Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Aleksandra Tomić

Aleksandra Tomić

Srpska napredna stranka

Govori

Uvaženi predsedniče, poštovani ministri, kolege poslanici, za moje kolege koje juče možda nisu pratili sednicu Odbora, želim da kažem da su jednoglasno svi prisutni članovi Odbora podržali Predlog budžeta, kao i sve prateće zakone.

Na sednici Odbora po prvi put smo imali jednu širu raspravu. Osim ministra finansija, koji je uvek predlagač budžeta i izmena i dopuna, kada je u pitanju rebalans, uvek je tu i predsednik Fiskalnog saveta, jer po Zakonu o budžetskom sistemu, član 92. govori o tome da na Predlog budžeta ili rebalansa daje svoju ocenu Fiskalni savet kao savetodavno telo Narodne skupštine Republike Srbije.

Ono što uvek imamo kao jednu raspravu, elementi budžeta su tema za svakog od nas kao narodnog poslanika, ali na osnovu izlaganja koje dobijamo i od strane ministra i od strane predsednika Fiskalnog saveta.

Na sednici koja je juče bila po prvi put smo pozvali i guvernerku Narodne Banke Srbije, gospođu Jorgovanku Tabaković, zato što smo smatrali da je jako važno da bi sagledali budžet da učestvuje i neko ko kreira monetarnu politiku Republike Srbije, na kraju krajeva i taj deo koji se odnosi na samu inflaciju i na ovaj priliv stranih direktnih investicija, jako nas je zanimalo, s obzirom da oni imaju najbolju informaciju o tome.

Pozvali smo i predsednika jednog savetodavnog koordinacionog tela koje je Vlada Republike Srbije formirala, koje prati rast BDP po različitim metodologijama koje se usklađuju i sa Evropskom komisijom i sa međunarodnim finansijskim institucijama, to je gospodin Miladin Kovačević. Na toj raspravi smo imali zaista šta da čujemo.

Prvo, dokumenta koja dobijamo koja predstavljaju ocenu Fiskalnog saveta na sve ovo što ste čuli sada u prezentaciji budžeta za sledeću godinu ministra Siniše Malog imali smo prilike da čujemo da ni jedna zemlja u vreme ove pandemije i rešavanja problema koji nas je zadesio u 2020. godini, u sledećoj godini ne povećava plate zato što nije u mogućnosti da poveća, zato što smo očito kao država doneli, na kraju krajeva i parlament je ovde glasao i verifikovao odluke kojima smo blagovremeno doneli mere podrške privredi Srbije.

To je ono zbog čega smo i dobili kao izlaganje ispred Narodne banke Srbije da nije bilo tih mera mi bi po određenim projekcijama se vratili na tri godine unazad pre početka krize i teško da bi mogli uopšte da postignemo visoke stope rasta koje su projektovane za 2020. godinu, od 6%, i teško da bi deficit bio 3% za sledeću godinu i teško da ne bi probili zaduživanje, javni dug da održimo u granicama do 60%, kao što je Mastriht, odnosno zemlje članice EU koje se trude da zadrže taj nivo javnog duga. Međutim, reći ću vam sada, sve te razvijene države imaju mnogo veće stope pada. Znači, one su iznad 6% i ono čime Srbija treba stvarno da se ponosi to je da taj pad privrednih aktivnosti završavamo u ovoj godini svega sa 1%.

Ono što kažete, gospodine ministre, da će u ovoj godini priliv stranih direktnih investicija biti 2,3 milijarde i ta stabilnost i volja investitora da neće odustati od svojih investicija u Srbiji i u sledećoj godini, je u stvari dobar pokazatelj koliko smo mi zaista bili ekonomski dobri u ovoj godini bez obzira na sve izazove koji su nas zaista zadesili, kao i sve države.

Ono što je Fiskalni savet u svojoj oceni naveo, a to je da su javne finansije stabilne, to znači da zaista podržava ovaj deo koji pokazatelje daje ne samo Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije, već i sve međunarodne finansijske institucije, pre svega MMF, dali su u svojoj kritici upravo povećanje plata. Oni smatraju opravdano da su penzije opravdane što rastu, da povećanje plata zdravstvenim radnicima je opravdano, a da svaka druga povećanja koja se odnose i na državne službenike i na pripadnike Vojske Jugoslavije nisu opravdana zato što smatraju da je to veliki rizik, s obzirom da ne znamo da li ćemo imati rast 6%.

Opravdavaju, naravno, povećanja kapitalnih investicija, ali s obzirom da mislim da nisu bili dovoljno informisani, s obzirom da stalno govore o povećanju investicija u oblasti zdravstva, u oblasti zaštite životne sredine, mislim da nisu imali ovu informaciju da u 70 projekata i u osam plus 28, znači ukupno 36 lokalnih samouprava će imati projekte iz oblasti životne sredine i počinju realizaciju od sledeće godine.

Mislim da taj deo odgovara nisu imali kad su pravili ocenu, isto kao što nisu imali informaciju o „Er Srbiji“ koju stalno napadaju, a i neki Đilasovi mediji govore o tome da je nenormalno zaduživanje u „Er Srbiji“ i da u Izveštaju i oceni budžeta se 80 puta pominje „Er Srbija“ kao firma koja je, maltene, u stečaju. Nisu znali o tome da ne transparentnost ne postoji kad je u pitanju ovo javno preduzeće, zato što ugovor postoji na sajtu Ministarstva finansija, zato što svako plaćanje iz budžeta kao podrška se karakteriše kao državna pomoć i takva, kao državna pomoć, mora da bude Evropskoj komisiji dokumentovana da ukoliko toga ne bi bilo da bi proglašen bio stečaj od strane Evropske komisije i ni jedan avion „Er Srbije“ ne bi mogao da poleti.
Dobro, evo završavam. Samo sam htela da izvestim da je na Odboru bila vrlo konstruktivna rasprava i da sva ona pitanja i dileme su otklonjene sa svim učesnicima koji su bili gosti od velikog značaja za sve poslanike koji su učestvovali. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, evo na kraju ove rasprave kada govorimo od strane predstavnika poslaničkih grupa, možemo da kažemo da kada pogledamo budžet, on je, svi kažemo, razvojni, ali kažemo da je socijalno progresivan i makroekonomski uravnotežen.

Kada kažemo da je socijalno progresivan, to onda govori o tome da pored te socijalne odgovornosti koju imamo prema svima u društvu, a to je pogotovo onaj deo kada su plate i penzije u pitanju, moramo da kažemo da u vreme pandemije i u godini koju treba da ostavimo i u koju treba da uđemo, mi u stvari želimo visoke stope rasta upravo da bi minimizirali sve one probleme koje smo imali u ekonomiji danas, izazvane pandemijom koja nije zabeležena do sada u svetu.

Mnoge države će izaći sa ovom godinom sa padom svoje ekonomije od 6%, neke od 12%. Srbija će izaći sa 1% pada, odnosno biće najbolja u Evropi kad posmatrate u stvari rast sam u toku godine, s obzirom da smo imali potpuni pad i zaustavljanje privrednih aktivnosti u vremenu od mesec i po dana, kada smo ne samo mi nego i 27 članica EU, imali praktično proglašen karantin i zaustavljanje svih aktivnosti zbog pandemije Kovid 19.

Znači, budžet za sledeću godinu je napravljen na osnovu određenih pretpostavki. Dve osnovne pretpostavke su da će deficit biti 3% i da će rast biti 6% u sledećoj godini.

Na osnovu toga svi prihodi, koji iznose 1.336 milijardi dinara, koji su 3,5% veći nego ove godine i rashodi koji su 1.514,8 milijardi dinara, koji su za 15% manji nego ove godine gledajući rebalans, daju taj deficit od 3% na 178 milijardi dinara. Šta nam to govori? To nam govori u stvari da ovim deficitom mi pokazujemo da smo sa 8,9% od deficita koji smo usvojili rebalansom pre nešto manje od mesec dana mi spuštamo taj deficit na 3%. To znači da taj rast, koji planiramo od 6%, treba da ide iz realnih investicija koja su u najvećem stepenu u tim kapitalnim investicijama, ali očito i na osnovu priliva stranih, direktnih investicija, jer to smo imali prilike da čujemo da je planiran u stvari priliv stranih direktnih investicija za ovu godinu bio 1,9%.

Juče smo po prvi put čuli, da tom projekcijom, na osnovu realnih pokazatelja Narodna banka je rekla da ćemo izaći 2020. sa prilivom stranih direktnih investicija od 2,3 milijarde evra, što pokazuje suštinski da Srbija ide ka toj ekspanziji i visokim stopama rasta i da je potpuno opravdan preduslov i pretpostavka na osnovu kojih je ovaj budžet skrojen.

Na kraju krajeva to je Fiskalni savet u svojoj oceni kaže da imamo stabilne javne finansije. Oni kažu u svojim kritikama da je to možda suviše neki optimistični scenario. Međutim, na osnovu onih pretpostavki i izlaganja i ministra i guvernera NBS mi vidimo da su potpuno opravdane ove pretpostavke jer rast i razvoj će ići iz povećanog izvoza. Na kraju krajeva mi idemo i povećanu potrošnju na osnovu rasta plata i penzija, pa tako imamo rast plata koji 5% odmah počinje od 1. januara za zdravstvene radnike, 3,5% odnosi se na državne službenike do 1. aprila, od 1. aprila još 1,5%, to znači da će svi imati povećanje od 5%, a od 1. aprila, pored ovih 5%, mi ćemo kao država odobriti i povećanje pripadnicima Vojske Srbije koji će ići u procentu povećanja od 10%, s tim što neće ići linerano, da važi za sve zaposlene odjednom, nego će oni koji imaju najmanje plate imati najveća povećanja, a oni koji imaju najveće plate imati najmanje povećanje. Tako da ćemo pokušati da napravimo jedan balans kao država prema ljudima koji su naše snage bezbednosti, koje imaju svoj posao i koji se nalaze na vrlo odgovornim radnim mestima.

Ono što je važno danas kada pričamo o rastu penzija to je da potpuno imamo poštovanje švajcarske formule, o kojoj smo toliko pričalo, koju su inicirali naravno i Fiskalni savet i Ministarstvo finansija. Znači, ona funkcioniše tek kada stopa rasta u državi prelazi 4%. Sve ispod 4% nema švajcarske formule. To znači da smo mi na krajnje realan način kao država planirali da će te stope rasta sigurno ići preko 4%. Zato nam nije ni jasno zašto Fiskalni savet govori da bi trebalo prognozirati rast od 4%, jer onda u stvari oni se zalažu da nema povećanja penzija, a sa druge strane, u svojoj oceni govore o tome da treba samo povećati penzije i samo povećavati kapitalne investicije.

Znači da negde te njihove projekcije mislim da još uvek ne stoje na onom stanovištu, a to je da mi imamo zaista mogućnost kao društvo, kao privreda da imamo te kapaciteta da zaista napredujemo jako brzo.

Plan Srbija 2025 planiran u decembru 2019. godine još, kada nismo znali uopšte da će se korona pojaviti sa ovako velikim izazovima po ekonomiju, za nas je strateški plan koji očito u budžetu za 2021. godinu je oslikan kroz investicije koje smo imali prilike da čujemo u vrednosti od 330 milijardi, pored onih koje se odnose na putnu infrastrukturu, nastavak Moravskog koridora, nastavak izgradnje puta Preljina – Požega, Niš – Merdare, Ruma – Šabac – Požega, imamo početak jednog važnog projekta, a to je metro u Beogradu koji posle 50 godina sledeće godine će praktično ući u svoju realizaciju. Znači, 50 godina Srbija priča o izgradnji metroa u Beogradu, 50 godina gledamo kao prestonica Srbije kako druge prestonice već odavno imaju metro, kako koriste, kako rasterećuju taj saobraćaj u Beogradu, govorim o zaštiti životne sredine, a jednostavno vi niste imali tu mogućnost do 2012. godine da uopšte započnete ovako strateške projekte zato što su neki razmišljali o tome kako će most na Adi kao strateški projekat koji vredi preko 600 miliona evra preliti u džepove sopstvenih firmi i postati neki bogataši, kao što je to Đilas koji prijavljuje imovinu od 1.625, pa sada 1.725 kvadratnih metara u nekretninama u Beogradu i u Srbiji, i onda dolazite u stvari do zaključka da nije realno obećavati ovakve strateške projekte ukoliko zaista ne radite na njima krajnje odgovorno pre svega kao političari, a onda kasnije i kao menadžeri koji treba da vode grad Beograd.

Ono što se pokazalo je da je potrebna politička odgovornost koju vodi jedna politička stranka i neko ko je na čelu te političke stranke i kada je bio premijer, kao što je Aleksandar Vučić, i sada kada je predsednik Srbije, da pokazuje svakoga dana tu odgovornost za svoju i spoljašnju, ali i unutrašnju politiku.

Ona osnovu te odgovornosti i snage koju smo imali da 2014. godine do 2016. godine sprovedemo ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju na osnovu toga mi u stvari sada možemo da govorimo o ovim rezultatima. Juče smo na Odboru imali prilike da čujemo od guvernerke da ukoliko nisu mere bile donesene u datom trenutku kada je u pitanju podrška privatnom sektoru, u aprilu, maju, junu mesecu ove 2020. godine, mi jednostavno ne bi mogli uopšte da razgovaramo danas o projekcijama od 6% rasta za sledeću godinu, o 3% deficita, da bi se vratili tri godine unazad po ekonomskim rezultatima i da ne bi uopšte mogli danas da pričamo ni o povećanju plata i penzija.

Prema tome, potrebna je zaista politička volja, politička disciplina da ono što obećate građanima Srbije to ispunite. Koliko to košta politiku jedne političke stranke pokazuje se upravo na izborima. Građani su ti koji ocenjuju da li ste ispunili taj plan, da li su zadovoljni sa sprovođenjem tog političkog programa i jednostavno za to vam ili daju podršku ili ne.

Kada govorimo o tome da je rastu zarada, a to je ono što je recimo jedna od kritika kada pričaju o rastu zarada, Fiskalni savet se nikada ne slaže sa time da povećavamo zarade, on se slaže samo da se povećavaju plate i investicije, treba reći i ono što smo imali prilike da čujemo da će sa tim porastom zarada zarade obuhvatati svega 10% BDP, odnosno da će penzije obuhvatati 10,4%, što pokazuje u stvari da i taj rast, koji je projektovan za sledeću godinu, treba da dobije i podršku međunarodnih institucija i on je kao ovakav dat i MMF da sagleda sve mogućnosti. Dobili smo na kraju krajeva saglasnost i za ovakav budžet i za ovakvo povećanje. Znači, taj prostor je iskorišćen za podizanje potrošnje u budućnosti i taj rast zarada, treba reći kao važnu informaciju, da je on u proteklom periodu za privatni sektor išao u duplom iznosu u odnosu na državni.

Znači, rast zarada u privatnom sektoru je iznosio 28,2%, a u državnom sektoru 14%. Prema tome, mislimo da je zaista ovakav predlog plana budžeta napravljen krajnje racionalno, efikasno i efektivno i da će dati pune svoje rezultate u sledećoj godini.

Ono što je važno reći i napomenuti na osnovu dobrog poslovanja javnih preduzeća, koja su pokazala da od 2015. do 2019. godine su imala pozitivne bilanse, a to možete da vidite na osnovu njihovih izveštaja u APR-u, znači 50% od prihoda, odnosno od dobiti svakog javnog preduzeća dužni su da uplaćuju u budžet Republike Srbije.

Znači, nakon izvršene fiskalne konsolidacije i ekonomskih reformi, četiri puta uzastopce mi smo imali suficit u budžetu i tada su javna preduzeća imala pozitivne finansijske izveštaje. To znači da su oni shodno tome imali određena povećanja plata unutar javnog sektora. Zbog toga, u budžetu za sledeću godinu nema povećanja plata kada govorimo o zaposlenima u javnim preduzećima. I to je jedan pokazatelj koliko se vi racionalno ponašate kada je u pitanju povećanje plata u državnom sektoru.

Znači, deficit nam pokazuje stabilnost državne kase. Odgovor ekonomije Srbije je upravo na sve ove izazove koji su nas zadesili u 2020. godini i ovo je u stvari slika i prilika kako će izgledati ekonomija i standard i investicije u sledećoj 2020. godini. Same tabele i brojke ne možemo posmatrati nekako potpuno nezavisno od svakodnevnog života građana Srbije. Mi se borimo za živote svih građana.

Srpska napredna stranka je pokazala da je ta borba svakodnevna, nesebična i mislimo da jednostavno u sledećoj godini ovakav predlog budžeta treba da podržimo u punom svom kapacitetu kao poslanici SNS i kao podrška Vladi koja je pokazala da ovakve rezultate možemo samo ukoliko imamo viziju, misiju, strategiju za sprovođenje ovakvog jednog plana, jer kad kažemo da je ovo naša nova realnost onda podrazumeva i nova znanja i nov naš entuzijazam. Zbog toga ćemo na sednici kada budemo raspravljali o amandmanima i nakon završene rasprave, podržati ovakav Predlog budžeta za 2020. godinu.

Hvala.
Zahvaljujem predsedniče.

Uvaženi predsedniče, kolege poslanici, ovo je jedan od sednica koju nazivamo našom sednicom, odnosno sednicom Skupštine u kojoj raspravljamo teme koje su u nadležnosti rada Skupštine Srbije i ono zbog čega nekim kolegama možda danas po prvi put se sreću sa ovakvom sednicom i ovakvom temom treba reći da su ovo institucije, kao što je Agencija za energetiku, kao što je Komisija za hartije od vrednosti i kao što je Regulatorno telo za elektronske medije su institucije koje su u nadležnosti i potpuno u nadležnosti rada Skupštine Srbije.

Kada kažemo da postoji njihova nezavisnost onda postoji u smislu svoga rada da odgovaraju Skupštini Srbije, znači zakonodavnom telu u Srbiji, a ne izvršnoj vlasti i zbog toga kažemo da su nezavisni u svom radu. S druge strane, ono o čemu mi danas raspravljamo to su finansijski planovi na osnovu kojih oni funkcionišu i u stvari kao da donosimo budžet za te institucije koliko suštinski novca oni mogu da troše i koliko prihoduju.

Država je poverila određene poslove u ovim institucijama. One imaju određene prihode iz različitih vrsta naknada, taksi i na osnovu tih prihoda oni moraju sebi da kreiraju određene rashode. Ukoliko dođe do viška u kasi od prihoda u odnosu na rashode taj višak se uplaćuje u budžet Republike Srbije, a ukoliko dolazi do manjka onda taj manjak mogu da nadomeste iz rezervi iz prethodnih godina ukoliko ima, ukoliko ne, onda se to nadomesti iz budžeta Republike Srbije.

Naravno da, ukoliko dolazi određenih plaćanja iz budžeta Republike Srbije to znači da određeni organi koji upravljaju ovim institucijama nisu na adekvatan način upravljali, nisu prepoznali da su prihodi mnogo manji i treba zaista onda reagovati zajednički sa Ministarstvom finansija. Videćete da na primer novi poverenim poslovima, Komisijama za hartije od vrednosti su dobili nove prihode i time smo im suštinski dali mogućnost da se zaista nezavisno i na određeni način adekvatno finansiraju, prihoduju da imaju i određene rashode koji mogu da izdržavaju i rad samih institucija.

Vrlo je važno reći zašto poverenje postoji u ove institucijama. Zato što ukoliko zaista na određeni način država poveri takvu vrstu poslova da radi u interesu svih građana Srbije, onda za to treba da odgovara Narodnoj skupštini i tu svoju odgovornost naravno kroz finansije planove i saglasnost koju Odbor za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava daje svake godine, u stvari pokazuje koliko se odgovorno ponašala.

Danas na sednici imamo, znači, tri institucije. Govorimo o Agenciji za energetiku Republike Srbije, o REM-u i Komisiji za hartije od vrednosti i ove tri institucije jednostavno su pokazale da sa ovakvim načinom svoga rada mogu zaista da funkcionišu i u uslovima koji su vrlo teški kada govorimo o finansiranju uopšte institucija u vreme pandemije u 2020. godini. Jednostavno pokazuju da u saradnji sa Ministarstvo finansija ta njihova ekonomska stabilnost i finansijska stabilnost je osigurana.

Moram zaista da pohvalim i Sekretarijat Skupštine Srbije i Ministarstvo finansija koje su u zajedničkoj saradnji obezbedili da i suštinski kada pogledate spisak korisnika javnih sredstava ove tri institucije pokazuju tu svoju finansijsku nezavisnost u smislu korišćenja javnih sredstava koje čak i nemaju račune u Upravi za trezor upravo zbog toga što oni imaju svoje prihode i na osnovu tih prihoda imaju svoje rashode.

Kada govorimo o Agenciji za energetiku Republike Srbije poseban položaj, inače ovih institucija ide zavisno od zakona koji smo usvojili ovde u Skupštini Srbije koji su praktično osnivački akti ovih institucija. Tako je Agencija za energetiku institucija koja je osnovana novim Zakonom o energetici koji je usklađujući se sa trećim paketom direktiva EU kroz saradnju sa Energetskom zajednicom u decembru 2015. godine usvojen, a počeo je sa primenom od 1. januara 2016. godine. Ona je inače kao jedna od agencija koja je na osnovu Sporazuma sa Energetskom zajednicom koji je potpisan još 2005. godine osnovana kao regulatorno telo koja se bavi zaista temama vrlo važnim za uopšte energetsku politiku Republike Srbije, znači, sa cenama kada pričamo i o električnoj energiji i cenama gasa i cenama koje se odnose na naftu i naftne derivate.

Ono što je važno reći to je da njeno finansiranje ide kroz nekoliko vidova naplate naknada, a to je pre svega sertifikacija ili licenciranje korisnika na tržištu energenata, zatim imamo regulacione cene. Znači, na predlog Agencije za energetiku Vlada usvaja, a na osnovu procena javnih preduzeća, cenu električne energije i tako je u svim državama i članicama EU, a tako je i u državama koje su članice Zapadnog Balkana, kako nas nazivaju zemlje EU. Znači, taj princip regulatora cena, u stvari, upravo pokazuje taj vid nezavisnosti i regulatori, inače, u regionu i u EU uvek razgovaraju o tim cenama kada je u pitanju električna energija.

Srbija zaista ima, kada pogledate cenu električne energije, ekonomsku cenu, odnosno, što bi rekli, tržišna cena koja je sigurno duplo veća nego koja postoji sada u Srbiji, pokazuje, u stvari, da država zaista brine o svim svojim građanima, pogotovo o socijalnim kategorijama koje nisu ili jesu u mogućnosti da plaćaju ovu cenu električne energije i zbog toga zaista kroz cenu električne energije i cenu gasa možete videti da budžet Republike Srbije, u stvari, zaista drži ovu cenu na svom minimalnom nivou i time pomaže socijalne sve strukture u Republici Srbiji, time što na određeni način zaista na efikasan način projektuje te cene.

Naravno, to rade stručnjaci koji rade u Agenciji, koja inače po svojoj sistematizaciji radnih mesta daje uslov da morate minimum pet do deset godina u ovoj oblasti da radite kao ekspert i, jednostavno, svi ljudi koji su zaposleni u ovoj agenciji se isključivo bave ovom temom sa svog stručnog aspekta.

Što se tiče same politike, kad pričamo o političarima, u Agenciji, u ovim agencijama, i u REM-u i u Komisiji za hartije od vrednosti, nema politike zato što ove teme kojima se bave u svojim nadležnostima u stvari pokazuju stabilnost funkcionisanja jedne države, na kraju krajeva i poverenje države u institucije, ali i građana u same te institucije.

Zato kažem da, kada pričamo o Agenciji za energetiku, na osnovu prihoda koje ima od licenci, od sertifikacionog nadzora određenih korisnika i učesnika na tržištu energenata, to je kao što je EPS, EMS, Srbijagas, Transgas, Transnafta, da bi se vršili sertifikovani nadzor, mora da se prijave Agenciji za energetiku, da dobiju određene sertifikate. Ukoliko ispunjavaju uslove, na osnovu toga uplaćuju određene naknade i takse za to i imaju određene licence i na osnovu tih prihoda Agencija za energetiku projektuje svoj finansijski plan.

Ti prihodi za sledeću 2021. godinu iznose 220.245.434,00 dinara i ti ti prihodi su za 1% veći nego za 2020. godinu, a sam Finansijski plan Agencije je napravljen tako da je uzeto 58% realizacije iz ove godine i uzeta stabilna inflacija koju projektuje NBS.

Kao što vidite, mi u Republici Srbiji zaista imamo stabilne javne finansije. Znači, one nisu u krizi kao kod mnogih država u regionu pa i u Evropskoj uniji, pa i u svetu zbog nadolazeće pandemije, i to je jako važno zato što ovi finansijski planovi nekada se zaista realizuju, do 90%, 95%, a nekada, kad ne možete da ih realizujete, kada su u pitanju ove institucije, videćemo da je to bila Komisija za hartije od vrednosti, onda se rade izmene i dopune plana zato što ako preuzimate određene nadležnosti iz nekih drugih zakona, onda jednostavno morate da menjate svoje planove da se, što bi narod rekao, prostrete onoliko koliko vam je dugačak jorgan.

Prema tome, onoliko koliko prihodujete, toliko možete i da rashodujete i tako se ponašaju odgovorno državne institucije i, zahvaljujući tom ponašanju i toj psihologiji, mi smo 2014. godine ušli i kao SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, u reformu javnih finansija, u sređivanje državnih para, rešavanje gorućih pitanja kada su u pitanju velika dugovanja i mi danas, u stvari, imamo rezultata tog rada. Mi danas emitujemo državne obveznice hartija od vrednosti, zarađujemo, jednostavno, na tom polju državnih obveznica tako što skupe kredite zamenjujemo jeftinim kreditima i time u stvari pravimo prihod za budžet iz koga smo u mogućnosti da finansiramo, kao što vidite, zdravstvo. S druge strane, kao što vidite, veliki deo infrastrukturnih projekata kojim želimo, u stvari, da guramo ekonomski rast, da bi zaustavili pad koji je zadesio sve države ne samo u regionu i Evropi, nego i u svetu.

Kada govorimo o Agenciji za energetiku, treba reći da ovi prihodi u stvari predstavljaju 5% para kada su u pitanju licence, kada su u pitanju regulatorne naknade 88%, a kada su u pitanju ostali prihodi iz ranijih godina, zato što mnoga javna preduzeća nisu u mogućnosti možda da plate regulatorne naknade koje su u određenim obimima i onda to ima i određena dugovanja iz prethodnih godina i to iznosi 5,65% za sledeću godinu i onda imamo, na osnovu tog plana, u stvari projektovane rashode. Naravno, najveći deo se odnosi na plate. Njihovo povećanje plata ni u ovoj, ni u prošloj godini nije pratilo ono povećanje koje je pratilo sve državne institucije upravo zbog toga što smo juče imali prilike da čujemo da njihove plate su projektovane na osnovu i drugih institucija u skladu sa određenim platama koje su karakteristične za sudije Visokog sudstva ili Kasacionog suda ili na određeni način koje su zakonom definisane.

Kada su doneseni takvi zakoni još pre deset godina, cilj je bio u stvari da se stručni ljudi zadrže da rade u ovim agencijama zato što, verujte mi, u javnim preduzećima ovakav profil inženjera imaju mnogo veća primanja. Zatim, energetska zajednica uvek želi da ima jako stručne ljude iz Srbije i te plate koje zaista su im uvek ponuđene kao stručnjacima su mnogo veće i zbog toga je Republika Srbija, i kada je krenula odavno sa projektovanjem ovih plata, želela da u ovoj Agenciji ima stručne ljude koji će imati dovoljno velike plate da ne pomisle uopšte da bi promenile drugi sektor, da bi otišli ili u javna preduzeća ili u međunarodne organizacije.

S tim u vezi, plate su zaista na jednom zavidnom nivou kada govorimo o članovima Saveta. Nisu kao što su nekada bile 2012. godine. Znači, u mnogo su manjem obimu nego što su bile nekada, ali njihova povećanja nisu išla srazmerno povećanjima plata u državnom sektoru. Išle su svega oko 3%. Oni su se uvek usklađivali na osnovu prihoda i na osnovu standarda građana Srbije, da se nalaze u tim obimima koji jednostavno neće mnogo odskakati od drugih državnih organa.

Rekla sam, znači, 78% rashoda su plate, 8,45% je zakup poslovnog prostora. Mi smo kao Odbor pokušali da pomognemo, s obzirom da smo zatekli situaciju da oni plaćaju zakup privatnom preduzeću, da zajedno sa Direkcijom za imovinu im pronađemo prostor koji bi plaćali državi. Jednostavno, u nekoliko navrata smo dobili odgovor da to nije moguće, da nema dovoljno prostora, zato što zaista ima veliki broj zahteva državnih institucija za tim. S druge strane, pokušali smo i preko grada Beograda da zamolimo da, ukoliko postoji određeni prostor u zakupu, se pronađe prostor i za ovu instituciju, ali zaista pismeno smo dobili odgovor da za sada ne postoji rešenje.

Privredna komora takođe je trebala određeni prostor da iseli jedne, da useli druge, međutim do toga nije došlo. Nama je jako žao, jer smatramo da ovih 8,45% od ukupnog budžeta bi jako dobro bilo da ulazi u budžet ili grada ili Republike, ali naravno na njima je i dalje da se bore i da traže, ukoliko zaista postoje državni organi koji bi iznajmljivali ovaj prostor.

Kao što vidimo, rashodi su napisani shodno prihodima i kao takvi oni u toku godine imaju svoju realizaciju. Mislim da do sada nikada nisu prekoračeni ti limiti. Uvek je realizacija bila iznad 90%, što pokazuje u stvari da je odgovorno uvek napravljen taj plan.

Druga institucija kojoj danas treba da damo saglasnost na finansijski plan je Regulatorno telo za elektronske medije za 2021. godinu. U skladu sa Zakonom, član 34, o elektronskim medijima, mi smo imali u prošlom sazivu ako se sećate i izmene i dopune ovog zakona, upravo zbog mnogih situacija koje su se dešavale u ovoj oblasti.

Regulatori vrše finansijski plan i donose na svojim organima koji se naziva Savet regulatora. Ukupni prihodi i rashodi se utvrđuju na osnovu naplate određenih naknada. Ima ih 647 pružalaca medijskih usluga koje su televizorski, radio i kablovski, kao i radio TV program.

Kada pogledate u ovom njihovom izveštaju videćete da je na osnovu svih projekcija lepo dat plan kako je to izgledalo ranijih godina, znači, kako je to izgledalo 2019. godine, kako to izgleda 2020. godine i kakav je plan za 2021. godinu, kako su izgledali prihodi, kako su izgledali rashodi.

Naravno, slučaj je takođe dobar bio za 2019. godinu koji je pokazao da su prihodi bili veći od rashoda u iznosu, da je višak postojao od 23.201.000. Taj višak je uplaćen u budžet Republike Srbije. Procena je da za 2020. godinu, takođe će biti ostvaren višak prihoda u iznosu od 25.531.000. To znači da će to takođe biti uplaćeno u budžet Republike Srbije, a da za projektovani i planirani za sledeću godinu za sada nemaju planirani višak, upravo zbog ovoga što je planirani prihod 313.453.000 i kao takav on jednostavno pokazuje u ovoj tabeli kada govore o učešću procenjenih prihoda za period za 2020. godinu da je naknada za televiziju 249.643.000, za radio 18.426.000, a za kablovsku televiziju 29.711.000.

Zašto ovo govorim? Mi ovde treba da se zapitamo kada pričamo o mnogim temama o prihodima u budžet Republike Srbije, a i u budžet državnih institucija, mnoga pitanja koja nas muče u medijskom prostoru je to ako imate određene televizije koje su registrovane u Luksemburgu na osnovu određenih fondova koje su ih osnovali, kao što je N1 i Nova S, pitanje se postavlja, ako oni plaćaju kroz određene kablovske svoje operatere određene naknade, kolika bi bila uplata državi, odnosno Republici Srbiji da su oni registrovani, kao i svi ostali koji su registrovani u samoj Republici Srbiji? Sigurno da bi ta naknada bila veća, ali bi i način funkcionisanja medijskog prostora bio krajnje pravedniji u tržišnoj utakmici kada pričamo o svim televizijama, o svim radio stanicama.

Nepravedno je da neko svoje prihode ostvaruje u inostranstvu, a da ovde svoje filijale na osnovu emitovanja ne vraća, kako da kažem, ovde gde ostvaruje svoju delatnost. Tu se stvara jedna potpuna neravnopravnost samih zaposlenih kada vi pogledate, koji rade npr. na televizijama kao što su N1 i Nova S, u odnosu na novinare koji rade u svim ostalim domaćim radio i televizijskim stanicama.

Zašto ovo govorim? Zato što ste primetili da je to u stvari dobar način da određeni politički faktori, kao što sebe nazivaju oni koji predvode opoziciju, kao što su Đilas, Jeremić i ostali tzv. „politički lideri“, jednostavno plaćaju negde u inostranstvu na osnovu para koje smo zaradili od prethodnih godina koji su obavljali funkciju do 2012. godine, a čuli smo koje bogatstvo imaju u jučerašnjoj raspravi, plate negde u inostranstvu i ceo taj medijski prostor zauzmu kroz ove televizije i praktično taj novac koriste građani drugih država, a ne građani Republike Srbije.

Zbog toga kažem da je za nas jako interesantno da kada REM uopšte podnosi izveštaje Odboru za kulturu i kažu, jednostavno, koliko novca plaća se Republici Srbiji od svih emitera, a koliko kroz kablovski sistem mnogo manje prihoduje Republika Srbija za sve one koji su registrovani van granica naše države.

Prema tome, vidite da prostor za političku manipulaciju kroz medije je jako širok. Prema tome, kada vama dođu bilo koje međunarodne organizacije i spočitavaju o tome kako ne postoji sloboda medija, kako ne postoji demokratija u ovoj oblasti, jednostavno to nije tačno zato što je to tema na kojoj je najlakše kritikovati one koji vode državu na krajnje odgovoran način. To je model, očito, za sve vlade koje zaista na odgovoran način gledaju da vode krajnje odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku i krajnje odgovorno svoju ekonomsku politiku države, kao što je to Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

Kada dođu određeni eksperti iz ove oblasti, pa i iz EU, prvo kažemo – čekajte, zajedno smo pisali zakone gde je država izašla iz vlasništva kada su u pitanju mediji.

Znači, danas vi imate samo dva državna servisa koja jednostavno se finansiraju iz budžeta. To su AP Vojvodina ima svoje i imate RTS. Znači, svi ostali, ako se sećate, lokalni mediji, lokalne stanice koje su imale, lokalne samouprave ih finansirale, danas toga više nema. Imate projektno finansiranje za određene projekte koje određene lokalne stanice imaju, imate određeni procenat, ali nismo imali u Šapcu primer da su određena javna preduzeća finansirale televiziju Šabac da bi reklamirali gradonačelnika koji je odlazio u međunarodne organizacije van granica Republike Srbije i kritikova svoju državu da ne postoji demokratija i ne postoji, jednostavno, ono što se zove sloboda medija.

Samim tim je kršio sve moguće zakone kada su u pitanju finansije i to će inače sada budžetska inspekcija utvrditi kako su se trošile pare građana Šapca i kako su pokušali preko tzv. „slobode medija“, plaćali pojedince koji su sedeli u Beogradu od novinara i uopšte nisu radili u Šapcu niti su pratili medijske teme u Šapcu, ali su trošili budžet građana Šapca na neke virtuelne medijske projekte, koji su jednostavno služili u funkciji kampanje onih koji danas, koji posle toga nisu ni hteli da izađu na izbore, nego su jednostavno propagirale bojkot, jer nisu mogli čak da pređu taj cenzus od 3% na prethodnim izborima.

Prema tome, vidite da je uopšte funkcionisanje ovakvih institucija jako važno, pokazuje veliku odgovornost pre svega prema svim građanima Srbije i prema svim političkim akterima u društvu i mislim da se ova institucija zaista trudi da svojim funkcionisanjem pokaže svima, ne samo u Republici Srbiji, svim akterima, nego i u Evropskoj komisiji i u Evropskom parlamentu i u onima koji se nalaze i na zapadu i na istoku, da zaista vode jednu odgovornu politiku kada je u pitanju uopšte deo koji se odnosi i na pružaoce medijskih usluga.

Znači, njihov projektovan plan za sledeću godinu je, u smislu naknada, 313 miliona 452 hiljade 940 dinara prihoda. Na osnovu tih prihoda oni projektuju rashode. Naravno, najveći deo ide na zarade, negde oko 250 miliona, zato što imate zaposlene i zato što imate članove Saveta REM-a, koji se, naravno, biraju ovde u Skupštini Srbije, gde Odbor za kulturu vrši izbor i predlaganje plenumu kandidata REM-a, zatim, naknade od članarine Saveta. Naravno, ne samo Agencija za energetiku, već i REM su članovi međunarodnih organizacija i kao takve imaju obavezu da plaćaju određene članarine. Zatim, imaju ugovore o delu koji su projektovani na osnovu odluke Vlade Republike Srbije, kao i investicije koje imaju u ovoj oblasti. To su jednostavno troškovi koji pokazuju da na osnovu prihoda za sledeću godinu oni će imati na osnovna sredstva nekih tri miliona 840 hiljada, a sve ostalo su ovi rashodi o kojima sam govorila.

Prema tome, finansiranje Regulatornog tela za elektronske medije pokazuje da ovako napravljen Finansijski plan zadovoljava sve finansijske standarde i jednostavno pokriva sve ove rashode.

Treća institucija o kojoj danas govorimo je Komisija za hartije od vrednosti. Ona je jednostavno Finansijski plan za 2020. godinu morala da upodobi sa situacijom koja je snašla ne samo ovu instituciju, nego i sve ostale.

Prvo, smanjeni prihodi koji su se pojavili u ovoj godini upravo su zbog toga što je svojim zalaganjem u 2019. godini imala manje prihode u iznosu od 19,14%. Ti manji prihodi u međuvremenu su se našli u raskoraku da su novi zakoni, koje smo mi usvojili u ovoj Skupštini, a to je Zakon o reviziji, Zakon o otvorenim fondovima i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, su dali nove nadležnosti ovoj Komisiji. Davanjem novih nadležnosti jednostavno oni su stekli mogućnost da imaju i nove naknade.

Međutim, u trenutku kada nemate dovoljan deo prihoda i kada trebate da tek počnete da radite neki nov posao i da imate jedan nov sistem prihoda, u tom trenutku vi imate jedan raskorak kada su u pitanju sami prihodi. Samim tim, racionalizacijom troškova su onda kao Komisija, koja odgovara Narodnoj Skupštini Republike Srbije, koja je inače po članu 260. Zakona o tržištu kapitala je dužna da Odboru za finansije preda izmene planova, na kraju krajeva i da funkcionišu i da bude donet i da raspravljamo ovde u plenumu, dolazimo do toga da jednostavno su u 2019. godini imali neto gubitak od 6,8 miliona dinara, ali imali su određenu vrstu rezerve. Iz te rezerve su pokrili, iz ranijih godina, pokrili su taj gubitak, izvršili eksternu reviziju i dobili mišljenje da je u skladu sa svim finansijskim standardima, a da za ovu godinu, u stvari, prihodi koji su bili mnogo veći sada su na nivou 118 miliona 895 hiljada, a da rashodi koji su u iznosu od 117 miliona 441 hiljada, u stvari taj višak od 1,454 miliona u stvari potiče što u ovoj godini kreće naplata upravo za kontrolu kvaliteta revizije i za sektor učesnika na tržištu kapitala imaju veću naplatu.

Tako da novi prihod koji su ostvarili u 2020. godini, na osnovu novih zakonskih rešenja, je 10 miliona 87 hiljada. Samim tim, imaju rashode koji su svedeni na minimum, u smislu toga da najveći deo, takođe, ide za zarade, zatim materijalne troškove, kancelarijsko poslovanje. Ono što je važno reći je da ovaj višak prihoda koji će ostvariti, milion i 454 hiljade, u stvari će biti deo koji će ostaviti, naravno, opet za određenu vrstu rezerve ukoliko dođe do nekih problema kao što su imali u 2019. godini.

Naravno, mi imamo danas na dnevnom redu i odluku o izmenama i dopunama Statuta ove Komisije. Zašto? Zato što smo rekli da imaju članom 31. Zakona o robnim rezervama, Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, o alternativnim i Zakona o reviziji proširene su nadležnosti i to mora da bude definisano Statutom. Poslednji Statut je donesen 22. septembra 2011. godine, kao što vidite, pre devet godina. Znači da je zaista ova Komisija pokazala da se prilagodila na nove načine funkcionisanja tržišta kapitala, prepoznala koje su to mogućnosti da država jednostavno u ovoj oblasti napreduje. Očito je da napreduje čim vidite da je jednostavno brzo odreagovala u smislu kada imate manje prihode vi nalazite nove mogućnosti za nove prihode da biste projektovali na adekvatan način rashode, a da ne biste tražili pare iz budžeta Republike Srbije, kao što je bila teška situacija u 2015. i 2016. godini gde smo iz budžeta morali po 50 miliona da nadomestimo za funkcionisanje ovih institucija, a baš u trenutku kad su jednostavno sve institucije kuburile sa svojim budžetima, kad je ređena finansijska konsolidacija javnih finansija i kad je rađena ekonomska reforma.

Znate, kada počnu da bivaju problemi onda se oni ogledaju kod svih institucija, a kada imate dobre prihode i kada imate dobre rezultate u javnim finansijama, onda očito je to karakteristika u svim institucijama.

Prema tome, mi kao političari donosimo zaista važne odluke. Ovde u Skupštini Srbije donosimo važne zakone, pravimo ambijent da institucije mogu da funkcionišu na kvalitetan način, ali za to je potrebna politička volja. Očito da nije bilo Aleksandra Vučića i SNS 2012. godine, koji su preuzeli odgovornost i zajedno sa SPS krenuli u jedan potpuni politički preokret, u jednu racionalizaciju funkcionisanja javnih finansija i uopšte političkog života u Srbiji, danas ne bi mogli da govorimo o odgovornoj politici Republike Srbije prema našim građanima i u vreme ovakve pandemije gde sve države imaju velike probleme mi smo se pokazali krajnje odgovorni da ćemo najmanje plaćati cenu ove pandemije i u vreme kada smo projektovali Srbiju 2025, veliki investicioni bum sa svojim projektima i to ćemo videti u budžetu za sledeću godinu.

Znači, ne bi toga bilo da zaista se nismo odgovorno ponašali kao država i kao političari prema svojim građanima Srbije. Zato dobijamo podršku svojih građana na izborima i mislim da će tako biti sigurno i u sledećim godinama koje dolaze, zato što razmišljamo o budućnosti Srbije, o budućnosti naše dece. Hvala.
Sada kao ovlašćeni predstavnik SNS, prvo želim da kažem da će SNS podržati i glasati za davanje saglasnosti na ove finansijske planove ove tri važne institucije.

U svom izlaganju kao ovlašćeni predlagač ispred Odbora sam u tom tehničkom smislu objasnila šta je to o čemu smo glasali, kada su u pitanju finansijski planovi, kako funkcionišu ove institucije, ali kada sada kao predstavnici SNS želimo da pričamo uopšte o ovim institucijama i finansijskim planovima, onda možete da vidite da svaka od ovih institucija zaista zavisi od politike koju vodi ne samo SNS, nego uopšte skupštinska većina i stranke koje podržavaju i Aleksandra Vučića i Vladu Republike Srbije.

Zašto je to važno? Zato što očito je promena kvalitativna urađena od 2014. godine, kada smo mnogo toga promenili u Republici Srbiji u oblasti energetike, ako govorimo sa političkog aspekta, za važne strateške projekte koje je Vlada i Aleksandra Vučića kada je bio premijer, a i Vlada Ane Brnabić nastavila da vodi. To su važni strateški projekti po kojima smo mi u stvari ušli u najvažnije projekte kada je u pitanju i gasifikacija uopšte ovog regiona zapadnog Balkana i Evropske unije. Zato što, sećate se, učestvovali smo u projektu tzv. Južni tok i upravo zbog loših odnosa Evropske unije i Ruske Federacije Srbija je bila kolateralna šteta u tim projektima, zato što smo dali svu podršku takvim projektima koji nisu realizovani. Ali nije samo Srbija bila kolateralna šteta. Kolateralna šteta je bila i Bugarska i Mađarska i Austrija, koja je jednostavno odlaganjem takvih projekata došla do toga da međunarodni odnosi i pregovori između Evropske unije i Ruske Federacije su negde zapali u ćorsokak, kada je u pitanju ova energetska politika.

Mi smo se kao mala država na Balkanu uvek nosili interesima svoje države i to je ono što je najvažnije. Kada govorimo i o energetskoj politici, mi se nosimo interesima svoje države, svojih građana Srbije, svog budžeta. Zašto ovo govorim? Zato što smo gledali da zaista uvek imamo dobre odnose i sa članicama državama Evropske unije i sa Evropskom unijom i sa međunarodnim organizacijama koje u ovoj oblasti sarađuju sa i Agencijom za energetiku, kao što je Energetska zajednica, jer ona sarađuje sa svim regulatorima i u regionu i u članicama Evropske unije.

Zato i jesu napravili jedan forum na nivou parlamentaraca koji su nazvali Parlamentarni plenum Energetske zajednice, koji ima pola članova, osam predstavnica Evropskog parlamenta, osam članica zemalja zapadnog Balkana, na kojima smo mi učestvovali u svom radu, moje kolege poslanici, i zajednički prevazilazili mnoge probleme u ovoj oblasti koji su jako teški za članice zemalja zapadnog Balkana i regiona. Zašto? Zato što ono što se nameću kao određene direktive, otvaranje tržišta, veća konkurentnost kada su u pitanju uopšte proizvođači električne energije, proizvođači gasa koji se pojavljuju na tržištu, građani koji treba jednostavno da sklapaju ugovore i da pokrenu to tržište, a da nije isključivo to državna kompanija je jako težak posao, ne samo za Srbiju, već i za sve naše države u komšiluku i to je negde što je Evropska unija već odavno, odavno završila.

Međutim, podizanje nivoa kvaliteta usluga kada je u pitanju pružanje usluga iz oblasti energetike i kada je u pitanju uopšte država članica Evropske unije je negde mnogo lakše kada su u pitanju razvijene države Evropske unije nego kada su u pitanju zemlje zapadnog Balkana. Srbija tu negde prednjači zato što mi zaista, energetski kada gledate, vodimo jednu odgovornu politiku. Naravno, mi imamo i to učešće u obnovljivim izvorima energije, jer Srbija samo sa svojim hidroelektranama, sa Đerdapom i ostalim hidroelektranama imamo učešće od 21,2% u obnovljivim izvorima energije, a negde smo sebi zacrtali nivo, u pregovorima sa Evropskom unijom, da ćemo imati 27%. Mi smo zaista na krajnje odgovoran način ušli u ovaj posao još 2014. godine, baš u teško vreme, kada smo sprovodili ekonomske reforme.

Kao što vidite, nije bilo jednostavno sa političke strane nositi se i sa problemima u budžetu i isplaćivati plate i penzije i isplaćivati sva socijalna davanja, a s druge strane nemati prihode u smislu tih strateških projekata koji su važni i za ovaj region i za Evropsku uniju.

Jednostavno kada ostanete negde na repu tih strateških projekata i ne sprovodite tu politiku zato što veliki, jednostavno nisu doneli određena adekvatna rešenja. Znači, velike države, kao što su članice EU i među njima prednjači Nemačka u pregovorima sa Ruskom Federacijom, mi onda jednostavno smo sačekali neka druga vremena kada, evo i dočekali, da neki projekti koje nazivaju „Turski tok“, mi ga zovemo „Balkanski tok“ zato što prolazi kroz Srbiju, znači, ulazi taj budući tok iz Bugarske u Srbiju, izlazi u Mađarsku i ide dalje prema Austriji i prema drugim državama pokazuje u stvari da treba biti krajnje odgovoran, smeran kada su u pitanju određena dešavanja u međunarodnoj politici i promene i sačekati priliku da jednostavno velike strateške projekte u budućnosti koja nas čekaju učestvujete u njima.

Zašto je bitno učešće u njima? Zato što vi, recimo u pregovorima sa EU u budućnosti, imate mogućnosti da kroz njihove inicijative koje važe za sve države i članice EU i recimo, sada imaju posebne, imamo posebne i odnose s tzv. Višegradskom grupom, znači, četiri države koje takođe energetski imaju interese za određene svoje projekte, nove u budućnosti, Srbija bude uvek tu negde učesnik, jer u budućnosti ukoliko zaista bude realizovala ovakve projekte, pre svega će povećati svoju energetsku stabilnost i bezbednost, a na kraju imaće prihode veće u budžetu i imaće stabilne javne finansije.

Pokazalo se da morate da budete dovoljno mudar političar, kao što je Aleksandar Vučić bio još te 2014. godine, da mnoge odluke koje smo donosili, koje su bile možda teške, pogotovo kad su odnosima sa EU i Rusijom, mi smo tu uvek negde između čekića i nakovnja, morate da budete krajnje odgovorni, prvo prema sebi, a onda i prema svojim parterima i uvek da kažete iskreno ono što mislite, da želite taj evropski put, da želite da sarađujete u toj oblasti, ali da nikada nećete da se odreknete svojih partnera, kao što je Ruska Federacija, koja je u datim trenucima svojim političkim odlukama zaista podržala Srbiju i sada kada su prošli ti teški trenuci jednostavno nećete se odreći nijedne države sa kojom ste imali dobre odnose, pa čak ni Ruske Federacije zato što su možda trenutno u lošim odnosima sa određenim članicama EU, čak i kada su u pitanju, recimo, energetski projekti oko kojih se vodi bitka.

Prema tome, mi danas slušamo i o tom „Severnom toku 2“ za koje Nemačka kao vodeća ekonomska sila EU zainteresovana i mi slušamo o tome da kad-tad će ponovo sesti da razgovara i ta Nemačka i EU sa Rusijom oko takvih projekata. Da li je sada vreme ili će možda doći neko drugo vreme, kao što je došlo vreme za „Balkanski tok“, ali morate da budete mudri u takvim političkim okolnostima.

Aleksandar Vučić je pokazao tu političku mudrost i kada je u pitanju energetska politika i kada je uopšte spoljna i unutrašnja politika Republike Srbije i pokazao da može se nosi sa svim izazovima koje jednostavno u promenama politike dolazi. Kada se nosite sa tako velikim izazovima onda pravite i velike rezultate, jer sve ono što vam je dato da radite sada negde u budućnosti će dati vaš rezultat, da li je to loše, daće loše rezultate, ako je to dobro negde će vam se zaista nagraditi kada je u pitanju vaš rad.

Ono što građani Srbije prepoznaju, prepoznaju jednostavno kada donosite dobre odluke i koje su u njihovom interesu, ne samo da zato glasaju za vas, nego vam daju podršku da donosite teške odluke koje možda u datim trenucima ni ne znaju koliko će biti teški po sve nas, kao na primer što je u pitanju pandemija i kada govorimo o Kovidu-19 i kada govorimo o pandemiji, kad govorimo o svim budžetima i finansijskim planovima u ovoj godini zaista se pokazalo da neke okolnosti jednostavno i odluke koje donosite zahtevaju veliku hrabrost, veliku odgovornost, ali i da mnogo koštaju.

To koštanje, kad pogledate velike razvijene države, recimo EU, danas iznose u ogromnim iznosima. Recimo, jedna Nemačka će se zadužiti 180 milijardi evra da bi pokrila svoje deficite u problemi sa pandemijom Kovid-19. Zašto ovo govorim? Zato što mnoge države će u ovoj godini imati zaista negativne rezultate, minus 12%, minus 8%, minus 6%. Srbija će izaći sa jedan procenat projektovanim padom i to znači da ćemo najmanje pasti kada su u pitanju uopšte privredne aktivnosti. Zahvaljujući tome što su mere koje je Vlada Republike Srbije na adekvatan način zaista u datom trenutku dala na sveobuhvatan način. Znači, pomogla privatni sektor da jednostavno ne padne. Samim tim državni sektor kada su u pitanju naši lekari, naši borci za naše živote i to je ono zbog čega što i u budućnosti ćemo ulagati pre svega u ljude koji jednostavno nam jako mnogo pomažu da ove probleme koji su zadesile sve države rešimo na najbolji mogući način, u smislu da najmanje štete zadesi Srbiju koliko je jednostavno ta šteta za sve ostale.

Zato kada govorimo uopšte o radu ovih institucija, da li je u pitanju energetska politika, da li je u pitanju deo kada su u pitanju pružioci medijskih usluga, odnosno institucija Regulatornog tela za elektronske medije koja postoji upravo da bi regulisala odnose u ovoj oblasti, kao što je Komisija za hartija od vrednosti, u stvari pokazuju odgovornost državnih institucija ali i našu odgovornost prema ovim institucijama i političku našu odgovornost prema građanima Srbije. Zbog te odgovornosti mi danas možemo da kažemo da moramo da se nosimo sa svim izazovima koji nas okružuju ali koji će nas u budućnosti čekati.

Prema tome, danas mi usvajamo finansijske planove ovih institucija koje predstavljaju njihov budžet i kao takav mi imamo nastavak u stvari ove teme od ponedeljka koja će važiti za sve budžetske korisnike. Danas pričamo o ove tri institucije koje su u nadležnosti rada Skupštine Srbije i ove skupštinske većine i zbog toga SNS će podržati ove finansijske planove. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovane kolege poslanici, imali smo prilike da čujemo našeg kolegu Đukanovića. U mnogim stvarima i delovima njegovog izlaganja može da se nađe ono što je u stvari naš problem koji rešavamo iz prošlosti.

Ta teorija o toj četvrtoj grani vlasti u Srbiji, kao sektoru nevladinih organizacija, je jedna izmišljena tema i koja je nametnuta i vladala je ovde do 2012. godine. Naš je zadatak upravo taj bio da svih ovih godina vratimo institucije u nadležnost kojim pripadaju zakonima ove države, da vratimo u nadležnost jednostavno svih građana Srbije, jer Narodna skupština ima nadležnost nad institucijama, a mi smo predstavnici građana.

Prema tome, upravo u tome je suština našeg rada. Najteže ide kad pričamo o REM-u zato što je izbor na način članova Saveta REM-a vrlo kompleksan i ja potpuno razumem vaš gnev zbog čega vi vidite da su ove institucije, da se ponašaju kao određene nevladine organizacije i da na neki način su četvrta grana vlasti.

Ne, to je tema koju je pokušao i Đilas i Jeremić i cela ta ekipa koja danas predstavljaju neku tobože alternativu u političkom životu Srbiju budućnosti, da nam prikažu zajedno sa evropskim parlamentarcima, koji su dolazili ovde, kako je to četvrta grana vlasti. Ne, to su institucije Republike Srbije koje su u nadležnosti rada Skupštine Srbije i koje zajedno sa Vladom Republike Srbije kreiraju politiku u određenim oblastima, da li je to energetika, da li su to hartije od vrednosti, da li je to pitanje korišćenja medijskog prostora. Za to postoji zakon, postoje obaveze koje pružaoci medijskih usluga mora da plaćaju kao naknadu REM-u, da iz tih određenih sredstava idemo u dalje investicije u te oblasti i država je ta koja vodi brigu o tome.

Kada pričamo ko su kontrolori kontrolora u državi, pa Skupština Srbije ima tzv. "kontrolnu ulogu", znači kontroliše rad određenih institucija. Pored toga što ima i nadzornu i kontrolnu ulogu, kad pričamo u odnosu na Vladu Srbije, u odnosu na određena ministarstva, kroz naše odbore. Znači, mi smo u stvari 2012. godine vratili institucije onome kome zaista pripadaju i po Ustavu i po svim važećim zakonima u Republici Srbiji i to je naš cilj da tu borbu i dalje vodimo. Da li je ta borba laka ili teška, kao što vidite, za neke resore je lakša, za neke je teža.

Ako biste vratili Agenciju za energetiku u nadležnost Ministarstva energetike, mom kolegi Đukanoviću, onda bi cena električne energije, treba u stvari ministar da da predlog Vladi, a ne nezavisno telo koje ima isključivo stručnu osnovu kako se jednostavno postavljaju ti ljudi i kako se zapošljavaju, Onda ministarstvo na osnovu odluka javnih preduzeća bi kreiralo direktno cenu električne energije.

Onda bi došli jednostavno u sistem u koji bi izvršna vlast diktirala tu cenu prema potrebama koje bi onda donosile se na osnovu tržišnih principa. To jednostavno nije koncept koji vlada ne samo ovde, nego uopšte u regionu i uopšte u svetu. Zato postoje regulatori, zato postoji jedna Agencija za energetiku koja na osnovu određenih istraživanja iz ekonomske struke i energetske struke, na osnovu predloga javnih preduzeća donosi određene predloge Vladi koja će da usvoji ili neće usvojiti. Ne donosi ministar. Ministri se menjaju, a agencija ima svoje stručnjake koji donose određene odluke na osnovu analiza i ocena stručnih.

Zašto kažem ovo, zašto govorim? Zato što vidite da na primer kad pričamo o energetici, to je nekako lakše bilo menjati u tom smislu ljude jer i tu je bio pokušaj, kako kažete, da se proglasi za nekom četvrtom granom vlasti, da određene međunarodne organizacije vode samo tu agenciju. Mi smo svojim radom nekako to ovde, kao Skupština Srbije, kao nadležni Odbor za privredu i energetiku i kao Odbor za finansije kroz svoje planove mnogo toga promenili, uradili i jednostavno vratili u nadležnost onom kome pripada.

Verujte mi, ocene od strane energetske zajednice nisu baš blagonaklone kakve su bile onda dok su oni vodili tu politiku, dok je Vuk Jeremić sa svojom ekipom vodio i upravljao tom agencijom. Nije ni slučajno što su neki lobisti iz oblasti energetike, kada pričamo o Vuku Jeremiću, finansirali njegovu političku kampanju kad je bio, tobože, kandidat za predsednika Srbije, protivkandidat, jedan od deset protivkandidata Aleksandru Vučiću. Nije slučajno što je dobio osam miliona evra preko nevladine organizacije, od nekih lobista iz oblasti energetike. Vidite kako je to sve povezano.

Zato kažem, jeste teško. Očito da REM ima dosta problema, ali ja mislim da Odbor za kulturu jednostavno vodi računa i o toj kadrovskoj strukturi, a naše je da zaista usvojimo finansijske planove, damo saglasnost njihovu. Jedino tako mi omogućavamo njima da zaista na adekvatan način funkcionišu, rade, jer ono što je budžet Republike Srbije za sve druge institucije, kada govorimo o direktnim budžetskim korisnicima od sledeće nedelje o kojima ćemo raspravljati za sledeću godinu, finansijski planovi za ove institucije kojima Skupština ima ulogu, jednostavno su finansijski planovi o kojima mi danas raspravljamo. Zbog toga mi njih podržavamo.

Tako da se nadam da ćemo u budućnosti i dalje se boriti, kao što vi kažete, da nađemo mehanizme da jednostavno menjamo zakonska rešenja kojima u stvari vraćamo ono što su institucije Republike Srbije, a ne izmišljena neka četvrta grana vlasti gde je zaista bilo pokušaja.

Vi ste potpuno u pravu da do 2012. godine neke nevladine organizacije naprave toliki proboj u okviru tih institucija i da se ponašaju kao neka četvrta grana vlasti. Ona u Srbiji ne postoji, postoji samo Ustav i postoje zakoni Republike Srbije i prema njima ćemo se odnositi onako kako se odnose predstavnici građana Srbije, a to su narodni poslanici. Hvala.
Zahvaljujem se kolegi Đukanoviću što je pokrenuo ovakva pitanja i mislim da u budućnosti svi odbori koji su nadležni za rad ovih institucija treba zaista da uzmu aktivno učešće, pogotovo kada je u pitanju kadrovska politika. To ste jako dobro rekli. Mislim da na tome smo zajednički svi radili od 2012. godine do danas.

Predstavnici nevladinih organizacija kao eksperti, da li mogu da rade u ovim institucijama, moraju da poseduju određena znanja za tako nešto i iskustvo. Znači, to je kada izlazite na konkurs koji oni raspisuju za zapošljavanje unutar tih institucija.

Kada pričamo o sistemu regulatora, uopšte regulatora cena, kad pričamo o energetici, Agencija za energetiku je inače uvek bila član svih radnih grupa kad su u pitanju izmene i dopune Zakona, pogotovo kad je energetika u pitanju, i njihov zadatak i jeste da naprave jednu analizu, stručnu analizu kada ministarstvo i javna preduzeća daju predlog za povećanje cena. Njihovo je, u stvari, da daju obrazloženje, ne ono suvoparno obrazloženje koje kaže u preduzeću nama bi odgovaralo da se ovoliko poveća cena, već da nađu u strukturi cena sa stručnog aspekta za onoliko koliko može da poveća država tu cenu.

Naravno, regulator nikad ne predlaže ono što Vlada neće da usvoji ili ono što ministarstvo neće da predloži. Znači, svi su na zajedničkom zadatku. Znači, ne postoji taj oportunizam, o kome vi govorite, kad govorimo o ovim institucijama i u odnosu na izvršne institucije kao što su ministarstva ili javna preduzeća. Oni su svi na zajedničkom zadatku. Isto kao što REM treba da bude na zajedničkom zadatku sa Ministarstvom kulture i informisanja kada je u pitanju medijski prostor. Isto kao što Komisija za hartije od vrednosti je na zajedničkom zadatku kad su u pitanju i državne obveznice hartijama od vrednosti zajedno sa Narodnom bankom je na svakom predlogu zakona.

Šta hoću da vam kažem? Da nije bilo SNS i Aleksandra Vučić koji je jednostavno potpuno promenio način funkcionisanja ne samo političkog života, već i načina razmišljanja ljudi koji vode i institucije koje su u nadležnosti Narodne skupštine i one koje su u nadležnosti rada Vlade i ministarstava, jednostavno da nisu shvatili da smo mi svi na zajedničkom zadatku da Srbiji bude bolje, toga danas ne bi bilo, ne bi imali rezultate u ovim oblastima.

Da li su oni dovoljno dobri kada je u pitanju REM? Sigurno da nisu. Sigurno da može bolje i sigurno da put do tog boljeg moramo zajednički da tražimo. Izvolite, predložite nadležnim odborima šta treba da rade da bi našli taj bolji put za bolju Srbiju u određenim oblastima, šta je to bolji put da bi dobili i bolji REM, kvalitativno u svom rad, kvantitativno, kadrovski i mislim da će nadležni odbori prihvatiti vaše predloge. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, poštovani poslanici, pa evo i zbog građana Srbije da kažem, možda sam propustila u svom obrazlaganju kada je u pitanju Agencija za energetiku.

Ona je inače drugostepeni organa kada posmatrate prava građana, kada su u pitanju žalbe. Oni rešavaju pitanja žalbe i predstavke iz žalbi kada vi imate problem kao korisnik EDB i recimo imate problema što se tiče određenih priključenja. Prvi stepen žalbe, ukoliko se žalite onoj instituciji kojoj podnosite zahtev za dostavu priključaka , ukoliko ona ćuti ili jednostavno vas odbije, ako je u pitanju EDB onda imate pravo da se kao građanin, korisnik električne mreže i električne energije, da se žalite Agencije za energetiku i ona rešava ta pitanja obzirom da je drugostepeni organ u ovom postupku, rešava zajednički to pitanje. U stvari samim tim, ona zastupa na određeni način i štiti prava svakog korisnika EMS i svakog korisnika električne energije da reši svoje probleme.

Znači, ova agencija ima i taj zadatak, da ne samo je jedan od regulatora cene i ne samo da učestvuje u sertifikaciji svih učesnika na tržištu energenata, već ima zadatak i da pomaže građanima Srbije u određenim postupcima kroz žalbe i predloge, odnosno predmete. Otvara se predmet, vodi se kao jedna vrsta upravnog postupak i taj postupak je da štiti građane Srbije u ostvarenju svojih prava.

Tako da je to veoma važno da znamo ovde, pogotovo kada znamo da mi i kao narodni poslanici takođe primamo građane sa određenim problemima, da znamo gde možemo da ih uputimo kada imaju problem u određenoj oblasti. Za nas je to važno od informacije danas, a mislim da je važno i za građane Srbije, da čuju ovu informaciju da postoje institucije u koje mogu da podnesu žalbu u ovoj oblasti. Hvala.
Uvaženi predsedniče, poštovane kolege poslanici, očito je današnja rasprava upotpunila sliku od jučerašnje o tome kako politička scena Srbije funkcioniše danas u vreme pandemije, virusa korona i u stvari šta je danas važno u medijskom prostoru Srbije i kako treba kao narodni poslanici i predstavnici građana da utičemo i na ljude koji će biti birani ispred ovih institucija, da bi jednostavno mogli da se nose sa određenim promenama koje su Srbiji potrebne.

Potrebne su nam promene upravo kada su u pitanju ove institucije, zato što je očito veliko nerazumevanje šta je to i koji su to izazovi koji se u Srbiji dešavaju i u svetu i šta je to odgovorna politika koju smo imali prilike da vidimo, koju vodi i Vlada Republike Srbije i predsednik Srbije i kakvo je ponašanje učesnika i u medijskom prostoru koji su vlasnici nekog sumnjivog kapitala i van granica ove države i koji zloupotrebljavaju taj status da bi se politički obračunavali sa političkim neistomišljenicima ovde u Srbiji.

Imali smo prilike da čujemo sve poslanike kako imaju svoje viđenje, imali ste prilike da čujete od predlagača ispred Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava da je potrebno da damo saglasnost na njihove finansijske planove. Imali ste prilike da čujete kada govorimo o slobodi medija kako se Srbija odgovorno ponaša na toj temi, kako se ponaša i kada razgovaramo o energetskoj politici, kada razgovaramo o ekonomskoj politici i hartijama od vrednosti i ono što mislim da danas smo u stvari pokazali i sa jučerašnjom raspravom to je da su društvu potrebni dijalozi, potrebno je otvarati određene teme kojima je dugo bio običaj da se guraju pod tepih i da ne možete da razgovarate sa ljudima koji su sebe samoproklamovali za određene veličine, ne samo kada govorimo o određenim profesorima univerziteta zato što je danas jako moderno kritikovati vlast i Aleksandra Vučića, već zato što negde je zabranjeno bilo u društvu imati i različito mišljenje.

Srbija se potpuno promenila po tom pitanju. Jednostavno političku debatu vodi otvoreno, krajnje u sredstvima javnog informisanja, ne samo tzv. njihova sredstva informisanja N1, Nova S, list „Danas“, već i na drugim medijskim kućama, u kojima mi danas imamo uopšte otvaranje ovih pitanja i jednostavno potpunu sliku o tome šta je državna politika Republike Srbije, šta je to patriotizam, šta je naša obaveza prema svojoj državi, prema svojoj otadžbini, šta je to što mi smatramo da su vrednosti kojima treba budućnost Srbije da se nosi kada su u pitanju ne samo javno izgovorena reč, ne samo onaj deo koji se odnosi na pitanje našeg obrazovanja, naše edukacije, našeg prava da kažemo ono što mislimo, a da za to ne budemo osuđeni u javnosti, bez obzira na kojoj poziciji se nalazimo u ovoj državi, da li predstavljamo određene institucije kao što je parlament ili predstavljamo možda određene političke stranke, da li se to određenim građanima dopada ili ne dopada, da ne budemo stavljeni na stub srama zarad ličnog mišljenja, kao što smo to imali prilike da vidimo da se sada dešava sa našim kolegom Atlagićem.

Srbija je slobodna zemlja. Srbija ide putem evropskih integracija, a i u Evropi i u evropskim institucijama je dozvoljeno za javno izgovorenu reč u parlamentima ne odgovarate za to kao verbalni delikt, već imate pravo da iznesete na najbolji mogući način ono što je vaš lični stav.

Prema tome, danas mi u Srbiji imamo potpuno drugačiju političku situaciju nego što je to bilo pre 2012. godine i zbog toga kada pričamo o ovim danas institucijama, o tome da mi podržavamo finansijske planove ovih institucija znači da mi jačamo te institucije.

Sa druge strane, ne može nam niko zabraniti da pričamo o tim institucijama, o njihovom radu na način na koji smatramo da u ovom političkom trenutku nešto ne rade u skladu sa onim što je zakonska obaveza i ono za šta smo iskritikovani da jednostavno se vodimo nekim drugim pravilima, onim pravilima koja su vladala do 2012. godine. Zato smatram da je jako važno što smo juče i danas otvorili mnoga pitanja o kojima ćemo i u budućnosti razgovarati, ali nećemo ćutati i kada REM ćuti o tome da se napadaju deca predsednika Srbije, ni kada se crtaju mete ne samo na predsednika Srbije, nego i na pripadnike iste političke stranke zato što imaju različito mišljenje od pojedinaca koji ne smeju da izađu pred građane Srbije ni sa programom ni na izbore, jer znaju da za to podršku neće dobiti.

Prema tome, Srbija se promenila i Srbija se i dan danas menja bez obzira na ovakve izazove sa kojima se suočava i zbog toga smatramo da je krajnje odgovorno podržati i dati saglasnost na današnje finansijske planove, ali da teme koje otvaramo po pitanju kadrovskih struktura ovih institucija, a uskoro ćemo očito imati predloge Odbora za kulturu kada su pitanju članovi REM-a i dalje ćemo raspravljati krajnje otvoreno i iskreno ovde u Narodnoj skupštini Srbije i niko ne sme da snosi bilo kakvu odgovornost u smislu verbalnog delikta da ne sme da kaže nešto ako se to ne sviđa pojedincima na pojedinim televizijama koje čak nisu ni registrovane u Republici Srbiji. To je ono zbog čega danas smo imali prilike da čujemo različita mišljenja i mladih ljudi i mojih iskusnih kolega i to je ono zbog čega mislim da smo mi ipak dali neku novu vrednost u političkoj debati u Srbiji, ovde u parlamentu bez obzira što nam se spočitava kako nema opozicije zato što nema predstavnika Đilasovih partija, ima nekih drugih predstavnika partija i ima pravo svako od njih da iznese određena svoja mišljenja ovde u plenumu. Tako će to biti sada i uvek zato što građani Srbije biraju ko će da sedi u ovim klupama. S toga u danu za glasanje, a to će biti uskoro, pozivam da ovaj predlog usvojite. Hvala.
Uvaženi predsedniče, poštovani predstavnici institucija o kojima danas raspravljamo izveštaj, kolege poslanici, danas imamo prilike da otvorimo raspravu po mnogim pitanjima koje očito godinu dana nismo imali vremena, jer od prošlog izveštaja do danas se mnogo toga promenilo, osim izbora koje smo imali i promene mnogih zakona koje podrazumevaju rad vaših institucija, očito je da je i ova pandemja učinila da mnogo toga u ovoj Srbiji se promeni, pa i sam način rada kada polazite od svakodnevnog rada vaših institucija.

Ono što smo mi imali prilike na Odboru da čujemo od vas, to je kako ste se kao institucija snašle u vreme pandemije u ovoj godini, odnosno kako je to bilo pre pandemije prošle godine, 2019. godine, a kako je to sada. Imali smo prilike da vidimo koliko se toga promenilo u vašem radu, ali smo mi otvorili i na Odboru neka pitanja za koje smatramo da ćemo u budućnosti imati prilike i kroz određena javna slušanja, a i kroz ovu sednicu da otvorimo, jer očito ono što smo mi usvojili 10. novembra mnogo toga se promenilo u javnosti kada pogledate i politički život i svakodnevni život u Republici Srbiji u odnosu na vaše nadležnosti.

Krenuću od početka. Kada pogledamo Izveštaj koji je podnela Agencija za borbu protiv korupcije za 2019. godinu, vidi se da 2019. godina je bila prilično mirna što se tiče vašeg rada, odnosno vi ste imali tu podršku tom političkom dijalogu, koja je podrazumevala izmene i dopune zakona pred same izbore, a one se odnose upravo na izmene o političkim aktivnostima.

Kada smo govorili o funkcionerskoj kampanji, ali i o načinu na koji uopšte će agencije u budućnosti raditi, s obzirom da smo usvojili izmene i dopune Zakona o radu same Agencije i skupštinsku većinu koja je činila i SNS, naravno sada ima i jedan kontinuitet kada su u pitanju određene reforme u zakonodavstvu, ali treba reći da je dosta toga urađeno kada je u pitanju međunarodna saradnja i Međunarodna organizacija GREKO, koja inače odgovara Savetu Evrope u jednom savetodavnom smislu, koja je od 13 preporuka, za koje smo u Savetu Evrope stalno bili prozivani da, jednostavno, Srbija ne napreduje, ništa ne radi po tom pitanju, sada su ostale samo dve koje se odnose na ustavne promene. Smatram da ste u tom delu, kada pričamo o međunarodnoj saradnji, kao institucija dosta toga uradili i ponovo ste postali, po drugi put, predsedavajući, potpredsednici mreže za borbu protiv korupcije relevantnih institucija kroz međunarodne tokove.

Ono što je za nas važno ovde u parlamentu to je da smo usvojili Zakon o lobiranju, da smo usvojili izmene i dopune Zakona kada govorimo o političkim aktivnostima, da ste otvorili i uredili pitanje rada nevladinih organizacija, pogotovo što ste doneli jednu vrstu pravilnika na koji način se u stvari raspisuju konkursi kada je u pitanju nevladin sektor, ali i onaj deo kada govorite o tome koje mere treba preduzimati kada su u pitanju sami funkcioneri, vidimo da svake godine, jednostavno, podižete lestvicu po ovom pitanju.

Kada pogledamo i vaš rad u smislu podizanja kapaciteta, onda vidimo da je nekada bio mnogo manji broj zaposlenih nego sada, ali ipak, prema sistematizaciji, još uvek niste prešli ni 49% kada govorimo o zapošljavanju u odnosu na sistematizaciju. To znači da vam ti ljudski kapaciteti… Zaista vam treba pomoći i treba da obavite sve te konkurse, iako ste u tri navrata u 2019. godini pokušali da to završite taj posao.

Očito su načini na koje treba neko da konkuriše i sama struka ko treba da se zaposli u toj Agenciji visoko pozicionirani, s tim da negde mi ovde kao poslanici smatramo da mnoge stvari ovde u javnosti negde na određeni način nisu efikasno odrađene.

Zašto to govorim? Zato što, recimo, mi sada 10. novembra smo imali zadnju sednicu, a danas već 1. decembra, mi imamo u javnosti, na osnovu istraživačkog novinarstva, određenu imovinu bivših funkcionera koji prevazilaze naravno mogućnosti da bilo ko zaradi u Srbiji 35 stanova, kao što je to gospodin Đilas ili da se funkcionerskom kampanjom kao pojedinac na predsedničkim izborima na određen način kroz nevladine organizacije dobije osam miliona evra da bi se učestvovalo na izborima, kao što je to pitanje bilo Narodne stranke, odnosno njihovog predsednika Jeremića. Znači, ličnost dobija novac iz inostranstva putem nevladinih organizacija i učestvuje u političkoj kampanji.

Drugo, ličnost koja je do 2012. godine prijavljivala imovinu, kao Dragan Đilas, i imao 1.625 kvadratnih metara u stanovima u Beogradu i u Srbiji sada odjednom mi saznajemo, na osnovu istraživačkog novinarstva, da ima 35 stanova i 1.725 kvadrata nekretnina, koje su u stvari u imovini njegovog brata. To znači da negde očito sistem, ne samo vi kao Agencija, nego i sistem porekla imovine negde do sada nije bio dovoljno efikasan.

Mi nismo donosili, očito, efikasne zakone sa kojima ovakav način krađe građana Srbije koji su se bavili politikom i zloupotrebom službenog položaja nikada nismo u društvu otvorili kao važno pitanje.

Zbog toga smatram da današnju sednicu ćemo otvoriti i potpuno razgoliti ovu temu na jedan potpuno otvoren način u direktnim razgovorima sa građanima Srbije. Za nas je to jako bitno, kao poslanike, zato što nama spočitavaju, verujte mi, mnoge međunarodne organizacije, pa i taj Savet Evrope kad pričamo o borbi protiv korupcije kako mi ne radimo dovoljno, a građani su svesni na svakom koraku da vidimo da postoje takvi ljudi koji su od politike zaradili 35 stanova, 1.725 kvadrata poslovnog, stambenog prostora u Republici Srbiji.

Ja vas pitam – kojim to poslom u današnje vreme morate da se bavite da biste od 2012. godine uvećavali svoju imovinu, a bivši ste političar, a sadašnji ste kao neki opozicioni političar i imate svoju političku stranku sa kojom pretendujete da izlazite na izbore i trčite non-stop u te međunarodne organizacije, tužakate Republiku Srbiju kako je ona nedemokratska, kako ona jednostavno ne štititi ljudska prava? Izvinite, gde su ljudska prava za građane Srbije koji su očito ostali oštećeni u imovinskom smislu da bi neko sebi danas imao 35 stanova novu imovinu?

Prama tome, jako je dobro što ste uzeli i posvetili se izradi novog Registra funkcionera, ali kad govorimo i o bivšim funkcionerima ne treba da zastarevaju slučajevi kao što je Dragan Đilas, kao što je Vuk Jeremić, kao što je Boško Obradović. Znači, ti predmeti moraju da se vode, bez obzira na to što su istekle dve godine od doga kada oni više nisu na funkciji, jer očito ta njihova imovina ostaje njima u vlasništvu, menja se u odnosu na njihove članove porodice, tzv. „povezana lica“ za koja mi do sada, u stvari, nismo ni znali.

Mislim da današnja sednica treba da otvori ta mnoga pitanja na koja vi treba da date određene odgovore koji su bili vaši zakonski mehanizmi, da jednostavno reagujete na određene informacije u javnosti koje smo dobili svi mi kao građani Srbije, ali i na to šta će u budućnosti biti.

Nama je jasno da smo mi menjali Zakon o Agenciji upravo zbog toga da bi poboljšali rad vaš, da bi omogućili u svakom slučaju da možete da reagujete na ovakve stvari koje se dešavaju.

Još ću nešto reći. Očito kako nečija imovina raste, tu vidite da u društvu negde i govor mržnje i pozivi na linč sve više i više rastu. Samim tim znači da mi radimo dobar posao i kao narodni poslanici i Aleksandar Vučić koji vodi SNS i kao predsednik države, zato što očito ovim zakonima negde smo isterali na čistac kako to neko ko je do 2012. godine bio gradonačelnik sada predstavlja jednog od najbogatijih ljudi u Republici Srbiji i predstavlja sebe kao lidera opozicije i kako to da mu država ne može ništa?

Očito da sada mi stvaramo mehanizme sa donošenjem Zakona o poreklu imovine koji sprovodi Poreska uprava, očitom promenom zakona, kada je u pitanju Agencija za borbu protiv korupcije da jednostavno neke stvari moramo da pokrećemo brže i da jednostavno mehanizmi koje imamo moramo da ih koristimo.

Ono što vidimo, a ne samo na osnovu vašeg Izveštaja, nego i na osnovu Komisije za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki, a i kada govorimo o Komisiji za hartije od vrednosti, to je da sudovi negde u procentu rešavanja određenih slučajeva i rešavanja određenih pitanja koja i pokreću nadležne institucije jednostavno ne povećavaju broj svojih predmeta koja rešavaju u korist i institucija i građana Republike Srbije.

To znači da negde još uvek taj odnos sa pravosuđem, u smislu upravnih postupaka, negde još uvek stoji na istom onom nivou kako je stajao i pre. To znači da mnogo toga u javnosti, očito, moramo da pričamo i da govorimo, jer jedino je javnost ta koja negde pokreće stvari koje se odnose na primenu zakona.

Kada pogledate broj presuda kada su u pitanju i zaštita prava ponuđača u postupcima javnih nabavki, a Boga mi i vas kao Agencije za borbu protiv korupcije, onda ćete videti da taj procenat sudskih postupaka, evo i ja sam baš gledala u vašem izveštaju da je mnogo toga obustavljeno kada su u pitanju sudski postupci ili zastarevaju.

To znači da jednostavno u tom delu kada je u pitanju ta zakonska regulativa iz oblasti pravosuđa za uprave postupke, mi moramo negde da podižemo tu lestvicu kao što smo, što se tiče i vaših zakona, radili.

Kada govorimo o Komisiji za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki, onda treba reći da je to jedna specifična komisija koja ima svojih devet članova. Znači, osam članova i jednog predsednika. Ona radi u okviru tri veća po tri člana i svako veće donosi svoje odluke.

S obzirom da često ističu mandati članovima pre vremena, onda dolazimo do toga da ta komisija vrlo često, a izbor naravno članova takođe ide u plenum, dolazimo u situaciju da ona radi obično u krnjem sastavu. Zbog toga se mi uvek trudimo i kao parlament da u datim rokovima poštujemo sve to. Međutim, s obzirom da smo ove godine imali i pandemiju, parlament nije radio i zbog izbora koji su pomereni, tek 10.07. smo imali pun kapacitet rada ove komisije. Znači, izabran je i taj deveti član.

S druge strane, mi sada smo u toku izbora, konkurs je prošao za predsednika i još jednog člana, tako da mogu da kažem da s obzirom na okolnosti koje zaista uvek zadese ovu komisiju kao drugostepeni organ u odnosu na Upravu za javne nabavke koja rešava pitanje žalbi, ova komisija ima zaista dobre rezultate.

Zašto to govorim? Zato što kad pogledate da ona u svojih 312 sednica u jednoj godini za 2019. je donela 1096 odluka, a od toga 873 pokretanja postupaka i da je to 52% predmeta, usvojeni su zahtevi kada su u pitanju ponuđači koji su se žalili, vidimo da je zaista cilj ove komisije da vrši efikasno sprovođenje ovih postupaka i na najbolji mogući način, s obzirom na kadrove koje ima i mogućnosti zakonske koje su u nadležnosti.

Ono što je dobro je što su u 2019. godini bili eksperti Evropske komisije i izvršili su jednu ocenu kvaliteta, kada je u pitanju zaštita ponuđača prava u postupcima javnih nabavki i rekla je da je zaista po pitanju određenih tzv. ranjivih sektora, a to su zdravstvo i građevinarstvo, kada su iz te oblasti u pitanju javne nabavke, Evropska komisija je zaista ocenila visokom ocenom rad ove Komisije. To znači da ona zaista radi svoj posao na jedan visoko-sofisticirani način, s obzirom da je jako teško sa devet ljudi, tri veća, donositi ove odluke, ali da je rok za predmet koji se formira u Komisiji pomeren u roku od godinu dana sa 41 dan na 28. To je u stvari najbolji pokazatelj koliko efikasno ova Komisija radi.

Naravno, da je broj predmeta uvek veliki i da su uvek nezadovoljni ponuđači kada se žale toj Komisiji. Znate, ima dosta i toga da mnogi koji su učesnici u postupcima javnih nabavki, želeći da zaustave svog konkurenta da dobije taj posao, onda se žale Komisiji da bi obustavili taj postupak i da bi na određeni način pokušali da dobije tržišnu utakmicu, kad su u pitanju javne nabavke.

Toga nije bilo do 2012. godine. Ovoliko broj predmeta, ovoliki procenat usvojenih žalbi, nije postojao ovakav način rada. Mislim da smo mi kao i narodni poslanici pomogli u tome jer smo usvajali izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama u nekoliko navrata i te 2019. godine Komisija je učestvovala u izradi ovog zakonskog rešenja zajedno sa Ministarstvom finansija, što smo imali prilike ovde u parlamentu da usvojimo.

Kada govorimo o Komisiji za hartije od vrednosti, uopšte ova Komisija je članom 260. Zakona o tržištu kapitala dužna da svoje izveštaje podnosi Odboru za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i njihov izveštaj se sastoji iz dva dela. Jedan je o poslovanju, a drugi se odnosi na kretanje samog kapitala.

Treba reći da je ova Komisija dobila mnoge nove nadležnosti, jer podsetiću vas, mi smo u parlamentu usvojili nov Zakon o reviziji, zatim nove zakone o otvorenim investicionim fondovima, alternativnim investicionim fondovima i robnim berzama. Naravno, ona učestvuje i u završetku postupka privatizacije promenom Pravilnika o tarifiranju. Samim tim ova Komisija je dobila, dobijanjem novih nadležnosti, potrebu da se kadrovski pojača da bi mogla da radi sve ove poslove koje smo joj zakonom zadali.

Moram reći da je aktivnost koja se odnosi na samu pandemiju Kovid 19, kao i ove druge institucije, i ovu instituciju okrenula je da mora da u cilju završetka posla napravi jedan nov način funkcionisanja, ne samo onlajn, već na određeni način da uspostavi kontakt sa zainteresovanim subjektima na određeni način da bi efikasno funkcionisala.

Ono što bih rekla još je da vrlo važno da je jedna od učesnica u pisanju Zakona sa NBS o digitalnoj imovini i sa Ministarstvom finansija i mislim da ćemo mi u stvari u budućnosti imati potpuno nov način funkcionisanja ove institucije, upravo zbog toga što se mnogi modeli funkcionisanja hartija od vrednosti, kao što vidimo, na tržištu kapitala u svetu menjaju.

Ono što je važno za nas reći to je da je naša država uspela da emitovanjem državnih hartija od vrednosti uspe da one skupe kredite, koji su podizali svi oni koji su vladali do 2012. godine, na čelu sada sa svim onim strankama koje se vodi i gospodin Đilas i Vuk Jeremić i Boško Obradović, očito smo uspeli da zamenimo sa jeftinim tim kreditima, zahvaljujući tome što je Srbija postala investiciono vrlo interesantna država, jer je napravila takav ambijent, izvršila reforme svojih javnih finansija, napravila privredni ambijent i politički ambijent u kome zaista želi svaki investitor da učestvuje.

Na kraju, ono što imamo kao izveštaj jedne nezavisne institucije u nadležnosti je rada Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, a namerno sam ostavila za kraj, je Fiskalni savet zato što je to institucija sa kojom mi vrlo često se sastajemo, ne samo jednom godišnje, kao sa ovim institucijama koje podnose izveštaj, već svaki put kada je u pitanju rebalans budžeta. Sada ćemo imati i budžet. Da najavim da ćemo u ponedeljak imati sednicu Odbora.

Debate se otvaraju na odborima uz pomoć Fiskalnog saveta zato što oni u svojim izveštajima zaista daju ocene po različitim segmentima društva kada su pitanju njihove analize i članom 92. Zakona o budžetskom sistemu Fiskalni savet inače i svoje izveštaje o poslovanje i finansijske planove i sve ono što se odnosi na njihov rad podnosi ovom Odboru.

Ono što je važno reći je da su 10. juna podneli svoj izveštaj o poslovanju i da oni u svom funkcionisanju imaju 17 sistematizovanih mesta. Od toga su 12 državni službenici, pet su članovi Saveta i predsednik. Važno je da su preko svoje tri konferencije imali i svoja tri izveštaja. Pokrenuli su određene teme koje su za nas ovde u parlamentu bile jako interesantne. Prvo zato što kada su govorili u 2019. godini o reformi penzionog sistema prvi su pokrenuli deo koji se odnosi na reformu penzionog sistema i za nas je bilo uvek važno da Srbija ima određene mogućnosti da iz svojih resursa vrši povećanje plata i penzija. Oko povećanja penzija i povećanja plata nismo se uvek slagali, pogotovo što je uvek Fiskalni savet protiv povećanja plata zato što negde to smatraju da treba da bude mnogo manje.

Ono što je bitno je da mi zaista potpuno otvoreno razgovaramo o svim temama, pa čak i o investicijama i načinu na koji treba da raste BDP. S tim u vezi Vlada je napravila jedno Koordinaciono telo koje se bavi rastom BDP i na čelu tog Koordinacionog tela je gospodin Miladin Kovačević. Ono što su u 2019. godini na odborima govorili u vezi povećanja investicija negde su uvek apostrofirali da negde zdravstveni sektor, sektor zaštite životne sredine treba da ide na uštrb ono što su investicije kada je u pitanju građevina i mi smo tu negde kao država, kada pogledate sada investicije, koliko se gradi bolnica, krenuli u izgradnju te infrastrukture, da li je to zbog kovida ili zbog toga što smo prepoznali možda da je to za nas jedan od važnih segmenata u društvu koji treba razvijati, počeli to mnogo ranije nego što je krenula pandemija. Na građanima je da to procene.

Za nas je važno da ćemo u ponedeljak imati jedan odbor na kome smo namerno pozvali pored Fiskalnog saveta i ministarstva i guvernera NBS i predsednika Koordinacionog tela koji se bavi rastom BDP u Republici Srbiji, gospodina Kovačevića, i predsednika Privredne komore, gospodina Čadeža, da jednostavno u malo širem forumu raspravimo mnoge teme koje smo do sada i govorili i govorimo o tome kakav je budžet za 2021. godinu. Svaki od ovih predstavnika će imati šansu da pred nama poslanicima iznese svoje mišljenje.

Stoga smatramo da je vrlo važna uloga Fiskalnog saveta koji će reći, vidimo da se poslali ocenu kada govorimo o budžetu za 2021. godinu, i naravno pozivamo sve predsednike odbora i sve narodne poslanike, u ponedeljak u 11.00 časova u Maloj sali da budu prisutni uz sve epidemiološke mere, da ovaj vid rasprave kada je u pitanju budžet potpuno otvorimo i kažemo šta mislimo.

Fiskalni savet je govorio i o onoj temi o kojoj u društvu moramo kad-tad jednoga dana da pričamo, a to su platni razredi. To su problemi koji nas kao društvo jednostavno u tim platnim razredima mnogo muče, zato što je mnogo teško izjednačiti jednog vozača hitne pomoći sa platom sa vozačem, recimo, u državnim institucijama ili u javnim preduzećima. Za nas to predstavlja problem svih građana i ne samo nas, to je ono zbog čega kad pričamo o platnim razredima, u budućnosti ćemo imati prilike da vodimo zaista ozbiljnu debatu.

Mi smo na osnovu svih ovih izveštaja imali prilike da vidimo kako život u Srbiji ide, i tokom pandemije, kako je on izgledao 2019. godine, pre pandemije, koliko su Vlada Srbije i ovaj parlament uspeli da se nose sa svim problemima u društvu koje nas danas muče i zbog toga smatram da smo kao Odbor zaista prihvatili vaše izveštaje. Naše odluke se odnose da usvajamo vaše izveštaje o radu, jer oni predstavljaju sliku o tome šta ste radili 2019. godine.

Za nas možda neke nevladine organizacije imaju mišljenje da mi kao odbori treba da se bavimo određenim zaključcima u kojima ćemo mi vama da dajemo određene naloge, određena rešenja, da kažemo koji su to rokovi, da bismo kontrolisali najviše izvršnu vlast, ali mislim da je u našoj nadležnosti da mi prihvatimo vaše izveštaje o radu ili ne prihvatimo. Znači, da smo zadovoljni sa radom vaših institucija ili nismo zadovoljni sa radom vaših institucija.

Prema tome, ono što je Odbor doneo kao odluke, mislim da je doneo u skladu sa svojim nadležnostima, u skladu sa onim što narodni poslanici rade, a viđenje nevladinog sektora o tome šta nadležni odbor treba da radi mislim da leži upravo u Poslovniku o radu, u onome što smo dužni kao nadležni odbori Skupštine Srbije da radimo.

Mislim da je i to odgovor na određena izlaganja nekih nevladinih organizacija koje su možda kritikovale rad odbora u tom delu da se mi nismo u svojim zaključcima dovoljno bavili vašim radom. Mislim da smo se zaista na adekvatan način bavili vašim radom i vašim izveštajima i mislim da je danas u stvari trenutak da na današnjoj i sutrašnjoj sednici kažemo šta je to u društvu što građane Srbije muči, i nas kao narodne poslanike, jer mi smo predstavnici građana, i šta je to na vama da u budućnosti u ovoj godini unapredite u odnosu na rad iz 2019. godine. Stoga je predlog Odbora da usvojimo vaš izveštaj. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, javila sam se kao ovlašćeni predlagač Odbora za finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava, zato što smo juče imali sednicu Odbora, na kojoj je ministar izložio predlog ovog drugog rebalansa koji u ovoj godini razmatramo.

Na sednici kada se razmatraju rebalansi budžeta i budžeti za sledeću godinu, pored ministra, koji je predlagač ispred Vlade Republike Srbije, prisustvuje i Fiskalni savet, odnosno predsednik i članovi Fiskalnog saveta, koji daju svoju ocenu na rebalans, odnosno na predlog budžeta. Obično su te sednice jako posećene kada su u pitanju ove teme, zato što Fiskalni savet uvek radi jednu malo dublju analizu, pri kojoj daje neka svoja stanovišta kako vidi određene pozicije u samom rebalansu, ali i kako vidi određena ekonomska okruženja.

Mnogo puta smo mi na sednicama odbora imali različite stavove u odnosu na analize Fiskalnog saveta, pa se tako dešavalo i sada, a to je da, pre svega, profesor Pavle Petrović, uz dužno poštovanje, koji uvek negde pokušava da podiže lestvicu kada je u pitanju ekonomija i finansijska stabilnost Republike Srbije, negde je uvek protiv kada je u pitanju povećanja plata u državnim organima, kada su u pitanju određena davanja, za koja on ne vidi ciljano, odnosno strukturnu promenu, kao što su delovi investiranja u društvu u bilo kom segmentu. Tako je on u svojim ocenama uvek navodio da treba da ulažemo i u zdravstvo i u obrazovanje i u zaštitu životne sredine i u povećanje penzija, ali onaj deo kada kažete da država mora zaista da adekvatno odgovori na pandemiju, i to je davanje ne samo privatnom sektoru kroz minimalne lične dohotke, nego i povećanje plata u državnom sektoru i kada je bila ta mera, socijalna, koja se odnosila na 100 evra svakom građaninu Republike Srbije, onda je vrlo skeptičan i protivi se ovakvim merama.

To je ono što je, u stvari, bila ideja i ministra i članova Odbora, da pokažu da ipak takve mere daju rezultate, bez obzira što negde možda kroz ta ekonomska istraživanja i te brojke, negde oni ne vide rezultate svega toga. Međutim, kada pogledate izveštaje MMF-a, Svetske banke, Evropske komisije, ipak te mere su dale adekvatne rezultate.

Kada danas pogledate, recimo, izlaganje direktorke MMF-a, vodećih ekonomista Amerike, koji traže da država adekvatno reaguje, shvatili su da je kasno reagovano na pandemiju, da je u stvari Srbija jedna mala država koja je sprovela svoje ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju, u datom trenutku reagovala adekvatno, odslušala potrebe građana, privrede, što je najvažnije, baš onda kada smo kao država bili zatvoreni zbog naleta pandemije korone, odnosno Kovida-19 i da je sa takvim merama dala adekvatne rezultate.

Zato mi danas imamo najmanju stopu pada privrednih aktivnosti. Zato ćemo imati i najbolju stopu rasta kada su u pitanju određeni kvartali. Zato spremno dočekujemo sledeću godinu, koja treba da bude godina oporavka za sve države, ali tako i za nas. Zbog toga i ovi grafikoni koji pokazujete i koji su u stvari projekcija svih međunarodnih finansijskih institucija, zaista imaju svoj osnov.

Ono što pokazuje veliku skepsu i Fiskalnog saveta i nekih opozicionih lidera o tome da se Srbija ne nalazi na nekom dobrom putu, u stvari, pokazuje da neki ljudi još uvek žive u prošlosti, ne shvataju šta je potreba društva danas uopšte, zašto je potrebno da sarađujemo i kao privreda i kao društvo na adekvatnom nivou, zašto treba slušati potrebe građana svakodnevno i zašto treba donositi ovakve mere promptno, na određeni način, u saradnji sa svim relevantnim subjektima u društvu.

Zbog toga smo mi juče na sednici Odbora prihvatili ovakav predlog rebalansa budžeta, jer mislimo da je to dobro za sve građane. Hvala.
Uvaženi predsedniče, poštovani ministri, kolege poslanici, nakon prvog rebalansa budžeta koji smo usvojili u prethodnom sazivu Narodne skupštine, koji je u stvari predstavljao 44 uredbe koje je Vlada Republike Srbije 2020. godine morala da usvoji da bi jednostavno država funkcionisala u vreme najveće pandemije, kada je Srbija zaustavila kompletnu ekonomiju i život i kada je zaista država brinula o građanima Srbije na najbolji mogući način, što se pokazalo sada kao jedna od pravilnih odluka, pokazala je da u stvari su mere koje su potpadale pod onaj deo, kad kažem onaj ne samo zdravstvenih mera, nego odluka da se donesu određene ekonomske mere u vreme kada niko nije reagovao, gde su sve zemlje bile u šoku zbog toga što se dešava i nisu odgovorile na adekvatan način, Vlada Republike Srbije je zaista odgovorila promptno.

U decembru mesecu, podsetiću vas, kada je usvojen i budžet Republike Srbije za 2020. godinu i kada je napravljen plan „SRBIJA 2025“ mi smo doneli određene odluke da zaista krenemo punom snagom u razvoj Republike Srbije, u infrastrukturne projekte, u sve lokalne samouprave, do svakog građanina da bi upravo dostigli te ciljeve koje smo rekli – prosečna plata 900 evra, prosečna penzija 440 evra.

Mislili smo na standard građana Srbije, mislili smo na razvoj. Mislili smo i na obrazovanje i na zdravstvo, mislili smo i na zaštitu životne sredine, ali onda je jednostavno došlo do razvoja pandemije, odnosno virusa Kovida-19, koji je bio nepoznat za sve zemlje sveta. To se sada pokazalo da je to bila nepoznanica i za EU i za Kinu i za Ameriku i za Rusiju. Svi smo počeli da se bavimo zdravljem ljudi i kako organizovati društvo da možete na adekvatan način da odgovorite ovakvom jednom stanju koje je zadesilo sve države.

Kada ljudi oboljevaju od do sada nezapamćenih virusa, kada jednostavno zdravstveni sistemi nisu mogli da odgovore na adekvatan način, kad pored broja zaraženih prvo niste imali ni mogućnosti da vidite koliki je broj ljudi, u stvari, i od čega sve boluju građani vaše države, mi smo odreagovali zaista zahvaljujući odgovornoj spoljnoj i unutrašnjoj politici Republike Srbije, predsedniku Vučiću, koji je, zaista, prihvatio odluke Kriznog štaba, koji su činili svi lekari u ovoj državi koji znaju da se nose sa ovakvim teškim temama u društvu i prihvatio na sebe najveći deo odgovornosti za tako nešto.

Prvim rebalansom budžeta, koji je usvojen 25. aprila 2020. godine, smo u stvari obezbedili da 183.000 preduzeća, koja su iz privatnog sektora podneli zahteve da su zainteresovani da im država pomogne sa minimalnim ličnim dohotkom u naredna tri meseca, su pokazali u stvari da država ima snage i mogućnosti da se brine o njima. To je jedan bio pozitivan glas, kojim je trebalo, u stvari, da svim građanima Srbije pošaljemo poruku i optimizam da je država preuzela na sebe veliki deo odgovornosti za sve ono što se dešava kao posledica pandemije u ekonomiji jedne države i da samim tim kroz tu podršku želi da smanji sve negativne efekte koji su nas zadesili.

Tim prvim rebalansom, podsetiću vas, smo odobrili i ovde u parlamentu verifikovali taj prvi rebalans, 1,3 milijarde evra viška od onoga što smo planirali krajem 2019. godine za 2020 godinu. U tih 1,3 milijarde, 933 miliona su u stvari deo ekonomskih mera, upravo koje su se odnosile i na jednokratnu pomoć najugroženijim socijalnim kategorijama i penzionerima, i onaj deo koji se odnosi na povećanje plata zdravstvenim radnicima i na taj deo koji smo rekli, koji su minimalni lični dohoci, koje je država dala kao podršku privrednim subjektima koji nisu mogli da se nose jednostavno sa ekonomski teškim posledicama, jer nisu radili mesec i po dana.

Kada smo došli do toga da smo 12,5% BDP-a, odnosno 5,8 milijardi evra utrošili da bi zaustavili ekonomski pad Srbije, danas kada se nastavio život posle završetka tog vanrednog stanja, videli smo da je ekonomija zaista jednim punim zamahom krenula, tako da smo mi u trećem kvartalu doživeli jako velike stope rasta unutar ove 2020. godine, što je pokazalo, u stvari, da je naša ekonomija, zaista, tzv, kako ekonomisti kažu, žilava. To znači da sektori kao što su poljoprivreda, kao što su energetika, kao što su saobraćaj, su negde sa tim svojim privrednim aktivnostima, kao što je naravno i sama proizvodnja, koja je nastavila da radi, pokazala da je sposobna da očuva mnoga radna mesta. Naravno, bez podrške države to ne bi bilo moguće.

Danas vidimo, u stvari, imamo priznanje svih međunarodnih finansijskih organizacija, da mere koje je Republika Srbija donela su bile efikasne, dobro ciljane i sveobuhvatne. Znači, ova tri prideva, koje nam stalno daju za našu ekonomiju u ovoj godini, pokazuju suštinski da smo zaista na krajnje odgovoran i adekvatan način odgovorili svim napadima koje nam je pandemija zadala.

Danas kada imamo drugi rebalans, pokazujemo da je, u stvari, ovo rezultat upravo tih mera koje je Republika Srbija i Vlada u prethodnom mandatu, a i parlament u prethodnom mandatu koji je doneo, su pokazali da su bili jako dobri, da smo, pre svega, danas kada pričamo o ovom drugom rebalansu, imamo tu podlogu za dobro do sada vođenu ekonomsku politiku u vreme pandemije Kovida-19. Zatim, Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije zaista zahteve svih građana Srbije je negde pokušala da kroz ovaj drugi rebalans valorizuje i ono što je najbitnije, da mi imamo formiranje nove Vlade sa tačno definisanim novim ovlašćenjima, odnosno novim ministarstvima.

Znači, rebalans se inače radi i kada se glasa nova Vlada koja ima nova ministarstva, jer je potrebno definisati određene finansijske pozicije za nova ministarstva, ali i ova nova ministarstva su definisana na osnovu šest strateških ciljeva o kojima smo razgovarali ovde u Skupštini kada je bila tema izbor Vlade Srbije i kada je bio Zakon o ministarstvima. Ono što je jasno tada rečeno, to je da nas očekuju novi izazovi. Nismo dugo čekali, videli smo da ti izazovi idu kroz broj zaraženih i bolesnih ljudi kada je u pitanju pandemija korona virusa i kada je u pitanju deo koji se odnosi na ekonomske posledice, uvek kada ta pandemija raste.

Svaka država je u dilemi kada je u pitanju ekonomija i pandemija, da li ona ide i ili, da li ćemo se opredeliti samo za pandemiju ili ćemo se opredeliti samo da sačuvamo ekonomiju. Taj balans i tu ravnotežu mislim da je Ministarstvo finansija, u saradnji sa svim novonastalim ministarstvima negde kroz ovaj rebalans dala i pokazala, u stvari, da ovaj rebalans ima tu socijalnu kategoriju i ima tu razvojnu kategoriju. Socijalna se odnosi na pandemiju, odnosno na pozicije u budžetu, koje obuhvataju opremu, lekove, bolnice i kompletno zdravstvo, kao i onaj deo koji se odnosi na same plate zdravstvenih radnika, koje za nas predstavljaju jedan stub i poverenje svih građana Srbije da ćemo prevazići ovu pošast, odnosno ovaj težak period kroz koji prolaze sve zemlje sa najmanjim, odnosno najlakšim posledicama, ako to tako može da se kaže. I ekonomija koja ne sme da stane u svom punom kapacitetu, već mora da funkcioniše u novonastalim okolnostima.

Ta ekonomija, da bi išla i imala svoj veći zamajac, ona mora da da svoj puni doprinos kada je u pitanju infrastruktura, kad su u pitanju infrastrukturni projekti, kada su u pitanju izgradnja bolnica, izgradnja puteva, kada su u pitanju objekti vezani za zaštitu životne sredine i to je ono što je podloga. Za gotovo dve nedelje raspravljaćemo o budžetu za 2021. godinu. Znači da plan „Srbija 2025“ u stvari predstavlja, i ovaj rebalans, jednu podlogu za donošenje novog budžeta.

Kada govorimo o prihodima kroz ovaj rebalans, videćete da su oni povećani za 46,5 milijardi, odnosno za 3,7%, ali da rashodi koje povećavamo, a u okviru su onog javnog duga koji je definisan Mastrihtom, znači, 56,7% kao u ovom trenutku, rashodi idu više za 148,6 milijardi dinara, što je 9,1%, odnosno ta razlika koja se javlja od 483 milijarde je taj deficit koji je veći za 8,8%.

Znači, on je trebalo da bude zaista stručno ciljan onoliko koliko je taj deficit u odnosu na sve druge države koje su države EU i mi negde, bez obzira što nismo članice EU, očito se ponašamo krajnje odgovorno i pratimo kako to rade razvijene države unutar EU, iako, priznaćete, su imali mnogo lošije rezultate kada je u pitanju borba sa pandemijom Kovid19, kada pogledate broj zaraženih, kada pogledate broj umrlih, kada pogledate pritisak na zdravstveni sistem, iako su oni za sebe govorili da imaju mnogo razvijenije zdravstvene sisteme u državi.

Evropska unija se danas bori, verujte mi, sa konceptom, koji da primeni da bi usaglasila sve ekonomije 27 članica EU. Recimo, bilo je ideja da se uvedu tzv. Kovid obveznice, gde se Nemačka žustro protivi takvim predlozima. Zatim, preko 450 milijardi evra je njihova Centralna banka dala subvencija i podrške takvim državama.

Ono što je ministar jako dobro odgovorio na Odboru za finansije Fiskalnom savetu, mi smo svoj problem i svoju podršku kompletnoj privredi i subvencije države privredi su bile iz naših sredstava. Znači, nisu išla kroz prekomerna zaduživanja, kroz štampanje para, kroz povećanje inflacije, što se dešavalo, priznaćete, i bili su odlika nekih ranijih vlada pre 2008. godine, a gde su pričali o izazovima u privredi i svetskoj ekonomskoj krizi, pa su ubrzano štampali pare, pa su šticovali kurs koji je išao od 86 dinara do 123 dinara za jedan evro. Time su, u stvari, trošili supstancu, odnosno imovinu svoje države.

Tako se naša država nije neodgovorno ponašala, već je iz svojih resursa, iz svojih prihoda koje je povećavala jednostavno ulagala, pre svega u tzv. javne investicije, i vi ćete videti, ono što smo čuli na odboru, da je priliv stranih direktnih investicija od 1,9 milijardi evra, 65% predstavljaju državne investicije. To znači da su privatne nekih 35%. Pokazalo se da i ove mere koje su donošene, koje su možda kritički nastrojene, kada je u pitanju tih 100 evra bilo građanima, u stvari pokazalo da modele koje koriste svetski priznati ekonomisti, tzv. helikopter metode su išle u direktnu potrošnju naše privrede i zato, nakon otvaranja Srbije, nakon vanrednog stanja, smo mi imali toliki ekonomski rast. Upravo zbog toga.

Ona kritika da te mere možda nisu bile dobro targetirane ne stoje. Zato što ovi rezultati o rastu Srbije, koja pokazuje i na kraju ove godine i projekcije za sledeću godinu, da ćemo mi imati te najveće u stvari stope rasta, odnosno najmanji pad od svih država, u stvari su rezultat svega toga.

Zbog toga mislim da je deficit od 102,1 milijarde, gde to predstavlja 8,8% BDP, odnosno bruto društvenog proizvoda, zaista opravdan. Ta ulaganja koja idu sada ubrzano kao što vidite u infrastrukturu, kada je u pitanju zdravstvo, pokazuju da u stvari bez obzira kako vi projektovali određeni budžet kao što smo mi to radili u decembru, na nepredviđene situacije morate krajnje odgovorno, brzo i efikasno da reagujete. Da nije bilo takve reakcije Vlade, da nije bilo takve reakcije države, mi bismo danas imali velike probleme i imali bi, ne pad od minus 0,6% ili 0,7 ili 0,1 za koju realizaciju mi mislimo da smo postavili sebi ciljeve, već bi imali minus 6%, kao što će imati države u regionu, a neke najrazvijenije ekonomije će ići čak na minus 12%.

Prema tome, mislim da je pokazatelj u stvari ovaj rebalans da se dobro i odgovorno nosimo sa ovom pandemijom, da ne odustajemo od programa "SRBIJA 2025", već je ovo podloga za budžet za 2021. godinu gde ćemo realizovati zaista jako dobre infrastrukturne projekte koje smo zacrtali, da stvaramo jednostavno osnove gde ćemo za sledeću godinu imati deficit 3%. To su projekcije, ne samo naše, nego i MMF-a, koji nam kaže da ćemo ići do nivoa javnog duga 60%, da ćemo imati visok stepen kapitalnih ulaganja i, ono što je najvažnije, da će naš ekonomski rast u odnosu na ovu 2020. godinu, 2021. godinu biti visoka stopa rasta 6%, što znači da ćemo otvoriti mogućnost za primenu švajcarske formule gde će povećanje penzija ići za naše penzionere na 5,5%.

Znači, ovaj rebalans je osnova za ovo što nas očekuje već od 1. januara 2021. godine, a toga ne bi bilo da zaista nismo imali odgovornu politiku i predsednika države i premijera i ministra finansija i na kraju krajeva i ovde svih poslanika koji su pokazali visok stepen odgovornosti time što su podržali ovu Vladu Srbije i što su dali zaista podršku za borbu za sve izazove koji nas očekuju.

Zato ćemo u danu za glasanje, kao SNS i poslanici sa liste Aleksandar Vučić - Za našu decu, podržati ovaj predlog rebalansa. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani kolega, nismo mi masovna stranka. Mi smo SNS koja je dobila visok procenat glasova i poverenje građana Srbije.

Prema tome, priča o zapošljavanju stranačkom na kontu toga što se podiže stavka zapošljavanja u stvari pokazuje koliko želite da iskoristite ovaj rebalans u političke svrhe. To povećanje stavke govori o povećanju plata zdravstvenim radnicima i to povećanje plata podrazumeva i plate i poreze i doprinose i zbog toga te stavke moraju da budu povećane.

Vi govorite o nekoj zloupotrebi zapošljavanja stranačkih kadrova kod zdravstvenih radnika u vreme pandemije. To su jednostavno apsurdi. Ljudi su već dugo umorni, već dugo rade u sistemima sa zaraženim ljudima, već dugo su pod velikim pritiskom i zbog toga smo smatrali kao država da treba da se tim ljudima zaista da određena finansijska podrška. To je to povećanje.

Što se tiče mini hidroelektrana i vaša priča o tome da ta stavka treba da se ukine, znate, ugovore koji postoje u fiding tarifi, koji datiraju od prethodnih sedam godina, pošto fiding tarifa traje sedam godina, vi kao država ste obavezni da platite svima onima koji su skupili određenu dokumentaciju, dobili dozvolu za to, jer u protivnom oni mogu da tuže državu i da traže naknadu štete.

Prema tome, pravna sigurnost u ovoj državi mora da postoji. Svi ugovori koji postoje moraju da se poštuju. Naravno da se država uhvatila u koštac sa mini hidroelektranama koje nisu dobile dozvolu i saglasnost, jednostavno, ljudi koji žive u tom kraju, i one ne mogu da budu plaćene iz budžeta jer ne postoje ugovori sa državom. Nemojte da zamenjujete teze i ovde da dezavuišete javnost sa ovakvim temama na osnovu određenih stavki u ovom rebalansu. Hvala.
Zahvaljujem, predsedniče.

Na kraju današnje diskusije, gospodine ministre, uvažene kolege, imali ste prilike da čujete poslanike SNS koji su zaista dali iz više uglova svoju podršku i svoj pregled onoga zbog čega ovaj rebalans budžeta treba podržati, zbog čega u svakom segmentu društva se razmišljalo o tome na koji način treba pomoći građanima Srbije i na koji način se treba nositi sa najvećim izazovima kao što je veliki nalet pandemije Kovid-19, jer danas imamo preko 2.800 zaraženih građana od ovog virusa.

Mislim da smo danas pokazali zaista da mislimo na sve u ovoj državi i zbog toga ovaj rebalans treba podržati u danu za glasanje, gotovo prekosutra, nakon rasprave o jednom jedinom amandmanu. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, poštovana premijerko, kolege poslanici, prethodnoj koleginici bih samo rekla da u onom Poslovniku o radu, gde stoji Ustav Republike Srbije, može da vidi da Sandžak i Preševska dolina ne postoje kao opštine, već su to izmišljena imena delova teritorije Republike Srbije kojim očito želite, kao nacionalna manjina, da privučete neke glasove da biste ušli u ovu Skupštinu da nam držite pridike o nacionalnoj pripadnosti određenih manjina.

Republika Srbija ima zakonom definisane obaveze države prema nacionalnim manjinama, pa što bi pravili razliku između vaše nacionalne manjine ili bilo koje druge. Nikada više nije veći stepen razvoja kada su u pitanju odnosi Srbije, kao države, prema nacionalnim manjinama nego sada. To možete da proverite i u Prištini i u Tirani i videćete da je Srbija zaista u svakoj međunarodnoj instituciji, po pitanju nacionalnih manjina, na najvišem nivou, iako mnoge nacionalne manjine u Srbiji sebe nazivaju određenim imenima koja ne odgovaraju državama članicama EU, pa zbog toga jednostavno žele da podrže određene nacionalne manjine kada su u pitanju određena kulturna pitanja, ekonomska. Zbog toga mi imamo razvije tzv. prekograničnu saradnju, i to najbolje znaju Ministarstvo za evropske integracije, a gde zaista gajimo jako dobre odnose i negujemo, ne samo kulturne blagodeti tih naših dugovekovnih odnosa, već i dobre odnose sa svim tim državama.

Prema tome, ono što ste pokušali ovde, a svaki dan pokušavate da provučete ta tzv. imena nepostojećih opština u Srbiji, ne daje vam za pravo uopšte da govorite ovde o lošim odnosima nacionalnih manjina u Srbiji.

Danas ova Vlada koju biramo ovde u parlamentu Republike Srbije je rezultat i plod političke realnosti. Svi oni koji su želeli da izađu na izbore i da prikažu svoje programe imali su prilike pred građanima Srbije da dobiju podršku za to.

Srpska napredna stranka je očito dobila podršku za program sa kojim je izašla pred građane Srbije, a samim tim je pokazala da Vladu Republike Srbije, koju danas ovde prezentuje u svom punom kapacitetu zajedno sa programom koji će da sprovede i sa strateškim ciljevima i sa operativnim ciljevima, gospođa Ana Brnabić je imala prilike da nam da u svom ekspozeu, pokazala je da svih ovih šest strateških ciljeva treba da na adekvatan način realizuje u vrlo kratkom vremenskom periodu, u nemogućim uslovima, jer nas informacije, problemi iz sata u sat zasipaju i probleme moramo da rešavamo promptno.

Danas imamo 1.200 građana Srbije koji su zaraženi korona virusom, koji su problem ne samo Srbije, regiona, već celog sveta. Mi odgovaramo adekvatno, brzo, efikasno, efektno i sve ono što treba da pokažemo kao država to je da ćemo imati rezultate koji su merljivi. Mi i sada imamo merljive rezultate kada je u pitanju i prethodna Vlada i prethodni sastav gospođe Ane Brnabić koja je do sada vodila Vladu Republike Srbije.

Kada govorimo o merenju rezultata, najbolji rezultati se pokazuju kroz javne finansije. Kroz javne finansije smo mogli da vidimo 2012. godine kako su neke prethodne vlade vodile neodgovornu politiku prema Republici Srbiji, a kako to izgleda danas od kada je odgovornost preuzeo Aleksandar Vučić i SNS i kako je izgledala Vlada kontinuiteta gospođe Ane Brnabić i sa koliko problema smo se susretali u celom tom putu koji je Vlada od 2012. godine, pa 2014.godine, do danas. Ako kažemo da je budžetski deficit tada, 2012. godine, bio 6,2% ukupno BDP, a danas je 0,2%, onda vidite o kakvoj razlici koncepta govorim kada je u pitanju politika Republike Srbije.

Tada su se dizali i podizali komercijalni krediti da biste isplaćivali plate i penzije i zaposlenima u prosveti i u zdravstvu i u državnoj upravi i penzionerima, a danas jednostavno na osnovu zaista realnog rasta i razvoja ekonomskih privrednih aktivnosti vi imate isplaćivanje plata i penzija, koje su od 2014. godine, nakon sprovedenih ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije, polako, onoliko koliko je to bilo moguće, se povećavale. Samim tim mi danas imamo stabilnu kasu i zbog toga ne treba da brinu oni koji primaju plate iz budžeta.

Ono što treba reći da je bolji životni standard građana bio uvek cilj SNS, a i gospođe Ane Brnabić kada je preuzela Vladu, nakon onih teških vremena kada je vodio gospodin Vučić, i danas imamo i odgovore na pandemiju Kovid-19 kroz ekonomske mere i pokazalo se da Srbija koja je to prva uradila, znači, ekonomske mere donela je i usvojila u aprilu mesecu, još dok su svi bili zatvoreni zbog pandemije Korone, pokazala da je na adekvatan način u pravo vreme u pravom trenutku upravo donela te mere i dala podršku iz budžeta Srbije. Neko je ovde rekao da smo mi suočeni sa ratnom ekonomijom. Tačno. U vreme ratne ekonomije uglavnom su davanje iz budžeta. Tada je tržište vrlo ograničeno i uglavnom država interveniše na tržištu.

Međutim, mi smo negde kroz taj državni intervencionalizam uspeli da negde održimo da tržište postoji, i to je od velikog značaja za Srbiju i zbog toga mi možemo da planiramo velike stope rasta za sledeću godinu upravo da ceo onaj ekonomski udar koji smo doživeli u ovoj godini uspemo da zaustavimo i da evropske zemlje koje će ići sa ekonomskim padom od 10%, a ove najjače 6% kao što su Nemačka i Engleska, mi jednostavno završimo ovu godinu sa 1% i 0,5%, a visoki cilj postavljen ovoj Vladi je da završimo sa nulom kada je u pitanju uopšte ekonomski pad.

To su visoki ciljevi i ti ciljevi pokazuju u stvari zbog čega je ovako Vlada koncipirana sa ovakvim sastavom. Kadrovska rešenja koja su danas ovde predložena pokazuju da su ljudi sa zaista impozantnom biografijom. Za one koji su bili i radili u ovoj Vladi od 2014. i 2016. godine pokazuju u stvari da mogu da se nose i sa drugim resorima za koje su zamenjeni i to je ono zbog čega kažemo da ambiciozne ciljeve i visoke ciljeve mogu da nose samo oni koji su zaista sposobni da se bave adekvatno ovim poslom i da se bore za državu.

Na kraju bih rekla da mi zaista ovakvim merama, koje smo i ciljevima koje smo postavili i kroz ovih šest strateških ciljeva i kroz ove operativne ciljeve, koje smo danas čuli od premijerke, to je znači razvoj visokih tehnologija, forsiranje jednostavno da se nađemo korak, rame uz rame se razvijenim industrijama kao što su one koje se bave zaista razvojem tzv. 4.0 industrijske revolucije, da se bavimo veštačkom inteligencijom i digitalizacijom u svim segmentima društva, mi stvaramo jednake šanse svim građanima, ali za otvoreni društveni dijalog, tu pokazujemo suštinski da zaista Srbija ide putem koji je jednostavno nezaustavljiv kada su u pitanju neki pripadnici opozicionih stranaka koji ne shvataju kuda je Srbija otišla u proteklih sedam godina. Shvatiće onoga trenutka kada zaista razgovaraju sa građanima Srbije za to koje su želje i koje ciljeve žele građani Srbije da ih postignu kada je u pitanju budućnost Srbije i budućnost njihove dece. Onoga trenutka kada se suoče sa svojom ne samo prošlošću, nego svojim idejama sa kojima treba da izađu pred građane Srbije i pred izbore shvatiće u stvari koliko je i SNS i gospodin Aleksandar Vučić i Ana Brnabić, koja vodi Vladu Republike Srbije, bila dalekovida kada su u pitanju ciljevi za razvoj Republike Srbije.

Društvo jednakih šansi, društvo otvorenog dijaloga za nas su imperativ u budućnosti, ulazak u EU, razgovor o evropskim integracijama, razgovori i borba za transformaciju i reformu ekonomske snage Republike Srbije i dalji napredak su oni ciljevi koji ovu Vladu kandiduju da danas bude izabrana i zbog toga ću u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Hvala.