Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre i kolege poslanici, imali smo prilike juče i danas dosta toga da čujemo kada je u pitanju rasprava o budžetu i prateći zakoni i da se u stvari karakteristike ovog budžeta nalaze između potreba građana Srbije i mogućnosti države da odgovori tim potrebama građana.

Ono što je važno reći je da je SNS prepoznala koje su potrebe građana, ali u skladu sa mogućnostima i svim onim dugovanjima koje je imala u proteklim godinama i rešavala na krajnje odgovoran način kroz ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju sačinila ovakav budžet.

Ono što je važno, to je da po prvi put posle ovih četiri, pet godina u kojima smo sprovodili teške reforme, kada je u pitanju ekonomija Srbije, imamo ovako koncipiran budžet na krajnje konzervativnim parametrima, a to je 3,5% planirani rast za sledeću godinu, zatim, 2,3% nivo inflacije i deficit od 0,5% BDP.

Juče smo imali prilike da čujemo da suficit u budžetu nije dobra ekonomska kategorija. Podsetiću vas da su pojedine države redovno u određenim svojim javnim finansijama imale suficit, kao npr. Japan, i onda je u vreme kada je došao u velike, katastrofalne ekonomske situacije, usled elementarnih nepogoda, upravo imao tačno definisan kontrolisan deficit.

Prema tome, nije istina da suficit dolazi iz pogrešno planiranih javnih finansija, već je ono što je Srbija uradila i za šta sada ima zaista pohvale od svih međunarodnih institucija naplatila dugove iz prošlih godina, pogotovo kada su u pitanju prihodi u budžetu od strane određenih poreskih obveznika. I to je ono zbog čega danas kada pričamo o vremenu mirnih voda javnih finansija velika stvar. Znači da ste uspeli kroz ekonomske reforme da uredite, da sredite svoje finansije, da napravite održive, da onoliko koliko prihodujete, toliko i rashodujete, ali da i one dužnike koji su na račun ove države i svih građana Srbije radili, a u saradnji sa onima koji su vladali do 2012. godine, uspeli da ih uvedete da posluju prema zakonima Republike Srbije. To znači da ne postoje više tajkuni koji će projektovati budžet Republike Srbije, nego postoji zakon i svi smo pred tim zakonom isti.

Ono što je važno kada govorimo o budžetu za 2019. godinu, to je pitanje šta budžet donosi građanima Srbije? Ovako dobar, izbalansiran budžet, koji govori o podjednakoj osnovi za prihode, da može da da rashode i povećanje plata i penzija, a da istovremeno može da obezbedi velika sredstva za kapitalne investicije, govori i o tome da je to jedan od najvažnijih uslova za otvaranje novih radnih mesta, za otvaranje novih fabrika, ali i za dalje povećanje plata i penzija i povećanje uopšte rasta naše privrede.

Nije istina da je, kada govorimo o rastu, Srbija maltene, kad slušate neke ovde poslanike, na zadnjem mestu. Postoji jedna studija Svetske banke, kada je u pitanju uopšte upoređivanje zemalja zapadnog Balkana, i jednostavno ona, kada govori o Srbiji, upravo govori o tome da je Srbija prema procenama ostvarila privredni rast koji je zaista nezabeležen, pogotovo kada posmatramo stope rasta još od 2008. godine. To vam stoji na strani 69. i govori o tome da je privredni rast nastavio da podstiče stvaranje novih radnih mesta i bolje ishode na tržištu rada. Značajno je fiskalno prilagođavanje za posledicu imala rekordni nizak fiskalni deficit od 1,4% te 2012. godine i da je poboljšanje rezultata bankarskog sektora, takođe, jedan od uslova koji je doveo do tog rasta. Predviđeno je postepeno povećavanje rasta i kaže da do 2019. godine treba da bude 3,5%. Srbija je uspela da izađe sa rastom od 4,2%.

Prema tome, nemojte da stavljate neke podatke jednostavno u javnost koji nemaju svoje uporište. Zato što procene koje rade određene međunarodne institucije su isključivo procene koje govore o tome da je to nešto što planiraju za Srbiju a onda kad se uspostavi činjenično stanje da Srbija mnogo toga bolje uradi, čak rekordnim svojim rezultatima, onda se svi oni začude. Tako je bilo isto kad je MMF planirao za 2016. godinu rast od 1,8%, i to je Fiskalni savet pisao, pa smo izašli sa rastom od 2,6% procenata. Isto ovo stoji sa rastom od 3,5% za 2018. godinu, pa smo došli do 4,2%.

Prema tome, ne treba u javnosti dezavuisati građane Srbije o tome da ne postoji poboljšanje u ekonomiji Srbije, jer građani to vide oko sebe. Da li je to dovoljno za svakog građanina ponaosob i njegovu kuću? Naravno da nije. Zbog toga Vlada Republike Srbije, uopšte parlament Srbije, pomaže u tome da se kreira jedna bolja ekonomska politika i bolji privredni ambijent da bi otvorio još veći broj fabrika, još veći broj radnih mesta. Premijerka na čelu Vlade insistira da prelazimo u jednu ekonomiju koja je zasnovana na investicijama, u jednu ekonomiju zasnovanoj na inovacijama, znanju i da bi upravo ovaj ekonomski rast prešao od 4,2% i sledeće godine išao u visoke stope rasta.

Gde smo bili 2012. godine, gde smo danas? To možete sami da vidite, pogotovo, ne samo kada su u pitanju ekonomski rezultati, nego svakodnevni život građana. Kada govorimo o onom rastu i kada govorimo uopšte o strukturi prihoda i rashoda, pogotovo rashoda za budžet za sledeću godinu o poljoprivredi, onda možemo da kažemo da je 2012. godine bilo izdvajanje iz budžeta 19 milijardi dinara. Planirana izdvajanja za sledeću godinu su 41,5 milijardi dinara. Znači, duplo veći je planirani budžet za ovako nešto.

Dolazimo u situaciju da na odboru, recimo, imamo predloge naših kolega iz PUPS koji kažu da to nije dovoljno. Ministar je uvek otvoren za razgovore po ovoj temi i kada govorimo o poljoprivrednim zadrugama trebi reći da je SNS prva koja je predložila Zakon o zadrugama, koji je donesen pre dve godine, o kome oni koji su vodili državu do 2012. godine uopšte nisu razgovarali, niti su razmatrali ovako nešto.

Ono što zaista smatramo za potrebu jeste da treba podržati poljoprivredne zadruge i mislim da ćemo u razgovoru i sa ministrom finansija videti da to pomognemo. Ministar je zaista uvek otvoren za razgovor i mislim da to znatno menja uopšte sliku o tome i o Srbiji kako budžet Srbije treba da izgleda za sledeću godinu.

Priča o promeni metodologije Zavoda za statistiku, pa se na osnovu toga sada mi nešto ovde brojkama se igramo, jednostavno ne stoji. Evropska unija ima svoj Međunarodni zavod za statistiku zove se Eurostat i on diktira u stvari statistiku, kako treba posmatrati određene stvari u ekonomiji i kako baratati ciframa, a upravo zbog toga da bi imali adekvatnog partnera, kada pričaju uopšte o kreditnim linijama i Centralne evropske investicione banke i svih država, ne samo članica EU, već i onih članica koje žele da budu članice EU, a to su zemlje zapadnog Balkana.

Znači, penzije i plate, mislim da su danas dosta i juče govorili o tome, o povećanju plata i penzija, o tome da Fiskalni savet ima svoju kritiku zbog čega se plate u državnom sektoru podižu 7%. Ne treba zaboraviti da su one smanjene 10%. Mislim da je taj deo povećanja od 7% adekvatan, da je negde data prednost upravo penzijama da one porastu na mnogo većem nivou od 8 do 13%.

Ono što je još važno reći jeste da kritika na nivou investicija i ulaganja u kapitalne investicije, koje iznose 220 milijardi dinara ove godine, a da treba da budu 300, jednostavno pokazuju da smo se vodili tim putem da treba ići u što veće investicije, ali da se ne može sve odjednom uraditi. Ne možete rasteretiti poslodavce za poreze i doprinose u stopi od 63 do 60%, od 3%, jer to iznosi 36 milijardi dinara manje prihoda u budžetu. Ministarstvo finansija je dalo predlog od 1% rasterećenja, i to je 12 milijardi dinara manje prihoda u budžetu.

Prema tome, treba biti realan. Kada govorimo da smo za šest godina uspeli, kao država, da transformišemo našu ekonomiju gde je bila stagnacija i pad kompletne ekonomije, u visoke stope ekonomskog rasta u rastuću, smanjenje inflacije, u prepolovljenom procentu uopšte kada je u pitanju nezaposlenost. Ovakav budžet donosi jednu sigurnost i predvidivost svim građanima Srbije, ne samo poslodavcima, nego svakom od nas.

Kada govorimo uopšte o delu koji se odnosi na konkretne projekte, imali smo prilike da vidimo da će se strateški projekti zaista finansirati od strane države u sledećoj godini i ono koje se odnosi na energetiku, ali mislim da je veliki fokus dat upravo na zdravstvo, na zdravstvene institucije, i to je ono što je važno, ali ja bih rekla da je po prvi put prepoznata podrška ženama u promociji ženskog inovativnog preduzetništva, a za šta je dato preko 100 miliona dinara, predviđeno za sledeću godinu, i za promociju i popularizaciju inovacija, inovacionog preduzetništva sa 60 miliona dinara.

To je u stvari onaj strateški cilj prema kome mi idemo, a to je da svi projekti u budućnosti zaista treba da budu podržani od strane jednog globalnog procesa digitalizacije, uopšte i privrede i obrazovanja. Tu Ministarstvo obrazovanja zaista radi krupne korake u kojima ne možete sada videti konkretne rezultate, jer ono što pokrenete možete tek za određeni broj godina videti kao konkretne rezultate.

Ono što je važno reći, po prvi put, jeste da se sada izdvaja duplo manje iz budžeta Srbije, kada su u pitanju penzije. To znači da Fond za PIO zaista radi na krajnje odgovoran i dobar način i da se porezi i doprinosi slivaju od svih privrednih subjekata, a to znači da privreda radi. Svi oni koji tvrde da to ne postoji i da su ti pokazatelji jako mali, jednostavno žele na zlonameran način da minimiziraju uopšte rad Vlade Srbije, počev od 2012. godine, počev od 2014. godine, i kada je SNS učestvovala u Vladi Srbije i kada je imala premijera, gospodina Aleksandra Vučića, a sada predsednika države, i sada kada ima gospođu Anu Brnabić. Mislim da brzina kojom se Srbija kreće, kada je u pitanju uopšte ekonomija, je nezaustavljiva.

Važno je reći da mi imamo političke izazove koji jednostavno mogu sutradan da utiču na život svih nas i mislim da je ono čime se na krajnje odgovoran način vodimo, to je da kritika upućena, Fiskalnog saveta, da se mnogo toga ulaže u Vojsku pokazuje jednu zlonamernu činjenicu i pokušaj da se kaže da Aleksandar Vučić zvecka oružjem i da zbog toga želi na određen način da vodi svoju politiku, ratnu politiku.

Reći ću vam jednu činjenicu o kojoj verovatno vi svi mnogo toga znate, ali ne želite da govorite o tome. Ulaganje države u namensku industriju predstavlja veliki doprinos u izvoznoj strategiji jedne države. I vi znate da se Srbija uvek kada je u pitanju namenska industrija vodila time. Time mi obezbeđujemo veće prihode uopšte kada su u pitanju porezi i doprinosi za budžet. I nemojte prebacivati ovako jednu dobru ekonomsku strategiju na polje politike gde želite da se obračunate sa svojim političkim neistomišljenicima, sa SNS i gospodinom Vučićem, na ovaj način, plašeći građane Srbije o tome kako je zbog toga u stvari napravljen ovakav budžet i data određena sredstva vojsci i policiji.

Mislim da je to jako važno reći ovde u parlamentu da bi građani znali pravu istinu. Za sva pitanja, naravno, uvek treba odgovarati i reagovati i mislim da ovakav budžet Srbije u sedećoj godini treba da donese mir i stabilnost kada su u pitanju život svih građana Srbije.

Naravno da ćemo o ovom budžetu i ovim svim predlozima koje smo imali kada je u pitanju i poljoprivreda i možda i izmena i dopuna nekih zakona možda razgovarati kroz određene amandmane Odbora, ali sve u svemu moram da vam čestitam, gospodine ministre. Mislim da po prvi put imamo ovakav budžet koji će zaista dati, obezbediti da se potrebe građana Srbije zadovolje u što većoj meri. U danu za glasanje SNS će podržati ovakav predlog. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, javljam se po tačkama dnevnog reda koje su sastavni deo ove sednice koji govore o utvrđivanju predloga odluka o davanju saglasnosti Skupštine na finansijske planove koji se odnose na REM za 2019. godinu i na izmenu pojedinačnih rashoda bez promene ukupnih rashoda Finansijskog plana za REM za ovu godinu, 2018. godinu, i davanje saglasnosti za Finansijski plan za 2019. godinu Agenciji za energetiku.

Na Odboru koji je održan 23. novembra naš zadatak Odbora za finansije je bio da razmatramo ove predloge finansijskog plana i da donesemo odluke i uputimo predlog Skupštini, s obzirom da su u nadležnosti rada Skupštine ove dve institucije sa svojom nezavisnošću, ali treba reći da inače one svoje prihode stiču same na tržištu iz određenih naplata dozvola i sertifikata. Tako recimo za REM, s obzirom da je došlo do povećanja određenih troškova usled sudskih sporova, usled učešća, odnosno primanje naše regulatorne Agencije za elektronske medije u svetske, odnosno evropske institucije, došlo je do potrebe za povećanje troškova kada su u pitanju troškovi putovanja i ono zbog čega smo mi u stvari dali svoju saglasnost to je da je svega 3,5% ukupnih troškova u finansijskom planu REM-a povećano za osam miliona, trebali smo da damo svoju saglasnost da bi oni svoje funkcionisanje vršili prema zakonu.

Svako drugo stopiranje ovakvog posla jednostavno dovelo bi u problem rad REM-a i zbog toga je naš zadatak bio da donesemo ovu odluku, kao i odluku kojom ćemo dati saglasnost na finansijski plan za sledeću 2019. godinu.

Moram da kažem da su oni projektovali svoje povećanje plata svega 5% iz prostog razloga što je ta odluka bila pre same odluke o budžetu o povećanju plata koje je država dala svojim budžetom i Ministarstvo finansija od 7%, iz prostog razloga što su oni jedino tako u mogućnosti na osnovu svojih prihoda.

Ista je priča i kada govorimo o Agenciji za energetiku. NJihova mogućnost na osnovu prihoda je da povećaju svoje plate svega 3%. Tako da mislim da smo detaljno razmotrili ove finansijske planove na sednici Odbora i doneli odluku da ih usvojimo. Tako da molim narodne poslanike da kada bude glasanje bez obzira na stranačku pripadnost da ne bi sprečavali i rad ovih institucija koje su u nadležnosti rada Skupštine, prihvatimo i izglasamo i damo podršku za ove finansijske planove.

Moram reći da na Odboru za finansije i kada je bilo pitanje budžeta imali smo jednu konstruktivnu raspravu u prisustvu i ministra i njegovih saradnika i Fiskalnog saveta i moram reći da je najveća zainteresovanost bila sada na Odboru. Od 17 članova, 16 je bilo prisutno. Odbor jeste trajao dugo, ali mislim da su svi imali prilike da kažu svoje dileme kada je u pitanju sam budžet. Dobili su odgovore. Razrešene su mnoge dileme i mislim da po prvi put sada imamo ovakav budžet koji jednostavno nema više stege koje se odnose na ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju i mislim da i građani Srbije su imali prilike da čuju kako će budžet za 2019. godinu izgledati i stoga mislim da i ova rasprava u parlamentu treba da doprinese svim građanima Srbije uverenje i podršku tome da država zaista misli o interesima građana Srbije i o njihovim potrebama. Stoga mislim da i ova rasprava i ove nedelje i sledeće po amandmanima će ići u tom smeru. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, imali smo prilike da čujemo mnogo tema, počev od Alan Forda, do toga kako ne treba usvojiti Predlog odluke o davanju saglasnosti na izmene pojedinih rashoda bez promene ukupnih rashoda na finansijski plan REM-a.

Šta to znači? To znači da se uopšte obim sredstava nije promenio, da su unutar stavki i suštinski REM promenili određene pozicije i to pokazuje, u suštini, da onaj ko je hteo da priča nije hteo ni da čuje, ni da pročita kako glasi tačka dnevnog reda.

REM je institucija koja u nadležnosti rada Skupštine Srbije. Ona ima, znači, ona ne prima pare iz budžeta, ona stiče sredstva kojima raspolaže slobodno na tržištu na osnovu naplate naknade za medijske usluge. I, ta cena naknada se nije menjala, ali se promenio način na koji oni raspolažu unutar samih finansijskih sredstava i pozicija. Time što je Odbor dozvolio i usaglasio tu izmenu, samim tim je dozvolio da REM zaista može da koristi određena sredstva u skladu sa zakonom. U protivnom ne bi mogao da koristi.

Znači, nema povećanja sredstava. To je vrlo bitno da kažemo istinu, kada govorimo uopšte o nekim tačkama dnevnog reda. A, mi smo danas slušali, ne samo o REM-u, nego smo slušali o Fiskalnom savetu kako je nešto rekao, a u stvari je potpuno suprotno rekao, onda smo slušali o restituciji kako smo smanjili sredstva kao država, što uopšte ne stoji, jer 64.000 ljudi čeka da se završe postupci, jer jednostavno ne mogu da dokumentaciju koja se odnosi na imovinu, brojeve parcela završi zbog nekih loših premera i predračuna katastara koji su dugo godina za nama.

Drugo, imamo priču o tome da vila „Mir“ treba da bude rekonstruisana zarad toga da bi neko bio. Ukoliko ne znate, strane delegacije su gosti tih svih rezidencijalnih objekata, a ne pojedinci.

Prema tome, nemojte da obmanjujete narod ovde kada govorite na neku temu, a ne znate uopšte šta pričate, nego pričate isključivo zbog toga da biste pravili marketing vašem tom novom savezu, na neki arhaičan način, pri tome spominjući neke pare i neke pronevere novca koje jednostavno, prvo nisu ni dokazane, a drugo i ne postoje. Ali, u stvari, vi uvek polazite od sebe, jer ste vi ti koji su vaši partneri i te porodice i majke oštetili, jer je budžet grada Beograda bio oštećen za 1.200.000.000. Preko 200.000.000 je ostalo neisplaćeno porodiljama naknada u Beogradu do 2013. godine. Znači, vi morate prvo svog predsednika, odnosno mentora, gospodina Đilasa da pitate kako je on raspolagao parama? Gde je taj novac od tih 300.000.000 evra što je prošlo kroz njegove firme? Odakle samo 25.000.000 ostalo na njegovoj imovini? Gde su ti ostali novci?

Znači, morate jednostavno da uđete potpuno u analizu vaših stranačkih partnera sa kojima predstavljate taj savez. I, na kraju krajeva, ako već hoćete da se bavite temom kao što je Alan Ford, postoji jedan lik koji se zove „No 1“. On kaže, jednostavno govori o tome da ono što obećavate, ne treba da obećavate, nego treba da izvršite. E, mi to radimo. Mi ne obećavamo mnogo, ali zato radimo posao od kojeg građani Srbije zaista vide rezultate. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri, kolege poslanici, moj amandman se odnosi na deo koji obuhvata rešavanje posledica poplava.

Ono što treba zaista ponoviti ovde je da smo u saradnji sa EU od 2014. godine imali rešavanje posledica od nezapamćenih poplava od 120 godina, kažu da se nisu pojavile takve poplave kao što su Srbiju zadesile. Ali, ono što je važno reći je da je Srbija u 2015. godini potpisala sporazum sa EU o mehanizmima koji se odnose na saradnju sa civilnom zaštitom. Time je, u stvari, obezbeđena izgradnja 160 novih kuća i 870 rekonstrukcija kuća, što je 112 kuća više nego što je planirano. Pored toga, 16.000 porodica dobilo je seme i đubrivo. Ono što je važno reći je da su 63 opštine dobile ukupne vrednosti preko 60 tona insekticida da bi se obezbedio normalan život ljudi koji su zahvaćeni ovom nepogodom.

Najvažnije je reći da je Srbija do 2012. godine zaista neodgovorno vodila politiku koja se odnosi na vanredne situacije, i to su svi oni koji danas nama drže lekcije o demokratiji, a koji bi da vešaju, ubijaju i siluju. Ali, ono što pokazuje budžet, predlog za 2011. godinu, za vanredne situacije bilo je predviđeno 800 miliona dinara, za 2012. godinu 950 miliona dinara. Danas i prošle godine su to cifre koje pokazuju pet milijardi i 494 miliona i šest milijardi i 144 miliona, kojim pokazujemo da zaista radimo na preventivi i očuvanju ljudi, materijalnih sredstava i državnih institucija, kada su u pitanju ove nepogode.

Tako da u danu za glasanje zaista o ovim amandmanima treba ozbiljno razmisliti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, moj amandman odnosi se na umanjenje posledica od poplava, koji treba da bude sastavni deo člana 2. To je ono u stvari što bi trebalo da da poseban akcenat na sve ono što smo proživeli.

Vrlo je važno da se ovaj zakon oslanja na nacionalni program upravljanja rizicima od elementarnih nepogoda, kao jedan od skup svih iskustava koje smo prošli, pogotovo kada govorimo o posledicama od poplava iz 2014. godine i vrlo je važno da ti godišnji planovi sadrže uvek šest komponenti. Te komponente, pored izgradnje i razvoja samih institucija, koje treba da rade i na prevenciji, ali i na sanaciji posledica od ne samo poplava nego svih elementarnih nepogoda, treba da sadrže identifikaciju, praćenje samog rizika. Znači, to što se desilo 2014. godine mi danas pratimo i zbog toga na adekvatan način odgovaramo i za to, naravno, postoje određena finansijska sredstva.

Postoji identifikacija i praćenje rizika, kao i strukturno i nestrukturno smanjenje rizika, zatim sistemi ranog upozoravanja i sprečavanja elementarnih nepogoda, među kojima su i poplave, ali, jedan od najvažnijih delova ja mislim da je strategija finansijskog upravljanja vanrednim situacijama. Samim tim smo uspostavili jedan mehanizam uz pomoć kojih iz fondova možemo na određeni način da povlačimo sredstva promptno, zatim smo uveli osiguranje od samih rizika i, na kraju, onaj najvažniji deo, koji se odnosi na sama partnerstva država.

Tako je kroz IPA fondove Srbija povukla 22 projekta u vrednosti od preko 15 miliona i 700 hiljada evra, samo u periodu sanacije naših problema koje smo imali, kada govorimo o samim vanrednim situacijama. Ali, važno je reći da od tih 22 projekta, 10 su se odnosili isključivo na poplave i oni su vrednosti od 10 miliona i 300 hiljada evra. Ono što je važno reći, to su programi prekogranične saradnje.

U danu za glasanje mislim da je jako važno da svi razmislimo uopšte o ovim amandmanima, bez obzira da li će oni biti usvojeni. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, moja amandman se odnosi na član 1. i dodatak stava koji kaže da ovaj zakon praktično donosi do održivog razvoja i razvoja Srbije uopšte, ali sa posebnim osvrtom na poplave. Zbog toga što smo svi svedoci da smo od svih elementarnih nepogoda, sa svih strana države, suočeni sa poplavama.

Kada pogledate, ako krenemo samo od 2014. godine da vidimo koji su rezultati praktično i države i elementarnih nepogoda, onda ćete videti da je to sastavni deo budžeta i jako utiče i na naš ekonomski rast. Da nije bilo takvih poplava koje su obuhvatile dve trećine opština Srbije, i prema studijama UN, obuhvatile 20% ukupnog stanovništva Srbije, i kada je praktično došlo do jednog troška od 1,7 milijardi evra i ukupnog učešća u BDP od 4%, kada govorimo o troškovima za sanaciju svih onih nepogoda koje su izazvane poplavama u maju 2014. godine, mi bi danas verovatno išli i više vrtoglavo kada govorimo o jednom ekonomskom rastu. Jer, štete koje su proizvedene onda, nisu samo direktne, koje su se odnosile na sanaciju, već predstavljaju i one indirektne koje se odnose posebno na ljude koji su izgubili svoju materijalnu imovinu, kada govorim o preduzećima i o njihovim zaposlenima, kao na primer što su privremeni gubitak posla i zaposlenje imalo 51.800 lica. Znači, to je ogroman broj ljudi koji je zaista izgubio pravo na rad upravo zbog ovih poplava, a procenjuje se da je 125.000 građana palo ispod granice siromaštva te 2014. godine.

Znači, poučeni takvim iskustvima, Vlade Republike Srbije koje su bile i 2014, kada je gospodin Vučić bio premijer, i sada kada imamo premijera gospođu Anu Brnabić, zaista svake godine su ulagali u tu preventivu i na kraju krajeva, 2016. godine UNDP je uradio jednu studiju, kojom je rekao da ulaganje, odnosno u prevenciju nije samo ulaganje u sanaciju, već je ulaganje u nešto što predstavlja investiciju, a ta investicija, kada pogledate i kroz same cifre, pokazuje višestruke.

Kada su UN uradile tu studiju finansijsku, tačno su utvrdile da na jedan dinar uloženi ne dolazi dva, nego tri do pet dinara praktično investicije, čime se čuva ono što se zove sanacija terena, a samim tim imate i povećanje praktično odbrane od poplava. Tako, kada pričamo o poplavama, one su se odvijale u određenim delovima države i 2016. godine, recimo imali smo u 11 opština ako se sećate, vanredno stanje zbog poplava kao što su Arilje, Lučani, Ovčar Banja, zatim Kraljevo, LJig, Čačak i Raška.

Tu se pokazalo da je bilo potrebe zaista preventivno delovati. Sad, one opštine koje su delovale preventivno, praktično nisu imale štete. Recimo, 2013. godine, baš opština Novi Pazar je uložila preko 420 miliona dinara iz njihovog budžeta i budžeta Republike Srbije i zaista ta šteta koja je trebala da bude izazvana poplavama se nigde nije ni osetila zbog toga što je na adekvatan odbranjen taj prostor.

U maju 2016. godine, Zapadna Morava, kao i Novi Sad u svojim određenim obodnim delovima takođe su bili obuhvaćeni poplavama i naravno da svi lokalni budžeti onda osećaju taj finansijski pritisak zbog koga treba reagovati, naravno i ljudstvo i štabovi lokalni, ali i Republika, kad zatreba i vojska, da zaista odbrane te delove Srbije.

Ono što je kao zaključak svega ovoga je da smo izvukli pouke iz 2014. godine, da smo kao odgovorna Vlada obezbedili sredstva i u budžetu iz 2016, 2017. i 2018. godine. Tako je u 2018. godini gospođa Ana Brnabić rekla da je obezbeđeno bilo dve milijarde dinara, ukoliko je potrebno zaista efikasno reagovati na majske poplave i bili smo spremni. Pokazali smo da određenim investicijama u preventivu preko 500 miliona evra do tada uloženih smo zaista kao jedan izazov odbranili se od poplava u maju ove godine i time se suštinski pokazalo da i ovaj zakon koji je pred nas sada došao suštinski je skup svih iskustava koje je Srbija imala, ali odgovorna ne samo spoljna i unutrašnja politika, već i ona monetarna politika, jer smo mi dobili šest novih donatorskih organizacija koje su spremne u svakom trenutku da nam pomognu kada je to potrebno, pogotovo kada je u pitanju sanacija teritorija od poplava.

Ti fondovi u stvari su finansijski mehanizmi uz pomoć kojih mi možemo na adekvatan način da reagujemo i ti fondovi u stvari pokazuju zaista koliko je Srbija shvaćena kao jedna ozbiljna država, pogotovo kada su konsolidacije javnih finansija u pitanju, kada su u pitanju ekonomske reforme koje sada daju rezultate i kao jedna stabilna država u tom finansijskom smislu, zaista, te finansijske organizacije su uvek spremne da sarađuju sa nama. Većina tih organizacija sarađuje sa Svetskom bankom, sa kojom mi imamo, naravno, direktne kontakte i direktne projekte, zatim, tu su pretpristupni fondovi Evropske unije i na kraju fondovi švajcarske državne institucije zadužene za ekonomske odnose.

Prema tome, mislim da je Srbija pokazala ovim zakonom da vodi jednu odgovornu finansijsku, budžetsku i ekonomsku politiku koja je jako potrebna da bi pogotovo u ovoj oblasti opstali i, na kraju krajeva, obezbedili sve objekte koji će u budućnosti doprineti zaštiti od poplava i smanjenju bilo kakvih troškova, ali sačuvati ne samo ljude i njihovu imovinu, već i posebne državne institucije od javnog interesa koji su važni za sve građane Srbije, kao što su Elektroprivreda, kao što je „Telekom“, kao što su Elektromreže Srbije, Naftna industrija Srbije, znači svi strateški objekti važni za budućnost Srbije.

U danu za glasanje naravno da ćemo podržati ove zakone i ove predloge, a nadam se da ćemo u jednom od sledećih amandmana zaista naći adekvatna rešenja kojima ćemo još bolje unaprediti ovaj Predlog zakona. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, imali smo prilike danas dosta da čujemo o zakonskim predlozima koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova predložilo i ono što je Ministarstvo pravosuđa dalo i mislim da su ti zakoni dosta vremena čekali upravo zbog toga što je bilo potrebno rešiti velike probleme koji su se godinama nagomilavali upravo neodgovornim, neadekvatnim ponašanjem države svih Vlada do 2012. godine.

Mi smo imali prilike da vidimo, da recimo, kada pričamo o zakonima koji se odnose na upravljanje vanrednim situacijama da su zakoni doneseni 2009, 2011. i 2012, da oni nisu adekvatno odgovorili uopšte na situacije koje su se desile, recimo, 2014. godine. Tada je ugroženo, dovedeno u pitanje 1,6 miliona ljudi, njihoviH životi, odnosno njihova imovina koja je branjena od strane od strane Vlade Republike Srbije, svih raspoloživih sredstava, institucija, zatim u 119 opština na različite načine po različitim nivoima. Tadašnja šteta, od maja 2014. godine, je iznosila 1,7 milijardi evra.

Znači, bilo je potrebno zaista u što kraćem roku promeniti mehanizam funkcionisanja uopšte kad pričamo o vanrednim situacijama o odbrani, ne samo od poplava, nego i onih situacija koje su moguće kao izazovi da se pojave u budućnosti. Na osnovu takvih gorkih iskustava mislim da je jedan kvalitetan zakon danas pred nama poslanicima ovde i nakon svih sanacija koje je trebalo završiti u određenom kratkom vremenskom periodu, jer treba vratiti ljude koji su bili izmešteni iz svojih domova u svoje kuće, adaptirati, sanirati uopšte gradove i opštine. Mislim da je to jedno veliko iskustvo bilo, pre svega za građane Srbije, ali i za institucije koje treba da rade ovakav posao.

Kad pričamo o riziku, onda kažemo da treba predvideti, u stvari, sve scenarije moguće, adekvatno napraviti plan odgovora na te situacije i samim tim posledice koje treba da saniramo treba da budu minimalne. Znači, država je dužna da zaštiti život ljudi, svih građana Srbije, njihovu imovinu, ali i da zaštiti ono što je državna imovina. Pre svega, ono što je potreba svih građana Srbije, kao što je elektrodistribucija, sistem telekomunikacija, zatim institucije kao što su bolnice, škole i zbog toga se država odlučila na ovaj model, znači da spusti odgovornost na lokalne samouprave.

Inače, u svetu postoje dva modela. Jedan model je velikih država sa velikim brojem stanovništva, kao što su to Amerika, Kina, donekle i Rusija i deo koji se odnosi na države EU i svih drugih država koje su shvatile da svi oni ljudi koji su na lokalu najbliži građanima svih gradova i opština, nevladine organizacije, lokalne samouprave uz pomoć vojske, kada je to potrebno, na adekvatan način mogu da odgovore na ovakve rizične situacije.

Zbog toga smatram da je ovakav zakon prema ovakvom načinu kako je postavljen, a naravno u skladu sa nacionalnim planom za smanjenje rizika od vanrednih situacija, suštinski pokazao da ste uveli i vidove, odnosno finansijske mehanizme na osnovu kojih treba raditi upravo onu preventivu o kojima su moje kolege govorile, a ne lečiti posledice. Zaista za to treba svaki poslanik u ovoj sali da se založi i da glasa, bez obzira kojoj stranci pripada.

Na kraju krajeva, treba reći da kada govorimo uopšte o MUP, svako od poslanika treba da podrži uvek povećanje plata ljudi koji rade ovaj posao. NJihov posao u svakom vremenskom periodu je uvek jako težak, a ono za šta su plaćeni uvek je nedovoljno adekvatno, jer je stepen u stvari rizika njihovog posla veći, jer je način na koji oni jednostavno napreduju u svojim službama na kraju krajeva se i mnogo toga menja, uspostavljaju se nove direktive, nove smernice i u svetu i u EU, na kraju krajeva i u regionu i Srbija koja je opredeljena ka EU da poštuje te standarde, znači, mnogo toga menja.

Sve te promene zahtevaju veliki vid angažovanja tih ljudi koji imaju iskustva po nekim pravilima i treba, na kraju krajeva, da prihvate nova pravila po kojima treba da funkcionišu i zbog toga zaista njihov posao negde uvek je dosta težak i treba podržati, kada je u pitanju sistem funkcionisanja i povećanja plata, koje treba da se određenom, uvek pozitivnom smeru kreće.

Takođe, mislim i da za ovaj vid predloga zakona, treba da postoji negde konsenzus i podrška. Ali, ono što mi danas imamo prilike da vidimo, to je da oni koji se skupljaju kao opozicione stranke oko tzv. Saveza za Srbiju, očito putem ne informisanosti i manipulacije informacijama u javnosti, pokušavaju da sve ove dobre predloge koje mi danas imamo potpuno okrenu u nekom negativnom kontekstu, dezinformišu javnost i ako mogu unesu strah u domove naših građana, pogotovo kada pričamo, recimo o zakonu koji govori o zaštiti ličnosti, o njihovim podacima, o tome kako, ne znam, nisu izuzeti određene ciljne grupe, na šta smo danas imali prilike više od deset puta da čujemo ministarku koja kaže – koje ciljne grupe se nalaze i zbog čega se nalaze upravo o zaštiti podataka od značaja pojedinih ličnosti. Isto tako, imamo i neke pripadnike institucija koje vide sebe iznad institucija, iznad ove Narodne skupštine, koje jednostavno pojedine informacije o nekim ličnostima, kada pridobiju, na krajnje način pritiska, obavljajući neku svoju funkciju, onda jednostavnu puštaju u javnost sve te podatke i za to ne snose nikakve sankcije.

Znači, mi danas moramo građanima Srbije da kažemo šta ovi zakon donose, istinu o tome i koji su benefiti. Mi smo danas imali prilike da čujemo o tome, ali očito, mi ćemo morati u budućnosti da se susrećemo sa ovakvim informacijama kada su u pitanju oni koji sebe vide kao neku budućnost Srbije. Mislim da građani jako dobro prepoznaju, bez obzira što je pokušaj da se manipuliše informisanosti u javnosti, ko radi zarad interesa građana Srbije, a ko radi za svoje buduće neke interese. Jer su, i u prethodnom periodu do 2012. godine, isključivo radili za svoje lične interese. Zbog toga se danas postavlja veliko pitanje, zašto do sada, recimo, nije donošen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći? Zašto do sada nije donošen Zakon o lobiranju?

Mi Zakon o lobiranju, znači u javnosti se ponovo stavilo na za i protiv jedan zakon o kome govore UN, znači o tome da o donošenju ovakvog zakona je jednako borba protiv korupcije. Znači, pored toga što su UN donele takvu jednu konvenciju, pored toga što su Savet Evrope, znači 47 zemalja koje su u to vreme još 2010. godine donele ovakvu odluku, i doneli otprilike u više navrata, mi smo negde u četvrtom krugu evaluacije sprečavanja korupcije u odnosu na narodne poslanike, sudije i tužioce, najpre doneli zbog sebe. Znači, zbog svoji skupština, zbog svojih poslanika i stavili da su to evropski standardi evropske direktive, jednostavno preporučili i Srbiji da ovakav jedan zakon treba doneti.

Znači, 2010, 2012. godine nisu doneseni ti zakoni zato što jednostavno nije bilo političke volje da se uopšte bave ovakvim temama. Mi danas kao država se zaista odgovorno, i narodni poslanici i Vlada Republike Srbije i predsednik države, bave odgovorno sa svim onim teškim pitanjima sa kojima se Srbija suočavala godinama. I, to ne od pre pet godina, deset, nego od pre 20 i 30 godina. Ta pitanja zaista rešavamo na krajnje odgovoran način, tako što pred građane Srbije idemo isključivo sa istinom o tome šta građani Srbije dobijaju, ne samo o Evropskim integracijama, nego i zakonima iz ove oblasti, pogotovo kada je pravosuđe u pitanju, šta dobijamo sa Poglavljem 23 i 24.

Zbog toga mislim da su građani Srbije danas, za koje kažemo kada ih pitate da li su priklonjeni tome da se nađu kao članica EU u nekom budućem periodu ili su isključivo protiv EU, 60% građana se izjašnjava da su za evropske integracije, a 23% da su isključivo protiv. Svi oni između procenti pokazuju da oni negde još uvek žele određene promene da osete u svakodnevnom svom životu. To je pokazatelj u stvari kojim putem ide politika i SNS i da se ona kreće putem interesa građana Srbije.

Zbog toga smatram da zaista kada bude došlo vreme treba da razmisle svi narodni poslanici, i oni koji se možda ne slažu sa politikom i SNS i njenih koalicionih partnera, da podrže ovakve predloge zakonske jer su oni zaista u interesu naše budućnosti. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri i kolege poslanici, moj amandman se odnosi na deo člana kojim treba dodati stav da poseban akcenat treba dati u ovom zakonu na Agendu 2030. Jedan dokument koje su UN donele kao strateški dokument koji se odnosi na primenu ciljeva održivog razvoja i na svetsku politiku, ali i na politiku u regionu i svake države koja propisuje 17 ciljeva. Jedan od tih 17 ciljeva održivog razvoja se odnosi upravo na izgradnju bezbednih, inkluzivnih, prilagodljivih i održivih gradova i naselja.

Mislim da Vlada Republike Srbije i samo Ministarstvo građevine je pokazala da se zaista nosi ovom politikom izgradnje održivih naselja i gradova. Kada vidimo da je u pitanju primena najsavremenijih građevinskih materijala, prema najnovijim standardima, ali za to je trebalo stvoriti uslove. Država Srbija je morala pre svega da uradi fiskalnu konsolidaciju, ekonomske reforme, da donese čitav set zakona, ali i da ih primeni. Rezultati koje danas imamo pokazuju dobre osnove upravo za primenu i ovih ciljeva, ali pokazuje da samo Ministarstvo prema broju izdatih građevinskih dozvola danas je na 25.228 što je duplo više nego 2015. godine kada je izdala 12.800 građevinskih dozvola.

Ministarstvo građevine, danas inače učestvuje u izgradnji prema budžetu strateških projekata, koje spadaju u kapitalne investicije predviđene budžetom za te namene je 84 milijardi dinara, a ono u čemu Ministarstvo učestvuje danas je 68,7 milijardi dinara. To pokazuje da jednostavno građevinarstvo smatramo za stratešku granu razvoja privrede Srbije i reći ću vam da i mnoge lokalne samouprave se nose sa mnogim dobrim rešenjima nakon primene ovog seta zakona, kao što je na primer grad Pančevo koji nema u svojoj evidenciji nijedan nelegalan objekat. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko, kolege poslanici, moj amandman se odnosi i posebni akcenat stavlja na Agendu 2030, praktično jedan strateški svetski dokument kuda svet ide kada su u pitanju sve oblasti razvoja društva, pa tako i Srbija i ono čime se Republika Srbija i Vlada Republike Srbije nosi. Jedan od najvažnijih delova te agende, a koja je u vezi upravo i sa ovim zakonom i sa građevinarstvom je deo koji se odnosi na cilj broj 11, koji kaže: „održivi gradovi i zajednice“, kao i deo 9, koji kaže da je oblast infrastrukture jedan od najvažnijih ciljeva u kojima treba da se razvijamo.

Mislim da i vaše ministarstvo, gospođo Mihajlović, jednostavno prati te svetske trendove i da ono što je i cela Vlada svojim budžetom predvidela za ovu godinu je preko 80 milijardi dinara za infrastrukturne projekte.

Imaćemo izgradnju novih održivih malih gradova, u stvari, u sedam naših gradova koji pokazuju da primenom novih materijala koji su definisani ovim zakonom pravimo velike uštede za budžet, ali veliku korist za građane Srbije, jer mnogi će od njih rešiti svoja životna pitanja, kako stambena tako i ona da jednostavno žive prema novim standardima kojima se i svet nosi.

Ono što je važno da se kaže za grad Beograd, to je da je u prošloj godini preko građevinskih dozvola za izgradnju izdato preko milion kvadrata. Ako uporedimo vreme kada su gospodin Mišković i Đilas držali budžet u kandžama svoje vladavine i jednostavno ne dozvoljavali uopšte da se bilo kakva gradnja vrši, kada je trebalo prodati jedan „Belvil“, državni projekat i staviti novac u privatne džepove, i to je odgovor odakle 25 miliona evra imate ušteđevinu kao jedan od bivših gradonačelnika Beograda, kao što je slučaj sa Đilasom. Sada imamo slučaj da takvi ljudi žele da se ponovo vrate i ponovo da prave određene male gradove, da bi uzeli praktično iz budžeta Republike Srbije taj novac i stvarali neku svoju političku karijeru.

Ono što je važno da se kaže, da smo mi u prošloj godini prihodovali preko četiri milijarde dinara za tih milion kvadrata izgrađenih u gradu Beogradu i da novih 550 hiljada kvadrata imamo preko građevinskih dozvola, što pokazuje da Beograd postaje jedna ozbiljna savremena metropola. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, imali smo prilike da čujemo debatu koja mislim da ne priliči, pogotovo onima koji su do 2012. godine imali svega 45 dece u toku godinu dana koju su poslali na lečenje o trošku budžetskih sredstava Republike Srbije, ali su se zbog toga lečili na određeni drugi način, a to je davanjem donacija ličnih u određene organizacije koje su se time bavile.

Ono što je 2012. godine nasleđeno, a podsetiću neke kolege koji su tada bili narodni poslanici, to je upravo taj tip donacija koji je bio bukvalno iz džepa od strane ne samo građana Srbije, već i organizovanje različitih skupova da bi se skupio novac, pa je tako SNS imala svega 65 poslanika 2012. godine i svoj doprinos u tom cilju smo dali kao jedan vid donacije i skupili najviše sredstava kao narodni poslanici Skupštine Srbije da pokažemo da za lečenje tada Tamare Ognjanović smo bili spremni i na taj način i na taj model finansiranja lečenja dece, da damo svoj doprinos, iako sistemski do tada uopšte nisu bila rešena ta pitanja. I sami narodni poslanici koji su predstavljali tadašnju vlast tada su rekli da nisu prepoznali uopšte da treba ovakav zakon doneti jer jednostavno nisu bile prepoznatljive kategorije ni invalida, ni dece koja su bolovala od retkih bolesti, pa su zbog toga na neki način ad hok rešavali ova pitanja.

Zbog toga uopšte podela stranačka i političko otvaranje rana na ovaj način na koji to pokušavaju neki da urade jednostavno govori o tim ljudima koji žele na ovaj način da pokrenu ovo pitanje i da napadnu nas koji smo to sistemski rešili, a rešili smo tako što smo 2014. godine doneli Zakon o fondu koji treba da reši pitanje lečenja davanja sredstava iz budžeta za lečenje retkih bolesti i da ta stavka 25. tačka 3. u budžetu Srbije u svakom trenutku može da se vidi kolika je i kolika je ta stavka i da u komisiji koja rešava to pitanje sede predstavnici zdravstvenih institucija iz države Republike Srbije i jednostavno rešavaju ta pitanja i ta deca odlaze na lečenje i to plaćanje biva i kroz finansiranje kroz određena udruženja, ali i direktno bolnicama u koje odlaze ta deca.

Znači, uopšte tema lečenja dece, bolesti i poigravanje sa emocijama tog tipa u javnosti da neko nije dovoljno uradio za ove četiri godine gde je 1.975 dece otišlo na lečenje, a do tada bilo 45 dece svega lečeno iz budžeta Republike Srbije pokazuje jedan krajnje neodgovoran pristup ovoj temi. Jednostavno, o tome više ne treba pričati na taj način koliko je ko šta uradio, već koliko je dece otišlo zaista i našlo svoj mir time što se izlečilo od ovakvih bolesti.

Znači, ako kažemo da je 2017. godine to bilo - 614, 2016. godine – 563, da smo došli od toga da sa 45 dece na 653 i da smo ukupno 1.975 dece zbrinuli i kao država se pokazali krajnje odgovorno na jedan sistemski način da rešimo to pitanje i da je danas veliko zadovoljstvo bilo da na Odboru za finansije kažemo milijardu i po dinara je do sada dato za lečenje dece od retkih bolesti kojih ima 7.000, a da nam je zadovoljstvo da još 500 miliona prema planu RFZO, koji je izdvojio ta dodatna sredstva, imamo ukupni fond dve milijarde dinara, onda je to jednostavno završeno, stavljena tačka na ovu temu, na jedan krajnje odgovoran način. Jer, sve ostalo je jednostavno odlaženje i pokušaj da se jedno svetlo i sunce nade roditelja koji leče svoju decu pretvori u mrak i da se nesposobnost onih, koji su do 2012. godine pokušavali da se nose sa ovom temom, pretvori u napad na ljude koji su ovih četiri godine zaista na odgovaran način rešili ovo pitanje.

Ja ne bih više uopšte o tome razgovarala, jer ono što se pojavljuje na društvenim mrežama je zaista sramno i o tome ne treba uopšte diskutovati i ne treba davati na značaju uopšte tim ljudima, bez obzira da li oni sede u Skupštini ili ne. Znači, završili smo temu time što smo rekli koliko dece i roditelja zaista su našli put do rešenja svojih problema i kako se država odgovorna ponaša prema tome.

Što se tiče uopšte zakona, seta zakona koji se odnose na zaštitu životne sredine i ovu oblast, treba reći da ono što je nasleđeno je zaista bio veliki problem i trebalo je sistemski rešavati i pitanje budžetskog fonda i onaj trenutak, prelazni period kad je trebalo zaista sve finansije i konsolidovati, izvršiti jednu sistemsku borbu uopšte sa trošenjem finansijskih sredstava na jedan neodgovoran način, odnosno sprovesti te ekonomske reforme.

Znači, zna se da su određena sredstva koja su išla kroz budžetski Zeleni fond 2012. godine bila nekontrolisana od strane države. Da je jedan čovek donosio odluku o tome, da je upravni odbor koji je sedeo imao milijardu dinara samo na sprovođenje određenih marketinških aktivnosti, da su čak novine finansirane iz tog fonda. To jednostavno Srbija u tom trenutku, sa preko 200 kreditnih linija, sa velikim javnim dugom, sa velikim sredstvima koja su trebala da se daju u socijalnim kategorijama nije mogla da izdrži.

Nije istina da je životna sredina bila ugašena, ona je u to vreme bila zajedno sa Ministarstvom za građevinu. Znači, to je bio model onih koji su vladali Srbijom. Znači, građevina je zajedno stavljena u isti resurs sa životnom sredinom. Znači, trebalo je sprovesti ekonomske reforme, trebalo je vreme da prođe da jednostavno određene direktive EU sprovedete i donesete, otvorite pregovore sa EU i da se stvore uslovi da bi zaista Ministarstvo za životnu sredinu postojalo. To je, na kraju krajeva, Vlada Aleksandra Vučića predložila i otvorila.

Otvorila se mogućnost da stručni ljudi zaista preuzmu to ministarstvo. Preuzeli ste i kao ministar dosta toga, sada imate mogućnost da sa određenim zakonskim promenama, znači onaj deo koji se odnosi na IPARD fondove, na podsticaj u poljoprivredu, otvorite i za IPA fondove, koji finansiraju praktično i projekte zaštite životne sredine. Da povećate broj projekata, odnosno poljoprivrednih gazdinstava koji će se javiti na konkurs za IPARD, da jednostavno ubacite i povećate i podstaknete veći broj kompanija i gazdinstava koji će ući u prerađivačku industriju i koji će se baviti isključivo proizvodnjom zdrave hrane.

To uopšte nije isplativ posao, odmah da vam kažem. Jer, pre svega, poljoprivredna gazdinstva da bi se bavila proizvodnjom zdrave hrane i onim svim standardima koji se traže preko IPARD-a, podrazumeva subvencije od 100%, ali oni moraju dve godine da pripremaju to zemljište i da sami finansiraju tako nešto da bi došli u tu situaciju da daju te proizvode.

To je ono na čemu je država, na kraju krajeva i Srbija, radila zadnje ove četiri godine krajnje odgovorno. Do dva hektara, znači poljoprivredna gazdinstva koji su se bavili različitom vrstom proizvodnjom poljoprivrednih proizvoda, finansira iz svog fonda, iz Agrarnog fonda, iz budžeta Republike Srbije, preko dva hektara, su to IPARD fondovi. Dokumentacija je jako zahtevna. To je ono na čemu treba svi građani Srbije da znaju i poljoprivredna gazdinstva.

Ali, neke teme koje smo mi otvorili u ovoj raspravi su jako interesantna, pogotovo kada su u pitanju nacionalni parkovi, mini hidroelektrane, genetski modifikovana hrana, energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije. I sad, oni koji su neodgovorni krajnje idu, do krajnje granice onoga što ste vi rekli, a to je da dozvole koje su date za izgradnju mini hidroelektrana treba poništiti, oterati te investitore i postaviti veliko pitanje.

Ja ću samo da vam kažem da struktura dobijanja građevinske dozvole za bilo koje obnovljive izvore energije, pa tako i za mini hidroelektrane je vrlo zahtevna. Od energetske dozvole koju izdaje Ministarstvo energetike do toga da Ministarstvo za zaštitu životne sredine izdaje procenu uticaja na životnu sredinu. I, kao neko ko daje uslov da bi se izdala građevinska dozvola, je takođe obavezan da sprovede javnu raspravu u samim tim lokalnim samoupravama i mesnim zajednicama, da bi se građani složili da se zaista ne ugrožava životna sredina na licu mesta da bi se dobila takva dozvola.

Svi oni koji su zaista dobili te dozvole od ministarstva su kasnije dobili i građevinske dozvole ukoliko su ispunili te uslove. Ako bi želeli da budemo krajnje korektni i otvoreni, ako želite sada da osporite bilo koju dozvolu, pod jedan, moramo prvo da budemo svesni toga da inspekcija mora da uradi određene zapisnike u tome da nije sprovedena do kraja građevinska dozvola prema projektu koji su dobili. Pod dva, ukoliko želimo da zaista te investitore stopiramo u svom poslu koji su, recimo, oni završili, mi moramo da znamo da oni imaju pravo da se obrate sudu za određenu vrstu naknade štete, a samim tim da budžet Srbije mora da izdvoji ta sredstva prema sudskim presudama.

Znači, ukoliko vi želite da stvorite jednu nestabilnu investicionu klimu, onda ćete tako neodgovorno da se ponašate. To traže oni koji, recimo, političke stranke koje nisu za evropske integracije. Ja razumem da oni mogu da budu protiv evropskih integracija, ali ne razumem zašto su protiv investitora koji jednostavno stvaraju novu vrednost i zapošljavaju ljude kroz određenu vrstu investicija u ovu oblast.

Mislim da sta vi tu rekli da možda treba razmotriti o onome što će biti u budućnosti, a ne ono što je prošlost, jer vrlo dobro znate koje su štete što se tiče prošlosti. S druge strane, još nešto ću vam reći, predsednik, gospodin Pahor, predsednik Slovenije, kada je bio gost ovde u parlamentu Srbije i kada su bili ti razgovori na tom parlamentarnom nivou, imao je priliku da kaže da je veliku grešku Slovenija napravila što je odmah zatvorila nacionalne parkove za primer obnovljivih izvora energije, jer je time sprečila dotok realnih investicija, nego se previše oslonila na bankarski sektor u tom trenutku, jer im je odgovaralo, jer su mnogo toga jednostavno teže prošli u tom svom evropskom putu nego što bi imalo šanse da su jednostavno ušli u određenu vrstu dužih pregovora sa EU. Pa, korak po korak primenjivali svoje direktive kako u oblasti energetike tako u oblasti zaštite životne sredine, i da bi ih mnogo manje koštalo uvođenje direktiva preko noći. Tako da, mislim da ono što sada radimo korak po korak, je ispravna strategija kada su u pitanju evropske integracije. Na kraju krajeva, i zahtevno Poglavlje 27.

Dobro je da imamo razvoj obnovljivih izbora energije i energetske efikasnosti i da se država pokazala odgovorna, jer postoje, iako ne postoji na nivou Republike, ali postoje na svim lokalnim samoupravama, fondovi za energetsku efikasnost, znači IPA fondovi mogu da finansiraju direktno lokalne samouprave kroz ove fondove. Zatim, zaštita životne sredine, koja je sada budžetski fond još uvek, znači ima šanse da se puni iz IPA fondova i da samim tim stvaramo uslove da kasnije te tzv. strukturne fondove možemo da koristimo. Mislim da se Srbija ovde ponaša krajnje odgovorno.

Ono što je, za kraj bih još želela da vam kažem da treba razmišljati o tome i pomoći građanima u onome što ste vi pokrenuli, a to je ukidanje plastičnih kesa. Ali, mislim da trebate da naterate trgovinske lance da moraju da nađu adekvatnu zamenu u datom trenutku. To je da se korišćenje papirnatih kesa i cegera zaista uvede supstitucionalno u istom trenutku. Ne može da se desi neka pauza od nekoliko meseci, pa da ljudi to nose u rukama, jer stvarate kontraefekat u javnosti. Reći ću vam da se mnogi građani onda pitaju – a šta ćemo mi, oni ne dozvoljavaju da jednostavno ti naši pravilnici zažive u istom trenutku i onda se stvara jedan odijum u društvu kako, eto, samo to radimo zbog para, a ne zbog toga što zaista želimo da čuvamo, ne samo životnu sredinu, nego i ono što su prirodni resursi za buduća pokolenja.

Imate podršku svih nas da sprovedete određene promene, ali u tim promenama morate da budete decidni i jaki, pogotovo kad je direktna primena tih zakona u svakodnevnom životu. U danu za glasanje naravno da ćemo podržati sve ove zakonske promene. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, Odbor za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava podržao je i dao saglasnost na odluku o davanju saglasnosti na proširenje, kada se odnosi na izmenu Finansijskog plana RFZO za 2018. godinu. I, čuli ste gospodina Lončara da se radi o 500 miliona dinara, pogotovo na stavci, budžetska stavka 25.3. koja se odnosi na lečenje retkih bolesti.

Ali, ono što smo imali prilike i na tom odboru da čujemo, to je da zaista lečenje retkih bolesti, a pogotovo maloletnih lica, odnosno dece, je od 2011. godine do danas doživelo velike transformacije. I kada govorimo o 200 današnje dece koja se leče na osnovu onih kojih je bilo nula lečenja iz budžeta, pokazuje veliku odgovornost Vlade Republike Srbije kroz sve ove godine, da pored ekonomskih reformi, zaista je napravljen sistem po kome postoje finansijska sredstva i kome roditelji čija su deca bolesna treba da se obrate da bi zaista lečenje u inostranstvu bilo plaćeno.

Lečenja su na određeni način kroz davanje sredstava i faktura direktno izvršena ka bolnicama u inostranstvu, što je veoma važno, da se otkloni bilo kakva sumnja na to da se budžetska sredstva troše na ovakav ili ovakav način.

Ali, moram da kažem da RFZO je zaista doživeo veliku transformaciju. Prvo, prilikom svog rada od 2013. godine do danas, pored one digitalizacije u koju smo potpuno ušli, kada su u pitanju uopšte i fakture i plaćanja, uspostavljen je nov sistem funkcionisanja, uspostavljena je šestomesečna kontrola faktura, što znači da se zaista svaki dinar kontroliše kako se troši, ali i da je pojačana kontrola rada, pogotovo kada je u pitanju da se promptno reaguje ukoliko nekoj instituciji van Beograda ili u samom Beogradu su potrebna dodatna sredstva, pogotovo kada je u pitanju lečenje dece i da se to zaista uradi na jedan adekvatan i efikasan način.

Drugo, uspostavljeni su novi fondovi za različite vrste bolesti koje nikada do sada nisu bila definisana budžetom Republike Srbije. To je važno da se kaže upravo zbog građana Srbije koji imaju prilike u javnosti da čuju svakojake kvalifikacije, svakojake priče, koje jednostavno ne stoje.

Na kraju, treba reći da je po prvi put u Republici Srbiji RFZO, uz pomoć određenih finansijskih sredstava vrši nabavku inovativnih lekova najnovijih generacija, što je jako važno, pogotovo što smo imali prilike da od ministra zdravlja čujemo da spektar bolesti koje se danas javljaju se svakim danom povećava i uvećava, pogotovo kako medicina napreduje, tako se nalaze i određeni lekovi.

Mislim da je bitno da kažemo da Srbija ide svojim putem, svetskim putem i da prati sve te inovacije i da nam je to jako važno kada je u pitanju zdravlje ljudi. I ova tema vezana za životnu sredinu, na kraju krajeva, ima velike veze kada je u pitanju zdravlje ljudi zbog čega je i današnji Finansijski plan jedna od tema Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Mislim da je važno da kažemo da smo na Odboru imali pitanja – da li je dovoljno dve milijarde dinara da se podrži zaista lečenje ovolikog broja dece? U ovoj godini za sada je to projektovano ovoliko. Za sledeću godinu imaćemo, naravno, budžet pred poslanicima krajem godine i sigurno da ćemo ta sredstva projektovati na krajnje odgovoran i dobar način, gde možemo u svakom trenutku da zaista izađemo u susret svim roditeljima, sve dece koja se nađu u problemu. Hvala.

Zahvaljujem.

Da ne bi ostali nedorečeni, ne postoji diskreciono pravo Vlade koj eje dato ovim. Pokušaj je svih opozicionih poslanika da stalno ponavljaju kako je to diskreciono pravo 0,3% BDP što će se podeliti kao dodatak uz ovu penziju. To su jednostavno ekonomske mogućnosti budžeta koji u ovom trenutku ima jako dobre rezultate. Mi se nadamo da će u sledećoj godini biti još veći rezultati i da će ta podela tog dodatka biti još veća.

Prema tome, da li će važiti za sve, naravno da će važiti za sve penzionere. Drugo, potpuno je irelevantna činjenica i floskula jedna koja se stalno ovde ponavlja – penzioneri su pošteno zaradili svoju penziju. Izvinite, a ko je nepošteno zaradio svoju penziju? Valjda svaki penzioner koji je stekao pravo da dobije rešenje o penziji je pošteno stekao na osnovu svog rada.

Prema tome, za nas su svi penzioneri isti. Prema njima se krajnje odgovorno ponašamo, iz budžeta na osnovu zakona u budžetskom sistemu dajemo taj dodatak, i ne sme da pređe 11% BDP, tu smo ga definisali, i to je ono što je objašnjenje za stalnu priču opozicije kako mi to sad delimo zarad, ne znam, političkih poena. Nema političkih poena. Mi smo spašavali budžet Srbije i propast ekonomije Srbije kako smo znali i umeli. To što smo imali podršku građana Srbije i svih penzionera, to je zato što se SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, zaista pokazala kao krajnje odgovorna i izašla je krajnje iskreno sa svojom političkom platformom kako to treba uraditi. To nikome od političara do sada nije pošlo za rukom, zato što su se svi bavili sobom, a ne građanima Srbije.

Prema tome, mislim da je ovaj način na koji je izvršen Predlog za izmene i dopune PIO kada je u pitanju povećanje penzija i vraćanje, odnosno ukidanje odluke iz 2014. godine, pokazuje volju Vlade Srbije da postoje mogućnosti da se da penzionerima ono za šta su oni zaista zaslužili u ovom trenutku, da usklade penzije sa povećanjem. Eto, to je pravi odgovor na pitanja da li važi za sve penzionere. Naravno da važi za sve penzionere, i uvek će važiti za sve penzionere. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moj amandman se odnosi na primenu Agende 2030 kada su u pitanju ciljevi održivog razvoja, odnosno zaustavljanje siromaštva, a drugi je koji se odnosi na održivi ekonomski razvoj i rast jedne zemlje i ekonomije, zapošljavanje i dostojanstven rad.

Ono što je važno reći, to je da je premijerka Ana Brnabić zaista na čelu bila jedne subregionalne konferencije koja se odnosi na implementaciju ove agende, s obzirom da Srbija želi zaista da se okrene svetskim tokovima. Rezultat uopšte sprovođenja ekonomskih reformi u proteklih četiri godine pokazuje da je 3. avgusta 2017. godine u izveštaju Di Intelidžens ogranka Fajnenšel Tajmsa rekla da je Srbija svetski lider u privlačenju stranih direktnih grinfild investicija, da su razlozi za to pre svega, pored ekonomskih reformi, smanjenje vremena otvaranja firmi u Srbiji, zatim smanjenje vremena koje se odnosi na dobijanje građevinske dozvole, pristup jedinstvenom tržištu, kao i veliki skok na Duing biznis listi.

I danas smo imali prilike da čujemo da su otvorene nove fabrike, kao što je „Cumtobel“ u Nišu, i da će se sigurno otvarati još novih fabrika od strane nemačkih investitora, ali mi imamo i najave velikih investicija iz Republike Kine. Znamo da je Bor našao svog strateškog partnera koji treba da zaposli, a zaustavi otpuštanje 1.500 radnika, 4.000 u Smederevu, kada je u pitanju Železara Smederevo zaustavljeno je da budu otpušteni i imamo i nova zapošljavanja u Zrenjaninu od 1.000 radnika od strane kineskih investitora. To je pokazatelj, u stvari, kuda Srbija ide, ide ka periodu visokog ekonomskog rasta, što znači samim tim i visoke razlike u rastu BDP, odnosno koje će dati penzionerima sve veće i veće dodatke i povećanja, a to je u interesu svih građana Srbije, kao i samih penzionera. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Možemo da se ne složimo oko toga, ili složimo, na koji način u stvari se donose političke odluke, ali ono što su činjenice to je da ste doneli, kao stranka, pogrešne odluke koje su koštale budžet Republike Srbije i građane jako mnogo.

Ono što treba građane danas da podsetimo i da znaju, to je da je tadašnji premijer, gospodin Cvetković, koji je inače predložen, kao vanstranački kandidat DS, za premijera, a obavljao je funkciju direktora Agencije za privatizaciju Republike Srbije četiri godine pre toga, bio protiv takvih mera, ali, nije bilo političke volje, očito da se čuju i stručni ljudi i da se zaista ta platforma iznese do kraja politička.

To je ono zbog čega ste vi u stvari ste izgubili, ne samo izbore, nego ste izgubili, u stvari poverenje građana Srbije. Zato što ste se kao politička stranka nosili svojim ličnim interesima, a ne državnim. Zbog toga jednostavno je velika razlika između SNS 2012. godine i DS do 2012. godine, zato što i ove stranke kojima sada pričate, su shvatili zašto gospodin Vučić, kao predsednik SNS i Tomislav Nikolić kao predsednik Srbije su rekli i ovim političkim opcijama, koje vi napadate, koje se nisu promenile u smislu kadrova, da jednostavno činjenice govore da moramo da idemo tim putem racionalizacije ekonomskih reformi.

Vi niste imali ni političke snage, ni personalna rešenja koja su mogla da iznesu tu politički platformu, niti ste predlagali građanima Srbije. U tome je velika razlika i zbog toga mislim da nemate prava da na ovaj način uopšte sagledavate stvari, da neki koji se nisu promenili u svom političkom ubeđenju danas, jednostavno učestvuju u političkom životu na potpuno drugi način, ne, oni su shvatili ono što je istina, a to je da je Srbija na jako teškom ekonomskom putu bila do 2012. godine i došla u kolaps. Hvala.

Znači, relativizacija gledišta na to zbog čega je moralo 2014. godine da se umanje penzije da bi se sprovele određene ekonomske reforme, fiskalna konsolidacija, u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama i činjenica da do 2012. godine ste oterali MMF, uspostavili 208 kreditnih linija i zadužili Srbiju do toga da mi moramo to da otplaćujemo danas, sutra i za 10 godina, su jednostavno gledišta o kojima imamo pravo da razgovaramo, svako do poslanika i na koji način vidi svoje političko učešće u vremenu do 2012. godine i posle toga.

Niko ne govori ovde da neko nekom uskraćuje pravo, bilo kako da iznosi određena svoja gledišta, ali jednostavno, zarad istine je potrebno da uvek građanima Srbije dajemo i podsećamo šta se dešavalo tih godina, do 2012. godine i šta su posledice pogrešnih odluka tih godina. Znači, na nama je bio vrlo težak zadatak da jednostavno preokrenemo celu situaciju, kada je u pitanju ekonomija, privredni ambijent, budžet Srbije u smislu toga da zaista imamo sva moguća davanja koja treba da podmire sve učesnike u društvu koji su na budžetu Srbije, a da samim tim uspostavimo sistem funkcionisanja naše privrede da bi naša deca imala budućnost ovde u Srbiji. Hvala.