Hvala uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, žao mi je što gospodin Borko Stefanović izlazi, evo mogao sam mu ja omogućiti repliku, ali nema veze.
Pre svega, danas smo čuli zaista dosta neistina od strane onih koji su napustili ovu salu i zadovoljstvo je bilo slušati ministra pravde kako argumentovano objašnjava i kako argumentovano potiskuje neistine, paušalne ocene, laži onih koji su iz ove sale upravo izašli, ali šta je suština i zašto je važno usvojiti ovaj zakon, zašto je Srbija toliko čekala na ovaj zakon i to je pitanje koje se može postaviti, ali ja ću vam evo iz prakse navesti zašto je ovaj zakon važan i protiv čega se mi borimo.
Naime, antropolog Marija Vivod je kao nezaposleni doktor nauka u februaru konkurisala u akciji“Pravo na prvu šansu“ pokrajinskog Sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj u Novom Sadu.
U aprilu joj je javljeno da je njena kandidatura za projekat koji će voditi godinu dana prihvaćena. Zatim je pozvana da sa još 13 nezaposlenih doktora nauka 15 maja usred kampanje pred drugi krug izbora za Skupštinu Vojvodine i drugi krug predsedničkih izbora, dođe na svečano uručivanje i potpisivanje ugovora i rešenja i na rukovanje sa dr Bojanom Pajtićem.
„Zamolila sam“, kaže „Sekretarijat da svoj ugovor primim ili potpišem u manje zvaničnoj atmosferi. Rečeno mi je da će mi ugovor biti poslat poštom, a kasnije mi je rečeno da mi se zbog mog nepojavljivanja sva prava u okviru ove akcije ukidaju“.
To je Srbija u periodu od 2000. do 2012. godine. To je Srbija gde ste mogli dobiti posao samo ako se rukujete sa dr Bojanom Pajtićem. To je sramota. Zbog toga mi je čast što danas slušam ljude koji su pripremali ovaj zakon, zakon koji je rađen u skladu sa preporukama Saveta Evrope, zakon koji je u svom procesu bio potpuno transparentan, zakon koji je u svom timu koji su radili na ovom zakonu, koji je brojao preko 20 članova, ljudi pošteni i čestiti koji su radili na ovom zakonu, sve je bilo transparentno, za sve je bilo vremena, tu su bili predstavnici sudske i tužilačke vlasti, predstavnici sindikata, predstavnici poslodavaca, čak i uzbunjivači.
To je transparentna Srbija, Srbija koja želi sistem, Srbija koja konačno ćeli da stane na put korupciji, toj pošasti koja je uništavala našu privredu zahvaljujući onima koji protiv nje nisu hteli da se bore, nego su je podsticali, mazili, gajili, pazili i eto gde smo došli zbog takvog ponašanja.
Ono što je važno i to je rekao gospodin Selaković, ta rečenica mi se sviđa, zakon o zaštiti uzbunjivača jeste zakon koji daje savez između države, između građana, savez u zajedničkoj borbi protiv korupcije.
Setite se da je SNS od 2011. godine promovisala, a u 2012. godini ušla u obračun sa istom na taj način što ni tajkuni, ni oni koji su uništavali ovu zemlju zahvaljujući nekima koji su im to omogućili, nije stala na tom putu i danas se borimo na isti način, sa istim žarom i pojačaćemo borbu zahvaljujući ovako sistemskim rešenjima.
Zaštita uzbunjivača, pre svega to želim da približim građanima. Uzbunjivač za mene predstavlja čoveka koji je hrabar, koji je pošten i koji je prijavio nešto nepravilno što se dešavalo u državi, u javnom sektoru, u svim institucijama, pa i u privatnom sektoru, čovek koji je imao hrabrosti da kaže da neko pljačka, da neko krade, da neko gura ruku u džep građanima Republike Srbije ili nekim drugim korisnicima, ako govorimo i o privatnom biznisu, vlasnicima, direktorima i ta hrabrost mora da se ceni i poštuje, ali tu hrabrost želi da zaštiti Republika Srbije, Ministarstvo pravde i ceo ovaj parlament, jer je to jedini način da sistemski uđemo u ovu borbu, da to ne budu ni pojedinačni, niti bilo kakve borbe, nego zakonski sistemske borbe koje će se nastaviti i posle ove vlasti kada dođu neke nove generacije. To i jeste naš cilj.
Ono što je važno to je da je ovaj zakon savremeni, efikasan i ekonomski postupak zaštite. Svi imaju pravo na zaštitu od ovog zakona. Znači, ovaj zakon je omogućio zaštitu i zaposlenih, i volontera, i onih koji imaju ugovor o delu, kao i onih koji će tek početi da rade u određenom preduzeću, bez obzira da li je privatno ili javno. To jeste put ka borbi protiv korupcije, korupcije koja je zaista uništavala našu privredu već 20 godina unazad.
Ono što je važno, Srbija će postati pionir u uzbunjivanju. Ako pogledamo ove zakone u regionu koji su usvojeni, npr. Bosna i Hercegovina je usvojila jedan sličan zakon, ali koji štiti samo otprilike 2.500 ljudi koji rade u saveznom javnom sektoru, ali Srbija je otišla korak dalje, Srbija se odgovornije ponašala, Srbija je usvojila zakon koji štiti sve građane, sve zaposlene, sve buduće generacije koje moraju konačno dobiti šansu da rade u našoj zemlji, u našem javnom i privatnom sektoru i mislim da je ovo veliki korak i iskorak ka progresu naše zemlje u ovom segmentu, bez obzira što su se danas pozvali neki da napadaju ovakav zakon i jedinu zamerku koju oni zapravo ovde imaju, kažu – rokovi.
Izvinite, donošenje zakona može da kasni tri-četiri meseca. Mi smo ga doneli, a da li je jedna stranka, odnosno predstavnici te stranke koji su malopre izašli iz ove sale, da li su oni uopšte pomislili na strategiju za borbu protiv korupcije? Ne, nisu. Od 2000. do 2012. godine nikada taj termin nisu koristili, a taman posla da neko sedne pa da nešto napiše, pa da to predstavi građanima.
(Narodni poslanik Gordana Čomić dobacuje s mesta.)
Ako može samo da se ne dobacuje.