Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Aleksandra Tomić

Aleksandra Tomić

Srpska napredna stranka

Govori

U redu. Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući i prošli put sam se javila, doduše, pošto je bilo posle izlaganja gospodina ministra, onda zaista zahvaljujem se što mi niste dali reč, ali sad kao predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, turizam, trgovinu i energetiku htela sam da obrazložim zbog čega nismo prihvatili ovaj amandman i zbog čega uopšte koncept gašenja ove agencije.

Prvo, ona je osnovana 2002. godine na osnovu uredbe Vlade, ali suština njenog osnivanja nije postignuta. Ona je trebalo da predstavlja regulatorno telo. Ona to nikada nije ni bila. Ona je jednostavno osnovana sa jednog savetodavnog karaktera. Znači, tu je sama greška napravljena kada je osnovana.

Drugo, osnovana je sredstvima Evropske agencije za razvoj i finansiranjem projekta koji je trajao tri godine. Drugi deo priče se odnosi da ima osam zaposlenih, fond plata koji ste naveli, videli u rebalansu budžeta, znači od 15 do 18 miliona godišnje i nema propisane naknade iz koje bi se ona finansirala. Prema tome, ona je onda na budžetu, predstavlja jednu neodrživu finansijsku konstrukciju. To je s jedne strane.

S druge strane u toku 2004. godine ukinuta su i prava i obaveze, praktično, toj agenciji. Tako da je, na kraju krajeva, ona ostala kao jedno pravno lice koje potražuje finansijska sredstva iz budžeta u trenutnoj situaciji, a s druge strane nema nikakve nadležnosti sa kojima bi se i finansirala i radila. Ono što je dobro je što je ona postala član međunarodnih organizacija, znači, Evropske agencije za energetsku efikasnost. Ovakav vid aktivnosti, mora da postoji neko telo u državi koje bi trebaloda radi. Ali, mislimo da u ovom trenutku sa rebalansom budžeta ona ovako finansijski ne može da funkcioniše i treba je ukinuti u ovom trenutku, a za buduće treba, na kraju krajeva, definisati ko će i kako u okviru ministarstva raditi, a to je, naravno, dato u izmenama i dopunama Zakona o energetici. Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, članovi Vlade, kolege poslanici, današnji predlog i jučerašnja rasprava sa stanovišta SNS zaslužuje jednu podršku u smisli toga da imamo jedan predlog konsolidacije javnih finansija i onaj najteži deo koji nam je tek na početku predstavljao početak restrukturiranja javnog sektora. U prethodnim raspravama smo čuli upravo ono šta nas najviše boli, a to je veliki broj zaposlenih u javnom sektoru.
Problem zaposlenih u javnom sektoru je problem zadnjih 10 godina. Mi smo 2001. godine imali otprilike negde okvirno oko osam hiljada zaposlenih, a danas je ta cifra okvirno negde preko 25 hiljada. Upravo zbog razloga o kojem je govorio ministar Dinkić, s obzirom, da ne postoji evidencija zaposlenih u javnom sektoru, to je jedan od razloga koji treba da se zapitamo, zbog čega smo došli uopšte u ovakvu situaciju da pravimo ovakav rebalans budžeta. Znači, život u ekonomskom smislu nije počeo danas.
Mi smo slušali na Predlog budžeta 2012. godine u decembru mesecu 2011. godine gde je tadašnji premijer govorio da je budžet izborni. Pa, smo 2011. godine za budžet u 201. godini kada se usvajao čuli da je budžet bio socijalni. Pa, 201. godina za 2009. godinu pričali su da je budžet bio investicioni, a 2009. godine je isti taj premijer Cvetković kreirao takav budžet u kome jednostavno se nisu predvideli efekti ekonomske krize.
Prema tome, cela situacija u kojoj se sada nalazimo, je posledica nerealnih kreiranja budžeta u poslednje četiri godine u kojoj ova vlada, jednostavno u ovom sastavu nije učestvovala.
U prošlosti je osim nerealnog kreiranja budžeta imali smo i deo nekontrolisane potrošnje. Ta nekontrolisana potrošnja se ugledala u više oblika. Pre svega u formiranje bespotrebnih agencija, ali i u besprekorno zaduživanje kroz određene vrste kredita i formiranje određenih agencija.
Mi smo imali najveći broj agencija formiranih iz oblasti životne sredine, neke su formirane sa razlogom, neke bez, ali sada imamo najbolji primer nerealnog trošenja sredstava, a to je preko Fonda za zaštitu životne sredine. Bez obzira ko je bio ministar, bio je zadužen i predsednik Upravnog odbora ovog fonda. Jednostavno je bio u poziciji da vrši trošenje budžeta na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine. Taj budžet se svake godine sve više i više širio za određene potrebe.
Podsetiću vas na osnovu Izveštaja DRI iz 2011. godine kakve on preporuke dao fondu. Citiraću ga iz prostog razloga što ne želim da parafraziram, da ne bi posle ispalo da smo neke izjave davali koje nisu primerene. U tim citatima videćete kako se poslovalo sa tim fondom, da li je bilo prekoračenja ovlašćenja ili je bilo tzv. sistemske korupcije. Odnosno, zakon je dozvoljavao i otvarao mogućnosti nekontrolisanog trošenja budžeta.
Preporuke znači DRI, strana 232,234, inače javni dokument koji možete skinuti na sajtu DRI kaže – Preporučuje se Fondu za zaštitu životne sredine da internim aktom definiše organizaciju računovodstvenog sistema interne kontrole postupka lica koja su odgovorna za zakonitost, ispravnost i sastavljanje isprava. Ne razumem se u zakonitost, u smislu finansija, ekonomisti to znaju i znaće revizori šta to znači.
Zatim pod dva – Planira se i izvršava rashod i izdatke u skladu sa članom 29. Zakona o budžetskom sistemu i strukturom konta koja je propisana Pravilnikom o standardima klasifikacije. To znači da je nije bilo.
Pod tri – Da evidentira u poslovnim knjigama i dostavi potrebnu dokumentaciju Upravi za trezor i da vodi glavnu knjigu ministarstvo o iznosima primljenih donacija u stranoj valuti. To znači, da je nije bilo, kada revizor kaže da je treba napraviti.
Pod četiri – Da sprovođenje javnih konkursa za dodelu sredstava vrši u skladu sa Pravilnikom o uslovima koji moraju ispunjavati korisnici sredstava Fonda za zaštitu životne sredine, uslovima i način dodeljivanja sredstava, kriterijume i merilima za ocenjivanje zahteva za dodeljivanje sredstava o načinu praćenja namenskog korišćenja sredstva i ugovorenih prava i obaveza.
Pod pet – Za dodelu sredstava van javnog konkursa u skladu sa članom 18. stav 4. Zakona o fondu vrši se samo za namene iz člana 17. za sufinansiranje preventivni i interventni mera u vanrednim okolnostima zagađivanja životne sredine.
Pod šest – Da obaveže se Fond za razvoj Republike Srbije kojoj je povereno vršenje stručnih poslova za kreditiranje da izvrši popis odobrenih kredita i dostavi izveštaj o popisu Fonda za zaštitu životne sredine koji treba da usaglasi sa svojim knjigovodstvenom evidencijom odgovarajuće knjiženje i usaglašavanje stanja sa Upravom za trezor. Očito fond nije imao jednostavno nikakvu komunikaciju sa Upravom za trezor, odnosno nije imao usaglašeno stanje, niti za Fondom za zaštitu životne sredine. Tako da dobijamo rezultat da u budžetu za 2012. godinu mi imamo određena sredstva koja su dala mogućnost direktoru fonda i predsedniku Upravnog odbora da odobri u 2012. godini 5,5 milijardi dinara za projekte energetske efikasnosti, da potpiše ugovore sa poslovnim bankama koje će joj dati kredite, znači, građanima Srbije da u skladu sa energetskom efikasnošću promene prozore pod određenim povoljnim kamatnim stopama, to je pod jedan. I pod dva, oko 2,5 milijarde dinara da da mogućnost sufinansiranja, znači u oblasti građevinarstva.
Sad vas pitam da li je to Fond za zaštitu životne sredine, da li je to prioritet trošenja u oblasti zelenih ekonomija i stvaranja obaveze državi, odnosno Vladi koja je osnivač ovog fonda u iznosu od 5,5 milijardi dinara.
Mi smo imali jednu žestoku raspravu na Odboru za zaštitu životne sredine sa predsednicama, predstavnicima opozicionih stranaka, gde su oni potpuno u pravu da sumnjaju da li će sredstva iz oblasti životne sredine, tzv. "zeleni dinar", odnosno da li će sredstva koja prihodom iz naknada taksi za ekološke projekte biti potrošene u te namene. Kao što vidimo, Fond za zaštitu životne sredine nije trošio za te namene i sada imamo situaciju da su napravljene obaveze za koje će trebati Fond dve godine da plaća samo te rashode.
Prema tome, u ovom trenutku mi smo primorani kao Vlada da dajemo predloge, odnosno mi kao skupštinska većina da podržimo predlog Vlade, onaj deo sredstava koji je preuzet kao deo rashoda i obaveza koja mora da se isplati budžetskim korisnicima da idemo na predlog gašenja ovakvog fonda. To je, na kraju krajeva, slika poslovanja u poslednjih četiri godine prethodne vlade, a ono što je mogućnost dato je kroz određene zakonske akte koje mi nazivamo "sistemska korupcija", koji nisu doneti u onom delu koji se odnosi na sekundarnu, odnosno podzakonsku regulativu. Ta podzakonska regulativa je trebala da reguliše, upravo ove pravilnike, na koji način će se namenski trošiti sredstva, a da za to neko mora i, ukoliko dolazi do nenamenskog trošenja, da odgovara. Zbog toga sada imamo otprilike reklamaciju, u smislu opozicionih predstavnika da je mnogo toga urađeno u oblasti životne sredine, da je mnogo toga dato a da, na kraju krajeva, sada mi gašenjem određenih, odnosno restrukturiranjem javne uprave u ovoj oblasti želimo sve to da poremetimo.
Naravno da nam to nije bio cilj i naravno da je i gospodin Dinkić, kao ovlašćeni pregovarač, dao jako dobra rešenja u tom finansijskom smislu. U ovom smislu kada treba da govorimo na prihodnoj strani samog ovog predloga, na Vladi je da stvara ambijent u kome ćemo mi privući strane direktne investicije. Reći ću vam da prethodna vlada i u tom delu tih podzakonskih akata, odnosno ubrzavanja dobijanja potrebne dokumentacije za izvođenje određenih investicionih objekata je jako malo uradila. Mi imamo vetro-parkove koji čekaju pet godina na dobijanje odobrenja za gradnju i upotrebne dozvole, mi imamo tri godine za dobijanje dokumentacije na nivou izgradnje objekata obnovljivih izvora, mini hidro-elektrana i to je sve ono što, na neki način, stvara jedan loš ambijent za uopšte mogućnost da bilo kakve investicije i u oblasti energetske efikasnosti obnovljivih izvora energije i zaštitu životne sredine uopšte dođu u našu Srbiju i ulažu ta sredstva. Žalosno je što mi te potencijale posedujemo, a ne možemo na adekvatan način da ih stavimo u funkciju naših investicija, odnosno mogućnosti da zaista ekonomski napredujemo.
Ono što sam htela još da pomenem u smislu sadašnje situacije, ovo je jedan realan presek stanja koji do sada nijedna vlada nije dala. Na neki način je uvek sakrivala ono što su realni troškovi, prikazujući to onako u lepšem svetlu i znate kad gurate mnoge stvari pod tepih onda na kraju sve to mora da ispliva na jedan veliki talas za koji možda ne znate gde će vas dovesti. Sada je došao taj trenutak kada te javne finansije moraju da se objedine i stave pod jednu kapu i kao takve naprave jednu polaznu osnovu za budućnost, odnosno šta nam je činiti.
Ono što je SNS insistirala i u samoj kampanji, nama je potreba za donošenjem jednog novog zakona o javnim nabavkama. Imamo potrebu da stvaramo ambijent za strane, direktne investicije i imamo potrebu da rešavamo sistemsku korupciju. Ko će se u tom lancu rešavanja svih ovih problema naći da je prekoračio zakon, a ko će se naći da je bio deo određene zakonske regulative i bilo mu je to omogućeno da na jedan legalan način izvodi određene javne nabavke, gde će davati monopol samo određenim firmama da se bave upravljanjem otpadom ili samo određenim firmama da se bave izgradnjom određenih objekata? To će vreme pokazati, na kraju krajeva postoje ljudi kojima je to zadatak u ovoj državi da rade.
Ono što sam htela i na kraju da spomenem, da je ovaj prvi korak u stvari restrukturiranje javnog sektora i najteži korak. Znači, ukoliko uradimo tačan broj i evidenciju broja zaposlenih, i ukoliko zaista prihvatimo ove predloge opozicije da otvorimo mogućnost da u javnom sektoru određeni zaposleni ne moraju da rade, a da imaju određenu nadoknadu, a otvorimo s druge strane mogućnost otvaranja malih i srednjih preduzeća, jednu stimulativnu politiku, možda će i zaista ljudi iz javnog sektora preći u taj privatan sektor, što će biti nadasve dobro za sve nas. Prvo što ćemo povećati tu javnu potrošnju, odnosno smanjiti javni dug i stvarati bolji ambijent za neke nove investicije, ali ne samo stranih investitora nego i naših domaćih.
Na kraju krajeva, treba reći, ova vlada treba da ide u smeru davanja mogućnosti i našim velikim kompanijama za mogućnost ako treba pomoći u rešavanju javnog duga kroz određene projekte društvene odgovornosti, znači da zajednički, jednostavno, celo društvo stavimo u funkciju. Sve naše želje kojima stremimo, a to je da postanemo jedno efikasno društvo, ne samo u ekonomskom smislu, nego u tom operativnom, organizacionom, da zaista možemo da rešimo pitanje dokumentacije i tehničkih rešenja koja su nam očito glavna prepreka za privredni rast.
Na Odboru za privredu, trgovinu, turizam i energetiku mi smo imali izmene i dopune Zakona o turizmu, privatizaciji i energetici. Tu su zaista date izmene i dopune koje su dale jedna dobra rešenja za ukidanje taksi i naknada, koje se negde nisu ni poštovale, a i u glavnom onom skoru nisu ni predstavljale neki veliki obim. Predstavljale su veliki teret kada mali privrednici uzmu otprilike popis kompletnih svojih obaveza u oblasti turizma, u oblasti privrede uopšte i u oblasti energetike. Tako da, na kraju, smatramo da ovaj predlog, kao što je dat u obliku ovog seta zakona je opravdano dat na ovaj način, iako je opozicija iznenađena i možda, na neki način, se oseća malo neobaveštena, ali kroz ovaj set zakona možete videti da jedino takvom sečom naknada u jednom zakonskom predlogu i takvim restrukturiranjem, odnosno spajanjem, objedinjavanjem javnih finansija vi jedino možete imati uspeha. Naravno, ti rezultati neće biti na početku veliki, ali ovakav jedan korak je neophodan za takav početak. Zahvaljujem se.