Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada smatra da u Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija reč „zavodskih“ treba da se zameni rečju „krivičnih“.
Međutim, ako pogledate Zakon o izvršenju sankcija videćete da se 99% njegovih odredaba u stvari odnosi na izvršenje kazne lišenja slobode. Kazna lišenja slobode se izvršava u ustanovama zavodskog tipa. Zaista je nejasno zbog čega Vlada Srbije reč „zavodskih“ zamenjuje račju „krivičnih“, kada je krivična sankcija mnogo širi pojam nego što je kazna lišenja slobode.
Postoji i novčana kazna. To je, takođe, krivična sankcija. Novčana kazna kao krivična sankcija se suštinski ne izvršava po odredbama ovog zakona, zato što novčanu kaznu kao krivičnu sankciju izvršava lice koje je osuđeno na tu novčanu kaznu uplatom odgovarajućeg novčanog iznosa i onda taj novčani iznos postaje prihod budžeta Republike Srbije. Tu nema nikakvog posebnog postupka izvršavanja novčane kazne.
Ono što se izvršava jeste kazna zatvora kojom je zamenjena novčana kazna, ali onda se izvršava kazna zatvora, opet u ustanovama zavodskog tipa. Ne izvršava se novčana kazna. Novčanu kaznu može da izvrši samo onaj ko je na novčanu kaznu osuđen. Ako ne plati odgovarajući novčani iznos na koji glasi novčana kazna, kazna novčana zamenjuje se drugom kaznom, kaznom zatvora, ali onda se više ne izvršava ta novčana kazna, nego se izvršava neka druga sankcija. To je kazna lišenja slobode po odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.
Predložili smo da se u članu 1. zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija briše stav 1, u kojem se reč „zavodskih“ zamenjuje rečju “krivičnih“. Smatramo da je takvo rešenje mnogo celishodnije, mnogo logičnije, imajući u vidu gotovo celokupnu sadržinu Zakon o izvršenju krivičnih sankcija.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da je formulacija iz člana 2. potpuno neadekvatna, odnosno da je neprecizna i da ne pogađa suštinu svrhe izvršenja krivičnih sankcija.
Naime, u članu 2. Predloga zakona se kaže – svrha izvršenja sankcija je izvršenje pravosnažnih i izvršnih sudskih odluka radi zaštite društva od krivičnih i drugih kažnjivih dela.
Svi oni koji iole poznaju krivično pravo znaju da je svrha izvršenja krivičnih sankcija dvojaka. S jedne strane, to je da se drugi ljudi, drugi građani odvrate od vršenja krivičnih dela. S druge strane, svrha izvršenja krivičnih sankcija je da se sam učinilac krivičnih dela odvrati da više ne čini krivična dela.
Međutim, članom 2. obuhvata se samo ova, rekli bismo, generalna prevencija kriminaliteta, ali se potpuno ispušta onaj drugi vid svrhe izvršenja krivičnih sankcija, a to je specijalna prevencija kriminaliteta.
Dakle, potpuno se ispušta iz vida činjenica da država želi ili bi trebalo da želi da onaj koji je izvršio krivično delo, nakon što se nad njim izvrši krivična sankcija, dakle, nakon što se resocijalizuje, nakon što prođe taj program prevaspitavanja, postane uobičajeni, normalni član društva koji više neće činiti krivična dela.
Formulacijom kakva je predložena u članu 2. delimično se obuhvata generalna prevencija kriminaliteta, ali se specijalna prevencija kriminaliteta potpuno ispušta iz vida, a ona je u stvari u Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija najvažnija, jer se svaka krivična sankcija izvršava nad pojedincem kao učiniocem krivičnog dela, sa krajnjim ciljem da on, nakon što izdrži krivičnu sankciju koju mu je izrekao sud u odgovarajućem krivičnom postupku, više ne čini krivična dela.

Vi, gospođo Đukić-Dejanović, suviše brzo spustite pogled sa tog vašeg ekrana, pa ne vidite kada se narodni poslanik javi za reč, ali vi ste meni izuzetno draga dama i naravno ovo nemojte da shvatite u bilo kakvom ružnom kontekstu.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, članom 7. Vlada Srbije je predložila da se zavod i centar, kao institucije za izvršenje krivičnih sankcija, osnivaju aktom Vlade. Aktom o osnivanju zavoda određuje se vrsta, tip i sedište zavoda, odnosno delatnost i sedište centra.
Osnovni princip koji proizilazi iz Ustava Republike Srbije jeste da se državni organi osnivaju zakonom. Kao što se ministarstva osnivaju zakonom, kao što se sudovi osnivaju zakonom, kao što se javna tužilaštva osnivaju zakonom, tako i institucije za izvršenje krivičnih sankcija treba da se osnivaju zakonom.
Mi smatramo u SRS da je to rešenje apsolutno ustavno, da je apsolutno demokratsko i da se samo na taj način štiti princip, u širem smislu shvaćen, sudske, odnosno pravosudne nezavisnosti.
Ako ostane rešenje sadržano u Predlogu zakona da se zavodi osnivaju odlukom, odnosno aktom Vlade, onda će to značiti da institucije za izvršenje krivičnih sankcija nisu ništa drugo nego produžene ruke Vlade kao izvršne vlasti. Takvo rešenje apsolutno nije u skladu sa Ustavom, apsolutno nije demokratsko.
Onda i sudove možete da osnivate aktom Vlade, onda i tužilaštva ožete da osnivate aktom Vlade, onda i ministarstva možete da osnivate aktom Vlade, onda vam zakoni, onda vam Narodna skupština uopšte ne treba.
Dakle, SRS smatra da ne sme biti izuzetaka kada je reč o državnim organima u pogledu načina osnivanja. Ako isti princip, princip da se državi organi obrazuju zakonom, važi za sve državne organe, onda mora da važi i za ovu specifičnu kategoriju državnih organa, dakle za državne organe čiji je osnovni zadatak izvršenje krivičnih sankcija.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada apsolutno nije bila dosledna kada je pisala ovaj predlog zakona.
Predložila je da se reč "zavodskih" zameni rečju "krivičnih", a onda na koju god stranicu Predloga zakona da bacite pogled svuda ćete videti reči kao što su "zavodi", "zavodske", "higijena u zavodima", "mere u zavodima", "stražari u zavodima" itd.
Dakle, potpuno je jasno da se ovaj predlog zakona, kao i osnovni Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, odnosi na izvršenje kazne lišenja slobode.
Kazna lišenja slobode izvršava se u odgovarajućim institucijama zavodskog tipa i potpuno je nejasno zašto Vlada reč "zavodskih" zamenjuje rečju "krivičnih".
U ovom predlogu zakona imate svega dva člana koji se odnose na novčanu kaznu. Pogledajte sad kako glasi član 175 - za izvršenje novčane kazne nadležan je sud koji je doneo prvostepenu presudu. Dakle, jasno je da se to ne izvršava u institucijama koje reguliše ovaj zakon, to je u nadležnosti suda.
Rok za plaćanje novčane kazne određuje se presudom. Rok iz stava 1. ovog člana ne može biti kraći od 15 dana niti duži od tri meseca. Ako osuđeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora. Dakle, potpuno je jasno da se novčana kazna i njeno izvršenje ne sprovodi po propisima, odnosno po odredbama ovog zakona.
Kada ste osuđeni na novčanu kaznu, vi novčanu kaznu izvršavate tako što odete u banku, uplatite odgovarajući novčani iznos na koji vam glasi novčana kazna, taj novčani iznos ide u budžet Republike Srbije i time se novčana kazna izvršava.
Tu nema nikakvog posebnog postupka. Ima postupka, ali kad se novčana kazna ne plati, pa se zameni kaznom zatvora. Ali, onda se, gospodo iz Ministarstva, više ne izvršava novčana kazna, nego se izvršava kazna zatvora, odnosno kazna lišenja slobode, opet u institucijama zavodskog tipa.
Kako god okrenete, ovo što ste vi predložili da se reč "zavodskih" briše i da se menja rečju "krivičnih" naprosto nije kvalitetno rešenje, pre svega sa krivično-pravnog aspekta.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se na član 14. stav 2, dakle, na amandman gospodina Milorada Buhe, ali evo gospođo Đukić-Dejanović, da vam ne pravim problem, mogu da pričam i o amandmanu Gordane Pop-Lazić, zato što su amandmani suštinski istovetni i odnose se na isti problem.
Dakle, Vlada Srbije kojoj je navodno stručnost iznad politike, potpuno gubi iz vida činjenicu o kakvim institucijama mi govorimo.
Mi govorimo o institucijama u kojima se izvršava kazna lišenja slobode i u kojima sa osuđenim licima treba da se postupa tako da ona sutra kada izađu iz tih zatvora, iz tih zavoda, više ne čine krivična dela. Ko će o tome da se stara?
Po mišljenju Vlade, dovoljno je da imate devet godina radnog iskustva bilo gde, posle stečenog visokog obrazovanja na studijama drugog stepena ili čak na osnovnim studijama koje traju četiri godine, pa da budete direktor zavoda, načelnik službe itd. To su rešenja koja u praksi mogu da dovedu do krajnje negativnih i vrlo opasnih posledica.
Mi sada raspravljamo o ovim izuzetno delikatnim zakonskim predlozima bez adekvatnih predstavnika Vlade. Imamo predstavnike Vlade koji imaju pravo da ćute, ali nemaju pravo da govore i nemaju pravo da saopšte narodnim poslanicima zašto u predlozima zakona piše baš onako kao što piše, a ne drugačije. Prosto ova rasprava postavlja se pitanje koliko uopšte ima i smisla.
Sutra ćete da postavite, kao Vlada, nekog direktora zavoda koji veze nema ni sa pravosuđem, ni sa izvršenjem krivičnih sankcija, nema apsolutno dodirnih tačaka sa pravom, ali će da se pojavi i kaže - znate, imam određeni broj godina radnog iskustva, završio sam diplomske akademske studije drugog stepena, ja sam master svemirskih tehnologija ili nuklearne fizike, ispunjavam uslove da budem direktor zavoda. Kakve to veze ima sa prirodom delatnosti tog zavoda? Nema nikakve.
Još jedna opasnost koja se krije u vašem predlogu zakona, kažete - može da ima i osnovne studije u trajanju od četiri godine. Vidite, gospodo iz Vlade, kako vi diskriminišete građane Srbije lošom primenom lošeg Zakona o visokom obrazovanju.
Po Zakonu o visokom obrazovanju osnovne studije mogu da traju tri ili četiri godine. Zamislite situaciju, građanin upiše osnovne studije koje traju tri godine, potpuno legalno, zakon mu je to omogućio, dobije diplomu da je završio osnovne studije u trajanju od tri godine, ali on ne može da bude direktor zavoda. Zašto? Zato što je Vlada donela arbitrarnu odluku...
(Predsednik: Vi ste do sada koristili vreme kao predstavnik poslaničke grupe i to vreme ste iskoristili. Sada idete od vremena vaše poslaničke grupe, a imate 17 minuta, prosto da znate.)
Gospođo Đukić-Dejanović, nisam mogao da iskoristim vreme ovlašćenog predstavnika, jer kad god sam se javljao za reč napominjao sam da se javljam...

Hvala vam, gospođo Đukić-Dejanović, što se brinete o vremenu poslaničke grupe SRS.
Hteo sam da kažem da vi na ovaj način dovodite u jedan diskriminatorski položaj građane Srbije. Znači, sada onaj ko je završio osnovne studije koje traju tri godine ne može da dođe na funkciju direktora zavoda, a onaj koji ima osnovne studije u trajanju od četiri godine može, a i jedan i drugi su legalno završili te svoje osnovne studije.
Dakle, ovakva rešenja u praksi zaista mogu da dovedu, s jedne strane, do kršenja elementarnih građanskih prava lica koja se kandiduju za ove funkcije, s druge strane, potpuno ste izgubili iz vida stručnost, iskustvo, znanje koje moraju da poseduju građani koji pretenduju da budu direktori zavoda.
Samo da vas podsetim, gospodo iz Vlade, po tužnim statistikama naših sudova, izvršioci krivičnih dela u Republici Srbiji su u 65% povratnici, dakle, lica koja su već učinila krivično delo. To znači da program prevaspitavanja u našim zavodima za izvršenje krivičnih sankcija nije dao adekvatne rezultate. Možemo da zamislimo kakvi će biti rezultati kada direktori zavoda budu ginekolozi, tehnolozi, agronomi, veterinari itd.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Srbije je iz meni potpuno nepoznatih razloga napravila jednu pravu terminološku kakofoniju u ovom predlogu zakona.
U članu 23. stav 1. termin "vaspitni program" zamenjuje se rečima "program postupanja". Potpuno se gubi iz vida šta je to, koji je to proces koji se dešava u institucijama za izvršenje krivičnih sankcija. Je l' mi sa ljudima postupamo kao sa stvarima ili hoćemo da ih prevaspitamo tako da oni sutra ne vrše krivična dela?
Ako je suditi po terminologiji koju koristi Vlada, svrha izvršenja krivičnih sankcija jeste da se sa osuđenim licima postupa, ne da se oni prevaspitavaju, nego da se sa njima postupa. Jedna terminologija koja apsolutno nije u duhu nekih osnovnih kriminoloških i penoloških principa.
Dakle, sa živim ljudima, gospodo iz Vlade, ne postupa se kao sa stvarima, kao sa predmetima. Živi ljudi koji su izvršili krivična dela, oni se prevaspitavaju, oni prolaze određeni vaspitni program, da bi stekli određene društvene i moralne vrednosti, koje u jedom trenutku svog života nisu imali, pa su izvršili krivično delo, kako sutra ne bi ponavljali vršenje tih krivičnih dela.

Dame i gospodo narodni poslanici, negde početkom 90-tih godina postojao je jedan politički vic, odnosno jedna anegdota da HDZ znači Hrvatska do Zemuna. Međutim, mislim da se ova vlada opredelila za malo širu koncepciju, pa je Hrvatska došla vidim i do Nemanjine ulice, odnosno do sedišta Ministarstva pravde.
Ne znam, gospodine Homen, pitam vas, zato što ovde nema gospođe Malović, kako je moguće da ste vi usvojili u Predlogu zakona Tuđmanov naopaki hrvatski novogovor. Sada, usvojilac, poštovani građani Srbije više nije usvojilac, on je usvojitelj.
Onda morate da menjate hiljade zakona u Srbiji. Onda branilac više nije branilac, nego je branitelj, onda ovaj vaš Vukčević koji kači slike Karle del Ponte više nije tužilac, nego je tužitelj. Onda imate situaciju da morate da menjate potpuno način izražavanja u Srbiji.
Što to radite? Pa vaš ministar Bradić pre neki dan dođe u Skupštinu Srbije i kaže – poštovana gospodo zastupnici i nikom ništa. Sad, nisam mogao da verujem, mislio sam da je štamparska greška, međutim, onda vidim – ne, vi ste hteli namerno da promenite terminologiju, iz meni potpuno nepoznatih razloga.
Usvojilac, branilac, tužilac, gledalac, postaju gledatelji, tužitelji, branitelji, usvojitelji. Ne znam šta će vam sledeće pasti na pamet, da dovedete Marka Perkovića-Tompsona na Marakanu. Nije dosta što je pevao u Zagrebu i što je to gledala cela Vojvodina, ajde dovedite ga i u Srbiju, pa neka ga gledaju ljudi i u Leskovcu, i u Vranju, i u Pirotu, i u Nišu, i u Šapcu i u Valjevu.
Uopšte mi nije jasno šta to radite. Doduše, čuo sam da vam je bivši hrvatski poglavnik Ivo Sanader obećao da će vam dati hiljade i hiljade prevedenih hrvatskih zakona da vam ubrza pristup u EU. Ne znam da li je to bilo iskreno ili je to bilo lažno obećanje jednog starog latinskog lisca.

Dame i gospodo narodni poslanici, prosto nema medicinskih razloga da se održi stav Vlade koji je sadržan u članu 63. stav 3. Virus hiva i virus hepatitisa C su, koliko znam, prelazni. Vlada, kada je u pitanju testiranje na virus hiva i hepatitisa C, kaže da od volje osuđenog lica zavisi da li će se podvrgnuti lekarskom pregledu da bi se utvrdilo da li ima taj virus ili ne. Valjda je zdravlje osuđenih lica preče od pojedinačne volje jednog osuđenika.
SRS smatra da je testiranje na virus hiva i na virus hepatitisa C u funkciji obezbeđivanja zdravih uslova života u institucijama za izvršenje krivičnih sankcija. Smatra da je zdravstvena zaštita osuđenih lica nešto čemu treba posvetiti posebnu pažnju i da zdravstvena zaštita osuđenika nikako ne sme da zavisi od zle ili dobre volje jednog osuđenog lica, koje treba da se podvrgne lekarskom pregledu da bi se utvrdilo da li ima virus hiva ili virus hepatitisa C. Ovo kažem imajući u vidu sve tragične posledice koje ova dva virusa mogu da izazovu i koje nažalost izazivaju po zdravlje ljudi.

Dame i gospodo narodni poslanici, već smo pričali o tome da se Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija u stvari izvršava jedna krivična sankcija, a to je kazna lišenje slobode.
U članu 73. predložili smo da se naslov - Izvršenje novčane kazne zameni naslovom - Zamena novčane kazne kaznom zatvora i kaznom rada u javnom interesu.
To je ono što se reguliše ovim zakonom. Izvršenje kazne zatvora, koja može biti izrečena kao osnovna kazna ili pak kao kazna kojom se zamenjuje izrečena, ali neplaćena novčana kazna. To ima smisla. Izvršavati novčane kazne po Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija niti je moguće, niti se to dešava u praksi. Čuli ste kako se izvršava novčana kazna.
Kada jednog dana budete osuđeni na novčanu kaznu, odete u banku, platite odgovarajući novčani iznos i novčana kazna je izvršena. Tu nema nikakvog posebnog postupka.
Imate skup tehničkih radnji - otvorite vrata banke, kažete - dobar dan službenicima, izvadite novac i platite. Tu nema nikakvog posebnog pravnog postupka.
Pravnog postupka ima, ali tek kada se novčana kazna ne plati, pa se ona zamenjuje kaznom zatvora, pa se onda ta kazna zatvora izvršava po odredbama ovog zakona, dakle u odgovarajućim ustanovama mora da se obezbedi odgovarajući smeštaj za ta lica, odgovarajuća higijena, zdravstvena zaštita.
Postoji neki pravilnik o kućnom redu itd. Ali, to sve više nema veze sa novčanom kaznom, to ima veze sa kaznom zatvora.

Ako možete, gospođo Đukić Dejanović, da mi kažete koliko je vremena poslaničke grupe preostalo.

Dame i gospodo narodni poslanici, od 2001. godine pa do danas materija krivičnog postupka menjana je sedam puta. Ovo će biti osma izmena našeg krivično-procesnog zakonodavstva.
Po svim merilima struke i nauke to je izuzetno visok broj, koji govori o tome da država Srbija nažalost nema uređeni sistem krivičnog postupka, da se luta u traženju najboljih rešenja i to proizvodi negativne posledice u sudskoj praksi, pre svega kada su u pitanju ljudska prava i slobode.
Poznato je da u dobro uređenim demokratskim državama zakonik o krivičnom postupku i krivični zakonik se ne donose tako često. Donesu se jednom, ali onda traju nekoliko decenija, pa čak i duže, i onda to pokazuje stabilnost pravnog sistema.
Mi, nažalost, od 2001. godine tu stabilnost nemamo i kako se koja DOS-ovska garnitura smeni ova nova koja dođe kaže - ove izmene i dopune krivično-pravnog zakonodavstva su najbolje moguće. Njihovi prethodni to isto pričali godinu ili dve godine ranije.
Sada se prosto postavlja pitanje - da li će neko da snosi odgovornost za činjenicu da smo imali u jednom trenutku dva krivična zakona, dva zakonika o krivičnom postupku, da se nije znalo šta važi, šta ne važi i ko će da snosi odgovornost za činjenicu da su od 2001. godine, a posebno u martu 2003. godine, kada je reč o krivičnom postupku, masovno gažena ljudska prava i slobode građana Srbije.
Naravno i ova vlada sada tvrdi da su ove izmene i dopune Krivičnog zakonika, odnosno Zakonika o krivičnom postupku idealne, sjajne, da će da reše sve probleme. Nažalost, nisu takve i za vrlo kratko vreme ćemo se suočiti sa činjenicom da ćemo morati opet da menjamo nešto što u startu nije valjalo.
Tako naše krivično-procesno i materijalno zakonodavstvo funkcioniše od 2001. godine. SRS je na Zakonik o krivičnom postupku podnela dosta amandmana, sa jednim jedinim ciljem ako je ikako moguće da se isprave sve one pravničke i logičke greške koje su sadržane u Predlogu ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, tribunalizacija srpskog pravosuđa ogleda se i u čestim izmenama pravila krivičnog postupka. Naime, od marta 1994. godine, kada je prvi put u Haškom tribunalu usvojen pravilnik o postupku i dokazima, pa do danas taj akt je menjan više od 50 puta.
Ono što je karakteristično, kad god se tužilac, odnosno tužilaštvo Haškog tribunala, što bi rekli vi iz Vlade tužiteljstvo, nađe u problemu da dokaže krivicu licu koje je optuženo, onda se pribegava izmeni pravila postupka i to u toku samog postupka.
To je jedna stvar koja zaista ne postoji bilo gde u bilo kojoj demokratskoj, civilizovanoj i pravnoj državi na svetu, ali toga ima u Haškom tribunalu. Toga nažalost ima i u Republici Srbiji, jer stopama tužitelja Haškog tribunala, evo sada kreću i državni tajnici u Republici Srbiji, pa i oni pribegavaju čestim izmenama Zakonika o krivičnom postupku.
Sada nam se unosi jedna novina u krivični postupak, a to je trgovina. Zaista mislim da nije primereno to što danas nije prisutan gospodin Milosavljević. Mislim da bi me on sasvim dobro razumeo, jer šta je drugo nego kad se tužilac i okrivljeni dogovore vezano za krivično gonjenje, za krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora do 10 godina. To nije ništa drugo nego jedna specifična procesna trgovina.
Sada taj institut procesne trgovine postojaće nažalost i u krivično-procesnom zakonodavstvu Republike Srbije. Da stvar bude gora, kada...

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što je skandalozno u Predlogu ovog zakona, to je mogućnost sporazumevanja tužioca sa okrivljenim. Okrivljeni će biti dužan, odnosno imaće pravo da prizna svoju krivicu, a tužilac mu onda garantuje da će doći do ublažavanja izrečene kazne.
U pitanju su krivična dela za koja je zaprećena kazna za zatora do deset godina. Dakle, u pitanju su, s obzirom na zaprećenu kaznu, nimalo bezazlena krivična dela i ta mogućnost sporazumevanja u krivičnom postupku je zaista jedna skandalozna novina, koja će u potpunosti da diskredituje princip pravde i pravičnosti u krivičnom postupku.
Inače, da vas podsetim, da je između ostalog u Haškom tribunalu Biljana Plavšić svojevremeno zaključila neku vrstu sporazuma ili nagodbe sa tužilaštvom Haškog tribunala. Ona je prva optužila vojsku Republike Srpske za genocid u Srebrenici. Tužilaštvo je obećalo Biljani Plavšić da će nakon tog priznanja da bude puštena na slobodu, međutim, to se nije desilo i evo Biljana Plavšić danas izdržava kaznu zatvora u Švedskoj sa narkomanima i umno poremećenim osobama.
Sada se postavlja pitanje šta će biti ako se iste stvari počnu dešavati i u Republici Srbiji, da okrivljeni kaže - dobro, evo, ja ću da priznam da sam izvršio krivično delo, još ću i da vam odam neke podatke vezane za još nekoliko izvršilaca, potpuno ću da sarađujem sa tužilaštvom. Tužilac obeća - da, dobro, doći će do ublažavanja kazne zatvora, i onda sud kaže - mene baš briga šta ste se vi dogovorili, taj i taj okrivljeni dobiće kaznu po zakonu.
To se desilo Biljani Plavšić. Nema šta nije rekla na račun Radovana Karadžića, Momčila Krajišnika, Ratka Mladića, kada je došlo vreme...

Dakle, kada je došlo vreme da Pretresno veće Haškog tribunala sprovede taj dogovor između Biljane Plavšić i Tužilaštva, to se nije desilo, ona je dobila adekvatnu zatvorsku kaznu i sada se nalazi na izdržavanju kazne zatvora u Švedskoj, i s obzirom na njene godine života, praktično ta kazna zatvora, koja je vremenska, za nju će značiti smrtnu kaznu.
To je to dostignuće koje nam sada Vlada Srbije predlaže da se unese i u naš pravosudni sistem. I još Vlada kaže, znate, to postoji u nekim državama u svetu. To postoji u nekim federalnim jedinicama u SAD, postoji u onim državama gde je moguće da dobijete tri doživotne kazne zatvora, gde postoje zakoni u kojima je moguće krivično goniti psa, mačku ili kravu, ali takva praksa i takva tradicija nikakve veze nema sa pravnom tradicijom i praksom u Republici Srbiji.
Vi uporno nastavljate sa tom politikom - eto, postoji negde u svetu, što ne bi postojalo i kod nas. Što nešto što je dobro ne prenesete u naš pravni sistem? Vi uvek nađete ono što je loše i onda to loše kada se nakalemi ovde na naš sistem, ispadne još gore nego što je tamo gde je ta institucija i nastala.
Tako će biti i sa ovim dogovaranjem između tužioca i okrivljenog i vi krivični postupak pretvarate u pijacu, pretvarate u buvlju pijacu, gde će se tužilac i okrivljeni dogovarati o visini kazne i o tome ko je izvršio koje krivično delo.
A najgora stvar u svemu je kada neko prizna da je izvršio krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora i do deset godina, tužilaštvo se obavezuje da ne goni za neka druga krivična dela, i sada neko može da prizna da je izvršio krivično delo za koje je zaprećena kazna do 10 godina, a pored toga, izvršio je još pet krivičnih dela za koje može da se dobije 40 godina zatvora. Gde je tu pravda? Gde je tu pravičnost?