Hvala.
U ovom slučaju, naravno, nisam saglasna u pogledu same sadržine amandmana sa kolegom Veselinovićem, budući da mislim da je to moglo pravno dosta spretnije da se uradi, ali slažem se sa onim što je zapravo njegova intencija, a to je upravo zaštita onih izvršnih dužnika, a ne onih bahatih, ne onih tajkuna od kojih se država ne može naplatiti, ili kojima dozvoljava da ne namire svoja potraživanja od firmi, preduzeća itd, nego je ovo upravo zaštita u cilju onih izvršnih dužnika koji imaju ili najniža primanja i jako male penzije ili najniže zarade.
Zamislite, recimo, sada još ovaj paradoks, a u kontekstu je apsolutno ovog amandmana, uvoditi taksu na Medijski javni servis.

Koristiću vreme poslaničke grupe.

Zahvaljujem.
Zamislite sada uvodite taksu kao verodostojnu ispravu, to postaje izvršno i dođe izvršitelj vikendom penzioneru koji ima penziju od 12.000 dinara. Onaj ko duguje milion i 200.000 evra, recimo, na njega se zakon verovatno neće ni primenjivati, neće ga zateći, neće se naći, konstatovaće se u dogovoru sa izvršiteljem šta god da se izvršenje ne sprovede.
Dakle, trebaju u vidu da se imaju interesi ljudi sa najnižim primanjima, sa minimalnim platama i sa minimalnim penzijama. Nije korektno i nije u redu da penzioneru pre 22, koji ima penziju 12.000 dinara, dođe sudski izvršitelj sa verodostojnom ispravom gde nije platio, zamislite, taksu za Javni servis. Zamislite da ta taksa za Javni servis bude deset dinara, npr. Nema smisla. Zahvaljujem.

Naime, kada sam govorila svoje izlaganje i moje viđenje predloženog rešenja u ovom amandmanu, ministar je, obraćajući se meni i na ono što sam iznela, govorio o Ekonomskom kokusu. Ja Ekonomski kokus nigde nisam spominjala, ali to se osvrnuo na izlaganje nekih ranijih narodnih poslanika.
Sa druge strane, nigde nisam rekla da su javni izvršitelji bahati. Uzmite stenografske beleške. Ja sada ne znam da li ministar nije hteo ili nije želeo da čuje šta sam ja rekla.
Drugo, postoji nešto što je vrlo sporno zaključeno od strane ministra. On meni ovde zapravo govori o tome da su, ne znam, penzioneri najrevnosniji i da od njih treba da učimo. Vidite, ja se slažem, samo što ja o tome uopšte nisam govorila, pa ne znam odakle vama zaključak da tako nešto iznosite.
Ono što moram da napomenem, ne treba ovde niko da brani penzionere od mene, ja ih branim pro bono van ove sale u sudnicama, u postupcima izvršenja, a gde se izvršenja nad penzionerima koji su izvršni dužnici, zamislite, sprovodi i na njihovim penzijama. Ako nekome nije jasno, broj predmeta mogu da dam u kojima postupam pro bono pred različitim sudovima, pa ćete onda videti o čemu se radi. Zahvaljujem.

Hvala.
Ja ću ostati dostojna onome što sam rekla i u raspravi i u načelu, a amandman sam podnela koji je potpuno suprotne sadržine od onoga kako predviđa konkretna odredba ovog Predloga zakona i to je naravno moj stav.
Mislim da je upravo i uvaženi ministar dao, pak deo odgovora na pitanje sa kojim mogu da se složim, ali kada imate situaciju da se usvoji amandman da se kaže da se, znači, kandidatu za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima završna ocena koju je dobio na pravosudnoj akademiji. Mislim da je time već njegov izbor za nosioca pravosudne funkcije u ovom slučaju kandidata za sudiju više nego izvestan.
Sa druge strane moram da ukažem i nešto što postoji u praksi. Ne izgovara se naglas. Za kandidate za sudiju koji su prvi put birani kao i za zamenike javnih tužilaca birani su i oni koji baš i nisu ispunjavali uslove, ne znam kako se to cenilo, njihova stručnost i osposobljenost, ali birali su se kandidati koji su bili mnogo lošiji od onih pomoćnika što sudijskih što tužilačkih pomoćnika koji gotovo predstavljaju potpuno i osposobljeno i stručnosti kao takvi su određeni od strane svojih rukovodilaca.
Dakle, ja lično smatram, već sam i u raspravi rekla ne zastupam stavove ni udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika niti bilo kojih drugih, ali smatram tim pre da se unosi selektivnost i diskriminacija ovakvog jednom odredbom ma koliko neko zagovarao pravosudnu akademiju, mislim da u ovakvom momentu zbog brojnih problema koje ona još uvek ima ovako nešto ne može da stoji u ovom predlogu zakona. Zahvaljujem.

Hvala.
Načelno ja podržavam ovaj amandman koji je vrlo dobro obrazložila gospođa Martinović, tim pre što sam i u načelu govorila o tome da ne može Poslovnikom, kao aktom manje pravne snage, da se nešto drugačije uređuje u odnosu na zakon. Ukoliko ovako ostane, a ne izmeni se usvajanjem nekog amandmana koji su na takvo rešenje predloženi, onda takva jedna zakonska odredba je apsolutno neustavnog karaktera.
Ovde dakle uslovljavate primenu zakona Poslovnikom, ovde se zapravo Poslovnikom uređuje zakonska materija i ono što je najbitnije, ovde Poslovnikom derogirate zakon. Tako da mislim da treba da razmislite još jednom o usvajanju ovog amandmana ili o nekom drugom amandmanu, ili da sami predložite neko drugo rešenje kako bi ovu odredbu neustavnog karaktera otklonili iz ovakvog jednog predloga. Hvala.

Hvala.

Na član 2. predložila sam amandman da jednostavno odluke moraju biti obrazložene i da moraju sadržati pouku o pravnom leku.

To sam više nego i podrobno objasnila u raspravi u načelu i govorila sam zapravo i o odlukama VSS i o odlukama državnog veća tužilaca. Tim pre što ukoliko se donosi ovakav jedan predlog zakona, i tim pre što ukoliko ovako jedan predlog zakona bude usvojen, onda morate imate u vidu da odredbe trenutno Poslovnika jednostavno nisu u saglasnosti i da će to izisnuti da VSS mora da pristupi izradi potpuno novog Poslovnika, pošto ovo ovako nečemu uopšte ne govori. Sem toga ostavlja se naravno i pitanje – u kom kontekstu se koristi pojam kao generički pojam odluke, jer imamo i neka rešenja. Neka rešenja, ne neka, nego gotovo sva rešenja moraju ispod obrazloženja sadržati i ono što se zove i to je obavezni deo rešenja, pouka o pravnom leku.

Hvala.

Zahvaljujem.
I pored moje volje, ja ne znam zašto uvaženi ministar ceo dan danas mene ne razume o čemu ja govorim ili ne sluša. Znači, sve što sam rekla vi ste odgovorili suprotno od onoga o čemu sam ja govorila.
Kažete – ne razumete zašto odluka mora da bude obrazložena. Pa ja sam amandmanom rekla da mora da bude obrazložena. Pa, pročitajte amandman. To ste rekli. Sve vreme se iz konteksta danas meni pripisuje zapravo nešto što nisam rekla. Uzećemo stenografske beleške pa ćemo videti ko je šta rekao.
Znači, član 2. od stava 17. u amandmanu glasi – odluke državnog veća moraju biti obrazložene. U tom pogledu slažem se sa vama i ne znam zašto kažete – što se potencira na obrazloženju. Je li ja menjam obrazloženje amandmanom? Apsolutno ne. Ali pouka o pravnom leku, to je ono što ja dodajem ovakvim amandmanom i ne znam čemu cela ona priča unapred.
Sada po pitanju ovog amandmana, apsolutno nigde nisam čak ni spomenula da nije ustavan. Navodi se da u obrazloženju amandmana, da li sam rekla usmeno, nisam. Ja vas zaista molim, nemojte da mi stavljate reči u usta koje ja vode nisam ni u jednom momentu izrekla.
Sa druge strane, kada se kaže – obrazloženje, da mora, naravno da odluka mora da sadrži obrazloženje. Ali, imajte u vidu, pouka o pravnom leku nije to sastavni deo obrazloženja nešto što se podrazumeva. Sami ste rekli – da, to se podrazumeva, postoji mogućnost vođenja spora pred Upravnim sudom. Ja ne vidim šta je tu sporno. Znači, molim vas, kada nešto govorim da me saslušate ili bar da pročitate. Ceo dan mi se ovde ne razumemo. Odgovarate mi na ono što ja uopšte ne pričam. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Ovo što ste upravo rekli je sve ono što sam ja rekla u raspravi u načelu. Baš po pitanju različitih odluka koje se donose, pa sam vam i u kontekstu različitosti tih odluka, evo uzmite slobodno stenogramske beleške, u raspravi u načelu govorila da se na neke odluke, jesu konačne te nema pravo izjavljivanja, ali da na druge nisu pa se može izjaviti žalba, a time da sam delom u pravu upravo ste mi dali vi koji kažete da ste vi delom u pravu a delom ja, što znači da ni predložena zakonska odredba nije potpuno tačna, kao što nije potpuno tačan ni amandman, te bi samo jednim svojevrsnim miksom ova dva navedena rešenja došli do onoga što bi bilo potpuno zakonski ispravno. Zahvaljujem.

Hvala.
Ja bih samo ovom prilikom, da ne bih širila raspravu, jer očigledno mi ovde ne možemo da se sporazumemo, rekla da je najbolje da se nakon ove sednice uzmu stenografske beleške, da se pročita sve što je rečeno u načelu, pa da se pročita sve šta je ko govorio danas u pojedinostima. Kada sam govorila u načelu vezano za odluke, taj, jel tako, generički pojam koji koristimo za odluke i DVP i VSS, ja sam nabrajala odluke, rešenja, zaključke, mišljenja i rekla šta od tih svih odluka podrazumeva da nakon obrazloženja mora biti predviđen pravni lek.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Ovaj amandman u jednom delu sadržinski je sličan amandmanu koji je obrazložila moja uvažena koleginica Martinović. Naime, predložila sam da se član menja i da glasi: „da sednice Državnog veća budu javne, Državno veće može odlučiti da sednica bude zatvorena za javnost“.
Neću opet pominjati moguću neustavnost, u stvari sigurno neustavnost ukoliko ostane ovakvo rešenje, tim pre što sam više puta u raspravi u načelu isticala, ne možete vi Poslovnikom da uređujete zakonsku materiju.
Sa druge strane, Poslovnik o radu, važeći Poslovnik o radu Državnog veća tužilaca, imam ga ispred sebe, sve što komentariše i sve što govori, dakle, sve što reguliše o sednicama, a tiče se javnosti i tajnosti propisuje u svom članu 16. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca koji je još uvek važeći. Pa, kaže – Sednice veća su po pravilu zatvorene za javnost. Veće može odlučiti da pojedina pitanja razmatra na javnoj sednici. Po odobrenju, drugi stav, predsednika veća sednici mogu da prisustvuju zaposleni u Administrativnoj kancelariji ili druga lica.
Dakle, ovakvo rešenje je neodrživo ukoliko se posmatra važeći Poslovnik, a to što nije donet nov Poslovnik, treba Poslovnik da upodobljavate zakonu koji donosite, a ne nakon donošenja zakona da donosite sad neke izmene i dopune, nastaće pravni vakum i šta ćemo onda mi u međuvremenu? Državno veće tužilaca, Poslovnik nov nije doneo, Poslovnikom derogirate zakon zbog ovakve jedne zakonske odredbe i gde tu dolazimo, dolazimo samo na teren neustavnosti i ništa više.
Dakle, reagujete, prihvatite bilo amandman koji je obrazložila koleginica Martinović, bilo amandman kojim sa ja podnela. Na ovaj način da uređujete zakonsku materiju Poslovnikom ne može. Hvala.

Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, danas kada raspravljamo o setu pravosudnih zakona i o kojima ćemo tek raspravljati u danu u pojedinostima, moram najpre da primetim da kada neki predlozi zakona dolaze od strane Ministarstva pravde, ako ništa drugo, onda bar očekujem da sve odredbe predloženih rešenja budu ustavne, što ovde nije slučaj, taksativno ću ih navesti u daljem dijalogu svoga izlaganja.
Sve danas predložene zakone, podelila sam u tri kategorije, prema nekim svojim ličnim merilima.
Što se tiče predloga zakona koje neću posebno komentarisati, to su oni koji se tiču, pre svega, Instituta pravosudne akademije, za koji, u najmanju ruku, lično uopšte, ne znam ko njega danas smatra, takav jedan institut održivim, kada predstavlja, ništa drugo do, najprostije rečeno, jedan protočni bojler za sticanje zvanja nosilaca javno-beležničkih i sudijskih funkcija, koja je sama obezvredila cilj, koja je inicijalno i postavila, o čemu postoje, inače i račun, postoje brojne kritike, ne samo od strane domaće stručne javnosti, već, prvenstveno, od strane međunarodnih organizacija.
Mislim da ste vrlo dobro upoznati sa takvim primedbama, a drugi predlog kom neću raspravljati, budući da takođe taj institut ne podržavam, jeste onaj predlog koji se tiče javnog beležništva i mislim da o stabilnosti, svrsishodnosti, bilo kog pravnog instituta, na kraju krajeva, govori broj izmena i dopuna zakona kojim se on uređuje.
Toliko o ova dva navedena, predložena rešenja, o kojima ništa detaljnije i u daljem toku izlaganja neću govoriti, iz razloga što ti instituti, budući da sam apsolutni njihov protivnik, ne zavređuju moju pažnju.
Dalje, u drugu kategoriju ulaze oni zakoni koji sadrže odredbe neustavnog karaktera.
Sadrže odredbe kojima se flagrantno krši Ustav, koje nas uče jednoj novini, kao što je to u nekim predloženim rešenjima koja ću taksativno naučiti, a to je zapravo da je Poslovnik iznad zakona, da je Poslovnik akt jače pravne snage od zakone, koje danas naučismo da je to ispod Poslovnika u hijerarhiji pravnih akata i kojim se, naravno, Poslovnikom u svako doba može derogirati zakon. Ovde ću se najduže i zadržati, no poći ću nekim redom.
Prvo jeste Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom veću tužilaca. On u svom prvom članu, u ovako predloženom rešenju, glasi – sednice DVT su javne, a Državno veće tužilaca može odlučiti da sednica bude zatvorena za javnost, ako to nalažu interesi javnog reda ili zaštita tajnosti podataka, kao i u slučajevima određenim Poslovnikom.
Ovo je prilično nejasna odredba, preširoko postavljena, puna paušalija, uopšte se ne zna šta se zapravo to misli pod upotrebom te generalne klauzule, interesi javnog reda.
Osim toga, pozivate se na slučajeve određene Poslovnikom. Prema važećem Poslovniku o radu, Državnog veća tužilaca, o javnosti sednice, ona je regulisana članom 16. stavom 1, gde se u tom istom Poslovniku, u tom stavu 1. kaže – sednice veća su po pravilu zatvorene za javnost. Veće može odlučiti da pojedina pitanja razmatra na javnoj sednici. To je sve što važeći Poslovnik o radu DVT kaže na temu javnosti odnosno tajnosti sednica DVT.
U ovom članu, dakle na samom kraju kažete – u slučajevima određenim Poslovnikom, opravdano je moje pitanje jeste – kojim to Poslovnikom?
Možda nekim budućim, pošto važeći Poslovnik ovo apsolutno ne reguliše. Ako je budući, onda ste trebali da stavite i buduće vreme, Poslovnikom kojim će Državno veće tužilaca biti u obavezi da donese po stupanju ovog zakona na pravnu snagu.
Dakle, tih slučajeva na koje se pozivate, potpuno bes potrebno nema u važećem Poslovniku, dakle nema.
Zaštita tajnosti podataka, čini mi se nešto je što se podrazumeva. Ja sam uvek protivnik tog bes potrebnog ponavljanja, sada – zaštita tajnosti podataka, pa ako neko treba da zna Zakon o zaštiti podataka, moja pretpostavka jeste da su to stručna lica koja su i članovi DVT. Osim toga to se podrazumeva iz razloga što mi imamo važeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
Moj zaključak po pitanju svega ovoga i moje potpuno opravdano pitanje jeste – kako je moguće da jedan poslovnik, da li je to Poslovnik o radu ili bilo koji drugi poslovnik, može da derogira zakon, čak na drugačiji način da uređuje zakonsku materiju, jel iz ovog člana, ovako predloženog rešenja to proizilazi.
Nije mi jasno zašto onda lepo nisu taksativno navedeni, recimo razlozi kada će javnost biti isključena, dakle, kada će se sednica DVT održavati u tajnosti i to tako što ćete to izričito navesti, sve te taksativne slučajeve, bilo zakonom, bilo što ćete obavezati DVT da u budućem Poslovniku to nešto učini.
Znate, te generalne klauzule, interes javnog reda ili kada je nešto određeno nečim uopštenim, nema apsolutno nikakvog smisla, jel izvinite, onda DVT u svako doba može da odredi diskreciono pravo i da se pozove na interes javnog reda i da isključi sopstvenu sednicu za javnost.
Kao i kod gotovo svih predloženih rešenjima o kojima danas raspravljamo, svuda stoji da se oni predlažu zarad veće transparentnosti. Apsolutno podržavam to uvođenje veće transparentnosti.
Međutim, moram da skrenem pažnju na tako nešto da ta transparentnost vidite već postoji, nije da ona nije postojala, pa sada mi činimo neki epohalan korak pa uvodimo transparentnost.
Recimo, daću vam jedan primer. Ukoliko, recimo, ja od DVT zatražim zapisnik, usvojen zapisnik sa neke iks, ipsilon sednice DVT, DVT ne mora da izađe u susret mom zahtevu jel tako, i može, kako će odlučivati? Odlučivaće tako što će doneti rešenje kojim će to odbiti.
Šta ću ja onda da uradim? Onda ću ja lepo da se žalim povereniku i moja žalba biće i osnovana, moja žalba biće i usvojena, jel to nije nikakav dokument koji DVT može sakriti, tako da tu određena javnost već postoji, određena transparentnost već postoji, tako da zapisnike sednice DVT može svako dobiti, ukoliko tako nešto i traži.
Imam jedno čisto tehničko pitanje ovde koje nije od malog značaja. Ukoliko je sednica javna, to predviđate ovako predloženim rešenjem i, recimo, toj sednici DVT hoće da prisustvuje 50 građana, ne pripadnika stručne javnosti, recimo 50 novinara, koga god, uzmite bilo koju cifru, gde će se, i u kojim prostorijama održavati sednica DVT?
Mislim da je to izuzetno bitno pitanje i naime, beznačajno zasigurno nije, jel ukoliko već ovim predviđate javnost sednice onda se ne možete pozivati na isključenje javnosti pod izgovorom tipa – pa eto to nismo regulisali, imamo manje kapaciteta, nedovoljna tehnička osposobljenost, nemamo prostorija itd.
Koliko ja znam, zajedno sa vama, znači vi ste po funkciji član DVT, ima 11 članova DVT i vi kada sednete u prostoriju u kojoj se trenutno održavaju sednice DVT prostorija je već puna, može još par vas da stane okolo i to je popunjeno.
Ja vas pitam, u slučaju javnosti, gde će biti održavane sednice DVT, evo, lično sam zainteresovana da prvu buduću javnu sednicu DVT prisustvujem.
Član 2. istog ovog predloženog rešenja glasi – odluke DVT moraju biti obrazložene, ako Poslovnikom nije drugačije određeno.
Ovo je flagrantno kršenje Ustava, ovo je neustavna potpuno odredba, ne može Poslovnik kao akt manje pravne snage da uslovljava zakon niti da uređuje zakonsku materiju i time derogira zakon, a ovim se to čini, jel eksplicitno kažete – odluke Državnog veća tužilaca moraju biti obrazložene ako Poslovnikom nije drugačije obrazloženo.
Molim da što pre ili usvojite amandmane kako bi se ovakva jedna neustavnost u potpunosti otklonila iz predloženog rešenja.
Osim toga, nije dovoljno da odluka bude samo obrazložena. Svaka odluka, pa i odluka državnog veća tužilaca, pored obrazloženja, mora da sadrži još nešto što sledi na posletku obrazloženja, a to je pouka o pravnom leku. Tim pre što Poslovnik o radu Državnog veća tužilaca, imam ga ovde upravo ispred sebe, reguliše u svom članu 21. i nije mi jasno, kada vi u predloženom rešenju kažete – odluka; da li pod time podrazumevate, pošto je prilično odredba nejasna i konfuzna, da li vi pod odlukom podrazumevate i jedan generički pojam gde obuhvatate i odluku, ali i rešenja pored zaključaka, mišljenja, znači, to su akti koje donosi Državno veće tužilaca ili samo konkretno mislite na odluku?
Ako mislite i na rešenje kao odluku Državnog veća tužilaca, izvinite, pored obrazloženja mora da sadrži i pouku o pravnom leku, a onda to mora i eksplicitno da stoji u ovako predloženoj odredbi.
Naravno, i na ovaj član, kao i na prethodni, podnela sam amandman i nadam se da ćete ga usvojiti, ne zato što je epohalan i zato što savršeno uređuje predmetnu materiju, nego je, ako ništa drugo, ustavan, za razliku od odredbe koja to nije.
Analogno svemu onome što sam rekla za Državno veće tužilaca, važi naravno i za Visoki savet sudstva. Tako da apelujem da usvojite amandmane i da jednostavno sebi učinite i spasete se od neustavnih rešenja. Zato nema potrebe da ovde posebno govorim o predloženom rešenju koji se tiče izmena i dopuna Zakona o Visokom savetu sudstva.
Što se tiče zakona o dopunama Zakona o Javnom tužilaštvu, on u svom predloženom članu 1. kojim se dodaje novi član 77a. u stavu 3. glasi: „Kandidat za zamenika javnog tužioca koji je završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji, nije dužan da polaže ispit koji organizuje Državno veće tužilaca, već se njemu kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima ocena sa završnog ispita na početnoj obuci na Pravosudnoj akademiji.“.
Ovde sam podnela amandman koji je upravo suprotnog rešenja od onoga što se u ovako predloženom rešenju nalazi, dakle, potpuno dijametralno suprotne sadržine, da kandidat bez obzira na ovo, je dužan da polaže ispit pred Državnim većem tužilaca, dakle, bez obzira na ocenu sa završnog ispita na Pravosudnoj akademiji.
Ovde moram pitati, bez ikakve ironije, izvinite, a ko on recimo položi završni ispit na Pravosudnoj akademiji sa najvišom ocenom, pa šta će za njega predstavljati jedan ispit pred Državnim većem tužilaca?
Kada se u predloženom rešenju koje se tiče izmena i dopuna Zakona o Pravosudnoj akademiji, pozivate na odluku Ustavnog suda, tu onda stoji da Državno veće tužilaca obavezno predlaže Narodnoj skupštini za prvi izbor za sudijsku funkciju, odnosno funkciju zamenika javnog tužioca, kandidate koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji, ali da se zakonom mogu, pazite – mogu, propisati pravila na osnovu kojih bi Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužioca, posebno vrednovao završenu obuku. Znači, upotrebljena je reč „vrednovao“. Vrednovati tu završenu obuku nije isto samo položiti ispit sa završenog ispita i ne polagati ispit pred Državnim većem tužilaca, nego eventualno da se taj završni ispit na Pravosudnoj akademiji vrednuje od strane Državnog veća tužilaca prilikom polaganja ispita, koji organizuje Državno veće tužilaca.
Što se tiče analiza rada Pravosudne akademije, mislim da sam rekla da postoje brojne kritike, kako domaće, stručne javnosti, tako i međunarodnih organizacija. U ovom momentu, ono u šta sam potpuno sigurna jeste da polaznici Pravosudne akademije nemaju niti nivo, niti dovoljan stepen obučenosti i osposobljenosti a da bi bez polaganja ispita pred Državnim većem tužilaca ušli u proceduru izbora zamenika javnih tužioca koji se po prvi put biraju. Zapravo sigurna sam da mnogi oni ne bi ni položili ispit koji organizuje Državno već tužilaca.
Pored toga što je ovakvo rešenje u najmanju ruku preuranjeno, meni lično izgleda kao jedan, pa da budem potpuno blaga, perfidan način, da određen broj ljudi, do neke iks, ipsilon, izmena i dopuna ovog predloženog rešenja, postanu nosioci pravosudnih funkcija, konkretno nosioci javnotužilačke funkcije.
Kada bi evo sad, u ovom momentu, anonimno anketirali polaznike Pravosudne akademije, svako od njih rekao bi vam da na toj Akademiji ništa naučili nisu, ali da je doživljavaju kao jednu formu koja će im pomoći da se domognu onog čemu teže, a to je jednostavno da postanu nosioci pravosudnih funkcija.
Program Pravosudne akademije ne pruža dovoljnu osposobljenost, to znate, posebno u parničnoj materiji. Na to je više puta ukazivalo i Društvo sudija, tako da ovakvo rešenje smatram preuranjenim, potpuno ishitrenim, jedino ukoliko bi se Pravosudna akademija i sadržinski i suštinski, dakle programski ojačala, onda bi možda i bilo predmetno da raspravljamo o ovako predloženom rešenju.
Ko je stavljen u neravnopravan položaj ovome, to je isto pitanje koje se može postaviti? Stavljeni su tužilački pomoćnici koji znaju svoj posao, koji dugo vremena rade, koji su napisali bezbroj optužnih akata, koji su doneli bezbroj rešenja o odbačaju, službenih beležaka o nepokretanju krivičnih postupaka koji vode dokazne radnje, samostalno za ona krivična dela za koja može da se izrekne kazna zatvora do osam godina, koji zastupaju optužbe, itd. Tako da, sa jedne strane mi imamo ljude koji su potpuno osposobljeni i koji su već daleko obučeniji od svršenih polaznika Pravosudne akademije.
Ključno pitanje jeste i sledeće. Zašto bi se više vrednovalo oceni sa Pravosudne akademije, to je moje pitanje vama, zašto bi se više vrednovalo oceni kandidata sa Pravosudne akademije, nego recimo tužiocu koji ima neposredan uvid u rad svog, na primer, tužilačkog pomoćnika?
I pored želje koja iz ovakvog rešenja proizilazi, ne može ni u kom slučaju da se jedan institut kao što je Pravosudna akademija stavlja iznad tužilaštva, a posredno se zaključuje da se ovim hijerarhijski i te kako stavlja.
Koliko znam, predavači na Pravosudnoj akademiji su javni tužioci. Tamo ima i zamenika javnih tužioca i naravno pitanje koje se opet logično nameće jeste sledeće, a zašto oni u svom organu, dakle zašto tužilac u svom organu, znači zašto tužilac u tužilaštvu ne može da da, recimo, ocenu svom pomoćniku koji želi da se kandiduje za zamenika javnog tužioca, a koja bi na isti način bila vrednovana kao i ocena sa Pravosudne akademije? Ovo tim pre što ukoliko tužilac može da vrednuje rad zamenika javnog tužioca, a zašto onda taj tužilac ne može da vrednuje rad tužilačkog pomoćnika?
Znate, postoji ona maksima – Ko može više, može i manje.
Ovde moram da postavim još jedno pitanje koje se tiče tog čuvenog ocenjivanja. Naime, a nema baš konkretno veze sa ovim, ali ima veze, recimo, sa Državnim većem tužilaca, čemu uopšte ocenjivanje od jedan do pet tužilačkih pomoćnika kada su ocene dobili kandidati koji su konkurisali za tužioce svih tužilaštva, ali recimo neke liste, za neka tužilaštva nisu otišla u Vladu Republike Srbije, a za ona koja su otišla, otišla su bez bodovanja.
Naravno, samo su sačinjene liste na osnovu bodova, što je analogno oceni, pa je na svakoj listi prvi onaj koji je dobio najveći broj bodova, ali ti bodovi su nevidljivi na nekakvim listama koje su otišle u Vladu Republike Srbije.
Da li to znači da će se bez obzira što je Vlada primila tako nešto, dakle bez bodova, u ovom momentu toliko i o transparentnosti koju upravo danas ovde treba svi da proklamujemo, a zna se da su prvi na listama oni koji imaju najveći broj bodova, tako su ocenjeni od strane svojih kolega, ipak postupiti u skladu sa zakonom i predložiti prve sa liste.
Naravno, volela bih i da znam da li ste vi kao član Državnog veća tužilaca po funkciji predložili da takve liste idu u Vladu Republike Srbije sa bodovima, pošto ste toj sednici Državnog veća tužilaca i prisustvovali.
Na samom kraju, osvrnula bih se i na zakon o kome će se danas najviše raspravljati, a to je naravno Zakon o izvršenju i obezbeđenju, za koji ću glasati. Za ostale teško da ću, ukoliko se amandmanima ne budu poboljšala rešenja, posebno ukoliko se ne budu otklonile neustavne odredbe.
Ono što je vidljivo i ono što treba pohvaliti u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, jeste već na samom početku promena naziva iz izvršitelja u javni izvršitelj.
Odmah je razgraničena isključiva nadležnost, to je jako dobro i sudu je u isključivu nadležnost stavljeno izvršenje izvršnih isprava u vezi sa porodičnim sporovima i vraćanja na rad, dok su sada javni izvršitelji, a ne samo izvršitelji isključivo nadležni za izvršenje ostalih izvršnih isprava, da ih sada sve ne nabrajam.
Posebno što ja cenim kao dobro rešenje jeste uvođenje žalbe kao pravnog leka, tako da su sada u ovom izvršnom postupku pravni lekovi i žalba i prigovor, dok vanredni pravni lekovi nisu dozvoljeni, a prema važećem zakonu, još uvek važećem i u ovom momentu, postojao je samo prigovor o kome je rešavao sud koji je donosio rešenje i koji je odlučivao o tom prigovoru.
Budući da mi ovde ističe vreme i da neću moći reći sve šta mislim o Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, koji generalno smatram dobrim zakonskim rešenjem, zadovoljstvo mi je što imamo i dan u pojedinostima gde možemo lepo i taksativno preći sve odredbe zakona, pa u tom danu nešto više o svim predloženim rešenjima i amandmanima za koje sam sigurna da ih morate prihvatiti. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Ja ovde moram da kažem, ja i ministar se očigledno nismo ovde razumeli, pošto je izneto mnogo stavi koje ja uopšte nisam spominjala, a bila sam pak prilično konkretna kada sam postavljala pitanje, izlagala svoje nedoumice.
Krenuću od ovog postavljenog, uopšte nisam govorila o načinu predlaganja javnih tužilaca, da li to predlaže Vlada, da li ih bira Narodna skupština. Ako već govorimo danas u smislu svih ovih seta zakona gde je zajednički imenitelj transparentnost, ja sam vas onda samo pitala – zašto su liste otišle u Vladu Republike Srbije bez bodova, a otišli su bez bodova. To je bilo moje eksplicitno pitanje, niste mi odgovorili na to pitanje. Nije takva praksa, ali dobro.
Što se tiče vašeg pitanja, što je amandmanom, nisam navela taksativne slučajeve, pa eto, ja sam smatrala da će predlagač da ih navede, a ne da se poziva na interese javnog reda. Nije moje ovde da predlažem, mogu naravno, ali mogli ste već i vi ukoliko ste već došli sa ovim predlozima zakona.
Što se tiče udruženja za koje kažete sudijskih i tužilačkih pomoćnika i ostalih strukovnih udruženja da oni zapravo nemaju ništa protiv. Ja nemam ništa protiv što oni nemaju protiv. Ja jesam advokat po profesiji, ali nisam njihov zastupnik u Narodnoj skupštini, već iznosim svoj lični stav. Ja sam protiv ovakvog načina. Znate. Ja nisam ovde glasnogovornik nikakvih udruženja. Moj stav da iznesem ono što mislim, a u pravosudnoj akademiji ja ne mogu da kažem ništa dobro kad ne mislim ništa dobro i treba da…jednostavno.
Dalje, vi govorite, na tehničko pitanje, kažete od polovine sledeće godine.

…izvinjavam se, a šta ćemo do polovine sledeće godine? Zahvaljujem.