Dame i gospodo narodni poslanici, prvo, apsolutno nije tačno da su Ministarstvo pravde i Vlada Republike Srbije doživeli bilo kakav poraz time što su predložili Narodnoj skupštini set zakona od kojih je jedan koji se tiče javnog beležništva.
Moram da podsetim poslanike bivšeg režima na jednu elementarnu činjenicu koju svaki pravnik treba da zna, a mislim da će i gospodin ministar samnom da se složi. Država je po definiciji, pa naravno i Republika Srbija kao država, organizacija sa monopolom fizičke prinude, tako se to udžbenički kaže, i država je pravno jača od bilo kog drugog subjekta, uključujući i naše uvažene kolege iz Advokatske komore Srbije i budite ubeđeni da je država mogla ovaj problem da reši i na potpuno drugačiji način.
Država je krenula drugim putem. Demokratskim putem. Putem razgovora i sporazuma sa advokatima. Onaj ko se sa nekim sporazume pa dođe u Narodnu skupštinu i kaže – napravili smo sporazum sa Advokatskom komorom Srbije, oni su se saglasili sa izmenama Zakona o javnom beležništvu i sa drugim izmenama zakona, o kojima ovih dana raspravljamo, onda to nije poraz, to je pobeda. Pobeda razuma, pobeda demokratije, pobeda civilizovanog dijaloga, a poražen je bivši režim mnogo puta do sada.
Poražen je naprimer kada je usvajan Statut AP Vojvodine. Vi tada niste hteli da razgovarate sa bilo kim. Ko kod je rekao jednu kritičku reč protiv Statuta on je bio…
(Janko Veselinović dobacuje.)
…pustite gospodine Bečiću, slobodno neka dobacuje gospodin Janko Veselinović, nije to nikakav problem.
Dakle, ko god je rekao bilo šta što je suprotno onome što je pisalo u Predlogu statuta AP Vojvodine on je proglašavan neznalicom, ekstremistom, nekim ko pokušava da ukine autonomiju Vojvodine, veliko-Srbinom, pitaj Boga kakve sve ocene nisu davane. Na kraju se ispostavilo da je Statut AP Vojvodine u otprilike 80% svojih odredbi neustavan i to je Ustavni sud vrlo jasno rekao i ostavio Skupštini AP Vojvodine rok od šest meseci da Statut usaglasi sa Ustavom Republike Srbije.
Nije mi jasna jedna stvar. Ministar Selaković i Vlada Republike Srbije su pokazali dobru volju da razgovaraju sa kolegama iz Advokatske komore Srbije. Ti razgovori su trajali. Nekada su bili više ili manje mučni, nekada su bili lakši, nekada su bili teži, ali do kompromisa se došlo, do sporazuma se došlo. I sad vi koji ni sa kim niste hteli da razgovarate, vi koji ste bili ubeđeni da ste uvek u pravu, vi koji ste bili ubeđeni da je vaš politički lider polu Bog koji se razume u sve, koji je bio i predsednik države i predsednik Vlade i ministar i predsednik stranke i ko zna šta sve nije bio, koji je ono imao onaj potez „giv mi fajv“ kada dođe na neku međunarodnu konferenciju, sad vi kažete da je ministar pravde poražen. Niko ovde nije poražen.
Ministar pravde i Vlada Republike Srbije su pokazali koliko su jaki. Mogli su to da pokažu i na jedna drugačiji način. Budite sigurni. Bilo je hiljadu načina da se advokatima ne izađe u susret i ne bih ja sad da iznosim svoje lično mišljenje. Možda se ministar Selaković sa mnom ne slaže. Evo, imam pravo da kažem svoje lično mišljenje kao pravnik. Ne bi se srušio pravni poredak Republike Srbije i da je Vlada krenula nekim drugim putem.
Na primer znam za jednu da kažem pravničku caku, izvinite što koristim taj izraz, kako je svako rešenje Advokatske komore Srbije o suspendovanju advokata moglo da padne pred Upravnim sudom. Podnese se tužba za pokretanje upravnog spora i istovremeno dok se vodi upravni spor podnese se zahtev da se odloži izvršenje rešenja Advokatske komore do donošenja odluke Upravnog suda. Svaki advokat koji je suspendovan od strane Advokatske komore Srbije mogao da nastavi sa svojim radom i Advokatska komora mu nije mogla ništa.
Dakle, nemojte vi sada da mislite Vlada je kapitulirala, nije imala kud, savila je kičmu i sad sve što je neko tražio je dobio. To nije tačno.
Ono što takođe želim da kažem kao pravnik i opet iznosim svoje lično mišljenje. Znate, ja imam utisak da su poslanici bivšeg režima advokate sveli na agente za prometovanje nekretnina. Kada slušam poslanike bivšeg režima imam utisak da se advokati ničim drugim u Srbiji ne bave sem sastavljanjem kupoprodajnih ugovora. To uopšte nije tačno. Imate veliki broj uglednih advokata i u Beogradu i u Novom Sadu i u Nišu, i u Kragujevcu koji se bave nekim potpuno drugim pravnim predmetima. Jednostavno ljudi ne žele da se bave sastavljanjem ugovora o prometu nepokretnosti zato što su specijalizovani na primer u krivičnim stvarima i njih ove izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu, o prometu nepokretnosti, o razgovorima na kraju krajeva Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije, verujte mi, mnogo nisu ni interesovali. Lično znam mnogo takvih advokata, a verujem da ih znate i vi, gospodine Veselinoviću, i čini mi se da vi unižavate advokatski esnaf kada ih svodite na agente koji se bave sastavljanjem kupoprodajnih ugovora o nepokretnostima. Oni to nisu. Opis poslova advokata je mnogo širi.
Ono sa čime se takođe ne slažem i to je na kraju krajeva jedno pitanje koje može da se problematizuje i teorijski, a i praktično. Prvo niste u pravu kada kažete da su izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, o kojima smo raspravljali prošle godine i koje su usvojene, da je advokatima oduzeto pravo da sastavljaju ugovore. Nije. To dakle nije tačno. To je jedna obmana koja se mesecima provlači kroz našu javnost da je advokatima oduzeto pravo da sastavljaju ugovore i da je to pravo monopolizovano u korist javnih beležnika. To je prva stvar koja nije tačna.
Druga stvar, koja takođe može da se problematizuje, vi sad kažete – Ministarstvo pravde je, zamislite, oduzelo pravo jednom univerzitetskom profesoru da sastavi ugovor o prometu nepokretnosti. Zar neki univerzitetski profesor nije kvalifikovan da sastavi ugovor o prometu nepokretnosti? Pa, naravno da jeste. Ali, sada ja postavljam jedno drugo pitanje, teorijsko pitanje.
Po našem Zakoniku o krivičnom postupku ko jedini može da bude branilac u krivičnom postupku? Advokat. Sad ja vas pitam, čisto teorijski, znam da to nije predmet rasprave, znam da to neće dovesti do izmene Zakona o krivičnom postupku, ali evo jedno teorijsko pitanje. Čekajte, po vašoj logici, zar jedan redovni profesor pravnog fakulteta koji predaje krivično pravo ili krivično-procesno pravo, a nije advokat, ne bi mogao da bude bolji branilac od nekog advokata? Mislim da bi mogao. Ali, evo zakon je predvideo da smo advokat može da bude branilac. Ajde sad da malo okrenemo priču na neku drugu stranu.
Sada bih mogao ja vas da pitam, izvinite, da li to znači da postoji monopol advokature na zastupništvo u krivičnom postupku? Čini mi se da postoji i nemam ništa protiv, ali samo hoću da vam kažem da ovi problemi o kojima mi ovih dana govorimo i o kojima se mesecima govori, mislim da jedan dobar deo javnosti i ne razume o čemu se ovde radi, između ostalog, i zbog toga što pojedine stranke bivšeg režima sistematski obmanjuju javnost o tome da je Ministarstvo pravde nekome nešto oduzelo, pa mu sada vraća itd.
Celokupna ova materija je prilično kompleksna i prilično složena. Vi pokušavate da je uprostite iz dnevno-političkih razloga, da biste naneli štetu Vladi Republike Srbije. Srpska napredna stranka vam to neće dozvoliti. Mi smo argumentima pokazali da ovde niko nije kapitulirao, da ovde niko nije pretrpeo bilo kakav poraz, nego da je Vlada Republike Srbije pokazala nešto što nije pokazala ni jedna vlada do sada, a to je da se razgovara sa esnafskim udruženjima. Nemojte da zaboravite, trenutno se vode razgovori sa jednim drugim esnafom u Srbiji, sa esnafom prosvetara. Možda će se voditi razgovori i vodili su se sa esnafom lekara i u tome ne vidim apsolutno ništa loše.
Ono što je bilo loše za vreme bivšeg režima je to što vi ni sa kim niste hteli da razgovarate. Vi ste sve lomili preko kolena. Mislite da je slabost Republike Srbije u tome što je sela, pa razgovarala danas sa advokatima, prosvetarima, lekarima ili ne znam više sa kim. Treba da se razgovara, to je jedna vrednost civilizovanog i demokratskog društva.
Ono što još želim da naglasim, to je opet greška bivšeg režima, vi mislite da kada god Vlada Republike Srbije sa nekim razgovara, kad god Vlada Srbije stoički pređe preko nekog udarca ispod pojasa, stizao on sa zapada ili sa istoka, stizao on od unutrašnjih ili spoljnih faktora, vi mislite da je to slabost Vlade. To što Aleksandar Vučić nije npr. komentarisao baš svaku izjavu Kolinde Grabar Kitarović, da li mislite da je to slabost Aleksandra Vučića, slabost Vlade Republike Srbije? To što ne komentarišemo svaki izliv besa, mržnje koja dolazi od stranaka bivšeg režima, da li mislite da je to slabost? Nije, to samo pokazuje jačinu ljudi koji vode Republiku Srbiju, ljudi koji vode Vlade Republike Srbije. To pokazuje da Srbija može da se vodi i drugačije nego što ste je vi vodili, da može da se vodi civilizovano, da može da se vodi demokratski, ali da se uvek pred očima ima onaj vrhunski nacionalni i državni interes.
Vlada Republike Srbije je to pokazala i u ovim razgovorima sa advokatima, a da je moglo drugačije, verujte mi, gospodine Veselinoviću, da je moglo, ali je ovo bolje zato što je Vlada pokazala da može i da treba da se razgovara sa svakim, bez obzira da li nam se taj sagovornik uvek dopada ili se ne dopada. To je jedna nova praksa, a kamo lepe sreće da ste je i vi poštovali dok ste bili na vlasti, Srbija ne bi bila u ovakvoj situaciji u kakvoj se sada nalazi. Hvala.