Jesam. Ja sam tražio repliku dok je gospodin Igor Bečić vodio sednicu.

Spomenuli su me i kolega Dušan Petrović i neki drugi poslanici. Rekli su mi da sam primitivan, da sam neznalica i tako dalje.

Meni lično ne smeta. Dakle, ja prihvatam i da sam primitivan i da sam neznalica, sve je to u redu, samo što pokušavam…

Samo pokušavam… (Isključen mikrofon.)   

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici bivšeg režima nam stalno postavljaju neka pitanja i mi kada odgovorimo oni se prave kao da odgovor nisu čuli.
Evo, na primer, pošto je gospodin Đurišić postavio to pitanje, a koja su to još nejavna akcionarska društva koja su u većinskom državnom vlasništvu. Pa, za jedno takvo privredno društvo ste vi gospodo iz bivšeg režima sigurno čuli, na primer „Galenika“, koja je sistematski upropašćena do te mere da je jedna od najboljih farmaceutskih kompanija u Evropi sada dovedena do prosjačkog štapa.
Ono što ja ne razumem kod poslanika bivšeg režima jeste sledeća stvar – vi kažete jedan zakon nije reformski zato što potiče od jedne Vlade koju vi ne podržavate i za koju smatrate da je loš. Pa, onda u skladu sa Poslovnikom koji ste vi doneli, resorni odbor predloži amandman na jedan od članova Predloga zakona i onda kažete – pa kako je to onda Odbor mogao da uradi i zašto je to uradio. Uradio je zato što je to u skladu sa Poslovnikom i zato što je Vlada Republike Srbije procenila da je amandman dobar i da suštinski popravlja tekst Predloga zakona.
Slobodno gospodine Đurišiću nastavite da mašete rukama, da dobacujete, to ste radili i na prethodnim sednicama, nemam nikakav problem sa tim.

Ja pričam o amandmanu o kome je otvorena rasprava i pokušavam da objasnim građanima Republike Srbije, ne poslanicima bivšeg režima jer njima očigledno ne vredi objašnjavati. Dakle, objašnjavam građanima Republike Srbije da su i resorni odbor i Vlada Republike Srbije dobro postupili. Odbor zato što je predložio amandman, a Vlada zato što je taj amandman prihvatila. Tu nema ničeg spornog.
Ali, ono što hoću da kažem i ovaj predlog zakona kao i svi drugi zakoni koje predlaže Vlada Republike Srbije donose se iz jednog jedinog razloga, zato što je nažalost i ja se ne radujem što je to tako, ali nažalost Republika Srbija je ekonomski razorena država. Mi državu pravimo iz početka. Mi je pravimo iz početka i kada je u pitanju njena privreda, kada je u pitanju njen finansijski sistem. To je Sizifov posao. Preuzeti vlast posle 12, odnosno 14 godina jedne pljačkaške, kriminalne politike je vraški težak posao. Nažalost taj posao sada mora da radi ova Vlada.
Vi iz bivšeg režima sada morate da se usaglasite, jer vi govorite načelno ili vi govorite o „Telekomu Srbije“. Pa, i u petak i danas, ja ne znam, nisam brojao …

Dakle, to je genijalna formulacija. Zaista, skidam kapu onome ko je smislio tako genijalnu formulaciju „briše se“ i napiše hiljade takvih amandman, ali ono što hoću da kažem, nisam vodio statistiku, ali mislim da su poslanici bivšeg režima bar jedno 200 puta spomenuli Aleksandra Vučića, izjavu iz 2010. godine. Neki su spominjali nakit, neki srebreninu, neki zlato, pitaj boga šta i onda kažu – a zašto vi govorite o „Telekomu Srbija“. A u stvari ni o čemu drugom ne govore nego o „Telekomu Srbija“.
Ona kada moj kolega Zoran Babić kaže da je Vlada Republike Srbije, da je menadžment „Telekoma Srbije“ uspeo za dve godine da uradi ono što oni nisu uspeli za 12 godina, onda kažu – ma, nemojte vi o tome da pričate, to je lako, to ste uradili ovako ili onako.
Ako je to tako jednostavno da se na ovaj način i u ovolikom procentu popravi poslovanje „Telekoma“, onda vas ja pitam kao jedan primitivan, neobrazovan čovek koji nema pojma ni o čemu - izvinite ako je sve to tako jednostavno, a što vi to niste uradili? Zašto „Telekom“ nije bio uspešan 2008. i 2010. godine, podjednako uspešan kao što je na primer uspešan sada.
Vi izjave Aleksandra Vučića, vi izjave ministara u Vladi Republike Srbije sistematski izvlačite iz konteksta. Nije isto i nije ista situacija u „Telekomu Srbije“ 2010. godine i danas u januaru 2015. godine. To je ono što vi uporno pokušavate da prećutite. To je ono na čemu insistira SNS. Da je situacija u „Telekomu“ mnogo bolja nego što je bila dok ste vi bili na vlasti. I ja sam rekao u raspravi po prethodnim amandmanima, zaista treba biti krajnje politički avanturista ili zaista veliki politički neznalica pa reći – pogrešno je kada se novac iz dobiti javnih preduzeća ili novac iz dobiti preduzeća koja su u većinskom državnom vlasništvu uplaćuje u budžet Republike Srbije zato što je to rupa bez dna. Pa, u kojoj državi u belom svetu je budžet rupa bez dna? Plačete, kukate, podržavate prosvetare, majke sa decom, bez dece…

U redu, završavam. Zato što navodno Vlada Republike Srbije uskraćuje neka prava iz budžeta. Mi sada kada uplaćujemo novac u budžet, vi kažete – to je rupa bez dna. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, za SNS je krajnje politički licemerno kada se kao ustavobranitelji javljaju ljudi koji su na delu pokazali kako se na flagrantan način krši Ustav Republike Srbije.
Prvo, Ustav Republike Srbije dozvoljava da zakoni i drugi opšti akti stupe na snagu i pre nego što istekne rok od osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. To je jedna stvar.
Druga stvar koju poslanici bivšeg režima uporno prećutkuju i ovde pokušavaju da predstave građanima Republike Srbije kao smrtnu opasnost to je tzv. retroaktivno ili povratno dejstvo zakona, što Ustav Republike Srbije takođe dozvoljava.
Što se tiče poštovanja Ustava, SNS i Vlada Republike Srbije su apsolutno u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ali ko nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i ko je uradio sve da Ustav Republike Srbije pogazi na jednom delu njene teritorije? Demokratska stranka, odnosno politički agregati koji su nastali iz DS?
Da li treba da vas podsećam na Statut AP Vojvodine, vama kojima danas i u petak reč Ustav bukvalno neprestano izlazi iz usta?
Izvinite, imali ste vrlo jasne kritike političkih stranaka, stručne javnosti, akademske javnosti da Statut AP Vojvodine koji ste usvojili 2009. godine, bio je u 90% svojih odredaba suprotan Ustavu Republike Srbije. Ustavni sud je to potvrdio. I vi koji ste hteli da oborite ustavni poredak na jednom delu državne teritorije, sada zamerate ovoj Vladi Republike Srbije da navodno krši Ustav, zato što mislite da su građani neuki i da samo vi posedujete knjigu koja se zove Ustav i da samo vi imate pravo da nešto pročitate, a da nešto ne pročitate.
Pročitajte član 196. u celini i pročitajte član 197. u celini, a ne samo neke rečenice, pa ćete videti da je Vlada Republike Srbije u pravu i da smo u pravu mi koji ćemo za ovaj Predlog zakona da glasamo.
Da li smo u vremenskoj iznudici? Jesmo. To Aleksandar Vučić neprestano govori. Kamo lepe sreće da je bilo političke pameti da su ovakvi zakoni usvajani 2007, 2008, 2009, 2010. i 2011. godine, ne bi Srbija bila u ovoj situaciji u kojoj jeste.
Mi sad moramo za dve godine da popravimo sve ono što je loše urađeno u Srbiji od 2000. godine. Naravno da jesmo u vremenskoj iznudici. Mnogo je zakona koje treba doneti, mnogo je oblasti društvenog života koje su sistematski upropašćene. Zato žurimo napred, zato, poštujući odredbu Ustava, koja kaže da zakoni mogu da stupe na snagu i pre nego što istekne rok od osam dana, pokušavamo da ispravimo ono što je loše rađeno u Srbiji od 2000. godine. Nema potrebe bilo ko da se stidi iz Vlade Republike Srbije, ni ministar Sertić, niti bilo koji drugi ministar, zbog predloga zakona koji dolaze u ovu Narodnu skupštinu.
Treba da se stidite vi koji ste jedno vreme suspendovali Ustav Republike Srbije zato što ste smatrali, vi koji danas govorite o nekakvim komandama, da mi glasamo po komandi, a vi ste jednog čoveka proglasili za poluboga koji hoda po zemlji. On je bio i predsednik stranke i predsednik države i predsednik Vlade i ministar, sve živo je bio u ovoj državi. Onda, kada ste ukinuli Ustav Republike Srbije, onda je trebao Ustavni sud Republike Srbije da vrati ustavni poredak na jednom delu državne teritorije nad kojim DS još uvek vlada, sa podrškom građana od 5,86%, iz jednog jedinog razloga, gospodine Sertiću, ako postoji neki drugi razlog, evo, vi me ispravite, strah od hapšenja.
Strah od hapšenja je najveći mogući strah koji DS danas potpuno suprotno volji građana Vojvodine održava na vlasti. Poslednji koji treba da govore o zaštiti Ustava, o političkom legitimitetu, o nekakvim iznudicama su oni koji su sistematski, brutalno, besprizorno, bez bilo kakve odgovornosti prema građanima od 2000. pa do 2012. godine, a na veliku žalost građana Vojvodine, evo i u januaru 2015. godine, uradili sve da ovu državu razgrade do temelja.
Mi smo sada počeli jedan težak posao, da je pravimo iznova, da pravimo institucije, da uspostavljamo sve ono čega nije bilo. Nije bilo ni vladavine prava, nije bilo ničega. Bilo je volje jednog čoveka i bilo je volje jedne stranke. Toga više u Srbiji nema.
Vi možete sada da galamite do mile volje, da dobacujete, da pretite itd. Dok ste vi, gospođo Čomić, predsedavali ovom Narodnom skupštinom, ovo je bila sala u kojoj su poslanici opozicije bili izloženi torturi kakva nije viđena u bilo kom demokratskom evropskom parlamentu. Toga više nema. Tiranija je ukinuta, na vašu veliku žalost.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se svojski trudim da shvatim šta gospodin Veselinović, moj uvaženi kolega, hoće da kaže, ali mi to nikako ne polazi za rukom.

U članu 196. stav 4. vrlo jasno stoji: „Zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, a mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja“.

Jesmo li mi sada povredili Ustav Republike Srbije koji kaže da zakoni mogu da stupe na snagu ranije ako za to postoje naročito opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja? Naravno da nismo. Poslanička većina, skupštinska većina ima pravo da utvrdi da postoje naročito opravdani razlozi da zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja. Ne znam kako, gospodine Veselinoviću, vi računate te dane, časove itd. U Predlogu zakona vrlo jasno stoji – narednog dana od dana objavljivanja i to vam sada smeta.

Sami ste rekli, popodne ćemo da pričamo o setu pravosudnih zakona. Tu vam sada smeta što stoji osam dana. Meni sada stvarno nije jasno šta vi hoćete. Da stupi na snagu narednog dana, da stupi na snagu osmog dana, 58 dana? Zaista mi nije jasno kakve su vaše političke namere.

Ono što takođe ne razumem, možda ga vi, gospodine ministre, razumete, gospodin Veselinović je rekao da kada privredna društva gde je većinski vlasnik država posluju sa dobiti, a „Telekom“ posluje sa dobiti, i tu dobit uplate u budžet Republike Srbije, da je to rupa bez dna. Evo, sada roni krokodilske suze za prosvetarima, lekarima i svima ostalima koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, a to nema veze jedno sa drugim.

Vlada Republike Srbije, ova Vlada koju vodi SNS i ova Vlada koju vodi Aleksandar Vučić je uvela kao praksu da su javna preduzeća i da su privredna društva sa većinskim učešćem državnog kapitala u službi države, u službi naroda, a ne u službi bilo koje političke partije. Nijedna prethodna Vlada nije naterala nijedno javno preduzeće i nijedno privredno društvo da svoju dobit uplati u budžet Republike Srbije. To sada radi ova Vlada. Sada vam to smeta. Onda kažete – pa da, ali, znate, smanjujete plate prosvetarima, lekarima, trudnicama, deci, pitaj boga kome, a sve te kategorije građana i sve te profesije finansiraju se iz budžeta Republike Srbije. Dakle, ta vaša koncepcija, gospodine Veselinoviću, uz svo dužno poštovanje, nema apsolutno bilo kakvog smisla.

Ono u čemu vi takođe niste dosledni, vi morate jedanput da se opredelite da li poštujete ovaj Poslovnik koji ste vi sami doneli ili ga ne poštujete. To da zakoni mogu da se predlažu po hitnom postupku, to piše u Poslovniku za koji ste vi glasali. Nisam ja glasao. Nije ni Zoran Babić glasao za ovaj Poslovnik. Mi ga primenjujemo dok se ne donese drugi. To ste vi uveli kao mogućnost, i sada kada mi primenjujemo ono što piše u Poslovniku, vi pitate - a zašto primenjujete kad piše u Poslovniku? Kada napišemo - narednog dana od dana objavljivanja, pitate - a zašto ste napisali narednog dana, iako Ustav to dopušta. Kada u ovom setu pravosudnih zakona napišemo osmog dana, pitate - a što ste napisali osmog dana, što ne stupa na snagu juče? Vi sami više ne znate kakva je vaša politika.

Vi ne samo što ste promenili ime partije, vi ste promenili politiku, vi ste promenili sve. Jedina tačka oslonca arhimedovskim jezikom rečeno je – kritikuj sve što dolazi iz Vlade Republike Srbije. To je najprostija moguća politika. Šta god da dođe u Skupštinu ne valja zato što je došlo od Vlade koju vodi SNS. To jeste najjednostavnija politika, ali, verujte mi, i najbesmislenija. Vi nijedan drugi argument nemate, sem argument političke mržnje – ne volim Aleksandra Vučića, ne volim SNS i zato kritikujem sve što dolazi iz te Vlade. To što je ta vlada javna preduzeća i privredna društva sa većinskim učešćem državnog kapitala stavila u službu države i naroda, to vas baš briga. Kako je bilo u vaše vreme?

Nema gospodina Đurišića, igrao se kviza, pa nas je pitao - da li znamo neko nejavno privredno društvo sa većinskim učešćem državnog kapitala? Znam ja, „Galenika a.d.“, bio sam predsednike nadzornog odbora, od jedne kompanije koja je bila možda najuspešnija u Evropi. Režim Borisa Tadića, koji je za vas bio sve i sja, kako kaže Gordana Čomić, uspeo je da upropasti „Galeniku“ i hiljadu drugih „Galenika“. Sada se pojavio gospodin Željko Sertić i sada ste vi zasukali rukave – sada ćemo mi da pitamo Sertića zašto nije uradio ovo, a zašto nije uradio ono. Pa, sto Sertića je malo da bi ispravilo sve ono što je loše rađeno 14 godina. To građani Srbije razumeju i to su građani Srbije razumeli 2014. godine. To su građani Srbije razumeli i u Boru i u Majdanpeku i svuda gde su bili izbori posle marta 2014. godine. Nema Borka Stefanovića. Pa, to razumeju i građani Iriga. Ljudi beže iz Demokratske stranke, neće da budu u partijama koje opštine tretiraju kao mašinu za pranje novca. To vama mora da bude jasno.

Vratio sam se na dnevni red. Pokušao sam da objasnim građanima Republike Srbije ono što je bivši režim pokušao da zamuti u njihovim glavama, da je sve u skladu sa Ustavom, da je sve u skladu sa principom vladavine prava i da je sve u skladu sa interesima građana.

Zahvaljujem se, gospodine Arsenoviću.

Neću biti grub prema mojoj koleginici Jerkov. Mi u ovom parlamentu imamo i momente kada uspešno sarađujemo, ali razumem da je Demokratska stranka u jednoj velikoj panici.

Dame i gospodo, narodni poslanici, gospodine predsedavajući, povređen je član 107. odnosno povređeno je i to grubo dostojanstvo Narodne skupštine.
Koliko znam, niti postoje Vojvođani u smislu nacije, niti postoji vojvođanski jezik. U Vojvodini žive Srbi, Mađari, Hrvati, Slovaci. Vlada Republike Srbije i SNS će učiniti sve da ti ljudi nastave i dalje da žive u slozi i miru.
Ali, molim vas gospodine Veselinoviću, nemojte da izmišljate novu naciju. Dovoljno smo kao narod podeljeni, izdeljeni. Dovoljno je veštačkih nacija stvoreno kada je u pitanju Srpski narod.
Kada već govorite o vojvođanskom jeziku, čini mi se da ga baš ni vi ne govorite najbolje. Kao učen čovek trebali biste da znate da je Vojvodina administrativno teritorijalna jedinica, ali da ljudi koji žive u Vojvodini po nacionalnosti nisu Vojvođani, takva nacionalnost ne postoji, niti postoji vojvođanski jezi, kao što ne postoji ni šumadijski jezik, ni moravski jezik, ni kosovski jezik, ni sremski, ni bački, ni bačvanski, niti bilo kakav drugi. Postoji srpski jezik, ćirilično pismo, latinično pismo se koristi u skladu sa zakonom, a svi oni koji žive u Vojvodini, pripadaju određenoj etničkoj, odnosno verskoj grupi.
To što ste pokušali da inputirate ministru da je navodno izvrgavao ruglu Vojvodinu, to nije tačno. Ministar je pokušao da afirmiše pravo građana Vojvodine da promene vlast, što su građani Vojvodine pokazali na izborima…

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 27. Poslovnika. Gospodin Đurišić je prebacio poslanicima SNS da navodno u nedostatku argumenata se vraćaju u prošlost, a on je to sve vreme činio i to je činio na način gde je bezočno pokušao da obmane građane Republike Srbije.
Pitam gospodina Đurišića, koji je ipak malo stariji od mene i mislim da bi trebao da ima i malo bolje političko pamćenje, da li je čuo da je 1992. godine DS donela tzv. Sokobanjsku deklaraciju u kojoj traži ujedinjenje svih srpskih zemalja i ujedinjenje celokupnog srpskog naroda u jedinstvenu državu i da li mu je poznata činjenica da je čovek koji je, nažalost, 2003. godine tragično preminuo, te iste 1993. godine, koju pominje gospodin Đurišić, okretao vola na Palama sa tim istim Radovanom Karadžićem i sa tim istim Ratkom Mladićem?
Kad već pominjemo Radovana Karadžića i Ratka Mladića, gospodine Đurišiću, izvinite, da li postoji bilo kakva pravosnažna presuda protiv tih ljudi? Da li je dokazano da su oni zaista zločinci kakvim ih vi prikazujete? U stvari, za vas su oni zločinci onda kada ih dovodite u kontekst sa SNS, a kada su oni u kontekstu sa vama, onda ih ne pominjete, onda hajde da tu političku epizodu iz DS na neki način zaboravimo.

Vi, gospodine predsedavajući, samo da završim, skrenite pažnju gospodinu Đurišiću da ovde ipak sede ljudi koji se sećaju i tih devedesetih godina i šta se sve tih devedesetih godina dešavalo i da istina nije baš takva kakvom je gospodin Đurišić predstavlja.