temu dalje besmislena, iako smatram da je ovaj amandman ispravan i da treba biti prihvaćen.
Takođe, želim da nagovestim da u pogledu amandmana koji su na član 62. podneli poslanici poslaničke grupe LDP, naša poslanička grupa će glasati za te amandmane, jer ih smatramo apsolutno opravdanim. Hvala.

Poslanička grupa SPO i DHSS podnela je amandman na član 1. koji je tražila da se upravo ovaj član briše jer navedenim Predlogom zakona smatramo da treba izbrisati odredbu po kojoj, odnosno navedenim ovim članom briše se odredba koji je cilj Fonda za razvoj, upravo podsticanje razvoja i infrastrukture.
Predlagač ni jednom jedinom rečju u ovom predlogu zakona nije objasnio zbog čega smatra da je potrebno da se ukine taj cilj Fonda. Između ostalog, moram navesti da sam pre nekoliko dana ministarki Verici Kalanović postavila pitanje vezano za Fond za razvoj, gde mi je u odgovoru navela da je osnovni cilj Fonda za razvoj upravo podsticanje razvoja, infrastrukture.
Na dalje, samo ime Fond za razvoj, ukazuje na to da cilj Fonda zapravo i jeste razvoj infrastrukture i neosnovano se ovakvim članom zakona ukida ovaj cilj Fonda. Ukoliko Fond za razvoj neće imati ubuduće svoj razvojni cilj, a mi smatramo suprotno, da treba da ga ima, onda je i samo postojanje Fonda za razvoj u neku ruku obesmisleno. Podsećam takođe da je taj cilj propisan izmenama iz 2010. godine i da je propisano upravo radi podsticanja razvoja infrastrukture koja je, nažalost, svedoci smo svega toga, u Srbiji izuzetno na niskim granama i upravo zbog toga smatramo da je kontraproduktivno da se ovakav cilj delatnosti Fonda koji upravo glasi – razvoj infrastrukture, briše iz ovog zakonskog teksta, a sa druge strane, drago mi je što su kolege iz druge poslaničke grupe, odnosno iz DSS podnele isti amandman u istovetnom tekstu. Hvala.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo, bez obzira što Vlada nije prihvatila amandman na član 3. navedenog predloga zakona, kojim je naša poslanička grupa SPO i DHSS, upravo tražila pisanje člana koji smatramo spornim.
Mislim da obrazloženje koje je dato u izveštaju, odnosno u mišljenju Vlade, kojim ona ne prihvata naš navedeni amandman, mislim da je nepotpuno, nerazumljivo i potpuno neprihvatljivo našoj poslaničkoj grupi.
Naime, članom 3. ovakvog predloga zakona uspostavlja se obaveza Republike Srbije na način da Republika garantuje za garancije koje Fond izdaje. Takva odredba ovakvog predloga zakona, mislim da je apsolutno protivnoustavna, jer bez odluke Narodne skupštine Republike Srbije, ne može se uspostaviti bilo kakva finansijska obaveza, isto Republike.
Predloženom odredbom, oduzimaju se ovlašćenja data Narodnoj skupštini, jer umesto da Narodna skupština odlučuje o tome da li će republika garantovati za bilo koju obavezu, upravo po ovakvom predlogu zakona, to će odlučivati Upravni odbor za razvoj, a njega naravno čine ministri. Time što za garanciju Fonda daje republika, zapravo se uspostavlja garancija Republike Srbije za obaveze u kojima Narodna skupština nikako nije mogla da odlučuje, niti raspravlja i time je izvršna vlast, umesto zakonodavne, uspostavlja obaveze za Republiku Srbiju, to je protivustavno.
Takođe, ovakva odredba Predloga zakona je u suprotnosti sa članom 16. stav 4. Zakona o javnom dugu, gde je izričito propisano da garancije za pravna lica Republike Srbije se mogu davati, isključivo u formi zakona. Sada se uprkos tome predlaže da Fond može da izda garancije, a to je izvršna vlast, dok sa druge strane republika automatski garantuje te garancije. To smatramo da je i kršenje i zaobilaženje Ustava, isto tako i zaobilaženje i kršenje člana 16. stava 4. Zakona o javnom dugu.
Osim toga, poslednjom rečenicom obrazloženja kojom Vlada nije prihvatila ovaj amandman navodi se da je iznos garancije, sa kojim bi Fond mogao da raspolaže, prvenstveno će se određivati Zakonom o budžetu. Moram da podsetim da Zakon o budžetu donosi Republika Srbija, odnosno Narodna skupština. Hvala.

Poštovani predsedniče, mnogo toga je izneo moj kolega Mirko Čikiriz, a ja na prvom mestu moram da se pozabavim nekim pitanjima koja su juče otvorena, pre svega, mislim na član 1. i na predložene dopune ovog člana 1.
Naime, moram da postavim pitanje ministarki, šta je sa osobama i da li su one obuhvaćene ovom zdravstvenom zaštitom, u stvari, zašto nisu obuhvaćene one osobe koje obavljaju recimo visokorizične i najopasnije poslove, a statistikom je utvrđeno da su to taksisti, poljoprivrednici, šumari, rudari, električari i građevinski radnici, jer kod svih ovih kategorija, visok je rizik za dobijanja bolesti i ovo je zvanična statistika kada se u obzir uzme broj smrtnih slučajeva na poslu, na 10.000 radnika koji obavljaju isti posao.
Moje nedoumice izazivaju, na koji način se pruža zdravstvena zaštita obolelima od malignih bolesti, koji moraju da budu podvrgnuti zračenju, kada u našoj zemlji nema dovoljno radiologa i onih što ima, nisu dovoljno obučeni da vrše svoj posao.
Trebalo bi da pogledate druge zemlje kako se to radi, posebno po pitanju radiologije. Uzmite Tursku, koja je poznata i čuvena po tzv. već unapređenom gama zračenju, koja ima savršene obučene radiologe, kojima se ne može desiti da zrače zdravo tkivo koje će za nekoliko godina postati bolesno.
Takođe, uzmite Izrael, koji ima vrhunske onkologe, koji stadijum kancera pojedinih organa utvrđuju mikroskopskim putem sa 100% tačnošću. U obzir možete da uzmete Španiju, koja ima izvanredne radiologe, koji su takođe vrlo dobro obučeni i možete da uzmete za primer i Holandiju, gde je kod osoba kojima je urađena totalna laringtomija i ugrađena traheostoma, oni ne poznaju više mogućnosti egzofagusnog govora, jer je to prevaziđeno. Tamo se ugradnja vokalnih proteza vrši za 10 ili 15 minuta pod lokalnom anestezijom.
Uzmite i Hrvatsku koja je u zdravstvenoj zaštiti daleko iznad nas. Hrvatski lekari, zasigurno se smeju kada kažemo da se u srpskom zdravstvu nekome kome je urađena laringtomija ugrađuju metalne kanile, nezavisno od njihove površine, jer se tamo davno već koriste silikonske kanile.
Ne znam zašto zdravstvenom zaštitom nisu obuhvaćene još neke kategorije socijalno-ugroženog stanovništva.
U tački 5. člana 11. koji se dopunjuje, navodi se – lica koja boluju od hiv infekcija ili drugih zaraznih bolesti. Pre neki dan bio je Svetski dan borbe protiv side. Zar onda kao posebnu kategoriju ne bi trebalo da obuhvatite pripadnike LGBT populacije, budući da znamo da su oni ti koji šire najviše zaraznih bolesti.
Takođe, zašto zdravstvenom zaštitom iz istog člana nisu obuhvaćeni dobrovoljni davaoci krvi, dobrovoljni donatori nekih organa, dobrovoljni davaoci koštane srži.
Naravno da u našoj zemlji postoji gomila zakona koji niti su u proceduri, niti će biti u proceduri, ali to nije vaša krivica.
Možda je ovo sada neprijatna tema, ali ja ću je otvoriti, nikada nije legalizovana prostitucija, a znamo da i takva lica spadaju u visokorizičnu kategoriju koje prenose zarazne bolesti, ali za tako nešto nemamo osnova da bi mogli da ih ubrajamo.
Pored ovih zemalja koje sam rekla, ne znam koliko lekara u Srbiji ima koji su dovoljno obučeni za ugradnju portova, kako bi se prilikom sprovođenja hemoterapije oni ugrađivali, da se do iznemoglosti ne bi uništavale periferne vene, ali čini mi se da ne postoji više od dva, koliko ja znam, toliko ih je bilo 2010. godine.
Godine 2010. takođe u najvećem zdravstvenom centru u Beogradu, na VMA, osoblje nije imalo čak ni obične gaze, ja sam svedok toga, pa vrlo dobro znam o čemu govorim.
Vojno medicinska akademija u šok sobama nije imala čak ni osnovna sredstva, dakle, nije imala gazu. To je, nažalost, slika i prilika zdravstva u Srbiji i ne možemo da govorimo o nekom njegovom boljitku.
Ono na šta, takođe, želim da se osvrnem jeste da pomenem ono što su neki do sada već učinili, a pominjali su neke bivše ministre pravde. Imate, recimo, gotovo decenijskog, ministra zdravlja, Tomicu Milosavljevića, koji je 9.10.2010. godine izjavio da je zadovoljstvo zaposlenih unutar zdravstvenog sistema u porastu. To je naravno bila apsolutna neistina. Nije u porastu, niti ikako može da bude u porastu, nije toni danas, nego je upravo u padu.
Takođe je izjavio da je u protekle dve godine, znači od 2008. do 2010. godine, u Klinički centar u Srbiji, uloženo 150 miliona evra. Nameće se ono čuveno, logično pitanje, pa gde su pare i gde su tih 150 miliona evra, u šta je to u stvari uloženo?
Takođe, isti taj ministar zdravlja je rekao da mi nemamo novca da možemo ulagati.
(Predsednik: Moram vas upozoriti da je vreme poslaničke grupe isteklo. Završite rečenicu.)
Završavam. Takođe je rekao da nemamo da ulažemo dovoljno miliona evra, jer već mnogo ulažemo u opremu. Ja pitam, a koju opremu? Da li onu koju sam navela, a koju nam je donirala japanska Vlada, ali je mi zbog neobučenosti naših lekara ne možemo da je primenjujemo? Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, kolega poslanik Zoran Radovanović, ja njegovo ime bar znam, a ako i ne znam, pogledam u monitor, pa mu se obratim kako dolikuje. Sramota je što ne zna imena, pa govori – kolega iza kolege i koleginica do kolege i ostalo. To je sramota i urušava dostojanstvo ovog parlamenta.
Sem toga, kada sam govorila o "portu", to je zvaničan podatak. Kolega, koji je inače doktor, može da ode do VMA, koja je najviša ustanova. Tamo sam dobila tu informaciju. Nisam pitala njega za mišljenje. Pitala sam gospođu ministarku zdravlja da li je to tačno i rekla sam koje godine i kad sam dobila odgovor. O svemu ovome što mi ovde pričamo postoje stenografske beleške, pa kolega poslanik koji ne sedi iza tamo i nije do nekog tamo poslanika, nego se zove Radovanović, može sve to lepo da pročita u našim izlaganjima, a ne da uporno pogrešno interpretira sve ono što su narodni poslanici do sada pitali, kako kolege iz poslaničke grupe LDP, tako i SPO i DHSS. Hvala.

Samo jednu rečenicu uvaženom kolegi Zoranu Radovanoviću. Ja ću njegovo ime uvek navesti, bar je to stvar neke elementarne kulture u ovom domu.
Kada gospodin Radovanović bude pročitao stenografske beleške pažljivo, onda će videti da sam ja postavila pitanje. Toliko o gospodinu Radovanoviću. Ove stenografske beleške dobiće u toku današnjeg dana. Pitala sam – koliko lekara ima u Srbiji i o koliko lekara su me ljudi koji rade i koji su profesionalci i doktori na VMA, koji su mi dali odgovor? Znači, postavljeno je u formi pitanja. Kada dobijete stenografske beleške, javite mi se, pa možemo da popričamo. Hvala.

Hvala, poštovana predsedavajuća.
Članovi Vlade, dame i gospodo, pre svega ću se pozabaviti Predlogom zakona o javnim preduzećima i Zakonom o Fondu za razvoj.
Što se tiče Predloga zakona o javnim preduzećima, mislim da je moj kolega iz poslaničke grupe Mirko Čikiriz dosta toga već rekao. Ne bih se bavila pitanjima da li će navedeni zakon odstraniti politiku iz kadrovskih rešenja prilikom ostavljanja funkcionera u bilo kojim javnim preduzećima, jer svi dobro znamo kako to u našoj zemlji funkcioniše, nezavisno od zakonskih tekstova koji vrlo i neretko ostaju samo slovo na papiru.
Drago mi je što je ministar finansija indirektno priznao da uvažava i ceni opoziciju koja može da bude konstruktivan. Mislim da ćete se složiti sa mnom. Rešila sam da upravo na takav način pristupim ovom Predlogu zakona o javnim preduzećima, kada sam pisala amandmane.
Kako je ovim zakonom predloženo da lica koja su osuđena za krivična dela protiv privrede i pravnog saobraćaja ne mogu biti direktori, prirodno je onda da se prihvati amandman da se takva zabrana proširuje i na ona lica koja su osuđena za korupciju i za zloupotrebu službenog položaja. Predložila sam ovakvim jednim amandmanom da korumpcionaši ne mogu biti direktori, ali videćemo da li će se to prihvatiti.
Takođe, kroz amandmane koje sam podnela, pojasnila sam ministru finansija razliku između krivičnog i pretkrivičnog postupka, dala mu objašnjenja vezana za pretpostavku nevinosti, razgraničila šta je to sudska opomena, šta uslovna osuda itd. i nadam se da će predloženi amandmani zaista biti i usvojeni.
Što se tiče Predloga zakona o Fondu za razvoj, kako mu samo ime to kaže, Fond za razvoj jeste institucija čiji je prvenstveni cilj da razvija privredu Republike Srbije. Jasno je da je Republika Srbija infrastrukturno potpuno nerazvijena država. Mislim da će se svako sa mnom složiti, ili bar u najmanjoj meri nedovoljno razvijeno. O tome može da svedoči svaka izjava svakog ministra koja je ovde izrečena.
Potpuno je nejasno i zbog čega predlagač izmena zakona želi da iz postojećeg zakona izbriše odredbu po kojoj Fond za razvoj, između ostalog, ima i cilj koji glasi – razvoj infrastrukture. Podsetiću da Fond za razvoj treba da pojedinim subjektima dodeljuje novčana sredstva u cilju razvijanja Republike Srbije. On daje novčane podsticaje, ali prema kriterijumima koji su određeni kao ciljevi Fonda.
Nedopustivo je da takva odredba zakona, koja predstavlja svojevrsni kriterijum prilikom odlučivanja kome će se sredstva dati, da se sada izbriše, jer svakom je jasno da nema razvoja Srbije bez razvoja njene infrastrukture, ali predlog da se taj cilj Fonda za razvoj sad proglasi beznačajnim je potpuno trivijalan naspram nekih drugih odredbi ovog Predloga zakona.
Naime, u članovima 3. i 6. Zakona ruši se ustavni poredak Republike Srbije, jer ovim članovima se direktno napada princip funkcionisanja svake civilizovane države. Ne znam gde to u civilizovanom svetu ima da država uspostavlja finansijske obaveze za svoje građane, a da za to ne prođe parlament. To se upravo ovim predlogom zakona radi, jer predlagač je osmislio da za garancije koje izda Fond za razvoj garantuje Republika Srbija.
Moram da vas podsetim da se nijedna garancija koju Srbija izdaje nije desila a da o njoj prvo ne raspravlja ovaj parlament. Ne može ovakvim zakonom da se dozvoli zaobilaženje takvog jednog principa. O svakoj obavezi koja tereti budžet, a u ovom smislu to znači u svakoj obavezi koja tereti građane Republike Srbije, mora da odlučuje parlament.
Ono što se radi upravo ovim zakonom, a to je da se uspostavlja jedan krajnji automatizam. Za svako potraživanje za koje Upravni odbor Fonda za razvoj daje garanciju, da će za to automatski garantovati Republika Srbija. Čini mi se da je to zaobilaženje Ustava, jer o svakoj finansijskoj obavezi Republike Srbije mora da glasa parlament i ne može upravni odbor bilo kog fonda, pa ni Fonda za razvoj, da nameće obaveze Republike Srbije.
Na ovaj način, čini mi se, gazi se ustavni poredak, a i flagrantno se zaobilazi budžet koji je skoro izglasan, jer ono što budžetom nije odobreno Fondu, sada će Fond moći da uzme tako što će izdavati garancije koje po automatizmu garantuje država. To je gaženje Ustava i čini mi se da je pre podnošenja ovakvog predloga trebalo da razmislite možda da se ovaj predlog zakona povuče iz procedure, jer nisam sigurna kako bi Ustavni sud ocenio ustavnost jednog ovakvog zakona.
Moram da podsetim na još jednu odredbu. Naime, Zakonom o javnom dugu i to u njegovom članu 16. izričito je propisano da Republika Srbija može da izda garanciju samo u formi zakona, a to znači da parlament glasa o njoj.
Da li možete samo da opomenete narodne poslanike, jer više ne čujem ni sebe?

Dakle, prema Zakonu o javnom dugu, i to u njegovom članu 16, izričito je propisano da Republika Srbija može da izda garanciju samo u formi zakona, a to znači da parlament glasa o njoj. Kako onda mislite da sada Republika Srbija garantuje za nečije kredite i to samo po odluci Upravnog odbora Fonda za razvoj? Kada imamo jednu tako izričitu odredbu, a imamo je, Zakona o javnom dugu, kako je onda uopšte moguće da je ovakav predlog zakona prošao i da je prihvaćen od strane Zakonodavnog odbora? Ovaj predlog zakona ne prkosi samo Ustavu. On prkosi i drugim zakonima. Ne znam uopšte da li su članovi Zakonodavnog odbora dobro i pažljivo čitali ovaj predlog zakona.
Takođe se nadam da će oni amandmani koje je poslanika grupa SPO i DHSS podnela na Predlog zakona o Fondu za razvoj biti podržani i uvaženi, jer mislim da ima osnova za tako nešto. Hvala.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, prvo moram da izrazim žaljenje, budući da kada je podnet Predlog zakona o budžetu za 2013. godinu, mogli smo u stavu 2. da vidimo da će od predstavnika Vlade biti ministar poljoprivrede, Goran Knežević, ali dobro. Pošto je tu gospodin Mlađan Dinkić, moguće je da će i on da mi da odgovor na neka pitanja.
Ono što smo tražili amandmanom koji smo podneli jeste da se sa pozicije namenjene Upravi za agrarna plaćanja i to u funkciji 420 ekonomska klasifikacija 451 od planiranog iznosa od preko 25 milijardi dinara, 450 miliona dinara prebaci Upravi za veterinu.
Moram samo da napomenem da, ukoliko mi istekne vreme, koristiću vreme svoje poslaničke grupe.
U obrazloženju koje je Vlada dala, rekla je da ovaj amandman ne prihvata, a razlozi na koje se poziva jeste smanjenje iznosa sredstava subvencija Uprave za agrarna plaćanja, da bi ovaj predloženi iznos koji smo namenili, da prebacimo Upravi za veterinu, onemogućilo realizaciju programa i mere za podsticaj razvoja poljoprivredne proizvodnje, da bi smanjilo poljoprivrednu proizvodnju i smanjilo izvoz, što je najbitnije itd.
Smatramo da, ne prihvatanjem ovakvog amandmana, dovešće do mnogo težih posledica, dovešće do smanjenja izvoza, zapravo na ono što se Vlada u obrazloženju zbog kog odbija ovaj amandman i poziva.
Zašto tražimo dodatnih 450 miliona Upravi za veterinu? Ono što ću reći nisu podaci koji predstavljaju nekakvu tajnu, već su to zvanični podaci iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i svako od njih može doći i svaka veterinarska stanica do njih može doći, zato što u Srbiji imamo oko 950 hiljada goveda, oko tri miliona i dvesta hiljada svinja, oko milion i trista hiljada ovaca, 120 hiljada koza i oko 20 miliona komada živine. Nad svim ovim grlima izvršena je vakcinacija i dijagnostika zaraznih bolesti od strane terenske službe. Ovo su podaci iz Uprave za veterinu.
Da bi se ponovo zaštitio ovaj stočni fond, moram reći osiromašeni stočni fond Srbije, dakle, da bi se uradila kako vakcinacija, tako i dijagnostika, Upravi za veterinu upravo nedostaju ona sredstva koja smo amandmanom i tražili. Kada se izračuna cena vakcinacije i dijagnostike, i kada se pomnoži brojem koji sam navela, znači, brojem ovih navedenih grla, onda je primetno da upravo sredstva koja tražimo Upravi za veterinu nedostaju.
Želim da napomenem i zašto je važna preventiva koja se kod vlasnika životinja, a to su obično naši seljaci, radi besplatno, a na osnovu Zakona o veterini i državnog programa mera, koji upravo znači vakcinaciju i dijagnostiku. Važno je iz sledećih razloga – zato što se mnoge bolesti životinja, kao što su bruseloza, tuberkuloza, besnilo, mogu preneti na ljude ukoliko životinje od tih bolesti obole. Drugo, zato što u zemljama u našem najbližem okruženju ima zaraznih bolesti, to moram da napomenem, a zarazna bolest kao takva granice ne poznaje. Iz tih razloga se upravo mogu preneti i na našu zemlju.
Ukoliko životinja nije zdrava i ukoliko ona nije zaštićena, ukoliko nema potvrdu terenske službe, odnosno od veterinara, onda je vrlo jasno da nema ni prometa, nema klanja, nema proizvodnje od životinje. Ono što je najbitnije jeste da nema izvoza. To je upravo ono na šta se Vlada poziva u svom obrazloženju zbog kog ne prihvata amandman, a ovaj amandman je baš suprotno trebalo prihvatiti. Kada nema izvoza, naravno da je ugrožena bezbednost cele zemlje. Ukoliko nema preventivne zaštite, a desi se zarazna bolest, stručnjaci koji se ovom temom bave kažu da je 12 puta skuplje suzbijanje zaraznih bolesti i ubijanje životinja od njihove preventive. Logična posledica toga biće upravo smanjenje stočnog fonda, koji je ionako mali.
Neke zaraze, kao što su, recimo, klasična kuga kod životinja, besnilo, moram da napomenem, one se ne leče. Životinje se ubijaju, jer od tih bolesti životinje se ne mogu lečiti i to je stručni postulat koji je poznat u veterinarskom rečniku ili u rečniku seljaka kao tzv. stenting aut.
U Srbiji ima dva naučna instituta koja se nalaze u Novom Sadu i u Beogradu, kao i 10 specijalističkih instituta, u kojima je zaposleno 223 veterinara. Ima 10 javnih stanica, terenskih stanica, koje broje 35 veterinara i 319 privatnih stanica sa 1.274 veterinara, znači, oko 1.500 veterinara od oko 4.200, koliko ih ukupno ima u Srbiji, drže taj sistem zaraze pod kontrolom dok se on može držati. Ako se ne bude mogao držati, onda ne znam šta da kažem.
Ova sredstva koja sam podnetim amandmanom tražila nisu predviđena za plate, daleko od toga, niti će cilj amandmana bilo DHSS, bilo SPO biti usmerena na tako nešto, već su ova sredstva plaćena isključivo za sledeće stavke: za preventivu vakcinacija svinja, za preventivu dijagnostike, npr. za vađenje krvi životinja, za kupovinu vakcina, za kupovinu dijagnostičkih sredstava, za kupovinu igala, za kupovinu epruveta i svih ostalih potrošnih sredstava.
Preventivom i zaštitom životinja dobijamo svi, i država i mi i naši seljaci, koji treba da nam budu najvažniji. Logično, pojavom zaraze gubimo svi, i država i mi kao narod i ono što je najpreče, gube naši seljaci. Veliki je rizik ukoliko seljaku ne zaštitimo njegovu stoku, a skoro da nema rizika ukoliko se seljaku ne plati recimo po jedan hektar obradive površine.
Ova preventiva i ova dijagnostika zaštite zapravo predstavlja direktnu pomoć seljaku za očuvanje i zaštitu stočnog fonda Srbije. Sem toga, zdravlje, a pre svega preventivno zaštićene životinje, jesu uslov za reprodukciju. Moram da napomenem da se reprodukovati može samo zdrava životinja, a ne bolesna.
Koliko je ozbiljna situacija i zašto su potrebna navedena sredstva koja tražimo za Upravu veterine u iznosu koji smo amandmanom naveli, govori i činjenica da od avgusta meseca, iako je program urađen, terenska veterinarska služba nije dobila ništa od sredstava za urađen program, što govori da upravo Upravi za veterinu nedostaju ona sredstva koja amandmanom i predlažem i preti opasnost da služba stane sa radom zbog neplaćanja sredstava koja joj pripadaju, tj. da stane sa svojim radom, a to bi značilo da prestane da se brine i da štiti životinje.
Moram da se osvrnem i na incident i opasnost koja se desila u Kragujevcu, gde je jedna veterinarska stanica, pod sumnjom da je uradila nešto što se može smatrati nezakonitim, ili jeste nezakonito, u to neću ulaziti, time će se baviti nadležni organi koji time treba da se bave, ne sme da baci senku na ogroman broj onih koji svoj posao, dakle, i seljaci i veterinari i terenske veterinarske službe obavljaju i stručno, kvalitetno i na vreme. Nezakonitost treba sankcionisati, ali isto tako, sa druge strane, ono što je kvalitetno urađeno…
(Predsedavajuća: Potrošili ste vreme vaše poslaničke grupe, samo da vas obavestim. Završite rečenicu.)
Završavam. Ali, isto ono što je kvalitetno urađeno treba pohvaliti. Ovaj posao preventive i dijagnostike ne može se i ne sme uraditi polovično i selektivno. Ne mogu se neke životinje zaštititi a neke ne, negde se uraditi dijagnostika, negde ne, jer to nije ni stručno, nije ni zakonito, niti opravdano, ako se ne zaštiti, napominjem, celokupan stočni fond naše zemlje, koji je ionako mali. Hvala.

Zahvaljujem se gospodinu Rističeviću. On je izgleda ovde najveći džentlmen. Uvek mi daje mogućnost da repliciram i da imam dodatno vreme. Hvala na tome.
Isto tako, mislim da treba da pročitate još jednom amandman. Sve je tehnički usklađeno. To što Vlada nije dala, odnosno nije odobrila njegovo prihvatanje i dala negativno mišljenje na njega, ali ovaj amandman je prošao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, tako da, videćete da je sve dobro uklopljeno. Pročitajte još jednom. Hvala.

Hvala. neće biti dugo, pošto je moj amandman sličan amandmanima moje koleginice koja je to i obrazložila. Samo smo mi umesto Vlade tražili da se predlog ovog člana izmeni i da glasi – na inicijativu ministarstva nadležnog za poslove privrede, Vlada može doneti odluku o izdavanju garancije pravnom licu. Ne uz saglasnost Vlade, kako je to predložila DSS, nego uz saglasnost Narodne skupštine. Hvala.
Na član 35. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu Ustavom i pravnim sistemom.
Da li još neko želi reč? (Ne.)

Poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, prvo moje pitanje upućeno je ministru finansija, gospodinu Mlađanu Dinkiću.
Kada sam već jedanput postavila svoje poslaničko pitanje ministru finansija, koje je glasilo – kada je poslednji put obavljena kontrola poslovanja "Marfin banke" i da li ta banka posluje sa gubicima, ministar finansija mi je tek skoro dostavio nešto što liči na odgovor, a u tom nečemu što liči na odgovor navedeno je da to pitanje uopšte nije u nadležnosti Ministarstva finansija, već me podučava, kao da to ne znam, da treba da se obratim NBS, koja vrši kontrolu boniteta i poslovanja banaka, što sam učinila, pa sam se prvo i obratila NBS, a tek posle ministru postavila pitanje i do zvaničnog dopisa Narodne banke delom i dobila potvrdu onoga što sam mislila.
Pre samo nekoliko dana iz Ministarstva finansija daju se informacije putem sredstava javnog informisanja, gde se govori o gubicima koje je u svom poslovanju ostvarila Razvojna banka Vojvodine, gde se navode cifre tih gubitaka, pa je moje pitanje da li gospodin Dinkić kao ministar finansija toliko voli Razvojnu banku, da o poslovanju te banke, koja iskreno mene ne zanima, da li je zakonito ili nezakonito, utvrdiće nadležni organi, ali da li je toliko voli da o njenom poslovanju može da daje izjave za medije ili možda još više voli "Marfin banku", za koju kada postavim poslaničko pitanje Ministarstvo finansija kaže da nije nadležno? Inače, moram napomenuti, "Marfin banka" u javnosti je svima nama dobro poznata kao nekadašnja "Laiki banka". To je moje prvo poslaničko pitanje.
Takođe, dodala bih da možda ministar finansija ne voli demohrišćane, ali dobro, i ne treba da nas voli. Moje dodatno pitanje je čemu takva selektivnost, ministre Dinkiću, i kakvi su to dvostruki aršini? O nekim bankama pričate u javnosti, iznosite i kontrolu boniteta i zakonitost njihovog poslovanja, a mene kao poslanika upućujete na NBS, od koje sam već dobila odgovor pre nego što sam postavila pitanje vama.
Kada smo već kod nekadašnje "Laiki banke", o kojoj se javno govorilo godinama unazad i o čijim je kriminalnim aktivnostima javnost bila svakodnevno obaveštena, kako od strane Demohrišćanske stranke Srbije, tako i od strane Vladana Batića, ali i pojedinih ministara koji su danas u ovoj istoj Vladi, koji danas sede u ovoj istoj Vladi, moram da postavim pitanje, o čemu je, naravno, i o čijem je poslovanju, tj. o čijim kriminalnim aktivnostima su demohrišćani uvek govorili, u tom smislu moram da postavim pitanje gospodinu Vučiću - kada će se konačno otvoriti afera zvana "Kiparske pare", najveća pljačka ne decenije, nego veka? Dakle, ne da li će se, nego kada će se konačno nastaviti sa procesuiranjem tog predmeta, svih onih koji iza te afere stoje, svih onih koji su taksativno navedeni u krivičnoj prijavi koja je predata pre pet godina, a za koju je tužilaštvo preuzelo najosnovnije pravne radnje. To bi bilo moje pitanje. Neka mi odgovori, pa ću dodatno postaviti naknadno.