Hvala.
Kao što sam već rekla, ja nemam problem da priznam grešku kada je greška učinjena, ali evidentno je da ovde pojedinci apsolutno imaju problem da priznaju grešku koju su učinili, a ta greška je proizvela niz posledica koje se gotovo ne mogu ni sanirati. Znate, kada donesete jedan loš zakon, evidentno loš, za koji nisu uopšte ispunjeni uslovi kako bi se on primenio, onda sve što radite jeste otklanjanje nedostataka i bavljenje posledicama. Ako ćemo se uporno baviti posledicama, moj je onda predlog – hajdemo da krenemo od uzroka, pa ćemo lako onda stići do posledica.
Naime, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu predložio je sledeći amandman. Član 1. Predloga zakona menja se i glasi - U Zakonu o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa u članu 29. st. 2. i 3. menjaju se i glase: „Osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave kao povereni posao zadržavaju nadležnost za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa do 1. marta 2017. godine.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, u gradovima i opštinama za koje nisu imenovani javni beležnici, potpise, rukopise i prepise će overavati osnovni sudovi, sudske jedinice, kao i prijemne kancelarije osnovnih sudova, u skladu sa članom 13. st. 4. i 5. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva, odnosno opštinske uprave kao povereni posao i posle 1. marta 2017. godine, a do imenovanja javnih beležnika.“
Ovde ću se saglasiti sa delom koji je rekla moja uvažena koleginica Čomić, ali izvršen je jedan, naravno, previd. Moralo se kada se vršila izmena stava 2. menjati i stav 3. Zakona. Neki narodni poslanici su amandmanom to i učinili, kao što je uvažena gospođa Besarević, koja je to svojim amandmanom, o kome se takođe puno raspravljalo, tako nešto i predvidela. U samom obrazloženju ovog amandmana, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, može se videti da amandman Odbora zapravo konzumira amandman narodnih poslanika, i to opozicionih narodnih poslanika Zorana Živkovića i Vladimira Pavićevića, koji su pravovremeno reagovali kada je u pitanju rok, jer su predlagači zakona pokušali da se vežu, rekla bih, upravo za amandman pomenutih kolega Živkovića i Pavićevića, ispravljeno, pokušali zapravo da se vežu za kalendarski početak godine, a na Odboru smo ustanovili da je daleko prihvatljiviji predlog uvaženih kolega Živkovića i Pavićevića, da to bude 1. mart 2017. godine.
Dakle, uz određene izmene ovde je prihvaćeno ono što se navodi u obrazloženjima više amandmana, a pre svega mislim na amandman gospodina Pavićevića i gospodina Živkovića, a onda i na amandman uvažene koleginice Vesne Besarević. Naravno, amandman ste svi bili u prilici da vidite, imate ispred sebe da pročitate, tako da mislim da je izlišno da bilo šta govorim.
Suštinski moram samo da kažem jednu rečenicu. Mi ovde odlučujemo danas između dve opcije, ili ćemo prihvatiti da se za neko dogledno vreme odloži ono što bi ne daj bože nastupilo da niko nije intervenisao, a ja poziv sve narodne poslanike da čitaju zakone, da prate zakone, jer mogu i oni da predlažu isto tako predloge zakona, isto tako da odreaguju kada vide da se neki rok približava, a nastupanjem tog roka samo mogu nastupiti štetne posledice po sve građane Republike Srbije. Neka ubuduće kritikuju.
Znate, sada i kada iz krajnje dobrih namera uočite rešenje, ja ću biti potpuno iskrena pa reći - rešenje koje nije valjalo postojećim Predlogom zakona, znate, uočite taj problem, targetirate, onda pokušate nešto da ispravite, onda se i to izvrgava ruglu. To je, nažalost, ono na čemu najviše mi trošimo vremena, u načelu i danas u raspravi na pojedinostima.
Neću ovde više da ulazim ni u kakve detalje, ni u kakve rasprave. Mislim da smo dovoljno raspravljali u ponedeljak. Više nego jasno je zašto smo ovo činili. Onaj ko je protiv ovakvih izmena, jeste zapravo zato da 1. marta, i to treba javno da se kaže, javnim beležnici vrše sve overe i da 1. marta bi po isključivoj nadležnosti javnih beležnika. Ali, ukoliko su se zalagali za takvo rešenje, onda su trebali da kažu – izvinite, dame i gospodo, mi smo protiv postignutog sporazuma advokata i Ministarstva pravde, mi želimo javno beležništvo u Srbiji, kao što su neke kolege rekle - izbijamo pare iz džepa javnim beležnicima, tako je počela današnja rasprava, apsolutno to nije tačno.
Već smo u raspravi takođe rekli, ovim se ne radi ništa na štetu javnog beležništva, a ono što sam saglasna sa svim kritikama opozicije jeste da javnih beležnika nema dovoljno, da javnobeležnička služba ne funkcioniše kako treba i kolegi Đurišiću sam rekla, podržavam ga, saglasno da postavimo isto pitanje što se tiče tarife javnih beležnika ministru pravde. Možemo i zajedno, nemam ništa sporno. Ne znam samo da li on hoće sa mnom, posle svega onoga što je izrekao, ali nema veze.
S tim u vezi, kada se kritikuje neko ko ovde predstavlja neki zakon, moram još jednom da ponovim, ja Zakon o javnom beležništvu donosila nisam, ja Zakon o javnom beležništvu glasala nisam. I kada je donet taj zakon i kada je raspravljano o tom zakonu, ovde se pominje novac. I tada su sednice koštale, kada je usvojen Zakon o javnom beležništvu, isto kao što sednica košta i danas, dakle, ništa manje i ništa više. Ali, nemojmo onda da vršimo nekakve dvostruke aršine pa da danas nešto komentarišemo, što apsolutno nije primereno za komentarisanje.
Na kraju krajeva, želim samo da istaknem treće moguće rešenje koje opozicija nije predložila, ja sam očekivala da će bar neko iz opozicije predložiti, budući da su sve vreme isticali da su oni za trajnost, da se uporedo ostavlja taj paralelizam u pogledu overavanja. Moram još jednom napomenuti, sa stanovišta pravnika, ima puno ovde mojih uvaženih kolega pravnika, kada vršite izmene prelaznih i završnih odredaba, a vršite ih iz razloga što ste omeđeni i limitirani vremenom i nemate kada da uradite, prelaznim i završnim odredbama nikada se ne mogu menjati materijalne odredbe, a one bi se morale menjati u situaciji kada bi se prihvatilo rešenje, pa hajmo trajno da ostavimo da svi budu nadležni za overavanje, a ukoliko bi karikirala stvari, onda hajde da uvedemo još neki četvrti organ koji će i on, pa da se svi u zemlji Srbiji bave samo overavanjem potpisa, rukopisa i prepisa.
Hvala vam.

Hvala puno, uvaženi predsedavajući.
Naime, ovo je rasprava u pojedinostima. Ništa nismo čuli o amandmanu, a podsetiću, na redu nije uopšte amandman Odbora za pravosuđe, postao je sastavni deo Predloga zakona, nego raspravljamo o amandmanu koleginice Katarine Rakić. Vrlo uvažavam mišljenje gospođe Čomić i vrlo dobro sam čula i zato verovatno postoji potreba da se još jednom ponovi sve ono što je uvažena koleginica Čomić rekla, međutim, mislim da apsolutno nema veze sa tim, pošto smo ovde koleginicu Čomić čuli, tako da nema potrebe da se ponavlja nešto što je već izgovoreno. Kaže – ovde je reč o dva suprotstavljena zakona. Možda bi moglo i opravdanije bilo da se kaže – o dva rešenja kojima se pokušava izmeniti jedan član jednog zakona, a nikako ne možemo da govorimo o formulaciji koja glasi – raspravljamo o dva suprotstavljena zakona. To u pravnoj terminologiji apsolutno ne postoji. Hvala.

Hvala puno, mislim da neću stići u dva minuta sve da kažem što sam želela, ali dobro nema veze. Nadam se da smo bar regulisali i pitanje koliko vremena imam kao predstavnik predlagača.
Naime, dobar deo razloga koji je koleginica Čomić iznela ja potpuno razumem jer koleginica Čomić ume da objasni suštinu za razliku od nekih njenih kolega bez ljutnje, koji tako nešto ne umeju. Kada govorimo o ljudskim pravima, da, ukoliko ste me pažljivo slušali u raspravi u načelu, ništa drugačije, možda nešto drugačijim rečima sam rekla upravo ono što ste vi sada rekli. Postoje stenografske beleške.
Govorila sam o nejednakom položaju građana u onim gradovima i u onim opštinama na kojima, na čijim teritorijama su imenovani javni beležnici i govorila sam u kontekstu toga da su onda oni u neravnopravnom položaju sa onim građanima onih gradova, onih opština na kojima javni beležnici nisu imenovani. Ta neravnopravnost je vidljiva. Vidna, to ne može da se izbegne.
Vrlo jasno sam to rekla u raspravi u načelu. Dobar deo onoga upravo što ste vi izložili pa i u kontekstu ljudskih prava. Evo, pogledajte stenografske beleške, to je bilo uvodno obraćanje, to sam takođe iznela i nije to ništa sporno. Rekla sam, ako ću ja ovde biti dežurni krivac, ja to prihvatam na sebe, samo postavljam onda pitanje – izvinite, a šta je radilo preostalih dvesta i koliko ako izuzmemo ovlašćene predlagače, što oni nisu pročitali zakon? Što nisu videli da je 1. januar pada ove nedelje? Da li su svesni da od ponedeljka ove nedelje svi bili upućeni na isključivu nadležnost? Da, kažete menja se i član 3. koji nije predviđen. To sam obrazložila na početku ove rasprave. Ako mislite da je meni sve jedno tek tako da se bavim izmenama i nemam pametnija posla u životu, verujte mi nije tako.
Dakle, saglasna sam sa svim onim primedbama koje ste izneli, ja sam to već istakla i u raspravi u načelu. Nemam vremena da obrazložim sve ono što bih htela. A zašto je neophodno bilo intervenisati upravo i u stavu 3. to sam već obrazložila i na odboru, ali naravno to sam i prvo istakla ovde u plenumu pre nego što je krenula, da kažem ova žustrija rasprava po amandmanima. Hvala.

Shvatila sam suštinu amandmana koleginice Čomić za koju moram da primetim da vrlo argumentovano uvek raspravlja. Naravno, kada spominjete da se javni beležnici trebaju pripremiti u tom nekom ostavljenom roku, ja se sa tim slažem i nemam šta tu više da dodam. Naravno, zato se i predviđa rok.
Ali, ne možete vi nikoga da prinudite ako neko neće uopšte da bude javni beležnik, da to i postane. To je suština ovog problem. Već je nebrojeno puta rečeno, da javno beležništvo ne funkcioniše kako treba. Nema dovoljan broj javnih beležnika. Kako će teći dinamika imenovanja javnih beležnika? Mislim da ste saglasni i to ne možemo ni vi ni ja da predvidimo, jer nismo vidoviti, ne znamo.
Možda ja recimo ispunjavam uslove da budem javni beležnik, ali neću da se bavim javnim beležništvo i niko ne može da me prinudi, niti ja mogu nekoga da nateram ko isto tako ispunjava uslove da može da se bavi javnim beležništvom, a da budem iskrena, to je moje viđenje, nakon sukoba, odnosno štrajka advokata, mislim da je sve manja zainteresovanost da se neko uopšte i bavi imenovanjem javnih beležnika.
Sa druge strane, kada spominjete registraciju političkih stranaka i to sam, moram priznati, spomenula u raspravi, u načelu. Spomenula sam i republičke i lokalne izbore i sve ono što može uzrokovati probleme, tako da sam sve to rekla i ne mogu sada ništa da vam spočitavam, jer imamo u potpunosti usaglašena mišljenja po tom pitanju.
Kada ste rekli da treba na vreme da odreagujemo po pitanju roka za koji još ima vremena, a tiče se obnavljanja registracije političke stranke, evo ja vas pozivam, ja možda hoću sa vama da odreagujem.
Sa druge strane, zašto nije postojalo, zašto nije neko iz opozicije došao i kazao, evo vidite, mi imamo bolje rešenje, 1. marta sve prelazi isključivo u nadležnost javnih beležnika, pa možda bi i meni i ostalim ovlašćenim predlagačima, daleko bilo lakše da nam je bilo ko rekao i prišao, evo, ne valja to i to, od ponedeljka, meseca, nastupiće rasulo u zemlji Srbiji, ali to je ono što ste sami rekli, zajednički rad, ali iz nekog razloga, taj zajednički rad izostaje.
Mislim da sve ovo što ste rekli, a iznela sam u načelnoj raspravi i sve probleme koji postoje sam iznela u načelnoj raspravi, a ovaj rok, u potpunosti ste u pravu kada kažete da se javni beležnici pripreme.
Znate, to da li će neko postati javni beležnik, ne možemo uticati ni vi ni ja i da li će taj broj biti uopšte konstituisan u broju od 371, to niko ne može da predvidi.
Toliko i zahvaljujem.

Hvala.
Kada podnosilac amandman sam kaže da ne očekuje apsolutno nikakav odgovor zašto se amandman odbija, tim pre, nama je olakšan posao, ne moramo da dajemo nikakav odgovor, verovatno, već je odgovor sam predlagač amandmana i dobio, u koliko je pogledao da su upravo amandmanom Odbora prihvaćen onaj datum koji su opozicione kolege, i mislim da tim pre, njeno zadovoljstvo treba da bude veće, prihvaćeno, a to je 1. mart 2017. godine, koji su predložili Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Ako se ne varam, njihov amandman, čini mi se da je bio i prvo podnet, upravo na ovaj Predlog zakona, bar sam ja taj amandman u svom poslaničkom klubu prvi dobila. Ljudi su intervenisali, obrazložili zašto treba.
Znate amandman podnosite sa ciljem, ne da bi ga tek podneli, pa kažete onda ne postoji ono rešenje koje je postojalo, zamislite, iz načela u raspravi. Zato postoji rasprava u pojedinostima, podnese se amandman, pa u pojedinostima raspravljate da li je nešto dobro ili nije nešto dobro. Postoji i Odbor za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu, pa i on tamo može da donese, gle čuda, Poslovnik mu dozvoljava da i Odbor za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu podnese amandman.
Kaže se, uopšte sada više nema rešenje iz Predloga zakona od ponedeljka. Jeste, nema rešenja. Usvojen je amandman kolege Živkovića i Pavićevića, to vam stoji u obrazloženju amandmana i ne vidim šta je sporno?
Sada se spočitava kada se nešto potpuno opravdano usvoji od strane kolega koji dolaze iz reda opozicije, a vama treba, valjda, vama da bude draže što je prihvaćen datum koji su dali gospodin Pavićević i Živković, a ne onaj koji sam dala ja. Nekako je prirodnije, ako ništa drugo. Hvala.

Hvala.
Što se tiče amandmana uvažene koleginice, ona je amandman podnela na Predlog zakona o izmenama i dopunama, onda kaže u zakonu overavanju potpisa, ne u Predlogu zakona o overavanju potpisa, u članu 2. stav 2. reči „1. mart 2015. godine“, menja se rečima „20. maja 2016. godine“.
U trenutno važećem zakonu, a ne u predlogu zakona stoji „1. mart 2015. godine“. Predlog koji su ovlašćeni predlagači zajedno sa mnom podneli je 1. januar 2018. godine.
Ne znam da li ste bili prisutni na samom početku ove rasprave, nije ni bitno, ja sam rekla, jeste, mi smo napravili omašku. Nije trebao da bude 1. januar, slepo smo se držali da taj datum treba vezati za kalendarski početak godine i onda smo rekli – ne, neće biti 1. januar 2017. godine i to je trebalo da stoje reči „1. januar 2017. godine“, a ne „1. mart 2015. godine“.
Podsećanja radi, za ovaj Zakon o overavanju rukopisa, prepisa i potpisa ja za njega nisam čak ni glasala u avgustu mesecu, na primer, čisto da se zna, pošto se na nekom ličnom nivou kritike upućuju.
Dakle uvaženo je ono što su lepo napisali kolege Pavićević i Živković. Bez obzira da li ovaj predlog zakona ima izmenu samo jednog člana ili ima izmenu dva člana, podneti su neki amandmani.
Ne znam sada da li treba da o amandmanima ne raspravljamo ili o amandmanima da raspravljamo. Ako je neki amandman svrsishodan kao recimo rešenje koje je predložio kolega Pavićević, ja onda mislim da takvo rešenje koje je dobro i za koje smo se saglasili da je potpuno primereno, treba jednostavno implementirati, amandmanski reagovati. To su na najbolji način po našem mišljenju učinili upravo kolege Živković i Pavićević.
Znači, greška je priznata, ne bežimo od toga. Tu korekciju greške izvršili su upravo spomenute kolege Živković i Pavićević. Oni su rekli – ne, ne možete da menjate, da pomerate rok za godinu i devet meseci. Menjajte onda, ako menjate menjajte na dve godine, pa da građani Srbije imaju mogućnost dve godine i to je prihvaćeno.
Eto, još jednom se pokazuje samo namera da se o svakom lepo amandmanu podrobno prvo pročita, isčita pa da se prihvati najcelishodnije i najsvrsishodnije rešenje. Ponavljam, sem toga na Odboru za pravosuđe svi su bili pristalice toga da se upravo rešenje koje je gospodin Pavićević podneo kao opozicioni poslanik prihvati i time se zapravo i pokazuje širokogrudost vladajućih poslanika, jer prihvatamo upravo rešenje opozicionog poslanika.
Ne znam zašto iz nekog razloga imam utisak da vama ni to ne odgovara što je prihvaćeno rešenje koje je predložio kolega Pavićević. Hvala.

Hvala puno, uvažena predsednice.
Ja ću se zahvaliti uvaženom kolegi Pavićeviću koji, kao i do sada, uvek daje i smislene i konstruktivne predloge.
Kao predstavnik predlagača navešću nešto što i javnost treba da zna, a što stoji u amandmanu samog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, a glasi u rečenici – produžavanje roka za zadržavanje nadležnosti predlaže se amandmanom kao celishodnije, čime je prihvaćen predlog sadržan u amandmanu koji su na član 1. podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Pošto bez ikakve sujete uvaženi kolega Pavićević ume da pohvali Narodnu skupštinu i narodne poslanike, moram da onda primetim da, ukoliko su prvo reagovali poslanici koji su i potpisnici zapravo ovlašćeni predlagači, onda je na drugom mestu reagovao upravo uvek konstruktivni kolega Pavićević, pa je skrenuo pažnju upravo na rok koji treba da glasi 1. mart 2017. godine, što je, bez ikakve sujete, prihvaćeno od strane Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samouprave.
Još jednom sa moje strane, a vidim da to znači, ja se uvek radujem kada se usvajaju amandmani opozicije. Težite da se upišete u one narodne poslanike sa najvećim brojem upisanih amandmana, a kada govorite o tome da je danas ovo pobeda Narodne skupštine, lepo je to čuti. Time se brani na neki način i, da se tako izrazim, podiže integritet upravo ovog predstavničkog doma.
Kao što sam u raspravi u načelu već rekla zašto treba prihvatiti, upravo zato što smo mi predstavnici naroda i kao takvi jesmo prvo pozvani da štitimo interese građana. Zahvaljujem.

Hvala.
Zahvaljujem se uvaženoj koleginici Jovanović. Nisam sigurna da je najbolje razumela pitanja koja su joj verovatno napisali, ali pokušaću da pođem nekim redom.
Kažete - gde su garancije? Ako ste prisustvovali raspravi u ponedeljak, onda ste mogli videti da vam niko nije dao garancije, posebno ne oni koji su potpisali ovaj Predlog zakona.
S druge strane, sve što imate da pitate ministra Selakovića, vi pitajte njega. Nemojte da pitate ni mene, nemojte da pitate Neđu Jovanovića, nemojte da pitate Dragana Nikolića i ostale ovlašćene predlagače.
Dobacuje se: „čega“. Ne znam, možda vi na vašem tviter nalogu možete da napišete i čega.
Kažete dalje, postavljate pitanja. Institut poslaničkih pitanja nije danas. On je obično utorkom i četvrtkom. Za sva ta pitanja koja imate, odgovore ne treba da slušate ni od mene, jer su sva pitanja upućena ministru Selakoviću, a ja nisam sigurna da ja baš izgledam kao Nikola Selaković.
Sve ovo što ste naveli apsolutno u najmanju ruku nema nikakvog smisla. U najmanju ruku predstavlja nepoštovanje ovlašćenih predlagača, a podsetiću vas da svi ovlašćeni predlagači ovog zakona dolaze iz reda advokature. Mislim da bi toliko i trebali da znate ako ste bar pogledali ko su potpisnici.
S druge strane, moram da primetim da bi se ovaj 1. april 2018. godine apsolutno uklopio kao datum u nešto što sam već u raspravi u načelu i govorila, a to su, pazite, održavanje lokalnih i republičkih izbora.

Hvala.
Meni je uvek zadovoljstvo kada raspravljam sa mojom uvaženom koleginicom Vesnom Martinović, čije mišljenje izuzetno poštujem. Na kraju krajeva, advokati smo i obe znamo šta znači zastupanje interesa, tako da potpuno opravdavam što zastupate interese svoje mlađe koleginice. Nema na čemu, ali je nepristojno i nekulturno kada se kaže – nisam vama ni postavljala pitanje, vi ste irelevantni, onda ne treba uopšte ni da postavlja. Videćemo stenobeleške, pa ćete pročitati i tako nešto. Molim vas da ne dobacujete, ako može da ja završim svoju reč do kraja.
Sem toga, amandman koji ste podneli, ja se slažem? Niko ne garantuje da će biti. Ja to ne znam. Ne možete ni vi da znate. Ne može niko da zna kojom će dinamikom teći imenovanje javnih beležnika. Kada je donet zakon? Godine 2011. Ne znam zašto je donet, da li su ispitani, da li su vršene neka analize efekata, šta on treba uopšte da donese? Da li Srbiji uopšte treba javno beležništvo? Može da se pokaže da nama uopšte javno beležništvo ne treba. Možda postane smislen amandman koji je povučen, da će postojati uslovi 2117, ali ja vama ne mogu ovde da dajem, niti da tražite od mene garancije. Osim toga, kao što ste i sami primetili, ja nisam adresa na koju treba tako da upućujete. Ja za sve zakone iz avgusta nisam glasala. Nisam ja donela 2011. godine Zakon o beležništvu.
Ovo su, opet ponavljam, posledice onoga čime se bavimo, a uzrok je Zakon o beležništvu iz 2011. godine. To je uzrok. Tada je uveden institut javnog beležništva. Ja znam da istina boli, ali morate da je saslušate do kraja, tako je kako je i to je to.
Saglasna sam sa vama. Iznuđeno rešenje, kaže – gasimo požar, pa ajde bar privremeno da ga ugasimo, ako ne možemo nikako da ga ugasimo ili, po vama, bi trebalo da bukti dok ne izgori cela Srbija. Zahvaljujem.

  Hvala.
Ja na prvom mestu moram da kažem, uz uvažavanje mog kolege Nikolića, s kojim uvek imam prilično dobru komunikaciju, mislim da je intimno i sam saglasan da je izgovorio nešto što nije primereno za Narodnu skupštinu. Ne mogu da citiram, ali pokušaću da parafraziram da je rečeno nešto, da građani gledaju sramotu u Narodnoj skupštini. Vidite, u Narodnoj skupštini smo svi narodni poslanici. Videćete posle, pročitajte u stenografskim beleškama, pročitajte sam početak svog izlaganja i sve ćete videti. Svi smo ovde narodni poslanici. Sramota je onda zajednička, jer u ovoj raspravi učestvuju i poslanici pozicije i opozicije kao i u svakoj do sada.
Što se tiče konkretno predloga i vratiću se na sam amandman koji ste podneli, kažete 1. januar 2019. godine. već je nebrojeno puta do sada ponovljena činjenica, ne zna se kako će teći dinamika imenovanja javnih beležnika. Ali onda sam intimno bliže, recimo, roku koji je dala gospođa Čomić, nego konkretno roku koji ste dali vi u svom amandmanu. Jer, znate, vi ostavljate ovde jedan predugi rok. Kakvu poruku vi šaljete potencijalnim javnim beležnicima? Pa imam vremena do 2019, polako, ako sam položio pravosudni, a pri tom i ispunjavam sve uslove koji su propisani za javnog beležnika, videću. Onda je prihvatljiviji, po meni, rok 2016. godine, recimo, koleginice Čomić. Na taj način prinudićete određeni broj onih koji imaju istinsku želju, a sada više ne znam koji to broj ima istinsku želju, uopšte da postanu javni beležnici u zemlji Srbiji, da hitnije reaguju, da što pre spreme javnobeležnički ispit, da taj javnobeležnički ispit polože i da zaista i budu imenovani.
Sa druge strane, kada sam u raspravi u načelu, a trudila sam se da pokrijem sva pitanja za koja sam znala da će biti postavljena, pa isto tako recimo pitanje lokalnih, republičkih izbora…

Samo da završim rečenicu. Onda bi samo isključivo u toj specifičnoj situaciji ovakav termin bio opravdan, zapravo rok. Hvala.

Hvala puno, poštovana predsednice.
Naime, prvo se moram zahvaliti uvaženoj prof. dr Besarović jer čini mi se da se svima nama, upravo podnošenjem ovakvog amandmana, i predočila potreba da se stav 3. člana 29. menja. Upravo smo od amandmana čiji je ona potpisnik i pošli kada smo upravo na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu konstatovali da je neophodno upravo intervenisati, dakle, i u stavu 3, koji reguliše situaciju – a šta je sa onim gradovima, odnosno onim opštinama na čijim teritorijama nisu imenovani javni beležnici.
U pogledu prvog dela mislim da je uvažena profesorka vrlo dobro i sama primetila, a ja sam, naime, i na samom početku ove današnje rasprave rekla da ovakav amandman Odbora zapravo predstavlja donekle svojevrsnu kompilaciju, kako bi se izašlo u susret i poslanicima opozicije, mislim na gospodina Pavićevića i Živkovića, ali i pozicije, mislim pre svega, naravno, na uvaženu gospođu Besarović, koja je potpuno smisleno smatrala da treba izvršiti jednu izmenu i u stavu 3. jer bi, u suprotnosti, naravno, nastupila potpuna pravna praznina.
Naime, u čemu se ogleda razlika? Ogleda se razlika, kao što je to prof. Besarović rekla, suština je, naime, u reči, u njenom amandmanu je predviđeno: „a najkasnije do 1. marta“, mi smo stavili i posle 1. marta, upravo iz razloga koje je i sam podnosilac amandmana naveo. Moram ovde da se složim sa uvaženom profesorkom da, naravno, postoji pretpostavka, a pre svega ogleda se u mogućnosti da ni do tada ne budu imenovani.

Ali, niko od nas ne može da zna dinamiku imenovanja javnih beležnika. Ovim završavam, postoje male opštine za koje je predviđeno imenovanje samo jednog beležnika. Do sada imenovani nisu, a da li će u narednom periodu, to ne znamo. Hvala.

Hvala.
Zahvaljujem gospodinu Imamoviću i Halimiju na samom podnošenju amandmana i na zaista konstruktivnom predlogu, a što se može videti iz obrazloženja i kada sam na samom početku rekla da postoji nekoliko amandmana koji zavređuju pažnju, a zapravo takvih amandmana tačnije ima četiri, onda ovaj svakako spada među pomenute.
Što se tiče problematike, konkretno vezane koji se navodim ovakvim amandmanom, a to je nadležnost za overu potpisa, odnosno izjava članova političkih stranaka, izbeći ću naravno da ne bih naravno oduzimala vreme i vama i sebi bezpotrebno, da čitam celokupan amandman kako on glasi, budući da svi smo se mogli upoznati sa njim. Zapravo, suštinski on isto predviđa zapravo mogućnosti i predlaže se da se zadrži apsolutno nadležnost za overavanje potpisa i javnih beležnika i osnovnih sudova i opština i gradskih uprava. Sve to naravno čini se u članu 29. koji je predviđen od strane predlagača amandmana da se u istom izvrši i njegova dopuna tako što bi se dodao nov stav 5.
Na ovom mestu moram da spomenem već što sam nebrojeno puta čini mi se u današnjem danu izgovorila, a to je da ukoliko bi kao trajno rešenje uzeli da su apsolutno svi nadležni za vršenje poslova overavanja potpisa, rukopisa i prepisa, pa u kontekstu ovog amandmana i za overu potpisa izjava članova političke stranke, onda imamo i javno beležništvo, onda imamo i sudove, onda imamo i gradske opštine, onda imamo i opštine.
Time, se uopšte obesmišljava institut javnog beležništva i zapravo vraćamo se na početak. Ako ćemo ostaviti nadležnost svih ovih navedenih organa, onda Srbiji definitivno uvođenje javnog beležnika nije ni bilo potrebno.

To je jedina suština, jer kada bi bilo trajno rešenje to bi prouzrokovali izmenu i nekih drugih članova. Već smo rekli, završavam, da u prelaznim i završnim odredbama ne možemo menjati materijalne odredbe. Hvala.