Hvala uvaženi predsedavajući.
Danas je jedna stranka počela sa nekim određenim slikama, mi zaista smo pokazali kako je realno stanje Beograda danas. Videli smo malopre jednu prezentaciju kako je firma koja će graditi „Beograd na vodi“, odnosno ta kompanija koja će dati tri i po milijarde evra sagradila dva sprata.
Meni lično, gospodine predsedavajući, je i dva sprata bolje od ove slike. Verujte mi, kada bih birao između dva sprata koja su oni izgradili za 10 godina i ove ruine koju su napravili neki za 15 godina svoje vlasti, ja bih izabrao dva sprata.
Ali, da bi se napravila ta dva sprata, neophodno je da se prvo nešto počisti kao što smo čistili korupciji u ovoj zemlji, kao što smo čistili kriminal u ovoj zemlji, kao što smo zaustavili, počistili tajkunsko političke veze, tako ćemo počistiti i Savski amfiteatar.
Ja mislim da sa ovim rezultatima koje sam sada izneo, koje smo uspeli za veoma kratko vreme iako su postojali mnogi koji su na sve moguće načine pokušavali da stavljaju klinove u točkove, smo uradili daleko više nego 1996. godine za Beograd.
Ali, nejasno mi je kada predstavnici bivšeg režima kažu – dobro je, Zagreb će se spustiti na Savu i mi to podržavamo, a sa druge strane ne podržavamo „Beograd na vodi“. To je za mene tužno. Nikada ne bih radio više i želeo nekom drugom uspeh nego svojoj zemlji.
Sada bih ja mogao da listam ovde i gospodinu Jovičiću i Babiću i ovom Mićinu sve to šta se ovim zakonom prvi put ustanovljava i šta se definiše kao cilj. Tu sada ima niz stvari. Moje očekivanje je, na primer, da se vrlo brzo to stavi kao tačka dnevnog reda, pa da ceo dan, i u načelnoj raspravi i po amandmanima, raspravljamo kao što raspravljamo i danas.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Neverovatno je da kolega koji je govorio pre mene i njegovi, naravno, saborci često koriste termin „mutan“ i „mutno“ i „korupcija“ i „procenat“. Ne znam zašto pravite autoprojekciju. Mi smo svesni da ste vi sve, što ste radili, radili mutno, uz procenat, uz ogromnu korupciju koju ste sprovodili u našoj zemlji.
Ako Srbija danas i ako Vlada danas predlaže zakon od javnog interesa potpuno transparetno, legalno, da svi mogu da vide, raspravljamo o tome dva dana, šta je tu mutno? Ponavljam, vi ste napravili Delta siti, mi pravimo „Beograd na vodi“. Delta siti profit jednom čoveku, „Beograd na vodi“ bolja ekonomska budućnost za čitavu Srbiju i Beograd. Niste iskoristili potencijal najatraktivnije lokacije na Balkanskom poluostrvu i vi pričate o korupciji i šta je to mutno. Da li je dobar primer kako ste davali kredite u „Razvojnoj banci“? Date privredniku 200 hiljada evra kredit, a on vam vrati 143 hiljada četkica za zube. To nije mutno? Tu je sve očigledno pošteno, dobro i u javnom interesu.
Navikli smo mi, uvaženi kolega, da vi ne radite u javnom interesu. Između ostalog, kolega iz vašeg poslaničkog kluba je danas rekao, citiram, nije javni interes zaposliti građane Srbije i tu tačku treba da stavite. Što više i što duže pričate, to je kontraproduktivno za vas. Kako možete biti protiv razvoja Beograda? Kako možete biti protiv razvoja Srbije?
Ponavljam peti put danas predsedavajući i prekidam. Nije njima problem „Beograd na vodi“. Očigledno imaju ogromnu ljubomoru i mržnju prema čoveku koji taj projekat posle 110 godina otkako se sanja o tom projektu želi da sprovede u Srbiji, u Beogradu. Samo iz jednog jedinog razloga, a to je interes građana Beograda, interes građana Srbije, jer misli na budućnost našeg naroda.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Pošto imam veoma malo vremena, samo ću postaviti gospodinu koji je pričao pre gospodina Selakovića jedno pitanje. Da li je tačno, a tačno je, svi imamo dokaze za to, da se 2010. godine menjao generalni urbanistički plan Grada Beograda zbog Belvila, gde ste imali koncept prizemlje plus pet spratova na prizemlje plus 13 spratova? Menjali ste to, kako vas nije sramota, i niko vam nikada nije ništa rekao protiv toga, ali ste to radili daleko od očiju javnosti.
Sa druge strane kažete – firma „Ambo“. Ako firma „Ambo“ ima 3,5 milijarde evra, evo neka dođu sutra na sastanak kod koga god, gradonačelnika, premijera, neka krenu sutra sa radovima. Navodite neku firmu STR koja gradi na Novom Beogradu i poredite sa investicijom od 3,5 milijarde. Kako vas nije sramota?
Još jedna stvar. Nije tačno da se ne plaća građevinsko zemljište. Plaća se 250 miliona evra kroz infrastrukturu i radove i građani Srbije ništa ne gube na ovome, shvatite to već jednom, samo mogu da dobiju.

Hvala, uvažena predsedavajuća.
Zamolio bih sve poslanike da se saslušamo još ovih poslednjih desetak minuta, koliko će biti rasprave, a možda i manje.
Videli smo ovde određene transparente i zaista nemam šta da kažem. Pored svega što smo danas čuli, ništa drugo nismo ni očekivali. Da, u pravu ste, neće proći, ako se vi pitate da se Srbija razvija i da se Beograd razvija. Ali, nažalost po vas, a na sreću građana Beograda i Srbije, vi se ne pitate. Hvala vam na tome.
Zbog javnosti i građana moram da odgovorim na par pitanja koja ste vi postavili.

Da, da, o amandmanu. Ispoštujte dva minuta.

Ali vi ste iskoristili više nego ja.

Daćete mi petnaestak sekundi više, nadam se.

Ako mogu samo da završim. Svi amandmani koji su bili podneti upućivali su, a pogotovo ovaj poslednji, na nekoliko stvari. Postoje neki odgovori koje zaista i parlamentarci i građani moraju znati. Ja ću, evo, ukratko, a nikog neću uvrediti.

Građani neće vraćati nikakav kredit za ovu investiciju, jer je ovo investicija, a ne zaduživanje. Takođe, zemljište se plaća, investitor plaća zemljište od 240 miliona evra kroz infrastrukturu. Znači, bolnice, škole, sve ustanove koje se bave socijalnom zaštitom. Znači, plaća se, nije besplatno. Kažu – čuvamo tradiciju, Nebojšina kula, Kalemegdan. Ne diramo Kalemegdan, Pobednika ne skidamo, Nebojšina kula ostaje.

Samo želim jednu rečenicu da kažem građanima Republike Srbije. Ne bojte se, Aleksandar Vučić misli na vas, za razliku od onih koji nisu. Aleksandar Vučić želi Beograd razvijen, Srbiju razvijenu, jaku ekonomiju, da smanjimo nezaposlenost i da konačno završimo sa praksom uništavanja srpske privrede, pljačkanja građana, izbacivanja ljudi na ulicu i ostavljanja bez posla. Hvala.

Hvala uvažena predsedavajuća, uvaženi predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri i narodni poslanici. Ne bih se ja složio sa ovom činjenicom da funkcioneri DS budu rukovodstvo „Beograda na vodi“, jer mislim da ni voda ne bi ostala od celog projekta, a kamo li nešto više da od toga bude za građane, jer ovde danas slušamo osam sati jednu raspravu, gde sa druge strane ne možemo da vidimo nijedan argument.

Analizirajući sve izjave, došao sam do jedne ključne informacije koja mi je došla k znanju, a to je da očigledno poslanici bivšeg režima imaju jedan problem, zato što je ovaj zakon u javnom interesu. Da je zakon koji glasi u ličnom interesu, najverovatnije biste vi bili za taj zakon.

Ja ću navesti samo nekoliko primera šta znači javni interes, a šta znači lični interes koji se sprovodio i dešavao u Beogradu dok je moj kolega preko puta činio tu gradsku vlast i bio jedan od najbližih saradnika bivšeg gradonačelnika.

Na primer, javni interes jeste most na Adi. Svi želimo da imamo na desetine mostova. Međutim, ako pogledate cenu tog mosta, shvatimo da tu očigledno postoji neki lični interes.

Da li je moguće da se napravi jedan most Zemun-Borča, koji je tri puta jeftiniji, a tri puta duži? To je jednostavno ne objašnjivo.

Ili je neko, slobodan ću biti da to kažem, uopšte se ne plašim, sprečio da Đilas reketira Kineze.

Sa druge strane, španski tramvaji, 82 miliona evra. Ja kažem, nama tramvaji trebaju. Međutim, imamo problem. Kako je moguće da se isti tramvaj nabavi u Mađarskoj po ceni od 400 hiljada evra, koji su bili jeftiniji nego naši u Beogradu. Znači, opet imamo sukob javnog i ličnog interesa. Meni jedino na to miriše, da je neko imao lični interes da podigne cenu naših tramvaja.

Zatim, autobusi „Solaris“, cena autobusa „Solaris“ je 300 hiljada evra, a za jedan autobus „Solaris“ mogu da se kupe dva „Ikarbusa“ autobusa. Toliko o tome koliko vodite računa o srpskoj privredi, o „Ikarbusu“, „FAP-u“, a o JAT-u da ne govorim kako ste vodili, računa i koliko vas je bilo briga za zaposlene i za našu kompaniju i to su rezultati vaše vlasti, gospodine Božoviću.

Sa druge strane, da li je javni interes kupovina zgrade Ineks, evo vas pitam gospođo predsedavajuća? Dakle, milijardu i 200 miliona dinara smo dali za tu zgradu i kakav je to bio javni interes? Nas neko optužuje da zapošljavamo administraciju, a i sami smo uveli zakon koji to brani, a sa druge strane, sebi su kupili zgradu od 20 spratova za njihovu administraciju u njihovo vreme.

Toliko o DS, a građani nemaju ništa od toga, od zgrade Ineks. Kome je to bilo potrebno? Bilo je bitno utrošiti novac građana Srbije.

Zatim, ugradnja podzemnih kontejnera. Šta imao sada od tih podzemnih kontejnera, predsedavajuća? Nemamo ništa. Imamo jednu ruinu, koja je podjednako ista kao one olupine koje sada uklanjamo sa poteza gde želimo da gradimo „Beograd na vodi“. Zarđalo je, neefikasno, ne može da ispuni one kapacitete koje su zamislili ali je za to dato 10 miliona evra. Šta je sada suština cele priče?

To je radila firma koja se osnovala kao firma koja proizvodi kablove. Da li je to u javnom interesu ili je to bio lični interes firmi koje su bile bliske vama i vašem režimu. To građani Srbije moraju da znaju, jer vama smeta sve što nije lično, tačnije sve što je javno, a što nije lično i to je pokazao i Dragan Đilas i mnogi u vašoj stranci.

Kada govorimo o „Razvojnoj banci Vojvodine“, da vi ste vratili kredit, ali znate li kako ste davali kredite firmama koje su bile veoma bliske vašoj stranci, tako što date 200 hiljada evra za kredit, a taj neko vam posle vrati u vidu 143 hiljada četkica za zube. Pa, jeli to u javnom interesu, četkice za zube? Pa u javnom interesu je da taj neko ko je podigao neko kredit napravi dodatnu vrednost, zaradi novac, vrati državi ono što je njeno, a ono posle investira i zapošljava ljude, a vi ste državi vraćali četkice za zube i to je vaša politika bivšeg režima i DS.

Kažete - građani će ovaj projekat platiti. Ovo je predsedavajuća investicija od tri i po milijarde, neće ovo građani platiti. Ali, sve ovo što sam gore naveo i most na Adi i španski tramvaji i autobusi i rekonstrukcija Bulevara Kralja Aleksandra, to je javni interes gde se odjedanput pojavilo da je neko šest miliona evra više potrošio, ali to nije platio investitor, to su platili građani Srbije, jer ste nas zaduživali.

Zaduživali ste nas, možete da se smejete koliko god hoćete i to je bila vaša politika. Šest milijardi evra ste pred izbore zadužili Srbiju samo da biste na tim izborima pobedili, ali ni to vam nije bilo dovoljno, ni to vam se nije isplatilo.

Ceo dan slušamo bezobrazluk onih koji su upropastili 600 naših javnih preduzeća, 400.000 ljudi je ostalo bez posla i sada vi držite predavanje nekome. Zašto se nije oglasila i Vlada u senci o ovom projektu, da čujemo i te eksperte koji su mnogo dobri? Kako vas nije sramota?

Ja želim da kažem građanima Srbije da očigledno kad Demokratska stranka sprovodi neke projekte tada sve može, koji su pretežno bili u ličnom interesu, ali kada jednu ideju koja je aktuelna sto godina, neko danas konačno može da sprovede svojim trudom, radom, sposobnošću onda vam to smeta i to samo pokazuje koliko je vaša veličina i kakva vam je stranka.

Mi ćemo ovaj projekat sprovesti, ne zbog vas, ne zbog Demokratske stranke, Srpske napredne stranke, nego zbog građana Srbije i građana Beograda, jer su 20 godina čekali da se nešto promeni u našoj zemlji a zbog vaše demagogije ništa se nije promenilo osim što ste punih džepova izašli s vlasti. To je vaša politika.

Ono što je važno, šta Beograd dobija ovim projektom? Čuli smo danas i od predsednika Vlade zaista sve informacije koje su neophodne da građani Srbije shvate koliko je ovo za nas bitno u narednom periodu, ali mene je bilo sramota kada ste rekli – mora da se izmesti železnička stanica, mora da se izmesti autobuska stanica. Pa i sve da nema „Beograda na vodi“, mi moramo dalje našu infrastrukturu da podižemo, ali to je dokaz da ne želite ništa da radite u ovoj zemlji i da niste ništa uradili i za to treba da vas bude sramota.

Ono što će ovaj projekat podstaći, to i jeste izmeštanje i modernizacija železničke mreže, to je plan još iz 1972. godine, ubrzani rad na stanici „Prokop“, izmeštanje autobuske stanice, koja će zasigurno rasteretiti naš saobraćaj u centru grada, govorim o autobuskom saobraćaju.

Zatim putna mreža. Ubrzani su radovi obilaznice oko Beograda, postojeći tramvajski most će se dodatno proširiti. To je ono što indirektno Beograd ima od ovog projekta, a kada govorimo o samom projektu – kako možete biti protiv milion kvadrata stambenog prostora u Beogradu? Kako možete biti protiv 750.000 metara kvadratnih poslovnog i komercijalnog prostora, samo odgovorite kako, a da je pri tom sve transparentno i sve javno? Kako možete biti protiv 62.000 metara kvadratnih javnih sadržaja, vrtića, škola, zdravstvenih ustanova? Kako možete biti protiv 242.000 metara kvadratnih zelenih površina na koje se veoma često pozivate pred izbore, da ćete graditi parkiće i obezbediti deci bolje uslove za život? Kako to možete?

Ja smatram da će ovaj projekat podići našu građevinsku industriju i ono što je važno u ekonomskom žargonu, jedan termin investicioni multiplikator koji je ovde oko dvojke i kada govorimo šta to znači u građevinskoj industriji, ako uložite 100 dinara u građevinsku industriju to vam se kroz BDP u narednih tri-četiri godine vrati kao 200 dinara. Što znači da ako imamo investiciju od 3,5 milijarde evra kroz BDP u narednom periodu će nam se to vratiti kroz 10 do 15 godina, sedam milijardi samo u BDP.

Kada govorimo o zaposlenosti, inače to je 20% našeg godišnjeg BDP, kada govorimo o zaposlenima, ljudima koji će raditi na projektu da pretpostavimo da ne bude 15.000 zaposlenih, neka bude 5.000, smanjićemo, pa 5.000 ljudi koji rade na tom projektu, njima neko mora da da platu, a bruto plata, analizirali smo, u proseku će biti oko 800 evra jer će biti bruto plate, jer će biti visoko obrazovanih ljudi, inženjera, itd. Zamislite na 5.000 plata puta 800 evra, to je 40 miliona evra samo na osnovu plata godišnje.

Koliko će to podići malu privredu u Beogradu, koliko će to podići srpsku malu privredu, mala i srednja preduzeća, o tome uopšte niste razmišljali i za to vas naravno nije bilo briga.

Čuli smo na samom početku da uvek postoje oponenti dobrim projektima i predsednik Vlade je naveo primer Ajfelovog tornja. Ja bih samo dodao da što se tiče Ajfelovog tornja, i tada je zakon u Parizu važio da se ne sme graditi iznad sedam spratova pa je neko promenio da se gradi Ajfelov toranj koji je na visini od 20 spratova, što govori o tome da uvek moramo ići korak dalje i da neke stvari menjamo. Francuska je imala, da kažemo, francuskog Bojana Pajtića, ima ga i Srbija, ali to sigurno neće zaustaviti modernizaciju naše zemlje, to sigurno neće zaustaviti ekonomski razvoj naše zemlje i to sigurno neće zaustaviti ovaj projekat koji vi kritikujete bez argumenata, bez ikakve osnove. Hvala.

Hvala uvažen predsedavajuća. Ne bih trošio više vremena jer zaista čuli smo danas sve i svašta. Čuli smo da će građani vraćati kredit od tri i po milijarde evra, a investicija je tri i po milijarde evra. Znači, nema nikakve veze sa kreditom. Imamo ugovore iz 75, 76 godine, gospodin Božović je to malo prenosio i po nekim emisijama, ali građani nisu shvatili šta je on hteo time da kaže. Mislim da i u narednom periodu to neće shvatiti.

Međutim, kada govorimo o današnjoj raspravi ja sam zaključio da bivši režim ima jednu dobru ideju za Srbiju i na građanima je ostalo da procene koliko je to dobro za kvalitet njihovog života i budućnost, a to je da ne radimo ništa. Ništa da ne radimo i da živimo od tradicije jer što god želite da radite i da uradite narušićete tradiciju, spomenike, kulturu, čitavu državu. Izvinite, a šta da čuvamo iz vašeg perioda. Navedite jednu stvar. Samo recite šta da čuvamo iz vašeg perioda. Nemamo šta da sačuvamo iz vašeg perioda osim bede.

Završavam. Kada već govorimo o leks specijalisu, ja sam danas zaboravio da podsetim da je i 2010. godine usvojen jedan takav zakon, leks specijalis Mirka Cvetkovića 2010. godine sa ograničenim važenjem Zakon o podsticaju građevinske industrije u uslovima ekonomske krize. Pod njegovim okriljem odobreno je više od trista projekata uključujući i izgradnju 4.616 stanova koji danas čine naselje Stepa Stepanović na Voždovcu. To su socijalni stanovi koji su posle bili u vrednosti od 1.300 evra po kvadratu. Samo ne znam šta je tu socijalno. To je možda za vas socijalno jer ste napunili džepove, pa vam je to bilo lako prilagodljivo da kupite, za narod to nije bilo socijalno.

Još jednu stvar koju želim da naglasim, ovaj projekat koji ste vi usvojili kao specijalni Zakon, finansiran je iz budžeta, a znali ste da se zadužujete, a ovaj zakon koji mi danas usvajamo finansira se iz investicije i građani ne mogu imati ništa loše od toga, samo dobro. Nemojte se nervirati, jer današnjim nastupom, kritikujući nešto što je dobro za Srbiju, zasigurno se borite da budete ispod cenzusa. Hvala

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, član 106.

Manir poslanika iz prethodnog režima je da veoma često i prekida narodne poslanike, da ih vređa, gospodin Babić je 107. ja sam 106. Da ih vređa, ako samo mogu da završim gospodine predsedavajući…

Ovde je više povreda Poslovnika…

Hvala uvaženi predsedavajući.

Kao što vidite, i vi se teško borite sa dobacivanjima, sa opaskama i sa vređanjem, pa možete da zamislite kako je nama narodnim poslanicima.

Samo želim da naglasim, vreme je da počnete da opominjete ovakve nastupe, jer ta bahatost i osionost se prenosi iz Skupštine i u medije, pa onda neko da za sebi pravo da kaže da je gospodin npr. Gašić najgori ministar vojske u poslednjih nekoliko godina.

Ja ne znam samo na osnovu čega je neko rekao ko je uništio Vojsku Srbije i da li je neko tom poslaniku, bivšem ministru, dojavio da je baš taj bivši ministar najomraženiji političar u Srbiji. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, danas govorimo naravno, o zakonu o oružju i municiji i izmeni i dopuni Zakona o zaštiti od požara, ili tzv. „Tamarin zakon“.
Ja, pre svega, želim da pozdravim ažurnost ministra unutrašnjih poslova, koji želi u našoj zemlji da obezbedi što veći stepen sigurnosti i bezbednosti, pre svega za mlade ljude u Srbiji. I to je dokazao za ovih nekoliko meseci, od kako je na tom mestu, više puta.
Ja pre svega želim da mu čestitam zbog toga, jer mislim da je to važno za našu zemlju, za nove generacije koje dolaze, za nas mlade ljude u ovoj zemlji i za naš život, pre svega, u našoj zemlji.
Što se tiče ovih zakona danas o kojima raspravljamo, pre svega, zadivljen sam jednom konstruktivnom raspravom između predstavnika bivšeg režima i SNS i ostalih stranaka, gde postoji jedan dijalog i može se govoriti o unapređenju nekih delova zakona koji će svakako doprineti da u samoj implementaciji istoga imamo bolje rezultate.
I, kao što ste videli, i ministar Stefanović to želi da sasluša, da uvaži, i da kroz amandmane, eventualno, ono što je prihvatljivo i usvojimo, kako bismo zajednički poboljšali našu situaciju.
Danas se dosta podataka iznelo. Da ovaj zakon, kada govorimo o oružju i municiji, nije menjan od 1992. godine. Konačno je i to došlo na red. Neko je pomenuo da imamo oko 900.000 ilegalnih, da kažemo, pištolja, pušaka, odnosno oružja u našoj zemlji, ali gospodine Stefanoviću, niste vi krivi zbog toga.
U pojedinim trenutcima mi je delovalo kao da vas optužuju što postoji toliki broj oružja.
Mi smo svesni činjenice i naše prošlosti da smo imali ratove na teritoriji bivše Jugoslavije i da se u nekim trenucima određena količina oružja sa tih ratišta i vratila u našu zemlju i ne možete tek tako ući u trag svakom oružju ponaosob i sprečiti da neko to zloupotrebi.
Ono što je važno, da ovaj zakon ima dva cilja, to smo čuli danas, pre svega, zdravstvena sposobnost. Mislim da, kada neko upravlja vatrenim oružjem ili ukoliko ga ima i poseduje i drži u kući, mora da prođe sve testove psihofizičke kako bismo bili sigurni da neko neće napraviti nešto što ne želimo da se desi.
S obzirom da smo imali određene naslove, a ja sam izveo samo dva šta je to Srbiju pogodilo i zašto je ovaj zakon važan u samoj implementaciji i primeni, to je svakako i u selu Velika Ivanča onaj masakr koji se desio, pa i ovo što je bilo u prethodnom periodu, da je dečak slučajno upucao u glavu svoju sestru. Znači, važno je da se ozbiljno, a vidim spremnost gospodina Stefanovića, da ozbiljno uđe u rešavanje ovih problema zajedno sa svima nama poslanicima koji zapravo i predstavljamo kontrolni mehanizam sprovođenja svih zakona u našoj zemlji.
Drugi cilj jeste opravdani razlog zašto građanin želi da poseduje naoružanje što je takođe izuzetno bitno da date objašnjenje zašto biste nosili pištolj, zašto biste ga držali u kući. Mi živimo u mirnom svetu gde nema ratova, nema bilo kakvih sukoba i tenzija. Mislim da je to ostalo za nama i da svaki konflikt eventualno ako se desi i u onom, da kažem, najprizemnijem delu našeg života i u komšiluku, možemo rešavati dijalogom, a ne nasiljem.
Ja bih želeo i voleo da u takvoj Srbiji živimo i mislim da ćemo u narednom periodu uspostaviti sistem da u takvoj zemlji živimo, da se osećamo bezbedno i da konačno više niko ne poteže za oružjem.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o zaštiti požara, svesni činjenice šta se desilo u diskoteci „Kontrast“ 2012. godine koliko mladih života je izgubljeno, smatram da takođe ove izmene i dopune zakona će omogućiti da na neki način disciplinujemo i ubacimo neke nove, da kažemo, zahteve ali ne na štetu onih koji drže klubove ili splavove, nego u skladu sa zakonom kako bismo omogućili da u slučaju nekog požara više nemamo žrtve i nemamo velike gubitke i veliku materijalnu štetu.
Ne radi se tu samo o ljudskim žrtvama i velika materijalna šteta koja je prouzrokovana u određenom delu teritorije ili grada može biti pogubna za naš budžet, budžet lokalnih samouprava, budžet gradova, itd. Ali, ispred svih tih interesa, očuvanja naše imovine stavljamo svaki ljudski život koji ne sme biti izgubljen zbog nečije nemarnosti ili nepoštovanja nekih propisa koji su nam takođe važni.
Na samom kraju, s obzirom da smo čuli dosta argumenata danas, ja bih želeo i lično da kažem gospodinu Stefanoviću da reforme koje on sprovodi u policiji svakako jeste nešto što nismo videli u poslednjih, slobodno mogu reći 15 godina unazad.
Takođe, 80% rasvetljenih slučajeva je veliki napredak policije ali uvek može bolje i ja se nadam da će on stremiti boljim rezultatima.
Karijerno napredovanje u policiji koje je takođe važno konačno će dovesti do toga da nemamo politička napredovanja u policiji, a ja želim da se to primeni i u ostalim institucijama kako bismo dobili kvalitetne ljude na pravim mestima koji će se zalagati za naše građane i sprovoditi sve u interesu njihove bezbednosti i sigurnosti.
Ono što takođe želim da kažem gospodinu Stefanoviću, pošto je on na dva koloseka ovde radio, kada govorimo o Zakonu o oružju i municiji, zaštiti protiv požara, ono što je takođe važno za mlade ljude jeste Zakon o bezbednosti saobraćaja i zaista nesumnjivo smatram da je MUP na čelu sa gospodinom Stefanovićem najviše učestvovala u izradi, odnosno tačnije sada predlogu zakona koji će uskoro ući u proceduru kada govorimo o Zakonu o saobraćaju, bezbednosti o saobraćaju, to je dokaz da se zalaže i po tom pitanju da što manje mladih života gubimo na našim drumovima. To je ono što nam je važno u narednom periodu da sprovedemo, jer svaki izgubljen život u svakom segmentu u kome sam govorio jeste zaista nešto loše za našu zemlju i ne smemo dozvoliti tako nešto.
Time mogu i da zaključim, pored svega ovoga što je Ministarstvo unutrašnjih poslova uradilo za ovako kratko vreme u prethodnih devet meseci, sa svim ovim reformama koje sprovode zakonima koji se usvajaju ubrzano ali opet na vreme, bez bilo kakvog pritiska, gde postoje okrugli stolovi, javne rasprave, slobodno mogu reći i time završavam, da je gospodin Stefanović sigurno najbolji ministar unutrašnjih poslova u poslednjih 15 godina. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, član 107.
Predstavnik najveće opozicione stranke, ako uopšte možemo reći da je opoziciona, s obzirom da imaju već 15 godina čoveka koji hara i arči imovinu AP Vojvodine, je rekao da su suze rezervisane za jednog čoveka.

Trebali ste ga opomenuti kada kaže da su suze rezervisane za jednog čoveka, čoveka koji je bio na Kosovu i Metohiji…