Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih se usprotivio Josipu Brozu Titu, gospodine Šešelj ali imao sam osam godina kada ste vi osuđeni 1984. godine. Kako da mu se usprotivim? Nisam imao nikakva politička prava, bio sam maloletan, ali hajde nije to sad bitno. Hoću da kažem, nešto drugo. Dobro, vidim da vas dobar duh nije napustio, to je dobro.
Što se tiče Savamale, što se tiče fantomki, pa SNS sa tim nema bilo kakav problem. Mi hoćemo da se ispita sve što se dešavalo u vezi sa Savamalom. Nadležni državni organi po tom pitanju rade. Ali ne mogu da se složim sa konstatacijom da su događaje na Savamali izazvali ljudi iz državnih organa.
Pustite državne organe da rade svoj posao i da ispitaju šta se tamo desilo.
Ako je neko pod fantomkama nešto radio u Republici Srbiji, pa to ste radili vi iz bivšeg režima. Godine 2001. ste hapsili pod fantomkama bivšeg predsednika Srbije i predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Slobodana Miloševića. Noću ste ga na Vidovdan isporučili u Haški tribunal. Sve ste to radili u fantomkama. Sve ste to radili na silu. Sve ste to radili bez bilo kakvog uporišta u pravnom poretku Republike Srbije.
Onda vi koji ste sve to radili, i to su mnogo teže stvari nego ove što su se desile na Savamali, sada odjednom prozivate državu što je ona navodno odgovorna što su tamo neki u fantomkama nešto radili.
A vi koji ste bili protagonisti politike „fantomki“ sada predstavljate se kao veliki zaštitnici Beograda, a do pre šest meseci taj deo Beograda je bio deponija brodova, tamo su se legli miševi, pacovi itd.
Sada mi koji hoćemo da taj deo Beograda bude najlepši deo u Srbiji, vi tome gurate klipove u točkove.

Kažete – neko je kriv za Savamalu. Pustite državne organe da urade svoj posao, samo nemojte vi koji ste pod fantomkama došli na vlast i sa heklerima…

Ja sam znao da je gospodin Pajtić sklon laganju, ali da ima takve sklonosti, to do sada nisam znao.
Ja ću pokušati da idem redom. Kažite mi, gospodine Pajtiću, jeste li vi bili glavni akter glasanja iz Bodruma i Soluna, a kada ste bili šef poslaničke grupe DOS-a, a kada vam je glavni saveznik…

Šta sam sada rekao? Da li je zabranjeno reći DOS?
… kada vam je glavni saveznik u tom poslu bio, da li se tako zove, Alen Selimović, ako se ne varam. Kažite mi u kakvom je stanju bio srpski parlamentarizam kada se glasalo iz Bodruma i Soluna? U kakvom je stanju, gospodine Dušane Petroviću, bio, kada već dobacujete, srpski parlamentarizam kada ste ovde 5. oktobra upadali sa automatskim puškama, zapalili Narodnu skupštinu, iznosili fotelje, umetničke slike, kada ste upadali u Narodnu banku Srbije, u Saveznu upravu carina sa čarapom na glavi, itd? U kakvom je stanju bio srpski parlamentarizam tada?
(Narodni poslanik Dušan Petrović dobacuje sa mesta.)
Morate jače da govorite da bih vas čuo, slabo vas čujem.
Dakle, što se tiče nezavisnih regulatornih tela, nezavisnih institucija ombudsmana, gospodine Pajtiću, u prošlom sazivu se prvi put desilo da je poslanička većina ili da je uopšte Narodna skupština razmatrala i usvojila izveštaj Zaštitnika građana. U vreme kada ste vi bili vlast u ovoj državi, Zaštitnika građana niko ništa nije pitao, mogao je da govori šta mu je volja, da kritikuje šta mu padne napamet, nikada ni u jednom mediju to nije objavljeno, niti vam je palo napamet da izveštaj Zaštitnika građana, koji je izabran 2007. godine, ikada stavite na glasanje. To se desilo prvi put u prošlom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije.
Što se tiče Đinđića, vi ste imali priliku, gospodine Pajtiću, da podignete spomenik ili bistu Zoranu Đinđiću. Što se tiče Zorana Đinđića, možemo prema njemu da imamo ovakve ili onakve emocije, ali činjenica je da je čovek u momentu ubistva bio predsednik srpske Vlade. Srpska napredna stranka ne želi da se ikada više u Srbiji desi da bilo koji predsednik srpske Vlade, ma iz koje partije da dolazi, bude ubijen na funkciji predsednika Vlade. Time izražavamo poštovanje, ne prema onome što je Zoran Đinđić radio kao političar ili prema onome što je radio kao predsednik Vlade, mi izražavamo pijetet prema činjenici da je jedan srpski predsednik Vlade ubijen i apelujemo da se to nikada više u srpskoj istoriji ne desi, da nikad više Srbin na Srbina ne digne ruku.
Što se tiče ideološke orijentacije SNS, mislim da ste, gospodine Pajtiću, poslednji, i vi, i vaše kolege iz DS, koji o tome imaju pravo da govore. Demokratska stranka je nastala, odnosno njen rad je obnovljen, vi me ispravite ako grešim, u novembru 1989. godine. Obnovili ste rad kao jedna klasična stranka građanske orijentacije, otprilike, modernim političkim rečnikom rečeno, stranka desnog centra, jer su u DS bili i Kosta Čavoški i Vojislav Koštunica i neki drugi koji su se kasnije otvoreno deklarisali kao srpski nacionalisti.
Kada ste vi postali levičari? Vi ste postali levičari silom prilika, 2008. godine, jer ste bili u tesnacu oko većine da li ćete formirati vladu ili ne. Vi ste napravili, kako se to zove, deklaracija o pomirenju ili sporazumu o bratimljenju sa jednom političkom partijom koju ste do tada nazivali najgorim i najpogrdnijim mogućim rečima. I stalno govorite o tim devedesetim godinama kako su bile mračne, kako su bile ovakve ili onakve, a onda 2008. godine, samo da biste napravili vladu i samo da biste napravili vlast u većini jedinica lokalne samouprave u Srbiji, mi to nismo zaboravili. Vi ste pogazili sve vaše ideološke orijentacije i sve vaše programske ciljeve i od jedne partije građanske orijentacije koja je, na kraju krajeva, sprovela pljačkašku privatizaciju u Srbiji, vi ste odjedanput, preko noći, postali levičari. Jel tako bilo?
(Gordana Čomić, s mesta: Nije.)
Bilo je tako gospođo Čomić, vi ste izgleda zaboravili Ljubišu Savića Mauzera, zaboravili ste vola na Palama, zaboravili ste…
(Gordana Čomić, s mesta: Ništa ja nisam zaboravila.)
Zaboravili ste, a onda niste ni znali, onda je to vaša greška.
(Gordana Čomić, s mesta: Ništa.)
Zaboravili ste da je DS svojevremeno, mislim da je to bilo 1992. godine, donela tzv. Sokobanjsku deklaraciju u kojoj traži ujedinjenje svih srpskih zemalja.
Danas, vi se užasavate te politike. To je bilo zlo, to je bila najgora moguća politika, i onda nam vi govorite o tome kako neko nema ideološku orijentaciju, a šlag na tortu, tu vašu političku tortu, predstavlja činjenica da ste pozvali da se glasa za listu koja se zove „DVERI – Demokratska stranka Srbije“. Svojevremeno ste DSS nazivali maltene klero-fašističkom partijom Srpske pravoslavne crkve.
DVERI su izvorno, po svojoj ideološkoj orijentaciji, evo nek se Boško Obradović ljuti koliko hoće, ja tako mislim, malo sam čitao neke knjige, Ljotićevci. Geneza tog pokreta je Ljotićevska. Nazivi njihovih organa su Ljotićevski. Njihov politički svetonazor je Ljotićevski, a to znači – nema parlamentarne demokratije, nema stranaka, staleži, čvrsta ruka, ugledanje na Musolinija, na Hitlera, itd. I onda na bini svi zajedno, Bojan Pajtić, Saša Radulović, Boško Obradović, Sanda Rašković Ivić, u pozadini zastave sa duginim bojama, kažite mi gospodine Pajtiću, koja je to ideologija? Kako se krsti ta ideologija? Leva, desna, kako se zove ta ideologija? Ja za takvu ideologiju u životu nisam čuo.
Što se tiče kriminala i korupcije, gospodine Pajtiću, pa vi ste za 16 godina vaše vlasti više zuluma učinili u Vojvodini nego dok su Turci vladali tim krajevima. Turci su stigli, svojevremeno, u 16 veku, do Beča i Pešte, pa su onda pregazili teritorije koje se danas nazivaju Vojvodinom. Manje zuluma i manje zla su napravili nego vi za 16 godina vaše vlasti. Nema pokrajinske institucije i ja se nadam da se zakoni neće selektivno primenjivati, da će se primenjivati do kraja i da će se ispitati svaka zloupotreba u Vojvodini koja se desila od 2000. do 2016. godine. Zašto to kažem? Ne postoji ni jedna pokrajinska institucija koja je raspolagala sa bilo kakvim budžetom, bio on mali, veliki, da je imalo ovoliko ili onoliko para, a da je vi niste ojadili. Budžet AP Vojvodine, Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, Razvojnu banku Vojvodine, Fond za razvoj Vojvodine, pokrajinske sekretarijate, pre svega, Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj. Jel moram da vas podsećam koliko ste para dali fantomskim firmama na ime nekih kredina, a oni vam umesto para vraćali četkice za zube, sifone, itd.
Gospodin Marijan Rističević i ja smo vam ovde, u prošlom mandatu, čitali ugovore sa firmom iz Sombora, mislim da se zove „Maranta“, kojoj ste dali silan novac iz Fonda za razvoj novih tehnologija, ja mislim da se to tako zove u Vojvodini, a oni su se obavezali da vam, umesto para vrate mrtvačke sanduke.
Ajde sada vi meni objasnite, gospodine Pajtiću, kakve veze ima Vlada AP Vojvodine, njeni pokrajinski sekretarijati, u opisu njihove nadležnosti koja je definisana Ustavom i Statutom Vojvodine, sa sahranjivanjem ljudi? Ama nema nikakve veze. I onda ste se vi našli da nekoga prozivate za kriminal i korupciju.
Ja da sam na vašem mestu, gospodine Pajtiću, ja te reči ne bi upotrebljavao. Ja bi molio boga da sam na vašem mestu da mi neko ne zakuca na vrata i da mi ne donese sudski poziv, jer ono što ste vi uradili u Vojvodini, ja ne znam šta još treba da se desi u Srbiji pa da ista takva politička klasa zavlada severnom srpskom pokrajinom i da tako temeljno pohara, kao što je to vama pošlo za rukom.

Gospodine Mićunoviću, prekršili ste član 107. Poslovnika Narodne skupštine time što ste ugrozili dostojanstvo Narodne skupštine.
Dakle, gospodin Bojan Pajtić, to veoma dobro znate, nije neko za koga ja lobiram da se glasa. Vi sami u DS ne znate ko će vam biti predsednik – da li Pajtić, da li Šutanovac, da li Nataša Vučković, da li pitaj Boga ko? Pa sada ja da glasam za Bojana Pajtića. Nemam pravo, nisam član DS.
Nešto mnogo važnije od toga, gospodine Pajtiću, ja sam se pojavio na sudu i to sam, bez advokata, po tužbi koju ste vi podneli protiv mene zbog mojih istupa u javnosti, gde sam vas nazvao kriminalcem, lažovom, liderom kriminalnog režima u Vojvodini. Sada vi ustanite, gospodine Pajtiću, i kažite da li ste se pojavili na ročištu po svojoj tužbi koju ste podneli protiv mene, ili ste poslali advokata i kažite mi kada ja to nisam potpisao sudski poziv da se odazovem na tužbu koju ste vi protiv mene podneli zbog, kako ste rekli, „intenzivnih duševnih bolova“ koje ste trpeli zbog mojih istupa u javnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od gospodina Pajtića koji izmišlja i laže, ja govorim isključivo na osnovu zvanične dokumentacije, gospodine Pajtiću, a vi podnesite još 52 tužbe protiv mene, uvek ću doći na suđenje, ne trpim nikakve duševne bolove, ne plašim se ničega, samo vi pišite tužbe.
Evo ga, rešenje od 2. septembra 2011. godine.
Što je ova gospođa ovako nervozna, što mlati sa ovom knjigom? Polako, dobićete reč.
Rešenje o odobravanju sredstava za finansiranje projekta sa funkcionalne klasifikacije 442, proizvodnja pozicija 648, subvencije privatnim preduzećima ekonomske klasifikacije 4542, kapitalne subvencije privatnim preduzećima, ovim rešenjem se odobravaju finansijska sredstva u ukupnom iznosu od, sada pazite, ja čim vidim okruglu cifru meni je tu nešto sumnjivo, okruglo 24 miliona dinara za sufinansiranje, pazite ovo, to je moderna tehnologija, to je čudo neviđeno, pravljenje mrtvačkih sanduka, za sufinansiranje pogona za proizvodnju pogrebne opreme.
Gospodine Mićunoviću, znači imate jedno pogrebno preduzeće, date mu 24 miliona dinara. Taj gospodin ima obavezu da zaposli 20 radnika, osim sebe kao vlasnika i kao osnivača te firme nije zaposlio nikog, a po ugovoru koji je zaključio sa pokrajinskim sekretarom umesto para morao je da vrati, pitanje da li je i tu obavezu izvršio, određeni broj mrtvačkih sanduka. Da li je tako gospodine Pajtiću?
Sad vi meni kažite da li je gore ono što sam ja govorio o Aleksandru Vučiću i Tomislavu Nikoliću? Zbog toga niko nije izgubio radno mesto, ničije dete nije zaplakalo, nije se desila nikakva velika ekonomska šteta. Rekao sam, pogrešio sam, nosim taj svoj politički krst na svojim leđima i to nije vaš problem.
(Vojislav Šešelj dobacuje s mesta.)
Tako je gospodine Šešelju, u pravu ste, ali vi gospodine Pajtiću ovakvim stvarima ste unazadili Pokrajinu Vojvodinu do te mere da danas po podacima resornim ministarstava najviše korisnika socijalne pomoći ima na teritoriji AP Vojvodina, koja bi po svim svojim kapacitetima, resursima morala da bude najrazvijeniji deo Srbije. Vi ste najrazvijeniji deo Srbije pretvorili u najsiromašniji. Zašto? Zato što ste otimali, zato što ste pljačkali, pa krali ste od dece omete u razvoju gospodine Pajtiću. Milion evra umesto da se napravi u Novom Bečeju dom za decu ometenu u razvoju do 2012. godine, do dan danas nije napravljen, a pare su završile u privatnim džepovima. Da li je istina gospodine Pajtiću? Ako nije istina, vi podnesite još jednu tužbu protiv mene, nikakav problem sa tim nemam.

Mislio sam gospodine Šešelj da vi umete jače da udarate, ali mislim da niste u kondiciji.
Mislim da građani Srbije sada vide ono o čemu je SNS govorila i u izbornoj kampanji – kada treba napadati SNS, kada treba napadati Aleksandra Vučića, kao što vidite, vrlo lako se napravi koalicija DS i SRS. Onda isto pričaju i Bojan Pajtić i Vojislav Šešelj i nikakve tu ideološke razlike nema.
Gospodine Pajtiću, nisam rekao da ste vi grobar. Rekao sam da ste vi, evo biraću najučtivije moguće reči, proneverili sredstva građana Vojvodine time što ste, odnosno vaš pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj, a nemoguće da ne znate šta je taj čovek radio dok je bio na toj funkciji, dali 24 miliona dinara pogonu za proizvodnju pogrebne opreme i čovek umesto da vam vrati novac, ima obavezu da vam vrati mrtvačke sanduke.
I ne samo to, potpisivali ste ugovore, odnosno vaši pokrajinski sekretari, vaši direktori, da vam ljudi vraćaju umesto novca, više ne znam ni šta ste vraćali, četkice za zube, antifriz, sifone, vino belo, crno, ovakvo, onakvo. Pitaj Boga šta ste radili, sve da vam vraćaju, samo nemoj da vam vraćaju pare, jer vi najviše od svega volite pare. Ja sam to, gospodine Pajtiću, dokazao na osnovu jednog rešenja koje imam, a koje se tiče onoga što je radio vaš pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj. Nažalost, ovakvih rešenja ima koliko vam duša hoće i zbog toga se Vojvodina nalazi u teškoj situaciji u kojoj se nalazi.
A zbog onoga što ste rekli, gospodine Pajtiću, kako se ovde teroriše manjina, kako nemate nikakva prava, evo, gospodine Pajtiću, budite makar toliko pošteni pa recite da li je danas na moju inicijativu sazvan sastanak sa predsednicima poslaničkih grupa? Da li smo, a nismo morali, ustupili dva potpredsednička mesta, jedno za vas, tj. za vašu poslaničku grupu, a drugu za poslaničku grupu Saše Radulovića, i Narodna skupština Republike Srbije, umesto šest, imaće sedam potpredsednika? Kaži te mi, kada ste se vi ponašali na taj način? Kada ste vi opoziciji izlazili u susret, sem što ste je kažnjavali, izbacivali iz sale, govorili o njima sve najpogrdnije?
Dakle, mi smo na delu pokazali, gospodine Pajtiću, da smo spremni na dijalog, da smo spremni da menjamo političku kulturu u Srbiji, zato što nema potrebe da se mi vas plašimo. Pa, vi ste jedva prešli cenzus. Vi ste stranka koja je još malo pa statistička greška. Čuj, Srpska napredna stranka se plaši Bojana Pajtića i njegove stranke koja je osvojila 6,02% glasova na izborima?! Jaka stranka i jaka politička moć. Dakle, ne iz razloga što vas se plašimo, nego zato što smo hteli da pokažemo da smo tolerantni, da smo drugačiji od vas, da može u ovoj Skupštini da se radi i po drugačijim merilima, nego što su merila DS.
Dakle, gospodine Pajtiću, od SNS, kada je u pitanju demokratija, kada je u pitanju politička kultura, pa i parlamentarna politička kultura, možete samo mnogo toga da naučite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mićunoviću, govorim kao ovlašćeni predstavnik predlagača.
Pre svega, SNS ne dozvoljava da joj lekcije o patriotizmu drže ljudi koji tvrde da je „Oluja“ bila legitimna operacija hrvatske vojske. Nećemo da dozvolimo da nam lekcije o patriotizmu drže ljudi koji tvrde da se u Srebrenici desio geonocid. Nećemo da nam lekcije o patriotizmu drže ljudi koji nisu hteli da napuste ambasadorsko mesto u Rimu iako je u međuvremenu i od strane Italije priznata nezavisnost Kosova i Metohije, a predsednik DSS je pozvao sve svoje funkcionere i sve svoje ambasadore da se vrate u Beograd. Gospođa Sanda Rašković Ivić je ostala u Rimu. Da li je tako, gospođo Ivić?
Vi gospođo Rašković Ivić očigledno nemate dovoljno dobro političko pamćenje. Aristotel je jednom postavio jedno retoričko pitanje: „Kakvu korist imaju ljudi od laganja?“ Pa kaže: „Imaju takvu korist da im se ne veruje ni kad govore istinu“.
Gospođo Rašković Ivić, vi ste sada izgovorili jednu neverovatnu neistinu. Kažete – SNS i Aleksandar Vučić su izdajnici, zlikovci, zločinici, zato što nisu sproveli izbore na KiM. To ste rekli danas. Evo vam ga koalicioni partner Bojan Pajtić, koji je kao ključni dokaz da se desila izborna krađa rekao da je na KiM u opštini Vitina, da li je tako gospodine Pajtiću, glasao Sretan Branković, koji ima 144 godine…

Polako, gospodine Mićunoviću, da li je žena rekla da nije bilo izbora na KiM?

Pa, stanite, polako, polako, da vam objasnim. Dakle, gospođa Rašković Ivić je, gospodine Mićunoviću, rekla da nije bilo izbora na KiM i da je to sprečio Aleksandar Vučić. Mesec dana pre toga zajedno su tvrdili Pajtić, Sanda Rašković Ivić, da ih sve ne nabrajam, kako je Aleksandar Vučić pokrao izbore baš na KiM, tako što je, zamislite, glasao čovek od 144 godine. Onda je cela Srbija videla da se radi o Sretanu Brankoviću iz opštine Vitina, koji ima 44 godine, a ne 144 godine.
Sada mi, gospođo Rašković Ivić, objasnite, malo kasnije ćete da mi objasnite šta ste radili kao direktor Komesarijata za izbeglice, pa kako ste iz Demokratskog centra došli u DSS, ali malo kasnije. Sada vi meni objasnite da li je bilo izbora na KiM?
(Goran Ješić dobacuje s mesta.)
Polako Gorane Ješiću. Doći će red i na vas, pa polako.
Dakle, sada vi meni lepo objasnite, i meni, i narodnim poslanicima, ali pre svega građanima Srbije, da li je bilo izbora na Kosovu i Metohiji ili ih nije bilo? Ako ih nije bilo, gde nađoste ovog čoveka od 144 godine iz opštine Vitina da je baš glasao za Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku? Dakle, bilo je izbora na Kosovu i Metohiji. To je jedna stvar koju ste zaboravili.
Drugo, gospođo Rašković-Ivić, u vreme kada je vaša stranka imala parlamentarnu većinu 2007. godine, vi ste to sve zaboravili, druga Vlada Vojislava Koštunice je bila, Narodna skupština Republike je izglasala Rezoluciju u kojoj između ostalog stoji da je Srbija vojno neutralna. Dakle, nema potrebe da vi nama u 2016. godini tražite da se mi izjasnimo da smo vojno neutralni kada smo se mi o tome izjasnili još 2007. godine. Dakle, i to ste...

Ja ne govorim o replici. Ja, gospodine Mićunoviću, ne koristim...

Slabo vas čujem, ne čujem vas.

Ja ne govorim kao poslanik koji se javio za repliku, nego kao predstavnik predlagača.

Dakle, nemam ograničenje u diskusiji. Hoću samo da kažem...

Što ste toliko nervozni, gospodine Mićunoviću. Prešli ste cenzus. To je veliki politički uspeh. Nema većeg uspeha u Srbiji, nego kada se pređe cenzus. Šta ima veze što si osvojio 131 mandat, uspeh je kada osvojiš 6% glasova. Treba da ste radosni zbog toga.
Znači, gospodine Mićunoviću, budući da vam je pošlo za rukom čudo neviđeno da osvojite, takvi kakvi ste, 6% glasova, na vašem mestu bih bio radostan, a ne nervozan.
Pokušavam da objasnim gospođi Rašković-Ivić da je izbora na Kosovu i Metohiji bilo, da niko nikoga nije pokrao, da su se udružili levi, desni, pitaj Boga koji, da jedna izborna lista uđe u Skupštinu Republike Srbije i da gospođa Rašković-Ivić nema potrebu, ni ona, ni Bojan Pajtić, ni Ješić, ni Marko Đurišić, da podnosite bilo kakve predloge za anketni odbor. Ja sam to uradio danas umesto vas. Vaša poslanička grupa će imati pravo, ako želite, da da svog predstavnika u taj anketni odbor. Kada budete pročitali predlog za formiranje anketnog odbora biće vam jasno.
Rad anketnog odbora, kako vi kažete tu noć, vi ste te noći bili gospođo Rašković-Ivić mirni ko bube, nijedan prigovor RIK-u niste podneli. Vi ste se setili da napravite ofanzivu na RIK nekoliko dana nakon što su izbori završeni, nakon što ste shvatili da niste prešli cenzus, a u toj noći, kako je vi nazivate, izbornoj ili postizbornoj, jedina dva prigovora RIK-u podnela je SNS. Vi, odnosno vaša lista nijedan jedini. Kada ste shvatili da niste prešli cenzus, onda kreće napad na RIK, uvrede – vi ste lažovi, prevaranti, onda se tuku žene u Skupštini u Kralja Milana, onda se preti, onda se organizuju skupovi gde vam stoje svi redom lideri tzv. opozicije, onda nema veze ko je patriota, ko je izdajica, ko je za NATO, ko je protiv NATO-a. Kada je u pitanju mržnja protiv Vučića i SNS, svi smo na gomili i to se i danas pokazuje. Ništa to nije sporno.
Ja samo hoću da vam kažem – nemojte puno da se mučite gospođo Rašković-Ivić. Ja sam umesto vas i moje kolege napisali predlog za formiranje anketnog odbora o svemu što se dešavalo i u izbornoj noći, i pet dana posle te izborne noći, i ko je kome šta rekao, i ko je održao koju konferenciju za novinare, ko je pozvao za koga da glasa itd. Sve će to anketni odbor lepo da ispita, kao što će nadam se neki državni organi da ispitaju šta ste vi radili kao direktor Komesarijata za izbeglice, šta ste radili kao ambasador u Rimu, kako je moguće da ste se tako preko noći premetnuli u nekoga ko je protiv EU, a bili ste više od dve godine u Odboru za evropske integracije gde ste se zalagali za evropske integracije itd, itd.
Pre nego što vi nama postavite određena pitanja, odgovorite na ono krucijalno pitanje – da li je bilo glasanja na Kosovu i Metohiji i gde se dede onaj čovek od 144 godine iz opštine Vitina koji je glasao za SNS i Aleksandra Vučića, ako izbora na Kosovu i Metohiji nije bilo?