Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7673">Aleksandra Tomić</a>

Aleksandra Tomić

Srpska napredna stranka

Govori

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, žao mi je što je sad praktično u ovom  ambijentu poslednja reč najveće poslaničke grupe po pitanju Predloga ovog zakona, ali jedan aspekt koji mislim da nijedan predstavnik predlagača nije dao je suštinski – šta nama donosi Predlog ovog zakona? Znači, za proglašavanje javnog interesa i pribavljanja sve dokumentacije za uspostavljanje ovakvog infrastrukturnog projekta.
Imali smo danas prezentaciju i gospodina Bajatovića i ministarstva o tome kakav je stav države o ovako važnim projektima koji su započeli u nekom svom prethodnom stanju. Prvi okvir je od 2008. godine, kada je potpisan prvi sporazum između Srbije i Rusije. Zatim, imali smo deo koji je definisan članom 194. Ustavom, koji se odnosi na rad uopšte projekata koji obuhvataju infrastrukturu i one koji obuhvataju deo koji se odnosi na javni interes države, kada su u pitanju ovakvi projekti.
Ono što je važno da se kaže, a to je da nadležnost više ministarstava je nad ovim projektom i to je sada u ovom trenutku Ministarstvo energetike i zaštite životne sredine, Ministarstvo za prirodne resurse, rudarstvo i prostorno planiranje, ali i Ministarstvo za građevinu i urbanizam. Tako da, samim tim koliko je nadležnosti ovih ministarstava i koliko je oblasti obuhvaćeno, kao i Ministarstvo finansija naravno, bez kojih nijedan strateški projekat u ovoj državi ne može da se donese ukoliko nije obuhvaćeno budžetom Republike Srbije, pokazuje nam značaj ovog projekta.
Kada pričamo i infrastrukturnim projektima, imamo taj finansijski, odnosno ekonomski aspekt o kome smo dosta govorili i čuli, da je to 1,7 milijardi evra kao investicije, o mogućnosti projekcije prihoda na godišnjem nivou, pa čak do 500 miliona evra, ukoliko je taj deo tačno definisan ove cene naknade koja će biti tek predmet nekih budućih pregovora. Ono što je važno, a danas niko nije pomenuo, a to je taj društveni aspekt, odnosno društveni doprinos ovakvih infrastrukturnih projekata.
Kada govorimo uopšte o infrastrukturnim projektima, pre toga da bi uopšte počeli izgradnju ovako važnih energetskih objekata, onda se radi ta takozvana "predinvesticiona studija" ili studija po kojoj su već na neki način rusko-srpski partneri, odnosno zajedničko preduzeće već preduzelo te radnje i odradilo.
Kada pričamo o toj ceni koja je od strane nekih poslaničkih grupa uvek stavljena pod znak pitanja, ona se radi u početku kada je predinvesticiona studija kao jedna projekcija, kao jedna prognoza koliko to može da bude. S obzirom da imamo projekte koji počinju 2008. godine, pa dolaze 2013. godine, pa imamo projekciju da treba da se završi 2015. godine i da gasne stanice treba da budu sagrađene 2016. i 2017. godine, složićete se da to utiče na investicioni ambijent koji se menja. Na kraju krajeva, i ekonomska situacija na tržištu kapitala se menja i samim tim je i ova cena od dva do pet dolara, ne znam na hiljadu kubika, na sto kilometara, negde uvek u tom rasponu maksimalnog i minimalnog.
Šta je nama raditi? Ministar je jako dobro predložio da nama u stvari predstoje važni pregovori sa ruskim partnerom, odnosno da "Južni tok" kao zajedničko preduzeće tek treba da stane na noge, u smislu isplativosti ovog projekta. Ono što je društveni doprinos ovog projekta, to je da sama direktna investicija i podizanje tog nivoa ekonomskog rasta, koji je u stvari nama i najvažniji, jer kod nas u regionu znamo da ekonomski rast između do 1,5, ali u zemljama koje su bivše SFRJ, odnosno konkretno Rusija 5%, najinteresantnije je što će ova grana povući za sobom razvoj i onih neprofitabilnih delatnosti, znači, neproizvodnih subjekata u društvu.
To je nama najvažniji deo u ovom trenutku, jer smo mali, a to je obrazovanje. Znači, kontakt sa novim tehnologijama, učenje, međusobna razmena u tom tehničko-tehnološkom smislu, zatim unapređenje tog kompletnog obrazovnog sistema, kao i visoko obrazovnog, unapređenje zdravstvenog sistema i unapređenje, na kraju krajeva i razvoj kulture, jer negde kulture se stavlja na poslednje mesto, ali ona je rezultat ekonomskog rasta jedne zemlje.
Zbog čega sada ovo na kraju govorimo kao jedan od najvažnijih aspekata? Zbog toga što se malo priča kada su u pitanju investicije o tome da postoji taj takozvani društveni doprinos svakog infrastrukturnog projekta osim tog ekonomskog. Ekonomski je i najvažniji zbog toga što ide ukoliko imate porast investicija, smanjujete siromaštvo, imate povećan stepen standarda građana Srbije, ali imate i ovaj deo aspekta koji je i sam ministar naglasila, a to je stepen energetske sigurnosti, odnosno stepen bezbednosti u regionu.
Ovim projektom Srbija bi zaista imala jednu komparativnu prednost u odnosu na zemlje u regionu, misleći na bivše SFRJ, a mogla bi i da bude deo zajedničkog projekta one trase od koje se odstupilo 2010. godine, za vreme prošle Vlade, zbog čega ljudi južno od Niša negde i žale zašto taj deo trase i nije prošao. Verovatno će u budućim raspravama i biti to deo teme.
Interesantno je da se sada i taj deo trase, koji je možda u ovom trenutku zaobiđen, postao vrlo interesantan za neke druge investitore koji nisu vezani za rusku privredu nego, nasuprot tome, vezani za EU. Samim ovim projektom mi sebi otvaramo mnoge druge mogućnosti privredne, a i neke nove projekte u oblasti energetike za koje mislim da Srbija u ovom trenutku ima velike prednosti.
Na kraju bih rekla da postoji praktično jedan politički smisao, jedna poruka da Srbija može da sarađuje ne samo sa zemljama u regionu, nego može i da sarađuje sa velikim državama, sa velikim ekonomskim tržištima na način kao punopravni partneri samo ukoliko se pokaže kao ozbiljan partner u celom tom poslu.
Gospodin Bajatović je objasnio po kom principu praktično sve to funkcioniše, ali s obzirom da mnoge stvari još nisu definisane ovim ugovorima na nama je sada kao državi da se pokažemo najodgovornijim i da možda sve ono što je odnos 51:49 sa sistemom naplate naknada, sa sistemom kontrole posla koji su definisani ovim zakonskim predlozima, da za realizaciju ovog projekta Vlada će formirati jednu radnu grupu u kojoj će biti predstavnici ovih ministarstava u kojima će biti nadležnost, pokazuje da suštinski možemo dosta toga da vratimo u odnos 50:50. U smislu toga mislim da onda ukoliko se tu pokažemo kao ozbiljni partneri u pregovorima, onda možemo ozbiljno i da računamo na podršku velikih tržišta, odnosno velikih ekonomskih sila.
Rusija je svoj odnos sa EU definisala tako što je napravila partnerstvo sa najjačom, ekonomski najrazvijenijom državom EU, a to je Nemačka. Smatram da po tom principu Rusija ukoliko može da napravi dobre odnose u regionu, uopšte Balkana, samim tim neće imati problem ni Nemačka, odnosno ni sama EU, ni Rusija problem da može sa Srbijom da sarađuje na nekoj ravnopravnoj osnovi, a pogotovo kada je u pitanju cena gasa.
Na kraju treba reći da ovaj zakon otvara taj investicioni ambijent da se ta dosadašnja papirologija, o kojoj smo pričali da ide jako sporo, bude na najefikasniji način rešena. Ono što je najvažnije i ono na čemu je većina članica EU uvek insistirala to je da se pokaže da li je usklađena sa Sporazumom o stabilizaciji i pristupanju EU i pokazalo se zaista da je ovaj zakon u skladu sa tim. Smatramo da jednostavno na neki način mi smo ovde prevazišli te granice da se delimo da li će to biti energetska politika istoka ili zapada. Jednostavno smo po takvom geostrateškom položaju, država koja politički i ekonomski praktično sublimira sve interese, s jedne strane, u ekonomskom smislu, a u drugom smislu može da se nosi sa takvim izazovima koji su u vreme ekonomskih kriza zaista jedna velika briga svih onih koji učestvuju u takvom procesu.
Dobro je što je ovakav predlog zakona došao na dnevni red. Dobro je što se pokazalo da ministarstvo može da se nosi sa svim poslovima, s obzirom da ima jako puno nadležnosti na ovom projektu. Znači, ne samo u odnosu na Ministarstvo energetike, nego i na prirodne resurse i na građevinarstvo i urbanizam i na prostorno planiranje. Zbog tako rasutih nadležnosti, energetika je ustvari osnovni predlagač ovog zakona i treba da bude praktično nosilac ovakvih inicijativa koje će zaštititi javni interes, što ona i čini.
Na Odboru za privredi, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku dobili smo obećanje DS, koja je praktično i započela posao u prošlom sazivu kao vladajuća partija, da će glasati za Predlog ovog zakona, jer on praktično otvara mogućnosti da ovakav infrastrukturni projekat je u državnom interesu, podrži nezavisno od toga koja je sada politička stranka u poziciji ili opoziciji. Mi sa njima zbog toga zahvaljujemo i nadamo se da će i sledeće projekte koji su od državnog interesa na isti način posmatrati i podržavati. Zahvaljujem se.
Uvažena predsedavajuća, pre svega sam htela gospodinu Đuriću da obrazložim zbog čega sam rekla da je na Odboru DS prihvatila da glasa za ovaj predlog zakona. Iz prostog razloga što su se izjasnili direktno da će podržati ovaj zakon sa određenim brojem amandmana. Vaš predstavnik na sednici Odbora se nije izjašnjavao. Verovatno ste bili protiv, ali to onda treba tako i reći. Znači, vi se zalažete da jednostavno ovaj sporazum treba da stavimo van snage, ili da ga kao država raskinemo.
Dovedeni smo u situaciju da kao nov skupštinski saziv, nova Vlada, neke međunarodne sporazume, koji su u datom, proteklom vremenu potpisani, realizovani, sa određenim studijama odrađeni, da uspostavimo strateški, u interesu građana Srbije prema njima. Postavili smo se na taj način i nismo mogli da ulazimo u tu vlasničku strukturu, u ovom trenutku, kada su već oni u zadnjih pet godina definisani na način kako su definisani. Bilo je na nama da ovaj sporazum pokušamo da nekim novim pregovorima dovedemo u stanje koje će biti u interesu svih građana Srbije.
Na kraju postavljam jedno osnovno pitanje – da li bi sada bilo koja država, da krenemo od EU, Nemačka, raskinula ovakav sporazum da ga ima? Da li bi bilo koja država u regionu, da ima ovakvu poziciju, potpisan sporazum i ovakav posao, raskinula ugovor i rekla – ne, sada jednostavno ne želimo to da radimo, želimo da idemo na ponovne pregovore, novi su tržišni uslovi? Jednostavno tako se ne ponaša jedna odgovorna Vlada i jedna odgovorna država.
Demantovaću vas za vašu priču o tome da će neka radna grupa nadzirati poslove. Članom 15. ovog zakona se kaže ...
(Predsedavajuća: Vreme.)
Možete mi oduzeti od vremena poslaničke grupe.
(Predsedavajuća: Ne mogu, kada vam dam pravo na repliku.)
Dobro, izvinjavam se. Samo jedna rečenica.
U članu 15. imate definisano da Vlada definiše jedno radno telo koje će pratiti ceo ovaj projekat. To znači da Vlada, na osnovu odluke, zajedničkih odluka svih resornih ministarstava, donosi određene odluke i vrši nadzor nad ovako velikim poslovima. Zahvaljujem se.
Uvažena predsedavajuća, žao mi je što gospodin Đurić nije slušao kada sam govorila o privremenoj radnoj grupi, članu 15. Tamo je definisano čime će se baviti to radno telo koje određuje Vlada. Baviće se praćenjem i realizacijom ovog projekta, a nikakvim pregovorima. Nemojte stavljati u usta nekome nešto što nije rekao, što nije stanovište ni ovog zakona, ni ove Vlade, ni ove poslaničke grupe, nego se držite svog kursa. Ako ste protiv ovog zakona i sporazuma, u redu je, ali onda to tako i recite – mi smo protiv i nećemo da učestvujemo u tome, nećemo da damo ni amandmane. Vi ste dali amandmane. Da biste imali prostora da sada pričate jednu lepu opozicionu priču o tome kako je ovaj projekat štetan po građane Srbije i po državu, što nije istina.
Niko ovde ne može da uzme odgovornost da ne otvori takvu investiciju, ne uzme toliki broj radnih mesta koja se otvaraju i ne pusti nešto što se zove finansijska podrška i ekonomski rast u ovoj državi. Niko ne sme da uzme takvu odgovornost. Vama je lagodna situacija u opoziciji i vi to sebi možete da dozvoljavate, pa čak i da dozvoljavate da pričate da se neko dogovara ili se ne dogovora oko određenih sporazuma. Svaka stranka daje svoje mišljenje o tome da li će da podrži određeni zakon ili ne. Demokratska stranka se izjasnila i rekla da hoće i da će dati amandmane. Vi ste rekli da nećete i opet ste dali amandmane, i to je legitimno. Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, s obzirom da nam je DSS i DS rekla kako su započeli ove strateške projekte, infrastrukturne, vrlo važne za našu državu, zahvaljujem vam se na tom početku i možemo samo da konstatujemo da za pet godina ste uspeli da uradite toliko koliko ste uspeli. Sada, vreme realizacije ovih strateških projekata je na SNS, našem ministru i našoj Vladi.
Sada, u tome svemu, naravno, tražimo podršku kao kroz ove zakone koji slede. Znači, ovo je jedan od zakona koji ćete podržati zarad stvaranja jednog investicionog ambijenta u kome će ta papirologija, ono što zove sprovođenje i realizacija projekta biti olakšavajuća okolnost za investitore. To naravno ne treba samo da važi za ovaj projekat "Južni tok", jer se nadamo da će u oblasti energetike biti još takvih projekata i da je ovo samo jedan od prvih koraka gde ćemo zaista pokazati punu realizaciju.
Zarad istine i građana Srbije, želim da kažem da na Odboru imam zaista zapisnik u kome tvrdim da je data prava informacija o broju hektara koji će biti eksproprisan. Na kraju krajeva, možete uzeti stenogram sa sednice, imaćete zapisnik u kome ćete videti da smo kao Odbor dobili pravu informaciju predstavnika ministarstva. Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege, kao član Odbora za zaštitu životne sredine, danas imamo amandmane koji se odnose na zakon o zaštiti vazduha. Ono što je najvažnije reći jeste da u ovim amandmanima, koje je dala opozicija u svom predlogu, je pokušaj da se zamene teze, da se više priča o Fondu za zaštitu životne sredine, nego o samom načinu na koji je tadašnja vladajuća koalicija vodila donošenje zakona, kao što je bila strategija za zaštitu vazduha i nacionalni program koji se odnosi na smanjenje emisije zagađenja u vazduhu.
Njihova obaveza je bila da do juna 2011. godine, odnosno do završetka mandata gospodina Cvetkovića donese ova strateška dokumenta. Zbog toga danas imamo Predlog zakona koji se nalazi, a i amandmani o kojima razgovaramo. Pokušaj je da se zamene teze u smislu amandmana koji se odnose na konkretan zakon, na korišćenje troškova i raspolaganje iz budžeta, odnosno ona koja se odnose na Fond za zaštitu životne sredine.
Kako vreme više prolazi, verujte, bila sam prvi pobornik da se taj fond ne gasi. S obzirom da vidim, na vašu srčanost, 1.300 ugovora koji čekaju na naplatu, a čije dugove je preuzela Vlada, sada mogu da ukažem da je možda Mlađan Dinkić bio u pravu kada je ugasio taj fond. Očito je da sredstva koja su odlazila iz budžeta Republike Srbije nisu znala gde se nalaze.
Potkrepiću to jednom činjenicom. Postoji jedan projekat međunarodne organizacije koja je locirala 30 opština, na osnovu izlaganja prethodnog kolege govorim, na kojima se radi revizija, odnosno monitoring namenskog trošenja sredstava iz fondova za zaštitu životne sredine opština i gradova. Prema tome, danas možemo da pričamo o tome da je prethodna garnitura, koja je sada u opoziciji, izmanipulisala čitavu jednu oblast, na žalost cele stručne javnosti koja podržava ovu temu, tako da kada narodu spomenete ekologiju, životnu sredinu, odmah pomisli na neku manipulaciju, korupciju. Verujte mi, sve više kako vreme prolazi, kako se projekti otkrivaju, ima elemenata za takvu tvrdnju.
Nama je svima žao zbog toga i mi svi treba da se borimo, da izađemo na čistac sa tim šta je to što je zdravo i kako treba način na koji će se finansirati projekti da izgleda. Na kraju krajeva, vi imate finansiranje u EU za projekte životne sredine 0,5% od ukupnog budžeta. To što je razdelom budžeta stavljeno 0,2% samo za Ministarstvo životne sredine, ne znači da će se životna sredina finansirati samo u tom delu. Postoje projekti koji su u okviru energetike, obuhvataju takođe životnu sredinu. Izvinite, molim vas, postoje komponente IPA projekata koje zahtevaju da Vlada, odnosno država, da garancije za povlačenje tih kredita. Prema tome, sasvim je logično da postoji širi konsenzus, da ministar ne želi da odlučuje samostalno o tome i da ima podršku kompletne Vlade, to je pod jedan, a pod dva, da primeri kako je vođeno ministarstvo i kako je jedan ministar vodio ministarstvo u protekle četiri godine iz oblasti životne sredine, ne sme da bude primer ni jednom ministru i nijednoj Vladi. Zahvaljujem.
Zahvaljujem se.
Predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane kolege, u prethodnoj raspravi čuli smo da je ovaj amandman nastao kao jedan konsenzus svih diskusija koje su bile na odboru. Znači, nije samo prethodni govornik, odnosno govornica, naša koleginica težila ka ovakvom rešenju, nego još neki članovi poslaničkih grupa koje su opoziciji. Drago nam je što smo na neki način ipak našli to neko srednje rešenje i mogu reći da smo ga jednoglasno usvojili.
Znači, on glasi. Član 11. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini menja se u članu 43. stav 4. i glasi – jedinica lokalne samouprave propisuje uslove za određivanje radnog vremena za trgovinu koja se obavlja na njenom području, za trgovinske formate ili oblike trgovine van prodajnog objekta, putem određivanja ukupnog trajanja radnog vremena i njegovog vremenskog rasporeda (dnevni, nedeljni, mesečni i godišnji); vreme prodaje pojedinih vrsta robe čija upotreba može bitno da utiče na javni red i mir (alkoholna pića i pivo, pirotehnička sredstva i sl.); obavezu držanja otvorenim pojedinih prodajnih objekata u toku praznika i drugih neradnih dana, odnosno obavezu uvođenja dežurstva u tim danima, vodeći računa o vrsti robe koja se u njima prodaje, potrebama potrošača i lokacijskom rasporedu tih objekata.
Ovim smatramo da je na jedan sveobuhvatan način pokušano da se stvarno izađe u susret i lokalnim samoupravama i malim i srednjim preduzećima, tim malim radnjama kojima je posao neophodan i da bude tačno definisan. Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici i poslanice, nisam se javila kada je bio red za predsednika Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, gde smo razmatrali ovaj predlog zakona u načelu. Dobro je što sam se javila sada na kraju, s obzirom da smo čuli sva izlaganja poslaničkih grupa i predstavnika, jer na toj sednici odbora predstavnici DS i LDP nisu bili prisutni. Izlaganja članova DS mi smo ovde shvatili da će oni podržati predlog ovih izmena i dopuna zakona, s obzirom da je ministar Ljajić doživeo velike pohvale od strane poslanika DS.
Ne bih se ponavljala, u smislu ovoga zakona i podrške osim da možemo da kažemo da predstavlja jedan veliki korak unapređenja poslovnog ambijenta i investicionog stvaranja investicionog ambijenta Vlade Republike Srbije, ali i povećanju protoka roba i usluga na našem tržištu. Ono što je bitno da se kaže, a to je da u ovom trenutku mi kada govorimo o trgovini najviše mislimo na robu, a kod nas je sektor usluga negde jako zastupljen. Inače u svetskoj ekonomiji on predstavlja preko 60% ukupne ekonomije. Zbog toga je uopšte sektor usluga jako interesantan i mislim da ovim predlogom izmena i dopuna na neki način je država dala šansu da se još više razvija ovaj sektor.
Ono što je interesantno je da ovim zakonom izmenama podstičemo zdravu konkurenciju. Mi kao da smo zaboravili situaciju od pre dve, tri godine kada je postojao lanac trgovinski na tržištu Srbije, koji se zvao "Delta", koji je direktno svojim postojanjem i radom diktirao cene hrane, koje su bile duplo veće nego cene prehrambenih proizvoda u zemljama EU. Podsetiću vas da to sada više nije slučaj, da se ovim otvara mogućnost da ta konkurencija postoji, a samim tim i te cene bi trebalo da padaju. Tačno je da postoji 53% malih trgovinskih preduzeća. Sasvim je normalno da gde su veći gradovi da postoje veći trgovinski lanci, a da u manjim gradovima gde je taj neravnomerni regionalni razvoj da nema elemenata za razvoj velikih trgovinskih lanaca. Zbog toga i treba da očuvamo male trgovine.
Na kraju bih rekla da postoji velika raspoloženost jednog švajcarskog konsultanta iz Ženeve, Svetske trgovinske organizacije da zajednički, ovde sa Ministarstvom trgovine, Odborom za privredni, regionalni razvoj, trgovinu i energetiku održimo jedno javno slušanje u kome ćemo se pripremiti za donošenje uslova iz novih zakonskih rešenja za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju. Srbija i Bosna i Hercegovina su jedine države koje pored 159 članica nisu članovi ove Svetske trgovinske organizacije, ali zato postoji dobra volja Svetske trgovinske organizacije da preko svojih konsultanata edukuju pre svega poslanike o tome koje su to prednosti koje bi Srbija dobila učlanjenjem u Svetsku organizaciju.
Stoga, voljni smo da održimo jedno javno slušanje koje će biti baš pod nazivom ove teme, "komparativne prednosti ulaska Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju". Bila bih voljna da pozovem sve poslanike svih poslaničkih grupa. Nadam se da će ministarstvo podržati s obzirom da se ovaj projekat otvara za naredne tri godine, da negde za nekih mesec i po dana, sa tim javnim slušanjem započnemo taj veliki posao koji će trajati. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani predsedniče AP Vojvodine, gospodine Pastor, ispred Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku mogu da izrazim neko svoje žaljenje zbog toga što predstavnici AP Vojvodine, kao formalni predlagači ovog dokumenta, odnosno amandmana, nisu bili prisutni ni kada smo glasali kao Odbor o prihvatanju u načelu, ni kada smo glasali o pojedinostima, odnosno kada smo se izjašnjavali o amandmanima. S obzirom da postoji sporazum između dve vlade, odnosno Vlade AP Vojvodine i Vlade Republike Srbije, smatrali smo za potrebno, obzirom da su prisutni bili predstavnici Ministarstva finansija i privrede, da možemo na kvalitetan način da donosimo zajedničke odluke na osnovu predloženih izmena i dopuna, odnosno nekih rešenja.
Tako smo, na osnovu amandmana koji su predloženi, od 23 usvojili devet, za koje ste se vi saglasili po određenim pitanjima, a za nekih 14 i Odbor je odbio, a i vi kao Skupština AP niste bili saglasni.
Oko amandmana na član 3. koji je sada predložila narodni poslanik Vesna Kovač, Ministarstvo finansija se usaglasilo da u tom pogledu i Odbor usvoji taj predlog amandmana, ali ga nema na spisku amandmana, ni gde su prihvaćeni, ni gde nisu prihvaćeni. Ono što je tema ovog amandmana je upravo ovo o čemu je i prethodni sagovornik govorio, a odnosi se na donošenje odluka skupštine Razvojnog fonda kada je potrebna saglasnost oba osnivača. Znamo da su po sporazumu dve vlade osnivači, Republika Srbija u osnivačkom kapitalu od 22% i 78% Vlada Vojvodine.
Znamo da je ulagački kapital 10 miliona, ali isto tako na osnovu amandmana kada dođemo do broja sedam i osam definisalo se tačno da praktično raspolaganje ovim budžetom isključivo vrši AP Vojvodina.
Članom 3. koji je bio predlog poslanika Vesne Kovač, a koji je Odbor usvojio, se tačno definiše kada je ta saglasnost dva osnivača potrebna. Odbor je smatrao za potrebno da usvoji ovaj amandman, iz prostog razloga što postoje neke odluke kada osnivate fond, koje su sasvim razumljive, zbog čega određeni partneri koji osnivaju određeni privredni subjekt treba da se usaglase, kada već zajednički učestvuju u osnivanju takvog fonda. To su slučajevi kada su izmene ugovora o osnivanju fonda, zatim povećanje i smanjenje osnovnog kapitala razvojnog fonda, prestanak rada fonda, usvajanje godišnjeg programa rada fonda, usvajanje poslovnog plana i usvajanje finansijskih izveštaja. Smatrali smo da su to uslovi pod kojima jednostavno dve vlade nikada neće doći u situaciju da uđu u neki spor i zbog toga smo smatrali na osnovu mišljenja Ministarstva finansija i podržali ovakav predlog amandmana.
Postoji još jedan predlog amandmana, kada dođe član broj 7. onda ću se javiti, gde se isto AP Vojvodina izjasnila ne prihvatajući taj predlog, a Ministarstvo finansija je dalo svoju saglasnost i kao odbor smo prihvatili.
Ono što možemo u ovom trenutku, to je da na samom izjašnjavanju vas kao predstavnika predlagača, odnosno AP Vojvodina, prihvatite taj amandman ili ga jednostavno ne prihvatite. Nadam se da uopšte ovaj dokument treba da koristi našoj zajedničkoj saradnji u budućnosti, kako Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, tako i Skupštine AP Vojvodine i da svi zakoni koje formalno-pravno treba da donese ova skupština budu u saradnji sa vašim predstavnicima, sa Sekretarijatom za privredu, jer smatramo da je to u interesu svih građana Srbije, a ne samo Vojvodine. Zahvaljujem se.
Uvažena predsedavajuća, gospođo ministre, ne bih se javljala za reč, ali s obzirom da je ovaj odbor kojim predsedavam zadužen po amandmanima, po članu 10, htela sam samo neko malo objašnjenje da dam gospodinu Ostojiću. Ono što se odnosi danom stupanja na snagu ovog zakona okončaće se sa odredbama novog zakona. Po Zakonu o obligacionim odnosima, tako smo dobili tumačenje sa više strana, praktično ne odnosi se na već započete procedure. Prema tome, praktično oni pravni subjekti koji su ušli u pribavljanje dokumentacije, oni će se i dalje ponašati po određenoj proceduri. Ovaj član se odnosi na nove privredne subjekte koji ulaze u novu proceduru.
Na kraju krajeva, ako bih se nadovezala na priču o zaštiti životne sredine, ako se vratimo malo u prošlost, procene uticaja na zaštitu životne sredine koje su se predavale u prošlom ministarstvu su trajale po 230 dana u proseku. Prema tome, naravno da postoji dobra volja ministarstva da se, počevši od energetike, pa na kraju i životne sredine, svi ti rokovi skrate i da jednostavno dobijemo jedan bolji investicioni ambijent. Svi ovi amandmani koji su se usvajali, koje je Vlada na kraju krajeva usvajala i sama predlagala, idu u tom pravcu. Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri i kolege, član 39. definiše ko može da razreši direktora i pod kojim uslovima.
Predlog LDP je bio u ovom smislu, ali smo na Odboru, u jednoj konstruktivnoj raspravi, došli do zajedničkog rešenja, tako da je ovaj amandman praktično amandman Odbora, koji u članu 38. tačka 3. govori o tome ko može razrešiti direktora i koji su uslovi. Kaže se u stavu 3.: "ukoliko ne ispunjava obavezu predviđenu članom 52. ovog zakona za preduzeća čiji je osnivač Republika, a ukoliko ne ispunjava obavezu predviđenu članom 55. ovog zakona, za preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave".
U prethodnom predlogu je stajalo umesto člana 52, član 54. Pravilnije je član 52, zbog toga što on definiše tromesečno obaveštavanje i podnošenje izveštaja o radu direktora. Član 55. govori o neizmirenju, praktično, novčanih obaveza u kojima je jedna od osnovnih obaveza u poslovanju direktora, čime u stvari pada ceo program preduzeća.
Zbog toga smo hteli da ovim predlogom objedinimo obaveze i u članu 52. i u članu 55. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem.
Ovaj amandman u prelaznim i završnim odredbama podrazumeva usklađivanje akata javnih preduzeća sa ovim zakonom. S obzirom da smo imali amandman u članu 2. u kome smo za opšte delatnosti od društvenog interesa isključili deo i mogućnost osnivanja javnih preduzeća iz oblasti informisanja. Onda smo članom 65. na predlog poslaničke grupe LDP, a u zajedničkoj saradnji na samom odboru, došli do sledeće formulacije. Dodaje se stav koji glasi: "U javnim preduzećima u oblasti informisanja, kod kojih nije izvršena svojinska transformacija do dana stupanja na snagu ovog zakona, odredbe ovog zakona primenjuju se do njihove vlasničke transformacije."
Imajući u vidu poseban status određenih javnih preduzeća u oblasti informisanja i u smislu zakona i drugih propisa koji regulišu ovu materiju, neophodno je usvojiti ovaj amandman da bi on bio u skladu sa amandmanom, odnosno sa usvojenim delom koji će postati deo zakona na član 2. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem predsedavajuća.
Znači, ovaj član definiše dan stupanja na snagu ovog zakona. Naravno, na predlog poslanika LDP traženo je da se definiše neki datum kada će doći do postupka obavljanja konkursa za direktore, jer on nije bio definisan. U tom delu se dodaje stav koji glasi: "Konkursi za direktore u svim javnim preduzećima na koje se primenjuje ovaj zakon biće raspisani najkasnije do 30. juna 2013. godine".
Znači, prelaznim i završnim odredbama to do sada nije bilo definisano i ovim amandmanom i predlogom koji je usvojio odbor se tačno definiše. Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege, pre nego što obrazložim ovaj amandman, htela bih samo da se zahvalim svim prisutnim članovima odbora i predstavnicima stranka koji su učestvovale uopšte u radu ovog odbora, jer ovaj zakon je izazvao jedno veliko interesovanje u javnosti. Moram da iskažem i moju žalost što predstavnici DS nisu prisustvovali ovoj konstruktivnoj debati, jer pokazalo se u radu odbora da su, zahvaljujući razumevanju i ministra Dinkića i članova odbora, mnogi predlozi usvojeni i mnogi predlozi pokazuju da i ovaj zakon možemo zajednički da kreiramo u duhu stvaranja jednog boljeg privrednog ambijenta, a u skladu sa konsolidacijom javnih finansija.
Predlog amandmana koji je odbor usvojio ovde kao predlog odbora je u članu 2. stav 1. Predloga zakona o javnim preduzećima, gde se posle reči: "izdavanje službenog glasila Republike Srbije" reč: "informisanja" briše. Stav odbora je bio da se utvrđivanjem ovakvog načina informisanja, u smislu osnivanja javnih preduzeća iz oblasti informisanja, državi otvara prevelika mogućnost da utiče, odnosno reguliše u ovoj oblasti, pa je to u suprotnosti sa postojećim zakonima. Pre svega, mnoge strukovne institucije su podržave ovakav predlog amandmana, s toga je i predlagač u ime predlagača, odnosno Vlada prihvatila ovaj amandman. Zahvaljujem.
Samo zbog građana Srbije. Znači, Odbor je zakazan u četvrtak u 14.30 časova i tada je bilo sunce, gospodine Mikoviću, pod jedan. Pod dva, DS ima tri člana Odbora a nijedan od njih se nije pojavio. Došli su predstavnici SVM koji nisu članovi ovog odbora jer su hteli da svojim konstruktivnim stavom doprinesu kvalitetnijem donošenju zakona o javnim preduzećima. Na to se odnosilo to da mi je žao što niste bili prisutni, a samim vašim izlaganjem nam je jasno zbog čega jednostavno niste imali interesa uopšte da učestvujete u ovom radu. Hvala.
Ako je to amandman Odbora, onda je to u stvari bilo neko kompromisno rešenje na osnovu ideje da se uvede poseban stav koji glasi da javna preduzeća koja nemaju konkurenciju na tržištu osnovne delatnosti za koje su osnovana ne mogu se oglašavati u komercijalne osnove bez saglasnosti osnivača. Ideja je bila da se uvede neka vrsta kontrole za ovaj deo koji se odnosio za reklamu po pitanju, recimo, javnih preduzeća koja se isključivo bave određenom delatnošću na tržištu kapitala tipa NIS, EPS, JAT. Time smo praktično bili svi saglasni, samo je bilo pitanje formulacije na koji način će suštinski odbor to uraditi. Zahvaljujem.