Zahvaljujem, predsedavajući.

Reklamiram član 107. dostojanstvo Narodne skupštine. Takav ton i razgovor prema ministrima nije baš zabeležen u Skupštini Srbije u skorije vreme i to pokazuje na kom nivou uopšte razgovora može sa ljudima koji predstavljaju opoziciju danas da se razgovara.

Kada se govori o tome da je Srbija izmišljena priča, da je Srbija bila na litici i da je ekonomski trebao da bude proglašen ili bankrot ili da sprovedemo ekonomske reforme sami, onda najbolje treba da čuju i da pročitaju ono što je govori9 njihov sadašnji politički lider Dragan Đilas, koji je u decembru 2014. godine rekao da je Srbija ekonomski na rubu propasti.

Prema tome, slušajte svoje predsednike nove pa ćete čuti gde se Srbija nalazila, a pogledajte rezultate pa vidite gde se Srbija danas nalazi. Niste ni mislili da će ikada doći taj ekonomski rast od 4%, da ćete moći da zaista po nekoj formuli povećavate penzije, već ste to radili ad hok, malo 7%, pa 4%, pa 10% pa je to budžet Srbije koštalo 70 milijardi dinara. E to su vaše ekonomske mere koje ste sprovodili u to vreme. I onda ste ostavili nama da treba da rešavamo te probleme i sve one dugove koje ste ostavili da mi servisiramo i da brinemo, ne samo o penzionerima, nego o svim građanima Srbije. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Gospodin Boško Obradović nas ovde uči ekonomskim parametrima na osnovu kojih mi suštinski treba da urušimo kompletan budžet Srbije, da ako možemo preko 20% budžeta damo za penzije i ako treba i da zadužimo državu za još deset milijardi evra i to nije problem, to je ono što je rađeno do 2012. godine.

Ono što je još opasnije je pokušaj da se sa ocenom Fiskalnog saveta dovede u javnosti slika o tome kako mi ne želimo da primenimo određene formule, a da u stvari imamo para, odnosno imamo više od 4,5% rast i imamo više od 11% rast BDP i da jednostavno mi sad to ne želimo, nego ćemo nekim aktima Vlade suštinski da povećavamo penzije koliko mi to želimo. Prvo, to nije istina, to nigde ne piše da postoje diskreciona prava Vlade i nemojte građane Srbije da obmanjujete sa vašim jeftinim političkim pamfletima. Jer, ono što treba da znaju građani Srbije je da je samo odgovorna ekonomska politika i dovela do situacije da možemo da povećamo penzije i da penzioneri dobiju ono što im sleduje, u zavisnosti od uspeha koje postiže država kroz budžet, kroz suficit koji je u zadnje tri godine napravljen. Znači, nikada do sada Srbija nije prihodovala više nego rashodovala. Tek poslednje tri godine sprovedenim ekonomskim reformama i gospodin Aleksandar Vučić je jedini političar, ne samo na srpskoj sceni, nego i u zemljama regiona i EU koji je izašao i rekao građanima Srbije šta nas čeka ukoliko ne sprovedemo te reforme. To je ono zbog čega su građani Srbije još dva puta na izborima dali podršku gospodinu Vučiću.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre i kolege poslanici, moj amandman se odnosi na skretanje pažnje da posebni osvrt damo na porast medicinskih ustanova, odnosno na broj i sprovođenje plana mreža medicinskih ustanova, koje su definisana strategijom razvoja koje, na kraju krajeva, i Ministarstvo zdravlja sprovodi i to sa sve efikasnijim radom. Prema toj strategiji danas imamo 375 institucija sa ukupnim brojem postelja projektovanih na 38.500 sa brojem od 114.000 zaposlenih u zdravstvu.

Ono što je važno danas da kažemo je da je ova Vlada i ovo ministarstvo pokazalo da zaista propale projekte, koje smo imali prilike, nisu mogli oni da sprovedu koji su započinjali projektna rešenja, ovo ministarstvo, ova Vlada i ovaj ministar su očito sposobni da završe, kao što je KC u Nišu, koji do 2009. godine nije čak ni temelje postavio. Ali je trebao jedan gospodin Vučić da dođe i da preuzme odgovornost zajedno sa SNS, da jednostavno gospodin Lončar kao resorni ministar postavi temelje i izgradi ovakve objekte i opremi na način na koji je struka tražila.

I, to je vrlo važno što danas mi ovde čujemo određena izlaganja poslanika koji stalno sami sebe proklamuju za neke ljude koji treba da kažu nešto kako treba da izgleda u zdravstvu. Pa, valjda se lekari o tome nešto pitaju, valjda oni imaju kao stručni ljudi pravo da kažu u javnosti koji je to model na osnovu čega treba pisati zakone, a oni su svoju reč rekli, ovim zakonom dali svoja rešenja i, prema tome, na nama poslanicima je da zaista branimo stručne predloge koji nama dolaze ovde u vidu zakonskih rešenja.

Ono što je najvažnije reći je da će država ulagati u zdravstvo i da nema ništa važnije od ljudskih života i o tome se vodi gospodin Vučić i Vlada gospođe Brnabić. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Građani Srbije za zdravstvo izdvajaju 10,4% bruto društvenog prihoda, što predstavlja jedan bitan podatak ako uzmemo u obzir da 20% budžeta ide na zdravstvo, ne samo na zdravstvene radnike, institucije, zaposlene, već i na investicije. Zbog toga je za ovakav zakon potreban pun i stabilan budžet. Vlada Srbije je pokazala da su ekonomske reforme i fiskalna konsolidacija bili potreba da bi Srbija išla napred, pa tako i razvoj zdravstva i uopšte ovakvih zakona koje danas imamo na dnevnom redu, ne mogu, ukoliko nemamo jednu ekonomsku stabilnost.

Humanost, plemenitost, solidarnost i dobročinstvo su takođe osnov ovoga zakona, ali danas imamo prilike da čujemo, i treba ponoviti zbog javnosti, da je slobodna volja u stvari osnova ovog zakona koja se odnosi i na pacijente i na porodicu pacijenata, ali i na one koji čekaju transplantaciju organa da bi produžili svoj život.

Ono što je važno reći da je potpuno licemerno od strane opozicionih stranaka, koji su se objedinili u činjenici da se poistovećuje donošenje ovog zakona sa morbidnim ratnim aktivnostima OVK i ANE na Kosovu, koji su se dešavali u ratnim dejstvima koji su predstavljali zaista sunovrat srpske države i to poistovećivanje ide samo u korist marketinga onih koji danas predstavljaju tzv. republiku Kosovo, koji jednostavno vrše pritisak na pregovore u Briselu, kada govorimo o odnosu Beograda i Prištine i jednostavno rade u korist štete Srbije.

Ovim zakonom i izjavom ministra, koji kaže da će na sve uvrede odgovoriti odgovornošću prema ljudskom životu pokazuje zaista potrebu da ovakav zakon usvojimo u parlamentu.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, kolege poslanici, ima tema oko kojih mislim da ne treba uopšte da se delimo kada je u pitanju donošenje zakona ni stranački, ni profesionalno, zato što bolest ne bira ljude, ni po stranačkoj pripadnosti, ni po strukovnoj, ni po klasnoj podeli, već jednostavno to je slika i prilika jednog društva koliko smo sposobni da kao država odgovorimo na izazove, pogotovo kada je u pitanju demografska slika Srbije.

Ne treba da budete lekar da vidite da naša demografska slika Srbije nije dobra. Više umire nego što se rađa i upravo je veličina one političke stranke i koalicije, kada vodi jednu državu, da shvati kako treba odgovoriti na ovakve probleme u društvu.

Od 2014. godine, kada je SNS i gospodin Vučić preuzeo odgovornost za vođenje državom, prvo je trebalo srediti budžet, sprovesti ekonomske reforme da biste imali uslova da jednostavno sprovedete mehanizme uz pomoću kojih ćete demografsku sliku menjati, odnosno dovesti do uslova po kojima će građani Srbije moći da kreiraju stvaraju porodice, da se više dece rađa, ali s druge strane, naći sistemska rešenja po kojima građani Srbije, koji zaista se suočavaju s najtežim bolestima, moći da jednostavno stvore uslove da se leče ovde u Srbiji i da zaista prevaziđu sve teške trenutke u svom životu zajedno sa svojim porodicama.

Mislim da je ministar Lončar odgovorio o ovom izazovu u Srbiji na najbolji mogući način. U trenutku kada je preuzeo vođenje Ministarstvom zdravlja, pre svega su bile ukinute specijalizacije, do 2012. godine u proseku je bilo 550 specijalizacija godišnje, u trenutku kada je preuzeto nije ih više ni bilo od strane države, a oni koji su to hteli morali su da plaćaju iz svog džepa. U tom trenutku Srbija je imala 3.000 nezaposlenih lekara.

Danas se mi borimo da svakog lekara zadržimo u Srbiji i borimo se sa time da specijalizacije godišnje raspisuju konkurs, država od 983 specijalizanata samo za prošlu godinu, to znači da sada u ovom trenutku imate oko 4.000 specijalizanata, koliko sam razumela, koji praktično nisu sproveli kompletnu specijalizaciju. To znači da taj proces je veoma dug, spor, ali predstavlja za nas alarm da ovaj ljudski resurs, kad govorimo o lekarima, medicinskom osoblju, moramo da čuvamo, zato što postoje razvijene države u Evropi koje su jednostavno napravile strategije kako će prihvatiti i asimilovati 30.000 lekara upravo zbog toga što su stare nacije kao što je i Srbija i zbog toga što su ekonomski mnogo sposobnije da prihvate lekare i da stave u svoj zdravstveni sistem u funkciju zbog toga što daju pet puta veće plate.

I, to je problem ne samo zemalja zapadnog Balkana, to je problem i razvijenih evropskih država, da jednostavno svoj lekarski kadar, pa kad govorimo i o medicinskom kadru, znači o medicinskim sestrama i medicinskom osoblju, takođe moramo ljubomorno da čuvamo i da stvorimo uslove kao država da oni rade i da za svoj rad mogu na adekvatan način da žive.

Ono što sam želela da kažem da mojim amandmanom stavim akcenat na medicinske ustanove upravo zbog toga što porast medicinskih ustanova prema rezultatima rada Ministarstva zdravlja danas u 2018. godini jednostavno ne može da se meri sa onim što je bilo do 2012. godine. Kada vidite da mi danas u ovoj oblasti kada je u pitanju transplantacija, pre svega na milion stanovnika imamo 15 donora, a prosek u razvijenim državama je čak 50 na milion stanovnika, onda vidite da smo mi praktično na početku uopšte ovako razvijene medicinske politike u oblasti transplantacije, ali moram vam reći da ono što su alarmantni podaci, to je da recimo za prošlu godinu od strane nekih lekara koji su davali izjave postoji npr. 700 ljudi koji čekaju na transplantaciju bubrega, a 6.000 bolesnika odlaze redovno na dijalizu.

To je jedan od velikih pokazatelja da država zaista razmišlja krajnje odgovorno o tome kako će da rešava ove probleme, da naši ljudi ovu listu čekanja treba smanjiti, ali ako i pogledate koliki su troškovi za bolesnike iz budžeta Srbije, onda ćete videti da recimo za dijalizu jedan bolesnik košta državu 25.000 evra godišnje. A ukoliko imate stabilizovanog pacijenta gde je izvršena transplantacija, to košta državu 5.000 evra godišnje. Znači, pet puta su veći troškovi ukoliko ne rešavate probleme, kao što oni koji su vodili državu do 2012. godine nisu rešavali, pet puta više ste trošili za lečenje jednog pacijenta, a samim tim pokazujete da na krajnje odgovoran način budžet kojim raspolažete za lečenje građana Srbije će dati mogućnost da pet puta više građana će moći da se zaista na adekvatan način leči i rešava svoje zdravstvene probleme.

Kada vidite rezultate koje smo postigli za ovih pet godina kao država i Ministarstvo zdravlja, onda sama statistika pokazuje konkretno da je preko osam milijardi dinara godišnje iz budžeta dato za rekonstrukciju, adaptaciju medicinskih ustanova, da imamo otvoren nov klinički centar, da imamo rezultate koji govore da je stavka u budžetu oko koje najviše svi govorimo, a to je tačka 25. stav 3. upravo Fond za lečenje retkih bolesti, danas čak izdvaja četiri i po milijardi dinara za lečenje ovakvih bolesti, od čega je najveći procenat dece. To govori upravo o odgovornosti Vlade Srbije i Ministarstva zdravlja da jednostavno taj fond se povećava i da je nekako postala rutina i sistemski rešeno ovakvi problemi koji su mučili Republiku Srbiji.

Ono sa čime se susrećemo to je lekarski kadar, a kao što vidite po prvi put Ministarstvo zdravlja i ministar je najboljih 100 studenata sa svih medicinskih fakulteta u Srbiji na određeni način uzeo u zaštitu od strane države tako što ih je pravo sa fakulteta, praktično zaposlio u medicinske ustanove i time poslao jednu veliku poruku, da mi o našoj budućnosti moramo da razmišljamo na krajnje odgovoran način i poslao poruku svim građanima Srbije, da lečenje građana Srbije je u rukama države, jer je stvorima ambijent da ima ko o nama da brine kada budemo stari. LJudski kapital od preko 22 hiljade lekara i preko 50 hiljada lekarskog medicinskog osoblja je nešto što je resurs koji moramo zaista moramo brinemo na krajnje odgovoran način. Mislim da ovaj zakon koji danas imamo u Skupštini u stvari otvara jednu novu stranicu modernizacije zdravstva u Srbiji. Ono što smo imali prilike od naših kolega lekara da čujemo, a to je da humanost i plemenitost su jedne od osobina koje mislim da su do 2012. godine potpuno bile zaboravljene zato što su se mnogi politički faktori bavili sa samim sobom, a nisu se bavili interesima građana Srbije.

Stvorili ste nadu, gospodine ministre. Stvorili ste nadu za bolesne i sigurnost za njihove porodice, da država brine o njima i onoga trenutka kada porodice nisu u mogućnosti, jednostavno da pomognu svojim najmilijima kada su bolesni. Mislim da ste se pokazali kao ozbiljni i odgovorni i vi kao ministar, što ste prepoznali sve one probleme u društvu i zbog toga, kada je nabavljen sajber nož, i kada je nabavljen gama nož, i kada su otvorene nove investicije u pogledu rekonstrukcije zdravstvenih ustanova, i kada ste dva puta više, znači, otvorili mogućnost specijalizacije lekara, i kada jednostavno ste otvorili mogućnost svima da u ovom društvu kažu šta misle o svojoj budućnosti kada je uopšte oblast zdravstva, znači, i sa stanovišta pacijenta i sa stanovišta medicinskog osoblja.

Mislim da ste zaista omogućili da Srbija krene novim koracima svog razvoja, jer ona država koja ne brine o svojim građanima, na potpuno jedan sistematizovani način, kroz određena sistemska zakonska rešenja, nema načina uopšte da razmišlja o tome kako će da se razvija. Zato vam hvala što danas imamo prilike da uopšte razgovaramo o ovakvim zakonima. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moj amandman odnosi se na član 3. za koji smatram da treba dodati i potpuno opravdano da usklađivanje koje se odnosi na Zakon o lokalnoj samoupravi i udruženjima i kada govorimo o evropskim integracijama treba poseban akcenat staviti na Agendu 2030. godine, upravo zbog toga što evropske integracije i uopšte civilno društvo, koje sad aktivnije uključuje u rad lokalnih samouprava, su sastavni deo ove Agende, a naročito u svom 17 cilju, između 17 ciljeva održivog razvoja koji se odnosi na partnerstvo, do ciljeva i učvršćivanje sredstava za sprovođenje globalnog partnerstva za održivi razvoj.

Ono što postižu lokalne samouprave, naši gradovi i opštine, to je pre svega da većom apsorpcijom od strane projekata EU sa lokalnim samoupravama, kada govorimo o projektima koji se realizuju u samim lokalnim samoupravama od strane svih nosioca vlasti, lokalne vlasti, pokazuje suštinu da ono što je potrebno državi Srbiji to je bolji, veći i snažniji razvoj lokalnih privreda, lokalnih aktivnosti, povećava se aktivizam i to se najbolje vidi na primerima kao što je IPARD program. To je inače program EU i evropskih fondova za finansiranje poljoprivrednika, odnosno udruženja poljoprivrednih proizvođača, koji zajedno sa lokalnim samoupravama i svim relevantnim subjektima na lokalnom nivou zaista treba da podignu jedan nivo finansiranja poljoprivrednih i proizvođača i prerađivača. To smo imali prilike za prošlu godinu da je država izdvojila i podršku za razvoj IPARD programa, a sam IPARD dao je 175 miliona bespovratnih sredstava EU.

Zatim, imamo projekte prekogranične saradnje sa Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom, gde zaista gradovi koji se nalaze na pograničnim područjima, kao što su Dimitrovgrad, Bor, Negotin i Subotica, su imali prilike da imaju direktne koristi kao lokalne samouprave od ovih projekata.

Zatim, projekti zaštite životne sredine, koje država Srbija uz pomoć EU i fondova uradila, kao što je deponija Užice, kao što je sistem za upravljanje medicinskim otpadom u Pirotu, zaista pokazuje da ste sa velikim opravdanjem ovakav vid izmena i dopuna stavili u ovaj član 4, zbog toga što nam to daje praktično jedan veliki vetar u leđa da jačamo kapacitete u samim lokalnim samoupravama, ljude koji su sposobni da sprovode projekte EU, a samim tim i država i ministarstva nadležna, koja se bave određenim oblastima, daju svoj puni kapacitet i podršku lokalnim samoupravama za realizaciju ovakvih projekata.

Zaista, Vlada Republike Srbije ima pravo da kaže da se sada nalazimo na jednom putu napretka i da idemo ispred svih zemalja regiona i zapadnog Balkana i da smo zaista najbolji ne samo na osnovu ovih rezultata, nego da nas to nije zaustavilo na tom putu napretka, već da samo ovim rezultatima koje smo do sada postigli možemo da idemo dalje.

Naravno da na tom putu uvek ima određenih prepreka, ali mislim da je jako važno da ovim promenama zakona i ovakvom amandmanu koji sam predložila, zaista nađemo put kojim će Srbija sigurno ići i put kojim se zaista ređe ide zbog toga što, kada imate velike probleme i kada na tom putu rešavanja tih problema, zajedno sa građanima, učestvuju lokalne samouprave, onda imamo razloga da budemo zadovoljni zato što rezultate koje postižemo zaista podržavaju građani Srbije, i ne samo na izborima koji su bili, nego na svakim sledećim izborima, da će SNS prepoznati kao stranku koja zaista ima šanse da uvede Srbiju u EU u najkraćem mogućem roku. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća. Replika.

Vidite, kad treba da se dobije neki konkretan odgovor na prozivke onda ih u sali nema. Znači, SNS nikad neće praviti koalicije sa onima koji ruše državu, koji su budžet Srbije podredili tajkunima, onima koji danas ne mogu ni cenzus da pređu, pa se udružuju sa nekim tajkunima iz prošlosti da bi na izbore ponovo izašli i pokušali da pređu taj cenzus.

S druge strane, kada pričamo o lokalnim samoupravama i o tome šta se dešavalo u Smederevskoj Palanci, ja bih stvarno zamolila gospodina Ružića da pogleda kod ministra finansija kako izgleda devastirati jednu lokalnu samoupravu, i to je bila tema inače sa Kongresom lokalnim samouprava kada su bili gosti ovde Odboru za finansije. Nisu mogli da veruju da može da se desi u jednoj državi da lokalna samouprava napravi minus od četiri milijarde dinara i praktično onemogući budžet Srbije da funkcioniše u odnosu lokalna samouprava – budžet Srbije. Tako da je to slika koju DS šalje svojim biračima i pre četiri godine i sada. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Moj amandman koji se odnosi na član 2, a u stvari je bivši član 11. Zakona o lokalnoj samoupravi upravo govori o proširenju nadležnosti koja je definisana Statutom i moj amandman se odnosio na dodavanje stava koji govori da agenda 2030 bi bilo dobro da postoji u ovakvoj vrsti zakona upravo zbog toga što mi težimo da budemo razvijene lokalne samouprave prema svojim nadležnostima upravo onako kako to rade moderne države. To je definisano ciljevima održivog razvoja broj 10, koji govori o smanjenju nejednakosti, i cilju, broj 11, koji govori o održivim gradovima i zajednicama.

Najinteresantniji deo u stvari ovog člana 2. je budžetiranje i pravo odlučivanja od strane građana Srbije, a to je SNS negde prepoznala i pre donošenja ovog zakona i zbog toga je inicirala određeni projekat, kao što je u gradu Beogradu, „Budžet po meri građana“. To je u stvari ono što kada pogledate sve analize Fiskalnog saveta iz 2015. i 2016. godine govore o tome da problemi koji su se stvarali u lokalnim budžetima su upravo nagomilavanje troškova preko javnih preduzeća, koja su u nadležnosti lokalne samouprave, ali i u lošem budžetiranju, znači koncpetu pravljenja budžeta kada su u pitanju samo donosioci odluka. Mi smo imali prilike da vidimo da je ocena Fiskalnog saveta da su do 2014. godine budžeti bili neodrživi, nekvalifikovani, nekredibilni, a budžeti lokalnih samouprava, javnih preduzeća nagomilani dugovima koji su zahtevali pomoć Vlade Republike Srbije.

Upravo je to Vlada Republike Srbije, gde je SNS sa svojim predsednikom Aleksandrom Vučićem koji je tada bio premijer, videla kako te probleme treba rešavati dovođenjem stranih direktnih investicija, otvaranjem novih radnih mesta, preko 80 fabrika je otvoreno, preko 100 hiljada ljudi zaposleno, ali i kroz javno investiranje, znači iz budžeta Republike Srbije je za projekte i infrastrukture. Time vi u stvari povećavate privredne aktivnosti u opštinama i gradovima gde su dugovanja koja su zatečena bila previše velika. Znači, u Beogradu, govorimo, 1,2 milijarde dinara, u Kragujevcu smo govorili o dugu od četiri milijarde u budžetu, dve milijarde u lokalnim i javnim preduzećima i 12 milijardi prema energetici i delu koji se odnosi na Srbijagas i EPS. Znači, govorimo o dugovanjima u Nišu koji su prevazišli čak trećinu budžeta koji iznosi tri milijarde dinara.

Sve je ovo trebalo sanirati. To nije moglo preko noći da ide i naravno da smo mukotrpnim radom i definisanjem budžeta, u saradnji sa Ministarstvom finansija, morali da saniramo i onakve probleme koji su se stvarali do 2012. godine, kao što je Smederevska Palanka gde smo imali manjak od četiri milijarde dinara i potpuno devastirana javna preduzeća koja nisu jednostavno bila u mogućnosti da reše te probleme.

Mi smo imali sastanak sa Odborom za finansije kongresa lokalnih samouprava ovde ispred Odbora za budžet i finansije Republike Srbije, i njihovo pitanje inače, da li je moguće uopšte uspostaviti održivost budžeta lokalnih samouprava, je objašnjeno upravo davanjem slike ovakvim vođenjem lokalnih samouprava, kao što su oni koji su to radili do 2012. godine, a danas se žale upravo ovom kongresu kako jednoga dana izgubiti vlast i jednoga dana neće moći više na ovaj način da vode lokalne samouprave.

Verujte, međunarodne organizacije su svesne upravo problema koje lokalne samouprave imaju i onih koji su vodili do 2012. godine i vrlo dobro znaju da neće imati partnera nekoga za koga misle da će na sledećim izborima izgubiti vlast, a to su upravo oni koji danas tužakaju tim međunarodnim organizacijama, nas koji uporno popravljamo situaciju ne samo u budžetu, nego i u normalnom funkcionisanju građana tih lokalnih samouprava, jer oni žele da imaju zaista opštine i gradove gde će doći da jednostavno kažu koji su njihovi problemi i da imaju lokalnu vlast koja će im pomoći da te probleme reše. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Mnogo toga smo čuli, a dokazi za tako nešto ne postoje. Najlakše je zalepiti određene etikete ljudima koji radi, ali činjenice kažu da 2012. godine smo imali 128 kreditnih linija sa kamatama od 8,3% komercijalnih, zaduženih od strane budžeta Republike Srbije, a koje su išle preko NBS, tako da onaj javni dug, o kome stalno pričamo, koji je bio 15 milijardi, u stvari, se odnosio na određene kreditne linije koje su se negde čuvale ispod radara, kako bi rekli to ekonomisti, kroz te izveštaje NBS.

Treba biti realan onda i reći da je guverner NBS od 2012. godine do danas se nosila sa problemima koji se odnose na kredite Republike Srbije, ne samo kredite koji su bili sakrivani onih koji su vladali do 2012. godine i oni danas koji žele da napadnu lično guvernerku o izmišljenim nekim aferama, a u stvari žele da pokriju sve one koji su vladali do 2012. godine i da kažu da je, u stvari, to bila ispravna politika, a videli smo i kako su građani to ocenili tada kada su na izborima se opredelili za SNS. Hvala.

Prošle nedelje smo imali prilike da čujemo o rezultatima NBS i sva pitanja koja su bila direktno upućena odnosila su se zaista na rad NBS i onim čime se guverner nosila kao ozbiljna i odgovorna osoba.

Sve uvrede lične prirode jednostavno ovde ne treba da budu predmet ove rasprave, niti ćemo uopšte dozvoliti da na taj način razgovaramo o rezultatima i NBS i Vlade Republike Srbije i uopšte o budžetu Republike Srbije, jer ako hoćete da budete iskreni, krediti su se odnosili na plate i penzije koje je isplaćivala dotadašnja vlast do 2012. godine. Hvala.

Cela rasprava se svela na suštinu o plati guvernera NBS. Ona je bila ista kao i do 2012. godine i definisana je zakonima i pravilnicima. Ukoliko želimo nešto da menjamo u tom pogledu, Skupština je ta na kraju krajeva koja će to promeniti.

Znate šta, po zakonima tako postoji pravo poslanika koji je u penziji da ujedno ima i platu poslaničku, pa kada stavite na vagu i izmerite kolika je odgovornost guvernera NB i kada stavite mogućnosti penzionera koji primaju i penziju i platu narodnih poslanika, onda jednostavno uvek će preteći tamo gde je veća odgovornost. Da li je to bila Jorgovanka ili bilo ko drugi, normalno je da u svakoj državi plata guvernera NB bude definisana propisima i bude uvek iznad ranga narodnih poslanika.

Što se tiče plata premijera i predsednika, naravno da one nisu uopšte u skladu sa nomenklaturom svih primanja i da o tome treba da razgovaramo ovde i to treba da menjamo. Hvala.

Zahvaljujem.

Zbog javnosti treba reći, pre svega, da cena hleba i mleka nije promenjena u proteklih šest godina, da cene na malo praktično se formiraju na osnovu potrošačke korpe, da ono što je trebalo vratiti 2012. godine su veliki dugovi koji su ostali na bilansima banaka, a koji su upravo bili zaduženi na osnovu zaduženja budžeta Republike Srbije, koji nisu prikazani ni kroz javni dug, a bogami, odjednom su se pojavili onoga trenutka kada je trebalo da Republika Srbija otvori aranžman sa MMF, jer je MMM, i sve finansijske institucije su tražile istinu, a ta je istina upravo govorila koliko smo prezaduženi i zaduženi.

Kad pričamo o standardu, onda treba da se ogledamo na osnovu prosečnog ličnog dohotka koji je danas blizu 500 evra, zahvaljujući tome što smo imali ekonomske reforme, fiskalnu konsolidaciju i otvaranje mnogih radnih mesta i preko 80 fabrika. E, to je zasluga ove Vlade.

Naravno, NBS da nije imala koordinaciju sa Ministarstvom finansija, Vladom Republike Srbije, ne bi mogla praktično da izvede ono što je izvela, a to je da sačuva rezerve NBS, jer da je dala sav svoj kapital u privredu, otišao bi na troškove kredita, koji su jednostavno pojeli svoju supstancu, pojeli budućnost naše dece. To ne bi uradio nijedan guverner NBS, pa ni Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, na kraju smo rasprave o kojoj možemo da kažemo da zakone koje ste predložili i koji su bili predmet Vlade Republike Srbije, predmet sednica koje je predložila Narodnoj skupštini imaju podršku svih stranaka u parlamentu. Možda određene pojedinosti se baš i ne slažu, ali očito da ima jedna dobra stvar, a to je da nema suštinskih kritika na temu Zakona o lokalnoj samoupravi, što je jako važno. To znači da je Vlada Srbije prepoznala potrebe lokalnih samouprava i građana tih gradova i opština koji upravo izlaze na izbore i glasaju za te lokalne funkcionere.

Ono što je važno danas reći, na kraju, to je da u raspravi o predlogu predsednika Aleksandra Vučića za guvernera NBS, za novi mandat gospođe Jorgovanke Tabaković, sve one izmišljotine i pokušaji da se lično omalovaži ovaj kandidat jednostavno ne stoje. Jedina istina je u tome da zaista gospođa Tabaković ima troje dobre i obrazovane dece, a sve ostalo joj se stavlja na leđa, upravo zbog toga što je zatekla velike probleme 2012. godine i očito da na jedan uspešan način je uspela da se nosi sa njima i rešava jedan po jedan, jer sada ne bi mogli da razgovaramo o inflaciji koja je bila 12,9%, a sada je 2%, kao sve razvijene evropske zemlje. Ne bi mogli da govorimo o makroekonomskoj stabilnosti, o stabilnosti deviznog kursa, o povećanju deviznih rezervi, o tome da su smanjene kamatne stope kod kredita koji se plasiraju i građanima Srbije, ali i rešavanju spornih kredita koje je država imala i kojima je praktično bio zarobljen kompletan sistem funkcionisanja države Republike Srbije, pa i budžet.

Onda kada se postavljaju pitanja o tome ko štiti uvoznički, odnosno izvoznički lobi, pa činjenica da je udvostručen izvoz Republike Srbije u poslednje četiri godine upravo je razlog zbog čega treba reći da su rezultati Narodne banke i ekonomskih mera koje su sprovedene i fiskalne konsolidacije upravo taj da je zaista naš izvoz dupliran, da su mnoge fabrike otvorene, da je uvoz smanjen. A ta priča da je neko štitio uvoznike uopšte ne stoji. Upravo zbog toga što rezultati pokazuju potpuno suprotno. Rezultati pokazuju da je neko uveo kredite u švajcarcima, da je država prevarila građane pre 2012. godine i zarobila 20.000 korisnika sa ovako nepovoljnim kreditima.

Ono na čemu NBS jedino može da radi, to je da tera banke da reše probleme sa tim građanima. Ono što nije moglo da se reši, ide u sudski spor. Sudski sporovi su ti koji treba da se završe u korist građana Srbije i toga smo svi ovde svesni i to želimo da zaista bude u korist građana koji su podigli ovakve kredite. Kada bi NBS stala u zaštitu tih 20.000 korisnika, morala bi da poništi i one sve ostale kreditne korisnike, da li su u evrima ili u dinarima, jer onda rušite to pravilo. Prema tome, sudovi su ti koji rešavaju sporove između fizičkih i pravnih lica, a ne država, jer ne bi bilo u redu da budžet Republike Srbije jednostavno daje podršku 20.000 građana.

Na kraju, reći ću da će SNS dati podršku izboru guvernera NBS i viceguvernera, sa zadovoljstvom, i svih kandidata za Savet Agencije za borbu protiv korupcije. Hvala.

Replika, predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, imali smo prilike da čujemo izlaganje napuštenog muža koji jednostavno ne može da se pomiri sa nekim da je žena otišla. E, to je tako izgledalo.

Kada koristite uvrede lične prirode, izmišljate priču o milionima, o stanovima, o tome kako je žena radila i bila član Upravnog odbora „Telekoma“, a bila je u stvari član Upravnog odbora „Pošta Srbije“, onda to tako izgleda, kao što je imao prilike gospodin Šešelj 20 minuta da priča o guverneru Narodne banke.

Potpuno je jasno zašto vam je žao što nije u vašim redovima, ali vam to ne daje za pravo da vređate i njeno dostojanstvo i dostojanstvo Narodne skupštine.

Da sam ja na njenom mestu, zaista bih potegla tužbu za uvredu časti. Hvala.

(Vojislav Šešelj: Replika.)