Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7667">Aleksandar Martinović</a>

Aleksandar Martinović

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram Poslovnik povreda člana 107, koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.
Gospodin Saša Radulović koji trenutno nije u sali verovatno tvituje, napisao je da Narodna skupština Republike Srbije podseća na farmu i umesto da sedi u Narodnoj skupštini i da učestvuje u njenom radu on na najgrublji mogući način vređa Narodnu skupštinu.
Naravno, ne tražim da se o tome glasa, niste za to odgovorni vi gospođo predsednice, ali prosto hoću da građani Srbije i narodni poslanici znaju čime se bavi čovek koji je u isto vreme bio ako se ne varam stečajni upravnik u 13 kompanija, koji je svojoj ženi nameštao poslove i koji nam danas drži lekcije o tome kako treba da se vodi srpska ekonomija.
Po njemu, srpsku privredu treba kompletno poslati u stečaj i onda je prodati kilo po kilo, ali taj eksperiment neka proba da izvede u nekoj drugoj državi tamo gde duguje porez u Srbiji mu to neće poći za rukom, ali u svakom slučaju molim vas da ukažete gospodinu Saši Raduloviću da više Narodnu skupštinu ne naziva životinjskom farmom.
Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na povredu člana 107.
Ne znam kako vas nije sramota, gospodine Raduloviću, da zloupotrebljavate fizički hendikep vaše koleginice tako što pravite performans u Narodnoj skupštini? Kada je 5. oktobra 2000. godine zapaljena Savezne Skupštine, projekat rekonstrukcije ove zgrade, odnosno projektom je rukovodio Dragoljub Mićunović, nije ni Aleksandar Vučić, nije ni Maja Gojković. I to što imaju četiri mesta za osobe sa hendikepom nije odgovornost gospođe Maje Gojković. Vaša koleginica Ljupka Mihajlovska ima obezbeđeno mesto sa koga može da govori i sa koga može da glasa. A vas treba da bude sramota što na najbrutalniji mogući način, to ste činili i na sednici Administrativnog odbora, zloupotrebljavate fizički hendikep jedne žene. Sram vas bilo.
Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.
Ne znam, gospodine Obradoviću, da li vam je taj govor, pošto vidim da gotovo niste podigli glavu, pisala Jasmina Vujić, koja radi kao stručni saradnik, ako se ne varam, u nuklearnom programu američke vojske.
Ne znam odakle vam hrabrost da nekome spočitavate kako radi u javnom sektoru. Pa, prva stvar koju sam ja uradio kao predsednik Administrativnog odbora, to je da vam potpišem rešenje o zasnivanju radnog odnosa kao narodnom poslaniku sa danom 3. jun 2016. godine. Kažite mi, gde ste vi pokazali tu vašu kreativnost? Gde vi radite? Koje je vaše radno iskustvo? Odakle vama znanje o svim tim oblastima koje ste pominjali? Juče je čovek lepo rekao da je demografija, da nam je negativan prirodni priraštaj veliki problem. Lepo je rekao da će gospođa Slavica Đukić Dejanović u novoj Vladi Republike Srbije kao ministar bez portfelja, biti zadužena za bavljenje demografijom i rešavanje ovog velikog društvenog problema.
Vi ste taj koji ste izašli na izbore u koaliciji sa strankom koja je sprovela najgoru moguću pljačkašku privatizaciju u periodu prve i druge vlade Vojislava Koštunice. Od 24 sporne privatizacije, na koje nam je ukazala Evropska komisija, ako se ne varam, 23 su sprovedene u vreme kada ste Republikom Srbijom vladali vi i vaši koalicioni partneri iz DSS. Vi ste kao vrhunac političke genijalnosti došli na ideju da se dan nakon što je premijer Vučić otvorio pogon jedne turske kompanije u Vladičinom Hanu, slikate i fotografišete ispred te hale i da kažete – ovu halu treba srušiti i treba vratiti na stanje kada je tu stajalo zarđalo gvožđe i kada nijedan radnik nije radio.
Kamo lepe sreće da vi ne vladate Srbijom. Pa, za 24 sata ova država je propala. Pa, mi bi menjali spoljnu politiku iz dana u dan.
Ne tražim da se glasa o povredi Poslovnika zato što to nije korektno prema vama, gospođo predsednice, niste vi za to krivi, ali sam bio dužan da reagujem na laži i neistine koje građani Srbije nisu dužni da trpe.
Poštovani gospodine Vučiću, poslanička grupa SNS glasaće za program koji ste predstavili Narodnoj skupštini i za kandidate za ministre u novoj Vladi Republike Srbije.
Zbog građana Republike Srbije, a i zbog kolega narodnih poslanika, želim da istaknem da je ekspoze mandatara Vučića, mogu slobodno da kažem, jedan svojevrstan naučni rad, zato što se Aleksandar Vučić u svom ekspozeu dotakao apsolutno nadležnosti svakog ministarstva, odnosno svakog ministra u novoj Vladi Republike Srbije i nijedna nadležnost nijednog ministarstva nije promakla u ovom ekspozeu.
Zbog toga ovaj ekspoze ima više stranica od svih ekspozea koji su čitani ili saopštavani u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 2001. do 2008. godine. Zato što su uglavnom svi premijeri, odnosno svi mandatari za sastavljanje Vlade taj posao shvatali čisto formalno, da se pojave u Narodnoj skupštini, znaju da imaju skupštinsku većinu i onda su čitali po nekoliko stranica nečega što su oni smatrali da je program i politika buduće Vlade.
Zoran Đinđić je 2001. godine imao ekspoze na trinaest i po stranica, Zoran Živković 2003. godine na šest i po stranica, Koštunica prvi put kada je sastavljao Vladu na devet stranica, drugi put kada je sastavljao Vladu 2007. godine na deset i po stranica, a Mirko Cvetković na osam i po stranica. Ekspoze gospodina Aleksandra Vučića je, i to u skraćenoj verziji, podeljen narodnim poslanicima na 67 stranica. To je najbolji mogući program za napredovanje Republike Srbije u naredne četiri godine.
Poslanička grupa SNS glasaće za program i sastav Vlade kako je to saopštio gospodin Vučić, iz najmanje dva razloga. Pre svega, Vlada koju je vodio Aleksandar Vučić i nova Vlada koju će takođe da vodi postigla je najmanje dva krupna cilja. Prvi je da se uspostavi makroekonomska stabilnost u zemlji i da se uspostavi red u sistemu javnih finansija. Gospodinu Vučiću i njegovoj Vladi pošlo je za rukom nešto što je malo kome pošlo u srpskoj ekonomskoj istoriji. Ne kažem da znam sve o srpskoj istoriji, ali ponešto znam.
Ono što je pošlo za rukom Aleksandru Vučiću i njegovom timu, to je pošlo za rukom negde krajem 19. veka Čedomilju Mijatoviću, koji je bio ministar finansija u vreme Milana i Aleksandra Obrenovića, koje smo mi Srbi nepravedno prokazali kao loše vladare, a bili su među najuspešnijim vladarima u srpskoj istoriji, zato što je tada srpski dinar vredeo isto koliko i francuski franak i zato što smo u vreme Obrenovića doživeli to da je čak i rumunski kralj Karol I rekao - ja želim da od Rumunije napravim Srbiju.
Na tom putu se Srbija nalazi i danas. Nekada smo bili parija Evrope i svi su od nas okretali glavu. Danas bi mnoge zemlje u Evropi, čak i one koje su u EU, želele da budu kao Srbija, zato što znaju da je Srbija država reda, zakona, ekonomske i političke stabilnosti. To je prvi razlog zbog koga će poslanička grupa SNS da podrži program i sastav Vlade, gospodina Aleksandra Vučića, a drugi razlog je taj što je gospodin Vučić uspeo da ovaj naš maleni srpski brod provede kroz Scile i Haribde modernog sveta bez bilo kakvih oštećenja. To nama Srbima u istoriji retko kad da je polazilo za rukom.
Mi Srbi imamo jednu iskrivljenu svest koja se vekovima gradila, da sudbina sveta zavisi od nas i da sudbina velikih sila zavisi od nas i da samo mi Srbi možemo da spasimo čovečanstvo i da niko drugi na svetu to ne može da uradi. Mi smo to mislili i 1914, mi smo to mislili i 1941, mi smo to mislili i 1991. godine i kad god smo mislili da od nas zavisi sudbina sveta i da od te malene srpske barke zavisi stabilnost u međunarodnim odnosima, mi smo to plaćali stotinama hiljada i milionima srpskih glava. Ovoga puta se to ne dešava.
U situaciji kada se potpuno promenila politička geografija modernog sveta, u situaciji kada imate, nažalost, terorističke napade u samom srcu Evrope, Srbija je stabilna, Srbija je mirna, naša deca mirno spavaju. To je malo kome pošlo za rukom u današnjoj Evropi. Pošlo je za rukom Aleksandru Vučiću i njegovoj Vladi i verujem da će im to poći za rukom i sutra kada Narodna skupština Republike Srbije bude izglasala novu vladu Republike Srbije, na čelu sa gospodinom Aleksandrom Vučićem.
Zbog toga što verujemo u jednu bolju, naprednu, bezbedniju Srbiju, zato što želimo…
Ne znam zašto dobacujte, gospodine Mirčiću, žalili ste se da nemate nalepnicu za auto, dobićete je koliko već sutra. Hvala, gospodine Mirčiću, na lepim rečima.
Dakle, zato što naša deca mirno spavaju i zato što ja hoću da moja deca i dalje mirno spavaju i sva deca u Srbiji, vi ćete, gospodine Vučiću, vi i vaš kabinet, sutra dobiti bezrezervnu podršku poslaničke grupe SNS i u nama, poslanicima SNS, imaćete vernog i pouzdanog saveznika za sprovođenje svih onih mera koje ste predvideli u vašem ekspozeu, da bi Srbija u naredne četiri godine bila još bolja, još uspešnija nego što je sada.
Moram da se javim po Poslovniku gospođo Gojković, dostojanstvo Narodne skupštine. Ja mislim da je uobičajena parlamentarna praksa da se ne komentarišu personalna rešenja koja su dale poslaničke grupe kada je reč o radnim telima Narodne skupštine i poslanička grupa SNS to nije imala nameru da čini, a ne znam zašto je gospodin Šešelj krenuo da komentariše koga je predložila poslanička grupa SNS u Odbor za kontrolu službi bezbednosti. Pri tome se krajnje ne primereno i na jedan ružan način ophodio i izražavao, na kraju krajeva o svom kolegi ovde u Narodnoj skupštini.
Ako bismo krenuli u tu vrstu rasprave, ja bih kao predsednik poslaničke grupe mogao da postavim pitanje da li sam gospodin Šešelj ima kredibilitet da bude član Odbora za kontrolu službi bezbednosti zato što sam čitao neke dokumente da je svojevremeno bio saradnik Centra državne bezbednosti u Sarajevu, pod kodnim imenom „magistar“, sada ako krenemo tako i ako počnemo da vršimo političku anatomiju svakog člana odbora od odbora do odbora, onda mislim da ova rasprava može da ode u nekom potpuno drugačijem smeru.
Dakle, svaka poslanička grupa je imala pravo da predloži svoje poslanike za članove, odnosno zamenike članova odbora. To je uradila svaka poslanička grupa. Nijedna poslanička grupa i tu želim da iskažem posebnu zahvalnost gospođi Gojković, evo završavam gospođo Gojković, želim da vam uputim jednu zahvalnost zato što ste zaista do kraja poštovali Poslovnik kada je u pitanju pravo poslaničkih grupa da predlažu članove, odnosno zamenike članova odbora. Nijedna poslanička grupa ne može da se požali da joj je bilo koje pravo uskraćeno onoliko koliko im mesta pripada, toliko mesta su i dobili.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Šešelj može da mi kaže šta god želi, ne može apsolutno da me uvredi, niti može da me iznervira. Priznajem i da se klempav i da sam glupav, i da sam debeo i može da mi kaže šta god želi. Ja se na to neću osvrtati i što se mene tiče neka nastavi do mile volje da me vređa. Mene da iznervira ne može.
Hoću samo da kažem dve stvari. Gospodine Šešelj, ne znam šta su radili Franjevci na Širokom Bregu, ali znam da je ovo vaša fotografija, članska karta UDBA. Pošto vi volite da kažete kako vašu argumentaciju potkrepljujete nekim dokumentima, evo ja sam našao jedan dokument, članska karta, vaša fotografija i mislim, gospodine Šešelj, da to što ste bili saradnik Centra državne bezbednosti u Sarajevu vas u stvari kvalifikuje da budete član Odbora za kontrolu službe bezbednosti. Ko bolje od vas zna kako funkcionišu službe bezbednosti od vas špijuna?
Zaboravio sam da kažem, ako zaista ne želimo da ovu Skupštinu pretvorimo u nešto što ona ne bi trebala da bude, prosto zbog javnosti, gospodin Igor Bečić poseduje sertifikat za pristup tajnim podacima, stepena „državna tajna“ koji je izdat od strane Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka 23. aprila 2015. godine. Poslanička grupa SNS je smatrala da gospodin Igor Bečić apsolutno ispunjava sve poslovničke uslove, sve političke, sve pravne uslove da bude član Odbora za kontrolu službe bezbednosti, sviđalo se to nekome ili ne.
Dakle, dokument postoji. Gospodin Igor Bečić ima sertifikat da može da pristupa tajnim podacima i to sa stepenom „državna tajna“ i mi smatramo da u kandidaturi gospodina Igora Bečića za člana ovog odbora ne postoji apsolutno ništa sporno. Hvala.
Nisam se javio zbog povrede Poslovnika, gospodine predsedavajući, nego kao ovlašćeni predstavnik predlagača.
Mislim da, gospodine Mićunoviću, niste imali pravo da prekinete sednicu Narodne skupštine u petak, pogotovo niste imali pravo da to uradite, a da se ne konsultujete sa predsednicima poslaničkih grupa. Vi se sećate da smo mi u petak imali konsultacije sa predsednicima, odnosno zamenicima predsednika poslaničkih grupa, da je SNS izašla u susret poslaničkoj grupi kojoj i vi pripadate i poslaničkoj grupi gospodina Saše Radulovića, da je dogovor bio da i DS i Pokret Saše Radulovića dobiju po jedno mesto potpredsednika Narodne skupštine i da se rad Skupštine nastavi.
Vaše obrazloženje da Skupština ne može da radi noću apsolutno ne stoji. Mi smo mnogo puta radili noću i poslanička grupa SNS je spremna da radi i danju i noću da bismo ne samo završili ovu sednicu, nego da bismo i ubuduće radili u korist građana Republike Srbije. Vi, gospodine Mićunoviću, ako se u jednom trenutku umorite, i za to postoji rešenje. Prema članu 3. Poslovnika, ukoliko vi ne želite ili ne možete da vodite sednicu Narodne skupštine, Narodna skupština će da kandiduje sledećeg predsedavajućeg koji je po godinama najstariji. Dakle, ne može da se desi situacija da nemamo najstarijeg predsedavajućeg. Najstariji predsedavajući u ovoj Narodnoj skupštini uvek može da se pronađe.
Tako da, poslanička grupa SNS apeluje na vas, koji ste u ovom trenutku predsedavajući, a predsedavajući ste zato što Ustav i Poslovnik tako kažu, ne zato što vas je bilo ko izabrao na tu funkciju, da sednicu Narodne skupštine vodite u skladu sa Poslovnikom i da sednicu ne prekidate na svoju ruku, zato što je to suprotno svakom dobrom političkom običaju. Ako smo imali dovoljno sluha da proširimo broj potpredsednika, da izađemo u susret predlogu da se o svim potpredsednicima objedinjeno glasa, onda i vi, gospodine Mićunoviću, morate da imate dovoljno razumevanja za činjenicu da svi narodni poslanici, pa i narodni poslanici iz poslaničke grupe SNS imaju pravo u Narodnoj skupštini da govore. Ako je nekada ta beseda malo tvrđa i nekad malo oštra - i za to morate da imate razumevanja. Narodna skupština nije akademija nauka, nego je političko telo u kojem poslaničke grupe međusobno razmenjuju političke argumente.
Apelujem na vas, kao predsednik poslaničke grupe SNS, da sednicu vodite u skladu sa Poslovnikom, da ne preduzimate ništa na svoju ruku. Ako imate potrebe da obavite konsultacije, da te konsultacije ne obavljate samo sa predsednikom vaše poslaničke grupe, nego sa svima, kako bismo iz ove situacije izašli na demokratski način, kako bi se ova sednica konačno završila i kako bismo mogli da nastavimo da radimo dalje, zato što je pred Narodnom skupštinom Republike Srbije još mnogo posla. U naredne četiri godina treba da donesemo veliki broj zakona, veliki broj odluka i ja apelujem na vas da svojim nečinjenjem ili svojim postupanjem na svoju ruku na bilo koji način blokirate rad Narodne skupštine.
Gospodine Mićunoviću ja samo želim da vam ukažem na član 3. Poslovnika Narodne skupštine pošto mislim da me niste na najbolji način razumeli.
U članu 3. stav 1. lepo piše – Ako najstariji narodni poslanik ne može ili ne želi da predsedava, sednici Narodne skupštine predsedava sledeći najstariji, prisutni narodni poslanik.
Dakle, gospodine Mićunoviću, od vas niko ne traži da, kako vi kažete, demisionirate, vi vodite sednicu, a mi samo apelujemo na vas da sednicu vodite u skladu sa Poslovnikom i da nikakve odluke o prekidu sednice ne donosite na svoju ruku jer to nije politički korektno. Ako smo mogli da se dogovorimo oko broja potpredsednika, ako smo mogli da se dogovorimo o tome da potpredsednike izaberemo jednim glasanjem, ne vidim razloga zašto ne bi mogli da se dogovorimo i o toku same sednice. Nama se nigde ne žuri.
Što se tiče poslaničke grupe SNS ova sednica može da traje i dva dana i pet dana i 10 dana. Jednog dana će biti završena. Jednog dana će predsednik Narodne skupštine biti izabran, tako da nema potrebe da se bilo ko zbog toga uzbuđuje. Mi samo želimo da ova sednica ima onaj tok koji je predviđen Poslovnikom i da vi svoj posao predsedavajućeg radite u skladu sa Poslovnikom, a u Poslovniku lepo stoji da vi nemate monopol na funkciju predsedavajućeg, jer ako ne želite ili ne možete da radite svoj posao predsedavajućeg onda će taj posao umesto vas da radi prvi sledeći poslanik koji je po godinama odmah iza vas. Poslovnik je po tom pitanju veoma jednostavan.
Dakle, poštujte Poslovnik, radite i vodite sednicu u skladu sa Poslovnikom. Ako se u jednom trenutku umorite ili kažete da više ne želite da vodite sednicu sazovite konsultacije, naći ćemo najstarijeg narodnog poslanika umesto vas koji će da radi svoj posao u skladu sa Poslovnikom, a što se nas tiče nigde se ne žurimo, možemo da radimo i danju i noću i subotom i nedeljom, i dva dana i pet dana i 10 dana, vi da sprečite da gospođa Maja Gojković bude izabrana za predsednicu Narodne skupštine ne možete.
Dame i gospodo narodni poslanici, premrli smo od straha zato što partija Borisa Tadića neće glasati za Maju Gojković za predsednika Narodne skupštine, mada vas na to niko nije ni pozvao.
Nekoliko stvari gospodine Aleksiću. Kažete, odnosno pominjete hitni postupak. Hitni postupak je deo parlamentarne procedure propisan Poslovnikom koji je donet u vreme kada je Boris Tadić bio predsednik države i kada je vaša stranka imala većinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije i to je Poslovnik koga je donela vaša stranka, odnosno stranka sa kojom ste vi u koaliciji. U hitnom postupku, gospodine Aleksiću, nije ništa strašno. U prošlom sazivu parlamenta, 54% zakona, 54% zakona je doneto po hitnom postupku. Pri čemu je većina od tih predloga zakona mesecima bila u Narodnoj skupštini i mesecima bila na zvaničnoj internet prezentaciji Narodne skupštine. I poslanici, i građani Republike Srbije su imali i te kako vremena da se sa tim predlozima zakona upoznaju.
Pominjete Zakon o javnom beležništvu. Pa tačno je, menjali smo ga. Zato što prvobitni zakon koga ste doneli 2011. godine nije ništa valjao. Upropastili ste jedan deo pravnog sistema Republike Srbije i onda smo morali da menjamo Zakon o javnom beležništvu.
Što se tiče spajanja tačaka dnevnog reda, pre nego što u tuđem oku vidite trn, najpre kod sebe vidite balvan gospodine Aleksiću. Evo, vam sednica od 5. maja 2010. godine, valjda znate ko je tad bio na vlasti. Kažite mi molim vas kakve veze ima, Zakon o potvrđivanju sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade države Kuvajt, Zakon o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o saradnji u oblasti odbrane, Zakon o pivu, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, Zakon o potvrđivanju sporazuma o osnovanju Statuta Evropske organizacije za javno pravo, Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Iran o međunarodno drumskom prevozu putnika i stvari, Zakon o metrologiji.
Čitam samo neke, inače, na toj sednici od 5. maja, gospodine Aleksiću, spojeno je 89 predloga zakona i sa dve odluke. Odluka o izboru Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Odluka o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine. Evo toliko o tome koliko vi poštujete te tako zvane nezavisne institucije. Dakle, spojili ste izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti sa izmenama i dopunama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine, a prethodno ste spojili 89 tačaka dnevnog reda. Spojili ste pivo, Kuvajt, Agenciju sa privatizaciju, Saveznu Republiku Nemačku i vojnu saradnju sa njom. Pitaj boga šta je sve bilo u ovom bućkurišu i onda se vi gospodine Aleksiću nalazite dovoljno pozvanim da nekome držite lekcije o parlamentarizmu i o tome kako je radila Narodna skupština Republike Srbije.
Ako je ovo gospodine Mićunoviću praksa koju i mi treba da nastavimo, onda mislim da to neće biti baš dobro za većinu poslanika koji pripadaju poslaničkim klubovima opozicije. Jer, ako vi budete isključivali mikrofon posle pet sekundi nakon što prođu dve minute ili nakon što nekima hoćete da date reč, a nekima ne, onda će vaše kolege iz opozicije da kažu za nas da smo zlikovci, da smo zločinci, da im ne damo reč, da gazimo demokratiju itd, a vi ste se danas upravo na taj način ponašali prema gospođi Maji Gojković.
Dakle, nemojte posle da kukate i da se žalite kako isti aršini budu primenjeni na vama. To što ste vi sada momentalno predsedavajući, ja to poštujem, ali ako vi sad hoćete da uvedete praksu koja će u ovom parlamentu da važi u naredne četiri godine, onda to pre svega po vašu poslaničku grupu neće biti dobro, a neće biti dobro ni za poslaničke grupe koje pripadaju takođe tom tzv. doduše vrlo šarenom opozicionom bloku.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja zaista ne razumem gospodine Mićunoviću zašto radite, to što radite? Dakle, uđete u salu Narodne skupštine i onda čekate, sedite deset minuta, ne počinjete sa radom.
Drugo, nije mi jasno zašto kada ja treba da dobijem reč dajete naprasno pauzu. Rekli ste da sam ja nekoga vređao, provocirao, napadao. Ništa od toga nisam rekao. Ja sam samo podsetio gospodina Aleksića šta je radila tadašnja skupštinska većina, kakve je sve zakone spajala, da su spajali 89 predloga zakona i pivo i Agenciju za privatizaciju i vojnu saradnju sa Nemačkom, itd.
Ono što gospodin Aleksić izgleda nije hteo da razume ili možda zaista ne razume, to je koliki značaj ima politička stabilnost za našu državu. On se podsmešljivo odnosio prema tom takozvanom ukrajinskom scenariju koga su zagovarali pojedini pripadnici bivšeg režima, a ja mislim da je to jedna veoma ozbiljna tema i da Srbija ne sme da dozvoli da joj se dešava ono što se dešava Ukrajini, da Srbija ne sme da dozvoli ono što se dešava u Makedoniji, ono što se dešava u Crnoj Gori i da je i te kako važno da očuvamo političku stabilnost u zemlji, a to znači da imamo snažnu Vladu koja će umeti da kontroliše situaciju u skladu sa interesima građana Srbije.
Nekome je to možda smešno, ali pogledajte šta se dešava u Hrvatskoj. Njima uopšte nije smešno. Nisu uspeli da sastave vladu pre mesec ili dva dana, već se govori o nekim novim izborima.
Mi iz Srpske napredne stranke to ne želimo da dozvolimo i zato smo rekli i nisam slučajno rekao kada sam predlagao i obrazlagao kandidaturu, evo završavam gospodine Mićunoviću, gospođa Maja Gojković koliko je za nas iz Srpske napredne stranke važna politička stabilnost u zemlji. Zato što je svuda oko nas nestabilnost, svuda se ljuljaju temelji država, svuda građani ne znaju šta će ih zadesiti sutra. Mi u Srbiji to ne želimo da dozvolimo.
Zato je bitno gospodine Mićunoviću da ovu sednicu vodite strpljivo, polako, bez žurbe, bez nervoze, u skladu sa Poslovnikom, da omogućite da izaberemo predsednika Skupštine, posle toga da izaberemo Vladu, jer Srbiju u naredne četiri godine očekuje težak posao. Mi nemamo vremena da čekamo, ako vi imate to je vaša stvar, ja to pozdravljam, nemam protiv toga ništa, ali omogućite nama koji hoćemo da radimo da svoj posao radimo u skladu sa Poslovnikom.
Gospodine Mićunoviću, ja mislim da je način na koji vi vodite ovu sednicu skandalozan.
Gospodine Pajtiću, ja sam čitao tu „Životinjsku farmu“ Džordža Orvela i ta metafora vašeg vojvode od Maldiva je bezobrazna da ne može biti bezobraznija. U „Životinjskoj farmi“ Džordža Orvela, tom zamišljenom državom vladaju svinje. Da li vi sada hoćete da kažete da su svi ovi ljudi koji sede iza mojih leđa svinje? Da li je to ta metafora? Da li je to demokratski način izražavanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Evo, obraćam se vama, gospodine Mićunoviću. Kažite mi šta bi bilo da je neko od poslanika SNS uporedio poslanike DS sa likovima iz „Životinjske farme“?
Ono što ja hoću da pitam vas, gospodine Mićunoviću, da li biste mogli da zamolite vašeg predsednika stranke kada će vrati da otete pare od dece ometene u razvoju? To se desilo u vreme kada Srbija, po njegovim rečima, nije bila ni diktatura, nije bilo ni totalitarizma, cvetala je demokratija, samo se mnogo kralo, pa se između ostalog kralo od dece ometene u razvoju. Ukralo se više od milion evra. U Novom Bečeju je trebao da bude napravljen dom za decu ometenu u razvoju. Tamo stoji jedan objekat bez prozora, bez krova, samo što se ne sruši. Milion evra je samo na tom projektu završilo u privatnim džepovima Bojana Pajtića, direktora Fonda za kapitalna ulaganja, pitaj Boga gde.
I te kako ima veze, jer ne želimo da dozvolimo…
Gospodine Mićunoviću, 2000. godine DS…
To je kod tužioca od davnih dana. Ništa se vi ne brinite za tužioca. Godine 2000. DS je palila ovu Skupštinu, odnosila umetničke slike, fotelje, tepihe, upadali su heklerima, sa fantomkama u sve institucije države, i Republike Srbije, i Savezne Republike Jugoslavije. Šesnaest godina kasnije ta ista DS poslanike SNS naziva svinjama, jer svinje vladaju u „Životinjskoj farmi“. Da li je to demokratski, gospodine Mićunoviću?
Kažite - šta treba da uradimo, pa da vi upristojite ljude koji su upropastili Srbiju i koji su upropastili Vojvodinu i koji od mržnje prema Aleksandru Vučiću, prema SNS nemaju šta drugo da kažu, nego da nas uporede sa likovima iz „Životinjske farme“?
Ako ne prekinete, sa takvim načinom vođenja sednice, nemojte da računate da ćemo imati razumevanja za ono što rade kolege iz DS. Ako imate neke obaveze …