Nemam ja ništa protiv Gradske biblioteke u Čačku, a pogotovo nemam ništa protiv Vladislava Petkovića Disa, to je jedan od najvećih srpskih pesnika. Samo sam rekao drugu Dolancu da je njega u Grasku biblioteku u Čačku zaposlio Velimir Ilić i ništa drugo. Niti sam spominjao Disa, niti imam nešto protiv njega. Možda sam pročitao manje knjiga nego drug Dolanc, ali makar umem da pravilno akcentujem reči iako nisam profesor srpskog jezika i književnosti.

Što se tiče Mlađana Dinkića, hajde ponovo da otvorimo tu temu. Mlađan Dinkić, koliko barem ja znam, nije nikakav savetnik Aleksandra Vučića, nego čovek radi u „Sberbanci“, u Ruskoj banci. To je banka koja posluje sa većinskim državnim kapitalom, jel tako gospodine Arsiću? To je informacija koju ja imam. E, sad, nije mi jasno, kako vi to gospodine, odnosno druže Dolanc imate nešto protiv ruskih banaka u Srbiji?

Ali ono što je mnogo važnije, Ana Brnabić nije nikakav ekspert Svetske banke, gospodin Dušan Vujović jeste ekspert Svetske banke, ali se u Srbiji ne sprovodi nikakav neoliberalni koncept. Pokušao sam da vam objasnim. Ne znam koliko sam u tome uspeo, da čiste liberalne ekonomije, danas u svetu skoro nigde nema. Svuda se država i privredni život meša više ili manje, a pogotovo mora da se meša u Srbiji, u kojoj ekonomija nije funkcionisala punih 12 godina. Niko ne kaže da je dobro funkcionisala ni do 2000. godine.

Znam, gospodine Miliću, za vas su ruže počele da cvetaju posle 5. oktobra 2000. godine, to znam, ali za većinu građana Srbije nisu. Svi ste vi tad bili isto, i Koštunica i Demokratska stranka i Čeda, svi ste vi bili tad na istoj strani.

Samo hoću da kažem da je ekonomska supstanca ove države uništena posle 2000. godine. Do 2000. godine neka ekonomska supstanca je postojala.

Po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo malo o činjenicama. Imam potpuno razumevanje za to što je gospodin Saša Radulović jedna nežna duša. Svakoj nežnoj duši teško padaju uvrede, klevete, neistine, ali da vidimo da li je ovo istina ili neistina.

Decembra 25, 2009. godine, predlog stečajnog upravnika Saše Radulovića u postupku stečaja dužnika Društveno preduzeće Prva srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović 1898“ Beograd upućena Agenciji za privatizaciju Republike Srbije, Centru za stečaj, da se dozvoli angažovanje „E-biznis servisu“ iz Beograda, ulica Studentski Trg broj 15/4 za pružanje knjigovodstvenih usluga počev od 1. novembra 2009. godine.

Onda, isti takav predlog, gospodine Arsiću, poverenik Saša Radulović u postupku prinudne likvidacije Društvenog preduzeća Fabrika obuće „Moda“ Kovačica, da se dopusti zaključenje ugovora o pružanju knjigovodstvenih usluga sa privrednim društvom „E-biznis servis“, koga zastupa direktor Tatjana Radulović.

Pa, onda, predlog poverenika Saše Radulovića u postupku prinudne likvidacije DPP „Lune Milovanović“ Bavanište, da se dopusti zaključenje ugovora sa privrednim društvom „E-biznis servis“ sa direktorom Tatjanom Radulović na obavljanju knjigovodstvenih poslova.

Pa, onda, predlog poverenika stečajnog upravnika Saše Radulovića od 18. februara 2010. godine, u postupku stečaja dužnika Društvenog preduzeća fabrike obuće „MODA“ Debeljača, da se dopusti zaključenje ugovora o pružanju knjigovodstvenih usluga sa firmom „E-biznis servis“ u, kaže, cilju zaštite i namirenja poverilaca itd, itd.

Ja sam neki dan pričao o tome, pa je ova nežna duša, kojoj teško padaju neistine, rekla da mi iz SNS lažemo, pa onda kada nemamo drugih argumenata borimo se protiv čoveka koji je uspeo da dobije manje glasova nego što je bilo belih listića na predsedničkim izborima i rekao je da nije istina ono što smo mi iz SNS tvrdili da su on, njegov kum i njegova supruga, ako se ne varam, mada je tu sad više teško pohvatati ko je kome supruga, ko je kome kum, ja ću pokušati iz ovih imena da dođemo do istine, oni su rekli da to nije tačno.

Evo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kad gospodin Saša Radulović kaže da treba uvesti red u privredu, pa i u smederevsku „Železaru“, kako to izgleda u praksi. Ovo vam je račun firme „ProNET“ upućen „Beogradskoj industriji piva, slada i bezalkoholnih pića“ u restrukturiranju, račun broj 1/3/14, kaže, opis usluge – plaćanje po ugovoru o pružanju konsultantskih usluga 30% po potpisivanju ugovora. Dakle, 30%. Znate li koliko iznosi po ovom račun? Iznosi 690 hiljada dinara, pa kaže slovima – šest stotina devedeset hiljada dinara, da oni koji se možda ne razumeju dobro u brojeve mogu to i da pročitaju.

Znate ko je potpisnik za firmu „ProNET“? Sandra Savanović Stevanović. Ako se ne varam, supruga Aleksandra Stevanovića poslanika „Dosta je bilo“. Evo, to je uvođenje reda u privredu. Mogu i da vam pročitam ugovor o pružanju konsultantskih usluga.

Kaže – između „ProNET“ Budimska 6, Beograd koga zastupa Sandra Savanović Stevanović, sa akcionarskim društvom „Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića“ Beograd, u restrukturiranju, koga zastupa Milivoje Draganić. Član 1. - predmet ovog ugovora o pružanju konsultantskih su međusobna prava i obaveze, pri čemu „BIP“ ima samo obaveze, a ovi imaju samo prava, između naručioca i izvršioca projektnih aktivnosti vezanih za, pa pazite ovo velikim slovima, unapređenje prodaje i ljudskih resursa u sektoru prodaje akcionarskog društva „Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića“ Beograd, u restrukturiranju i predlog optimalnog tržišnog pozicioniranja.

Drugim rečima, oni kao usluge pružaju maglu, ne rade ništa, ali zato na ime samo 30%, to se valjda zove avans, dobijaju 690 hiljada dinara po ugovoru koji je zaključen sa „BIP“, koji je bio u restrukturiranju, i firmom „ProNET“.

Dakle, ovo su činjenice. Može ovo nekome da se sviđa, da se ne sviđa, da nekoga boli ili ne boli, ali ovo su činjenice. Kada gospodin Radulović govori o izvlačenju para, o ispumpavanju novca, o tome kako se to radi, on se čovek u to najbolje razume, on ništa drugo u životu nije ni radio, nego bio stečajni upravnik, imao sopstvenu firmu, sam sa sobom zaključivao ugovor o pružanju knjigovodstvenih usluga i preko svoji prijatelja, kumova, sadašnjih, neću da kažem partijskih kolega, pošto on partiju nema, sada je postala u Srbiji moda, pošto nemate snagu da osnujete stranku, onda osnivate navodno neki pokret, preko njegovih kolega iz pokreta izvlačio pare iz preduzeća koja su bila ili u stečaju ili u restrukturiranju, i to izvlačio 2009, 2010, 2011. godine da bi mu 2011. godine Agencija za licenciranje stečajnih upravnika izrekla meru javne opomene i novčane kazne u iznosu od 100 hiljada dinara zbog toga što je, obavljajući dužnost stečajnog upravnika, počinio težu povredu dužnosti, između ostalog, i zato što je pored ovih preduzeća o kojima sam govorio proneverio ogromna sredstva u firmama, kao što su „Beogradski trgovinski centar“, „Novi autoput“ a.d. u stečaju Beograd, „Veko inženjering“ itd, itd.

Imamo rešenje Privrednog suda u Beogradu gde mu se stavlja na teret ono što sam pročitao iz ovih predloga, ali to će gospodin Marijan Rističević detaljno da elaborira, da je bio suosnivač i suvlasnik pravnog lica privrednog društva „E-biznis servis“, a imajući u vidu odredbe Zakona o privrednim društvima i definiciju sukoba interesa iz Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, stečajno veće nalazi da je upravo povređena odredba člana 7. stav 4. kodeksa etike za stečajne upravnike itd, itd.

Mogu da čitam do sutra, ovako se gospodine Arsiću, na srpskom, kaže red u srpskoj privredi, a to znači – zavuci sopstvenu ruku u džep nekog preduzeća kome si stečajni upravnik i te pare stavi na račun svoje sopstvene firme. Eto, to je rešenje koje Saša Radulović nudi za srpsku privredu, misli da građani to nisu prepoznali. Prepoznali su, i gospodin Saša Radulović je na predsedničkim izborima dobio manje glasova nego što je bilo nevažećih listića u glasačkim kutijama. Kome nije jasno, taj se izgleda u politiku, apsolutno, ništa ne razume.

Dame i gospodo narodni poslanici, priznajem da ima i većih nacionalista od mene i većih protivnika od EU od mene, ali isto tako znam da ljudi koji imaju hrabrosti da priznaju grešku napreduju u politici, a vi bezgrešni iz izbora u izbore dobijate sve manje i manje glasova. Ali, da se ja sad ne bavim vama, niste vi bitni. Onaj ko dobije manje glasova od Belog Preletačevića, sa njime ćemo se baviti neki drugi put.

Ovde je jedan gospodin nežnog srca, kome teško padaju, kaže, klevete i uvrede rekao da se on borio protiv nekih lupeža. Evo šta je radio taj dotični gospodin. Ovo je inače, da ne bi bilo nikakve zabune, kao da mi sad ovde nešto izmišljamo, lažemo. Ovo je rešenje iz 2011. godine kada SNS nije bila na vlasti Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, gde se između ostalog kaže u obrazloženju odluke kojom je kažnjen Saša Radulović - da je stečajni upravnik Radulović nesporni suosnivač privrednog društva „E biznis servis“ d.o.o. Beograd koje se bavi pružanjem knjigovodstvenih usluga. Dakle, nesporni suosnivač. Isto lice je angažovano u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom „Novi auto put“ a.d. u stečaju Beograd što se utvrđuje iz obrasca broj četiri liste 1345, pa se onda dalje kaže – nije osnovan navod stečajnog upravnika Radulovića da mu pozitivni propisi ne zabranjuju da angažuje pravno lice, čiji je član povlaka suvlasnik kao stručno lice.

Svako ima pravo da u svojoj imovini poseduje i kapital pravnog lica, ali odredba kodeksa etike zabranjuje sukob interesa. Ostali navodi iz izjašnjenja stečajnog upravnika, gospodina Saše Radulovića, nisu od značaja za odlučivanje u ovom postupku. Ceneći težinu počinjene povrede dužnosti, disciplinsko veće nalazi da se u konkretnom slučaju radi o težoj povredi dužnosti. Stečajni upravnik je postupao suprotno imperativnim odredbama zakona i suprotno kodeksu etike.

Stečajni upravnik, dakle Saša Radulović, bivši ministar privrede, jedna od grešaka SNS, dakle, mi to otvoreno priznajemo, stečajni upravnik Saša Radulović je počinio više nepravilnosti u radu. Na taj način kaže – nisam ukrao ni jedan dinar, ko mi dokaže da sam uzeo bilo šta, a Agencija za licenciranje stečajnih upravnika kaže – na taj način ugrožena je bila stečajna masa. Stečajna masa je dovedena u opasnost činjenicom da banke nisu blagovremeno obaveštene o otvaranju stečaja. Stečajna masa je oštećena.

Dakle, vodite računa šta piše. Zna Saša Radulović proceduru. I on je nama govorio šta piše u zakonu o stečaju, ali on je radio sve suprotno od onoga što piše u zakonu. Jer, evo šta kaže Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, stečajna masa je oštećena isplatama licima koje su izvršene bez saglasnosti stečajnog sudije. Dakle, sve ove isplate svojoj sopstvenoj firmi radili ste bez saglasnosti stečajnog sudije. Stečajni upravnik angažovanjem privrednog društva, čiji je suvlasnik, doveo je sebe u sukob interesa i stvorio uslove za sticanje dobiti od stečajne mase mimo zakonskih okvira. Dakle, to je napisano u rešenju Agencije za licenciranje stečajnih upravnika 2011. godine.

Gde je greh SNS? Što nam je ovo očigledno promaklo. Ali nam je promaklo za veoma kratko vreme, od septembra do decembra 2013. godine, kada je Saša Radulović, glavom bez obzira pobegao iz Ministarstva privrede, tako da veliku štetu i nije mogao da napravi, iako je imao očiglednu nameru. Kao što je sistematski upropastio sva preduzeća gde je bio stečajni upravnik i postupao suprotno Zakonu o stečaju i suprotno kodeksu etike stečajnih upravnika, što je potvrdila i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, ali i Privredni sud u Beogradu.

Prema tome, kada Saša Radulović kaže – pokažite mi papire da sam ja nešto krao, evo vam Rešenje, samo jedno od rešenja Agencije za licenciranje agencije stečajnih upravnika i kaže – pokažite mi odluku suda, evo vam Rešenje Privrednog suda u Beogradu, opet iz 2011. godine, gde se Saša Radulović razrešava dužnosti stečajnog upravnika u predmetu stečaja nad GP „Novi autoput“, u stečaju, iz Beograda.

Ali, nagradno pitanje za Sašu Radulovića, jel ima neka firma u Srbiji u kojoj on nije bio stečajni upravnik? Jel ima neka firma? Ja sam ovde pobrojao bar 15. Fascikla mi je, evo kao što vidite, onako prilično obimna. Nemam vremena sve ovo da čitam, u svim ovim preduzećima Saša Radulović je bio stečajni upravnik i radio jedno te isto – sam sa sobom zaključivao ugovor o pružanju knjigovodstvenih usluga i ostvario enormnu dobit. I onda on kaže – ja imam rešenje za srpsku privredu. Evo, ovo su njegova rešenja za srpsku privredu. Sve u stečaj, sve na prodaju i sve meni. Ali, to nije rešenje za srpsku privredu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako će Saši Raduloviću da bude lakše, evo, ja priznajem, Saša Radulović nikada nije bio stečajni upravnik ni u jednom društvenom preduzeću, Saša Radulović nije suvlasnik firme „E-biznis servis“, Saša Radulović nikada nije sam sa sobom zaključivao ugovor o pružanju knjigovodstvenih usluga, ne postoji rešenje Agencije za licenciranje stečajnih upravnik, ne postoji rešenje Privrednog suda u Beogradu, ja sam to sve izmislio zato što me je mnogo strah od čoveka koji je na izborima osvojio nešto više od 1% glasova, ali postoji nešto što je istina.

Istina je, kako kaže Saša Radulović, mejl koji je on uputio Aleksandru Vučiću, u kome navodi da je bio i stečajni upravnik, u kome navodi i da je sam sa sobom zaključivao ugovor o pružanju knjigovodstvenih usluga, u kome navodi da je suvlasnik firme „E-biznis servis“, u kome navodi da ga je 2011. godine ta korumpirana, kako on kaže, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika kaznila novčanom kaznom od 100.000 dinara. U tom mejlu stoji i da ga je Privredni sud u Beogradu razrešio dužnosti stečajnog upravnika zato što je kršio zakon. Dakle, sve je neistina što ja kažem, evo priznajem, ali sve je istina ono što piše u mejlu Saša Radulovića upućenog Aleksandru Vučiću, a u kome su sve ove činjenice izgleda mnogo podrobnije navedene nego što sam ja ovde uspeo u Skupštini da uradim.

Pošto gospodin Saša Radulović verovatno poseduje više informacija o svojim delima i nedelima dok je bio stečajni upravnik od mene, a to je sadržano u tom mejlu, evo, ja vas molim, gospodine Raduloviću, donesite nam taj mejl, pa da i mi imamo još više informacija o tome šta ste radili dok ste bili stečajni upravnik.

Zašto ovo ima veze sa tačkom dnevnog reda? Srpska privreda je, dame i gospodo narodni poslanici, dovedena u ovakvo stanje, između ostalih, i zbog ovakvih kao što je Saša Radulović. Da se vratimo na početak krize, Makijaveli je još u XVI veku rekao – kada jedna država doše u krizu, ona treba, da bi iz krize izašla, da se vrati na uzroke te krize. Sada da vidimo koji su uzroci te krize. Uzroci te krize su pošast koja nas je zadesila 2009. godine i … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem se gospodine Marinkoviću.

Gospodin Jovanović je, prilično srčano, branio svoje stavove, ali moram da kažem da nam vlast, u kojoj je on participirao, nije baš ostavila takvo stanje u EPS-u o kojem on govori.

Želim da vas podsetim, gospodine Jovanoviću, i vas i sve one koji misle na sličan način kao i vi, da je u 2011. godini, dakle, izvadio sam samo jedan podatak, „Elektroprivreda Srbije“ imala čist gubitak od 65 miliona evra, odnosno tadašnjih 65 milijardi dinara. Želim da vas podsetim da je, to je samo opet jedan u nizu podataka, u EPS iz NIS-a za savetnika došao kadar Borisa Tadića, izvesna gospođa Slobodanka Krčedinac. Zbog nje se menjala sistematizacija radnih mesta, zato što dotična gospođa nije ispunjavala uslov ni za jedno radno mesto u sistemu „Elektroprivrede Srbije“.

Želim da vas podsetim da je u to vreme, o kome vi kažete da je bilo bolje, nego ovo sada, a i sada je teško, EPS potpisao spozorski ugovor sa jednom estradnom zvezdom, ne znam da li je pristojno da kažem o kome se radi, vrednost tog ugovora je 335 hiljada evra.

U 2010. godini, gospodine Jovanoviću, na eksproprijaciju o kojoj vi govorite u oblasti „Vreoca“ potrošeno je 30 miliona evra, a mašine „Kolubare“ nisu ni ušle u selo. Direktor „Panonskih elektrana“ Miloš Saramandić, doveden je na to mesto nakon direktovanja u NIS-u, gde je ostavio 100 miliona evra manjka.

Proslava dana EPS-a, dame i gospodo, to govorim vama koji kažete da ste nam ostavili češko stanje u „Elektroprivredi Srbije“, nije češko, nego iz neke druge zemlje, ali hajde da ne uvredimo tu zemlju, Srđanu Šaperu i njegovoj firmi, koja se bavi marketingom, plaćeno je za proslavu dana EPS-a tri miliona dinara. Dakle, za proslavu dana EPS-a potrošeno je tri miliona dinara. U martu 2012. godine pokojna Verica Banać je tad tražila od Vlade Srbije, koju je vodio Mirko Cvetković, da ispita zašto je „Elektroprivreda Srbije“ potrošila dva miliona evra na reklame.

Dalje, želim da vas obavestim, i to je vama gospodine Jovanoviću sigurno veoma dobro poznato, da je u to vreme, kada je u sistemu EPS-a bilo 600 direktora, imali ste mesto direktora za evropske integracije, tako se zvalo po sistematizaciji radnih mesta u „Elektroprivredi Srbije“. Direktor EPS-a za evropske integracije bio je izvesni Bratislav Čeperković, verovatno vam je poznato to ime, koji je po obrazovanju lekar i to bez specijalizacije.

Za direktora EPS-a za evropske integracije postavili ste čoveka koji je po struci lekar bez specijalizacije, i onda se pitamo zašto je „Elektroprivreda Srbije“ u takvom stanju zatečena u kakvom je zatečena 2012. godine, a uzgred gospodin Čeperković, pored toga što je bio direktor EPS-a za evropske integracije. bio je predsednik Upravnog odbora Javnog preduzeća „Trans nafta“ i savetnik tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova.

Da li treba da vas podsećam na gospodina koji se zvao Nebojša, zove se još uvek, kadar je bio Demokratske stranke Nebojša Ćeran, koji je postavljen za direktora Privrednog društava Rudarskog basena „Kolubara“, iako je po struci tehnolog, hemičar za vode. Prema informacijama koje mi imamo bukvalno je čovek od svakog posla uzimao proviziju. To je bila situacija u EPS-u do 2012. godine. Kakva je situacija danas? Teška. Mi bi hteli da bude mnogo bolja i mora da bude mnogo bolja.

Vi ste, gospodine Jovanoviću, više puna napominjali i u načelnoj raspravi i danas nekakve savetnike, odnosno konsultante, oni su zaista postojali, ali oni su otišli sa bivšim direktorom Obradovićem, njih više nema. Tih 600 direktora u EPS-u, njih više nema. U EPS-u postoji sedam direktora. Nemojte da mi kažete da to nije ipak neki pomak u restrukturiranju EPS-a.

Do 17. maja 2017. godine, dakle, za prvih četiri i po meseca, proizvedeno je 10 miliona tona uglja. Vi mislite da nije važan faktor činjenica da smo imali jednu od najhladnijih zima u poslednjih 20 godina i da nije važna činjenica to što je Dunav bio zaleđen više od mesec i po dana? Mislim da je važna, i uprkos svemu tome EPS je za četiri i po meseca proizveo 10 miliona tona uglja, a trenutno se na depoima EPS-a nalazi 600 hiljada tona.

U 2016. godini EPS je završio poslovanje sa 100 miliona evra u plusu i trenutno raspolaže na svojim računima sa oko pet stotina miliona evra. To su ipak neki pomaci koji govore o tome da se u EPS-u posluje bolje nego što se poslovalo do 2012. godine. Nadam se da se u tome slažemo.

Vi ste, i u načelnoj raspravi i danas u raspravi po amandmanima, više puta isticali kako je EPS, kako vi kažete, u v.d. stanju. Jeste. Mića Grčić je vršilac dužnosti direktora „Elektroprivrede Srbije“, ali ono što ste vi zaboravili da kažete, to je da je raspisan i da je okončan konkurs za direktora „Elektroprivrede Srbije“, i da će Vlada Srbije u narednom periodu, po tom konkursu, da donese odluke o tome ko će biti novi direktor „Elektroprivrede Srbije“, a u periodu do 2012. godine nismo mogli čak ni da razmišljamo o tome da će biti raspisan konkurs za bilo kog direktora javnog preduzeća. „Elektroprivreda Srbije“, to želim da kažem, zbog građana Srbije, nije javno preduzeće, mada jeste preduzeće sa većinskim učešćem državnog kapitala.

Dakle, do 2012. godine, niste mogli ni da sanjate da će biti raspisan konkurs za bilo kog direktora javnog preduzeća, ili za bilo kog direktora preduzeća koje posluje sa većinskim učešćem državnog kapitala. Isključivo su bili postavljani partijski kadrovi.

Ovo govorim, ne zbog toga da bih branio rukovodstvo EPS-a, nego da bih istakao činjenice, zbog građana, iz kojih se jasno vidi da su neki pomaci u poslovanju EPS-a, u načinu njegove organizacije, u funkcionisanju menadžmenta, ipak postignuti. Da li je to dovoljno i da li smo mi sa tim zadovoljni? Ne, nismo. Da li je situacija bolja nego što je bila 2012. godine? Bolja je sigurno. Danas nemate ovakve basnoslovne sponzorske ugovore, danas nemate gubitak u EPS-u, danas nemate činjenicu da se, vi ste se, ne mislim vi lično, ali neke vaše kolege iz opozicionih klupa podsmevale su se činjenici da je za vršioca dužnosti direktora „Koridora Srbije“ postavljen čovek koji je diplomirani mašinski inženjer.

U vreme Borisa Tadića direktor EPS-a za evropske integracije bio je lekar bez specijalizacije. To je tada bilo super, to je tada bilo evropski, to je bilo moderno. Kada postavite diplomiranog mašinskog inženjera za direktora „Koridora Srbije“, onda hajde da tog čoveka i Vladu Srbije stavimo na stub srama. Mislim da to nije dobro i mislim da ovi podaci koje smo izneli mi, iz SNS, govore ipak o tome da u EPS-u ima pomaka, kao što generalno ima pomaka i u srpskoj ekonomiji i u srpskim javnim finansijama.

Niste u pravu kada kažete da mi glorifikujemo ove rezultate, daleko od toga, duboko smo svesni da situacija u elektroprivredi mora da bude bolja, samo ne želimo da nam lekcije o tome kako se vode preduzeća u Srbiji, drže oni, pri tome ne mislim samo na vas gospodine Jovanoviću, mislim da ste vi čak u jednom delu u pravu, kada je u pitanju ova rasprava, ali mislim na neke druge, one koji su sistematski upropastili gotovo sva javna preduzeća u Srbiji, koji su sistematski upropastili gotovo sva preduzeća u Srbiji koja posluju sa većinskim državnim kapitalom, da nam oni danas drže lekcije o tome kako treba upravljati EPS-om i da nam oni spočitavaju kakvo je stanje u Češkoj.

Izvinite, mi 2012. godine nismo nasledili stanje kakvo je bilo u Češkoj. U Češkoj niko nije pozivao ljude da račune za električnu energiju spaljuju u buradima.

(Zoran Krasić dobacuje.)

Dobro, gospodine Krasiću, vi ste izgleda danas nadahnuti. Ko god danas da dobije reč vi imate nešto da kažete.

U Češkoj niko nije pozivao građane da rade sve ono što se u Srbiji radilo od 2000. do 2012. godine. Ne verujem da je ijedno češko preduzeće koje je poslovalo sa gubitkom nekome davalo sponzorske ugovore od preko 300.000.000 evra. Ne verujem da se u Češkoj za direktora nekog elektroenergetskog preduzeća postavljali lekare.

Ako mi kažete da se to dešavalo u Češkoj, Nemačkoj ili u bilo kojoj zemlji EU, super, onda neka se to radi i u Srbiji. Ali nije se radilo.

Srbija je bila jedna opitna stanica u kojoj su se raznorazni političari vežbali; neki u oblasti policije, neki u oblasti elektroprivrede, neki u oblasti zdravstva i mi smo došli u situaciju koja je u leto 2012 godine bila gotovo neizdrživa. Sada je situacija nešto bolja, nije sjajna, ali je ipak bolja nego što je bila 2012 godine.

Ovo sam morao da kažem zbog građana Srbije, jer ne želim da se stvori pogrešan utisak da je sve u Elektroprivredi Srbije loše. Ima stvari koje su loše, ali ima i stvari koje su dobre, kao što ima stvari koje i dalje treba da popravljamo.

Ali, ne mogu da se složim sa činjenicom da je 12 godina ovaj sistem bio izložen neviđenoj pljački i korupciji i da onda neko ima čarobni štapić i da za pet godina sve to vrati na noge, a mi smo čak dobrim delom u tome i uspeli, jer EPS danas posluje u plusu, imamo dovoljno rezervi uglja, proizvodnja se odvija.

Imamo veliki problem eksproprijacije gde su date pare a eksproprijacija se nije desila, to ste zaboravili da kažete. Dakle, mnogo je sredstava EPS i država Srbija uložila u eksproprijaciju Vreoca i okolnih naselja, ta eksproprijacija se nikada nije desila, iako su ljudima plaćeni, plaćeno je pravo svojine na zemljištu. To zemljište je i dalje ostalo njihovo, nije postalo vlasništvo EPS-a, nije postalo vlasništvo „Kolubare“ i ne može da se koristi u svrhu proizvodnje.

Dakle, situacija je teška, ali mi činimo sve da ona bude bolja. To čini i postojeće rukovodstvo EPS-a, nadam se da će tako nastaviti i ovo novo koje će biti imenovano nakon sprovedenog i okončanog javnog konkursa.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko se sećam, gospodina Buhu je za jednog od direktora doveo pokojni Zoran Đinđić. Da li je on bio član DS ili nije bio, to ne znam, ali znam da ga je pokojni Zoran Đinđić doveo. Je li tako? Vi kažete da je to urađeno na transparentan način. Taj transparentan način podrazumeva da je rešenje Vlade Srbije objavljeno u „Službenom glasniku RS“ je li tako? I da imenovanju Buhe i ostalih, o kojima ste vi govorili, nije prethodio bilo kakav javni konkurs, ispravite me ako grešim? Dakle, mnogo toga se promenilo iz vremena kada ste vi bili potpredsednik Vlade pa do ovog današnjeg vremena.

Vi ste sada rekli nešto što je u stvari vaša politička platforma, a to je politički potpuno legitimno, ja se sa tim ne slažem, ali vi ste sada potpuno otkrili karte. Nije stvar u rukovodstvu EPS. Vas plaše Rusi. Vas plaše ruske investicije u Srbiji. To vas plaši. Nas to ne plaši. Nas to raduje. Nas raduju i ruske investicije i kineske investicije. Znate li zbog čega gospodine Jovanoviću? Ne samo zbog ekonomskih razloga, iz bezbednosnih razloga. Kada imate ruske investicije u Srbiji, kada imate kineske investicije u Srbiji, onda je ta zemlja bezbednija. Da li mislite da bi nam se desilo 1999. godine ono što nam se desilo da smo imali više ruskih i kineskih investicija? Sigurno da ne bi. Nikome ne bi palo na pamet da u Novom Sadu baca bombe po postrojenjima NIS-a da su NIS tada držali Rusi.

Tako da kada pristupate problemu investicija, vi pristupate suviše ideološki…

Završavam.
Mi pristupamo državotvorno. Mi u tome vidimo ne samo ekonomski, nego i odbrambeni i strateški značaj.

Zahvaljujem se gospodine Marinkoviću.

Javljam se zbog povrede člana 27. Ne tražim da se u danu za glasanje izjasnite o ovoj povredi Poslovnika, ali mislim da ste dužni da poštujete red na sednici Narodne skupštine.

Nemojte da funkcionišete pod pritiskom, bez obzira da li taj pritisak dolazi iz ove ili one poslaničke grupe. Moram da vas vratim nekoliko minuta unazad. Dali ste reč ministarki Ani Brnabić i njoj je bio uključen mikrofon. Posle toga za reč se javio Marko Đurišić da bi reklamirao povredu Poslovnika …

(Marko Đurišić: Za repliku sam se javio.)

Nije se javio za repliku. Javio se za povredu Poslovnika zato što je navodno …

(Marko Đurišić: Sram te bilo.)

Evo, sada kaže sram me bilo što sam se javio za povredu Poslovnika. Nije bitno, zato što je navodno spominjan Boris Tadić.

(Marko Đurišić: Sram te bilo što lažeš.)

Dakle, dali ste reč …

Zahvaljujem gospodine Milićeviću.

Pokušaću ova dva minuta da odgovorim na sve ove laži koje je izneo Saša Radulović. Pre svega, za vreme vladavine SNS, prvi put u modernoj istoriji Srbije raspisani su konkursi za direktore svih javnih preduzeća u Srbiji, da se pitao Saša Radulović, direktori javnih preduzeća u Srbiji bi bili bračni drugovi, kumovi, jednog kuma je postavio u BIP, sa ženom je zaključivao ugovor o pružanju računovodstvenih usluga, a rešenje za celokupnu srpsku privredu ne bi bila ni privatizacija, ni saradnja sa stranim partnerima, nego stečaj.

Dakle, rešenje za srpsku privredu je bilo gurnuti sva preduzeća u stečaj i postaviti njega, suprugu, kuma za stečajnog upravnog celokupne srpske privrede.

Ono što Saša Radulović neće da kaže i nije mi jasno kako čoveka nije sramota da kaže da je EPS poslovao sa gubitkom u 2014. godini, u godini u kojoj su Srbiju zadesile poplave koje je nisu zadesile za 1000 godina. To svi građani Srbije znaju. Onda se pojavi Saša Radulović u 2017. godini i kaže – ali, znate, EPS je poslova sa gubitkom u 2014. godini. Jeste, zato što su bile poplave koje Srbija nije pamtila 1000 godina unazad.

Kažete – ne znate kakvi su bilansi. Evo, ja ću da vam kažem kakvi su bilansi za 2016. godinu, 100 miliona evra EPS je u plusu. Trenutno EPS ima na računu 500 miliona evra. U periodu od 1. januara 2016. godine do 18. maja, dakle, govorim vam veoma tačne podatke, sa stanjem na dan 18. maj 2017. godine, EPS je kupila struju u vrednosti od 75,4 miliona evra …

… a prodali smo, evo, završavam, struju za 106, više od 106 miliona evra, što znači da je razlika u korist EPS skoro 31 milion evra. U periodu od 1. maja do 18. maja 2017. godine kupili smo …

Evo, završavam.

Kupili smo struju za 42.516 evra, prodali za tri miliona … (Isključen mikrofon.)

Jedino što je tačno od ovoga što smo čuli, to je da je Saša Radulović podneo privatnu krivičnu tužbu protiv Marijana Rističevića i mene.

Gospodine Raduloviću, ja se nikada neću pozvati na imunitet, kad god me budete tužili i to što ste rekli je laž. Dakle, nisam se pozvao na imunitet, kao što se nisam pozvao na imunitet ni u sudskom postupku koji Bojan Pajtić vodi protiv mene. Dakle, nikada se pred sudom nisam pozivao na imunitet i slobodno podnesite ne jednu, deset i dvadeset tužbi protiv mene ili protiv bilo kod poslanika SNS, nikada se ne krijemo iza imuniteta, nego iza činjenica. A, činjenica je da vi, kao i DS, koristite ljudske nesreće, smrti, elementarne nepogode da bi ubrali neki politički poen.

Ja mislim da nema smrti u Srbiji a da pojedine političke stranke nisu pokušale da upotrebe kao argument u borbi protiv Aleksandra Vučića i SNS. Vi sada koristite poplave kao argument da se loše poslovalo u EPS.

Što se tiče kuma, gospodine Raduloviću, Stevanović se zove, ako se ne varam, a žena mu ima firmu. Vi znate i kako se zove žena. Pa je kum sa svojom sopstvenom ženom, dok je BIP bio u stečaju, zaključivao ugovor, isti onaj tip ugovora koji ste zaključivali vi kao stečajni upravnik u, ne znam ni ja, 14 ili 15 bivših društvenih preduzeća, sa firmom čiji ste vlasnik 50% vi, a 50% vaša supruga.

Onda se nađe jedan Saša Radulović da nama drži predavanje o tome kako mi navodno postavljamo partijske kadrove, kumove itd.

Gospodine Raduloviću, gospodin Zoran Babić, koga ste pominjali danas i koga su pominjali …