Molio bih malo za tišinu da bi se čuli, jer zaista je važno da na jedan odgovoran način razgovaramo o ovom zakonu.
Svoje izlaganje ću početi sa jednim pasusom. Pročitaću pasus jednog političara šta je rekao pre 13 godina. Rekao je – ovaj sistem zakona, Poreski zakoni, Zakon o privatizaciji, Zakon o radu predstavljaju jedinstven i skladan sistem, neraskidiv sistem. Tržišna privreda koju smo mi obećali građanima Srbije podrazumeva tri kamena temeljca, privatnu svojinu kao dominantan oblik svojine, konkurenciju na tržištu i tržište rada. Ukoliko ovaj zakon, misli se na Zakon o radu, privatizaciji i stečaju, ne usvojimo, nećemo moći da se razvijamo kao zemlja i nećemo moći da sprovedemo određene reforme.
Ono što je još važnije, naglašava taj veliki političar, ima li nečeg prirodnijeg od toga da radniku prestaje radni odnos ukoliko ne izvršava svoje radne zadatke, ukoliko ne poseduje odgovarajuće znanje, ukoliko zloupotrebi radne obaveze, ukoliko zloupotrebi bolovanje? Nema – rekao je Bojan Pajtić 2001. godine, kada je bio jedan veliki liberalni demokrata, a vidimo kakav je razvojni put od liberalnog demokrate do marksiste i šta danas poslanici DS rade.
Kako je moguće da su danas na strani radnika oni koji su 400 hiljada radnika ostavili bez posla i da se bave jednom demagogijom da su na strani radnika, a uvukli su ruku u džep svima nama, građanima Republike Srbije, svim poštenim radnicima u ovoj zemlji koji su pošteno zarađivali svoj hleb i koji su živeli od nade i ideologije koju je DS pričala svakog dana u prethodnih 13 godina.
Želim da se osvrnem na pozitivne stvari ovog zakona. Ni jedan zakon ne može biti po volji svima, ali ovaj zakon je tako izbalansiran da poštuje prava i daje određene olakšice privrednicima sa jedne strane, a sa druge strane poštuje prava radnika.
Takođe, mislim da je važno podržati ove izmene i dopune zakona i da je ovo korak ka uspostavljanju zdravog temelja, zdravog ekonomskog sistema u Srbiji koji nam je potreban, pre svega kako bi smo uposlili mlade ljude. Mlade ljude u Srbiji koji konačno moraju dobiti šansu da rade u svojoj zemlji, da osnivaju svoje porodice i da dočekaju tu zasluženu starost u jednom blagostanju, ali ne blagostanju u kome ćemo trpeti nerad, nego u blagostanju u kome ćemo zaista zavrnuti naše rukave i raditi za našu zemlji kako bi smo mogli da se upoređujemo sa uspešnijim ekonomijama koje možemo videti u regionu i u EU.
Ovaj zakon definiše određene oblasti, između ostalog uređuje rad na određeno vreme. Ono što danas menjamo to je ograničavanje na dve godine, što se tiče rada na neodređeno vreme, a imali smo situaciju u kojoj su poslodavci kršili dosadašnji zakon i na svakih 11 meseci su otpuštali radnike, a zatim za mesec dana ih ponovo zapošljavali kako bi izbegli da ih prijave za stalno ili na određeno vreme.
Smatram da će kroz ovu jednu meru država pre svega kontrolisati dalje poslodavce i imati jednu meru kontrole u vidu inspekcije, da posle dve godine, pre svega mislim na mlađi svet i mlađe radnike, moraće ukoliko zadovoljavaju uslove i ukoliko poštuju radnu etiku da dobiju pravo da imaju rad na neodređeno vreme.
Takođe je važna mera snage izvršne isprave. Ukoliko poslodavac ne plati zaradu za prošli mesec u toku tekućeg meseca, svaki zaposleni može munjevitom brzinom da to prijavi nadležnim organima i da se donese ekspresna presuda u kojoj se isplata omogućuje u najbržem mogućem roku.
Danas neki govore kako je ovaj zakon favorizovanje poslodavaca, ali ukoliko ne dajete elektronski isečak i ne dajete isečak o vašoj zaradi prema zaposlenom, poslodavac je dužan da plati kaznu između 800.000 i dva miliona dinara, što je dokaz da ovaj zakon nije jednostran i nije donet bez konsenzusa. Donet je i te kako sa konsenzusom, sa svim relevantnim činiocima u ovoj zemlji koji čine privredni ambijent i koji zajedno sa nama žele da nešto uradimo dobro za ovu državu.
Sporan je bio prošireni kolektivni ugovor, tačnije dejstvo kolektivnog ugovora, ali kao što vidite to je ostalo i u ovim izmenama i dopunama zakona, samo što se danas povećava da moramo imati saglasnost 50% privrednika u jednoj grani, što se tiče unije poslodavaca koji su saglasni sa tim ugovorom i sa tim dogovorom, kako bi Vlada mogla kolektivno da ga proširi na tu granu na sve ostale. Što znači da i dalje postoji dejstvo kolektivnog ugovora, samo što smo to uozbiljili i tražili i od preduzetnika da uzmu veće učešće u samom procesu, kako bismo doneli bolju odluku i rasteretili i skinuli okove sa naše privrede.
Ukidanje duplih bonusa, dolazili smo u situaciju da neko zloupotrebljava, pa kažu postoji noćni i rad u smenama. Onda uzmete 26% zato što radite u smeni, pa plus 26% zato što je u pitanju noć, odnosno radi se u toku noći. Smatramo da je nedopustivo da, imali smo takve primere i u „Kolubari“, gde su radnici tužili i 52% su tražili na platu jer su radili noću, zato što je zakon bio ne tako jasan i mislim da smo ovim merama totalno razjasnili šta znači noćni rad, a šta znači rad u prvoj smeni.
Sindikalna prava, tačno je da smo doneli odluke da su ograničena sindikalna prava i zaista sam imao jedno lično iskustvo da sam pre šest meseci bio u jednom privatnom preduzeću gde, kada sam šetao sa rukovodstvom da obiđem pogone, da vidim, kao mlad čovek da se upoznam šta je to javno preduzeće, kako su radnici videli rukovodstvo, svi su brže bolje ušli i seli na svoja radna mesta da rade, ali određena grupa ljudi je u ćošku sedela i potpuno ignorisala da uopšte neko šeta pogonima. Na moje pitanje ko su ovi ljudi, to je rukovodstvo sindikata, što znači - ne morate da radite ništa, nema veze, ima ko će za vas da radi, a to su u većini slučajeva oni koji jesu članovi tog sindikata ili tih sindikata koji se bore istinski za svoja prava, ali koji su i danas pokazali ozbiljnost da znaju šta je ono što država mora da uradi, jer se suočila sa realnošću na osnovu katastrofalne situacije koja je jednostavno došla na osnovu neodgovorne vlasti u prethodnih 15 godina.
Takođe, obaveza čuvanja ugovora u mestu rada, o tome je i gospodin Babić govorio, zaista je važno da ako radite u jednom preduzeću i zagubi se taj ugovor, pa morate da idete u Niš po njega, tačnije inspekcija da proverava da li se to nalazi u centrali, u knjigovodstvu itd, pa onda na osnovu tog vremena koje vam je dato vi fabrikujete i napravite neki ugovor ili falsifikujete ili bilo šta drugo uradite što nije u skladu sa zakonom gde se ne štiti pravo radnika. Ova mera će to da prekine, konačno će prekinuti rad na crno i to jeste ono što nam je neophodno. Kao mlad čovek zaista želim da konačno živim u Srbiji u kojoj će mlad čovek biti prijavljen, neće dobijati novac crno na ruke nego će moći da se pohvali da konačno radi u svojoj zemlji pošteno i odgovorno i zarađuje novac za život i može da planira svoju porodicu.
Cilj ovog zakona svakako jeste poboljšavanje uslova poslovanja, prebacivanje zaposlenih iz crne ili sive zone u jednu legalnu zonu gde ćemo konačno znati koji je to broj zaposlenih koji su legalni, a ne ljudi koji rade na crno, zatim porast domaćih i stranih investicija, jer ove olakšice, kao i sa setom onih zakona koje smo usvojili u prethodna dva meseca i koje ćemo usvojiti u narednih mesec dana, daje nam za pravo da konačno dočekamo dan da u Srbiji možemo očekivati investicije koje će zaposliti, eto ja iskreno stojim na strani mlađih ljudi jer je njima posao najneophodniji, ali i onih ljudi kojima je ostalo par godina do penzije. Sasvim sam ubeđen i siguran da će se i naši stariji sugrađani po ko zna koji put žrtvovati zbog nas mladih u Srbiji koji žele samo jedno, a to je pravo na rad, pravo na posao, pravo na zaradu i pravo na porodicu.
Stoga smatram da će SNS podržati ovaj zakon, da će i ostali narodni poslanici podržati ovaj zakon i da ćemo konačno sprovesti reforme u Srbiji koje odlažemo već 15 godina. Hvala.