Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, imovina Fonda je onolika kolika je imovina garancija koje je Fond uspeo od privrednih subjekata da naplati, od onih koji su uzeli sredstva iz tog Fonda. Tako imamo TG Borovicu, garancija „Razvojne banke Vojvodine“ od 2006. godine do danas, do 2012. godine, s obzirom da smo mi izveštaj dobili zaključno sa 2012. godinom kao Odbor, 148,7 miliona. „Jugoremedija“ Zrenjanin, koja je jedna od 24 sporne privatizacije iz 2008. godine, garancije  „Razvojne banke Vojvodine“ 119,25 miliona.
To su sve podaci koje smo uspeli da dobijemo zvanično preko Odbora u 2013. godini, zaključno sa 2012. godinom. Sigurno je da su cifre mnogo veće. „ABS Minel-Transformatori“ 2007.-2011. godina, 118,22 miliona, plus 271,77 miliona.
Hoću da kažem da imamo milijarde i milijarde dinara i evra, kada pretvorite, u mnogim kompanijama koje su uzimala sredstva iz Fonda za razvoj, davale garancije „Agrobanke“, „Razvojne banke Vojvodine“ i za toliko praktično oštetili državu, jer ako te garancije danas ništa više ne vrede, onda jednostavno imate umanjenu imovinu Fonda za onoliko koliko su praktično te pare uzete, a danas su u stečaju, kada pričamo o „Agrobanci“.
Prema tome, ako bi hteli da zaista kažemo kolika je imovina Fonda za razvoj, mi smo tek u proceduri konstatovanja te imovine.
Kada uzmete sva dugovanja koja su do sada napravljena neracionalnim trošenjem i davanjem sredstava iz Fonda za razvoj i davanjem garancija u kojima ste namerno praktično uzimali firme i bacali u stečaj, da biste izvlačili ta sredstva iz državne kase, onda umanjujete i imovinu tog fonda. Samim tim, vi na neadekvatan način raspolažete imovinom Države Srbije.
Mnoga sredstva koja su davana iz Fonda za razvoj bila su u kombinovanom imovinskom stanju, zato što su mnoga sredstva bila knjižena na Ministarstvo finansija kao komision, a mnoga sredstva su direktno kao imovina Fonda i u tom delu, kod konsolidacije finansija treba imati u stvari, jedan način na koji ćete ta sredstva vraćati. Ono što je dato preko sporazuma sa MMF i budžetom Srbije ima potrebe da se u naredne tri godine napravi plan vraćanja tih finansija i ne možete na osnovu godišnjeg plana predvideti koliko ćete para vratiti.
Ali, ono što je važno reći da kroz postupke privatizacije koje ćemo tek imati u ovoj godini i u narednim godinama i završetka tog postupka što smo se obavezali, naravno, u sporazumu sa EU, mi ćemo tek onda moći da kažemo da zaista imovina određenog fonda vredi određenu količinu finansijskih sredstava. Iz prostog razloga, što do sada ni na jedan način, te finansije nisu bile stavljene na jedno mesto. Bile su raštrkane, bile su jednostavno davane kroz određene banke koje su bile u određenom procentu, u društveno određenom delu, privatne. Čak sam ovde našla u jednom izveštaju da je Hipo Alpe Adrija banci dat kredit iz Fonda za razvoj RS, u 2010. godini. Mislim da to jednostavno pokazuje neodgovornost onih koji su to vodili, a ono što se na kraju navodi kroz samog izveštaja, to je u napomeni, da proces preuzimanja instrumenata obezbeđenja za Razvojnu banku Vojvodine i Privredne banke po Zakonu o preuzimanju imovine i obaveza koje se odnosi očuvanje radi stabilnosti finansijskog sistema RS, na osnovu izdatih garancije koje je jednostavno imala Razvojna banka Vojvodine.
Prema tome, mnogi odgovori koji se danas postavljaju, po pitanju Fonda, treba pitati i Vladu Vojvodine, jer ona ima sigurno odgovore na ovakva pitanja, kolika je imovina Fonda RS. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Uvaženi ministre, poštovane kolege poslanici, dosta toga je rečeno u dosadašnjoj diskusiji, dosta toga i na Odboru za privredu je zaista rečeno u nameri da se nađu najbolja rešenja.
Ono što sada pokazuje ovaj set zakona to je, pre svega, da Vlada ima jedan odgovoran odnos. Prema ovim izmenama i dopunama koje se odnose na privredna društva koje smo čuli, o akcijama „Telekoma“ suština je, ako posmatrate i računski i ekonomski, praktično država vodi računa o svom kapitalu i vraćanjem, odnosno, donošenjem odluke ovakve na osnovu izmena i dopuna zakona se pokazuje da bi zaista nepostupanjem došlo do određenih negativnih finansijskih efekata i ono o čemu je rečeno da su možda bile neke dve varijante da se jedan deo akcija pusti u određeni slobodni promet na berzi ili da se govori o administrativnoj, u stvari računovodstvenoj promeni. Jednostavno, nije adekvatno rešenje jer vi onda ne možete na određeni način uopšte da znate sa kojim kapitalom država raspolaže.
Ovo je jedan način po kome se pokazuje velika državna odgovornost i bez obzira na to da li će biti određenih modela privatizacije, ovo je posledica ekonomskih reformi, odnosno donošenja seta zakona koje smo imali u ovoj Narodnoj skupštini i deo praktično ekspozea premijera od 27. aprila 2014. godine, ali je i obaveza budžeta za 2015. godinu i sporazuma sa MMF da mi moramo da znamo sa kojim finansijama, odnosno javnim finansijama raspolažemo.
Adekvatne informacije, koje smo do sada imali, su bile parcijalne i zbog toga kada se govorilo o Zakonu o javnom imovini, odnosno kada su odlagani ti termini mnogi poslanici koji nisu shvatili zbog čega dolazi do odlaganja svega to je suština da popisom kapitala, odnosno vraćanjem svega onoga što negde lebdi u tim svojim završnim bilansima države se sada vrate i skupe na jednom mestu.
Ono što je jako važno je da ovim izmenama i dopunama zakona ulazimo i u određenu analizu kapitala. Čuli smo da je država vlasnik 58% akcija u „Telekomu“, ali je vrlo važno reći, a negde to svi zaboravljaju, da nema adekvatnih investicionih aktivnosti ne samo u Srbiji, nego u regionu, pa čak i u EU. Videli ste da budžeti i najrazvijenih država danas jako puno kubure upravo zbog nedostatka investicija. Srbija je u ovom trenutku uspela da za poslednje dve godine, a naročito od formiranja nove Vlade 27. aprila, sprovede ekonomske reforme, da na određeni način otvori mogućnost za potpisivanje sporazuma sa MMF trogodišnjeg, što je jako teško. Očito da to nije baš bilo tako jednostavno uraditi, a drugo, što jednostavno do sada konkurencija koja je na tržištu, pogotovo u oblasti telekomunikacija ne spava. Ona jednostavno prati te nove trendove i uopšte oblast telekomunikacije danas je oblast koja vrtoglavo sa svojim i prihodima i rashodima, ali i primenom inovacija je u porastu stalnom. Mislim da Srbija sa ovakvim svojim kapacitetom vođenja ovih firmi, sa ovakvim finansijskim bilansima koji su posledica rada svih ovih godina nisu nastali preko noći, nego ti bilansi se uvek prelamaju i ono što su nekada bila dugovanja i što su prihodi i rashodi, dolazite u situaciju da negde mora da se prelome.
Ta tačka preloma je očito i završetak ove fiskalne godine, 2014. godine, i zbog toga je sasvim razumljivo da se u januaru mesecu, zbog čega imamo određene kritike od strane kolega iz opozicionih stranaka i bivšeg režima, govori o tome da suštinski je moralo da se sačeka završetak ove poslovne godine, moralo je da se sačeka sa donošenjem ekonomskih zakona, moralo je da se sačeka sa donošenjem budžeta za 2015. godinu, da bi se jednostavno te akcije vratile kroz taj kapital samog „Telekoma“ i da je to ustvari način na koji možete efikasno izaći kroz bilo koji model privatizacije.
Zbog toga je velika odgovornost Vlade što ona traži privatizacionog savetnika koji će reći sve varijante, odnosno sve mogućnosti kako to treba država da uradi na najbolji mogući način, jer nemojte da zaboravite da „Telekom“ ima jako veliki broj radnika, nemojte da zaboravite da je kompanija sa najvećim prometom, odnosno najvećom dobiti, jedna od najvećih kompanija sa najvećom dobiti nakon fiskalne godine, ali nemojte da zaboravite da je jedna od vodećih kompanija društveno odgovornih preduzeća. To znači da ona brine o određenim socijalnim kategorijama kroz određene vrste projekata koje zaista čuvaju socijalnu stabilnost ovog društva. Tako da, dosta toga smo čuli što se tiče uopšte ove teme, ali ono što treba reći to je da ovaj koncept koji smo predložili kroz izmene ovog zakona zaista je jedini mogući i državotvoran i, na kraju krajeva, moguć u smislu održanja i broja radnih mesta, ali i primene novih tehnologija.
Ne treba se plašiti dovođenja stranih eksperata i stručnjaka u samom menadžmentu što se tiče ove kompanije, zato što se pokazalo da inovacije koje zaista idu velikom brzinom i implementiraju se u proizvodnju, odnosno u podizanje kvaliteta sistema organizacije je i potreba ljudi kojima je to struka, a očito ti ljudi nisu svi u Srbiji. Mnogi su u inostranstvu i mnogi su vodeći lideri u ovoj oblasti i ne treba nipodaštavati, na kraju krajeva, ni njihov rad i zbog toga je velika čast, verovatno i u budućnosti, naših inženjera koji će raditi sa takvim ljudima, jer će mnogo toga naučiti.
Ono što treba još reći je da sistem upravljanja uopšte jednom organizacijom pokazuje i sistem kvaliteta te organizacije i taj sistem kvaliteta danas jedino je prepoznatljiv ukoliko imate međunarodne standarde i ukoliko država omogući da se određeni nivo kvaliteta organizacije upravljanja menadžmentom uspostavi.
Sada bih prešla na izmenu i dopunu Zakona o Fondu. Čini mi se da je više „Telekom“ zauzeo mesta u ovoj raspravi, a mislim da je nepravedno Fond za razvoj zapostavljen u tom delu rasprave kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona, jer on u stvari predstavlja ciljeve budžeta 2015. godine. Ova izmena pokazuje da jednostavno mi moramo da zaustavimo trend uopšte rasta javnog duga i to je jedina mogućnost, ukoliko praktično Fond garantuje svojom imovinom za sve nastale finansijske krahove, odnosno neisplaćene kredite, odnosno nevraćenih kredita onima kojima je Fond dao. Inače, u prošlom sazivu Odbor je tražio zvanično izveštaj od Fonda, i ne samo od Fonda, od Ministarstva finansija i dobili smo u jednom zaista integralnom pisanom obliku spisak svih klijenata od kojih nije izvršena naplata, uzimajući u obzir i instrumente obezbeđenja kredita i verujte mi da je većina sredstava išla iz Fonda. Manji deo je išao iz sredstava Ministarstva finansija. Kao što vidimo, ono što treba zaključiti u tom Fondu do 2012. godine, čak od 20 firmi gubitaša koji su bili u jako velikim dugovanjima, a i danas su, prema Poreskoj upravi, čak 17 je dobilo kredite Fonda za razvoj, i to ne jednom, nego 119 puta.
To govori o tome koliko je neko bio odgovoran prema trošenju sredstava iz Fonda za razvoj. Onoga trenutka kada je Vlada Srbije donela odluke o zaustavljanju plasiranja sredstava iz Fonda za razvoj, 2013. godine, je na jedan konstruktivan i efektivan način suštinski htela da podvuče crtu i da vidi koje su to firme koje su dobijale ta sredstva, a i na osnovu toga da sprovede jednu vrstu kontrole i da uspsotavi nove mehanizme davanja, kontrolisanog davanja sredstava sa velikim merama obezbeđenja, ali i merama kako će se ti krediti vraćati.
Ono što je bitno da kažem je da od prvih 20 preduzeća u restrukturiranju za porez su dugovale firme više od 35 milijardi dinara, što je oko 310 miliona evra, ali država je želela da javnost ubedi da uprkos tome postoje dobri biznis planovi sa kojima je preko Fonda za razvoj plasirala čak 13,8 milijardi dinara kredita, što je oko 120 miliona evra. Tu se naravno pominju i „Sartid“ i „Zastava oružje“ i različite vrste kompanija, kao što je „Porcelan“ iz Zaječara, „Srbijanka“ iz Valjeva, ali ono što je interesantno je da 2013. godine, kada je zaustavljeno finansiranje iz Fonda za razvoj, prema podacima Ministarstva Fond za razvoj je u tom trenutku upravljao portfolijom vrednim na papiru više od 217 milijardi dinara.
Zašto ovo govorim? Zato što nam prošlost pokazuje da su iz tog fonda pare dobijali i Bogićević i Perčević i Beko i Mišković. Interesantno je da je Mišković iz Fonda za razvoj za „Delta agrar“ dobio 5,5 milijardi dinara, da je Bogićević dobio 318 miliona dinara, da rezultat „suma sumarum“ rada Fonda je da je 40% nenaplativih kredita ostalo do 2013. godine.
Ono što je bitno reći, ovo što je ministar rekao za „start ap“ kredite da jesu najveći problem, ali ono što je primećeno prema statistici da po dobijanju „start ap“ kredita 7% preduzeća koja su dobila te kredite su odmah ugašena, to je od ovih 40% nenaplativih, plus 3% preduzeća koja su dobila „start ap“ kredite su potrošili nenamenski, letovanja, zimovanja, kupovina luksuznih automobila. Hoćemo da pokažemo da je do 2013. godine taj fond suštinski nenamenski trošen u velikom delu sredstava, zatim je pomagan od strane određenih kompanija koje su bukvalno ispumpavale državni novac, a nisu koristile za ono što je trebalo, a to je da podstaknu mali biznis, odnosno mala i srednja preduzeća.
Ideja je da u 2015. godini ovaj fond za razvoj otvori vrata svima onim preduzećima koja će imati sluha za otvaranje novih rednih mesta, za dobre proizvodne programe i, ono što je važno, da će oni biti investiciono orijentisani i da će mnogo manji deo ići za sredstva koja se odnose na sam obrtni kapital. Tako da ovakav Predlog izmena i dopuna zaista pokazuje da rezultat svih ovih zakona koje smo ovde imali, a koji su u sklopu ekonomskih reformi, treba da počnu suštinski da daju i konkretne rezultate.
Na kraju, ovaj sporazum o kome govorimo, praktično koji nam otvara vrata za nove investicije u oblasti energetike zaista treba podržati, jer to je nešto o čemu je gospodin Antić govorio, što će pre svega otvoriti 500 novih radnih mesta. Imala sam prilike da upoznam predstavnike firme „Cmek“ i ono što je interesantno reći to je da nije samo ovaj glasao koji će država raditi sa ovom kompanijom. Kompanije iz oblasti energetike ovakvog tipa imaju mnoge programe koji se odnose na inovacije u oblasti energetike, ali i koji su vezani za zaštitu životne sredine.
To je ono važno, što jednostavno treba ući u to zajedničko partnerstvo na adekvatan način, jer portfolija delatnosti i mogućnosti projekata rada ovakvih kompanija zaista je nezamisliva u ovom trenutku, ne samo za Srbiju i zemlje u regionu, nego i za mnoge u EU. Tako da, ono što je dobro je imati ovakve partnere, ovako ekonomski i finansijski stabilne, sa ovako dobro ispregovaranim uslovima za kredit i za mogućnost implementacije posla koji će obezbediti energetsku stabilnost, za koju Srbija više neće morati toliko da brine.
Mislim da su sva ova rešenja koja su danas na dnevnom redu sa strane Srpske napredne stranke potpuno prihvatljiva, da jednostavno ona pokazuju deo ekspozea gospodina Vučića, koji je u velikom delu, više od 50% praktičnost što se tiče implementacije zakona koje smo doneli već ovde na sceni. U Danu za glasanje mi ćemo svesrdno prihvatiti ovakav predlog, a apelujemo i na druge stranke da zaista glasaju za ovakve predloge zakona. Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, da završimo današnju raspravu u kojoj smo govorili o svemu onome što treba da ovu Srbiju povede napred. Ali, očito je veliko nerazumevanje pojedinih poslanika pogotovo koji nekako teško mogu da diskutuju opšte o ekonomskim parametrima i o želji i volji određenih struktura vlasti koje su jednostavno pripremila jako kvalitetne zakone. Da su oni kvalitetni i da zaista daju šansu budućnosti na tome jednostavno čestitaju sve međunarodne organizacije i svi politički subjekti koji zaista poštuju i koji idu ka tome da ekonomske reforme moramo da sprovedemo.
Ali, ono što ću u miru i u tišini reći, a to je da mi prošlost ne možemo da zaboravimo. Ne možemo da zaboravimo da je Fond za razvoj dao garancije od 79 miliona evra za preduzeća koja nisu solventna. Ta dugovanja neko mora da vrati, neko mora da plati.
Jednostavno, 2013. godine Vlada Srbije, Ministarstvo privrede, shvatili su da ovakav sistem rada koji je prethodni režim vodio kroz Fond za razvoj ispumpavajući finansijska sredstva kroz određena preduzeća, kojima je davano bez garancija, bez ikakve mogućnosti da ta preduzeća vrate te kredite, jednostavno nisu mogući.
Ovaj nov koncept treba da da mogućnost da zaista se otvore preduzeća koja će imati proizvodno orijentisane programe, znači, bez nove vrednosti i proizvodnje nema napretka. Usluge i nešto što spada u deo koji se odnosi na delatnosti koje se jednostavno ne prave na ovu vrednost i ne zapošljavaju mlade ljude, više ne mogu da se finansiraju iz budžeta, odnosno ne mogu iz Fonda.
Ta bojazan da postoje određeni načini na koje neće moći da garantuje Fond, jednostavno ne stoji, jer sada Fond ima prvo kontrolu u predavanju sredstava, drugo, samu kontrolu prilikom otplate toga.
Ja bih vam dala jedan dobar predlog kao što radi i IBRD, a to je da da jednog mentora, odnosno referenta koji će da vodi firmu i da ga prati od samog početka pisanja projekta do trenutka kada isplaćuje sve te sate. Jednostavno ne smemo dozvoliti da bilo ko od preduzetnika sklizne u toj otplati kredita, jer i njima će biti bolje, zapošljavaće više ljudi, uzimaće nove kreditne aranžmane u kojima će oni biti sposobni da rade. To do sada nije bilo u mogućnosti.
Ono što treba još reći, to je da sve ono što se odnosilo na kritike za ovakav projekat kao što je „Kostolac B“, jednostavno ne stoji. To je nešto što je započeto 2010. godine u saradnji sa velikom kineskom kompanijom, nije došlo s neba i ovaj kreditni aranžman nije došao sa neba, nego jednostavno je došlo do situacije da se radila neka predinvesticiona studija, pa investiciona studija, pa se došlo do toga da je taj projekat izuzetno finansijski opravdan i efikasan, pogotovo kod izgradnje novih objekata, a mi poslednji objekat imamo „Đerdap“, koji smo gradili kao država.
Ovo će biti jedan objekat koji će nam dati praktično tu energetsku stabilnost bez koje Srbija neće moći u budućnosti da funkcioniše i time suštinski ova Vlada je pored svih ovih zakona, o Telekomu smo danas čuli dosta, pokazuje jedan visok stepen odgovornosti u kojima jednostavno svi moramo da se krećemo.
Svako ko želi da na određeni način kritikuje ove vrste predloga, odnosno kroz zakonska rešenja može to da uradi na vrlo konstruktivan način, da da određene predloge koji mogu biti prihvatljivi, ali svako onaj koji koristi određeni rečnik u kome pokazuje, pre svega, neznanje ali i bezobrazluk, jednostavno ne sme u ovoj Skupštini da bude manir i ne sme da bude jedan deo koji će postati svakodnevni deo političkog života.
Na kraju da citiram jednog književnika koji je rekao da godinu mogu da uspore samo oni koji nikada nisu imali hrabrost da idu vlastitim koracima. Oni koji su nekada imali vlastite korake doveli su do toga da unište ovu Srbiju.
Srpska napredna stranka to sigurno neće dozvoliti, ići će takvim koracima u interesu svih građana Srbije. Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, danas smo na Odboru imali prilike da vidimo da postoji usaglašenosti donošenja zakona ne samo sa trećim paketom direktiva EU na osnovu Sporazuma sa Energetskom zajednicom, već i usaglašavanja sa zakonskim rešenjima koja se tiču izmena i dopuna Zakona o građevinarstvu.
Ono što je interesantno u ovom izlaganju bilo jeste da neki elementi koji se koriste u obrazloženju amandmana koji nisu prihvaćeni dovode do zaključka da postoji nerazumevanje, čini mi se, nekih predlagača šta je u stvari zakonska regulativa EU.
Ako je ovaj parlament usvojio 2005. godine, ratifikovao Sporazum sa Energetskom zajednicom i stupio na snagu 1.1.2006. godine, onda je to praktično jedan put kome mi treba da obezbedimo i uspostavimo integrisano tržište energetike, da uspostavimo jačanje sigurnosti snabdevanja, da uspostavimo jačanje konkurencije na regionalnom nivou i sve je to način, pogotovo ukoliko govorimo o trećem paketu direktiva.
Naravno da taj put ne može da ide preko noći, ali ukoliko nemamo zakonski okvir, onda uopšte ne možemo ni da pričamo ni o evropskim integracijama. Najteži deo je u stvari ono što se zove evropski put u oblasti energetike zato što to negde dotiče svakog građanina Srbije, ali moramo biti svesni da u stvari evropska regulativa o kojoj govorimo i koju usvajamo ide ka tome da ne postoje malverzacije. Upravo jačanjem konkurencije vi izbegavate bilo kakav sistem za mogućnost monopola, za mogućnost malverzacija, tako da mislim da s razlogom ovaj amandman nije prihvaćen. Zahvaljujem.
Koristim vreme poslaničke grupe.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, predlagač mora da se izjasni ili je za evropske integracije ili nije, ili je za EU ili nije. Ako ste za EU, onda morate da harmonizujete svoje propise do 2020. godine. Taj postupak je fazni. Jedna od faza je praktično usaglašavanje trećeg paketa direktiva.
Drugi paket je podrazumevao član 42. izbor Agencije za energetiku i treba da bude zadovoljstvo što je Agencija za energetiku u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije kao nezavisan organ. Praktično odbor nadležan za oblast energetike bira članove Saveta, bira predsednika koji treba da budu ljudi potpuno apolitični. Njihovi izveštaji i finansijski planovi praktično idu na nadležan odbor u ovoj skupštini i raspravlja se u plenumu. Prema tome, mislim da predlagač nije imao potpunu sliku, a bogami vidim da i politički ne razume šta su evropske integracije, a imaju predsednika Odbora za evropske integracije iz svojih redova. Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, do 2012. godine mi nismo u javnosti imali obavezu da se plaća struja, tek od 2012. godine praktično imamo jednu politiku Vlade koja kaže da svi računi moraju da se plaćaju, pa i računi za struju. Ali imamo potpuno razumevanje o tome da socijalne kategorije moraju da budu zaštićene, da njihovi računi moraju da određeni način da budu potpomognuti sredstvima iz budžeta.
Zbog toga, kao rezultat svega toga, takve politike do 2012. godine imamo dugovanja „Srbijagasa“, zbog toga što mnogo subvencije koje su davane su upravo davane zbog građana Srbije da bi imali i ekonomsku cenu i električne energije i gasa.
Šta sada imamo? Od 2012. godine imamo EPS koji je morao da osnuje EPS Snabdevanje, novo pravno lice koje zaista mora u ovom trenutku da zna koliki su dugovi građana i pravnih lica, čak govorimo da pravna lica imaju polovinu dugovanja u odnosu na građane Srbije, da znamo koliko država suštinski ima potrebe za određenim davanjima.
U ovom trenutku neizvodljivo da lokalne samouprave i taj deo naknada sama prihoduje. Ono čime ona treba da se bavi, postoji ideja stvaranja socijalnih karti. Lokalne samouprave treba da se bave detekcijom socijalnih kategorija. Znači, da definiše tačno koji su to građani u teškoj situaciji koji treba da budu subvencionisani kod plaćanja računa električne energije.
Stoga, zahvaljujem se gospodinu ministru što zaista ovakav amandman nije mogao biti prihvaćen. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, poštujem veliki respekt gospodina ministra za predlagača amandmana, ali kada pričamo o članu 22. on govori o merilima i kriterijumima koje propisuje Agencija.
Ne postoji dovoljno razumevanje zbog čega Agencija je ta koja propisuje merila, ali izdaje određene sertifikate. Ne treba zaboraviti da Agencija za energetiku sarađuje sa evropskim agencijama za energetiku, da njihov rad je koncipiran takođe na evropskim direktivama i da sve ono što je u nadležnosti Agencije, a ona ovim zakonom dobija još veću težinu, upravo kao jedan od nezavisnih organa, koji u stručnom smislu, jer su članovi saveta izabrani sa stanovišta struke, a ne bilo kakvih političkih predloga. Jednostavno, treba da donese do toga da sve nedoumice po pitanju funkcionisanja tržišta, uopšte u oblasti električne energije i gasa i onih koji će učestvovati na tom tržištu, ona treba da otkloni.
Što se tiče javnih preduzeća, nesporno je da Zakon o javnim preduzećima će u budućnosti pretrpeti velike izmene, jer mi donosimo zakone koji su u usklađenosti sa evropskom regulativom, samim tim i Zakon o javnim preduzećima koji je imao svoje izmene i dopune zahtevaće nova sistemska rešenja.
Drugo, javna preduzeća, iz oblasti energetike danas obavljaju određene delatnosti i zarad države, ali i zarad tržišta.
Vremenom, kako se bude otvaralo tržište, jednostavno mnogi akteri na tržištu prometa koji se odnosi za oblast energenata, će se definisati ko će se baviti tržištem, a ko će se baviti isključivo javnom delatnošću. Tako da sasvim je prihvatljivo zbog čega u ovom delu određeni amandmani nisu prihvaćeni. Ja vam se zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, pa svi bi mi voleli da su sve odluke koje donose nezavisne institucije jednoglasne. Znate, voleli bi i da odbori u skupštinskom zasedanju prilikom određenih značajnih zakonskih rešenja budu jednoglasni. Ali, to jednostavno nije moguće. To je u stvari suština demokratije, da date pravo da svakom članu saveta nezavisnom, zato se i zovu nezavisni, jer niko ne može da utiče na njihovo mišljenje pri donošenju odluka.
S druge strane, ekspertsko. Imaju dovoljno znanja da donesu određene odluke i da daju svoj glas određenim odlukama. To je ono što ste vi donekle u pravu, da recimo, kada je u pitanju Agencija za energetiku, kada su u pitanju komisije za zaštitu konkurencije, sigurno da bi trebalo odluke da budu jednoglasne.
Međutim, to nije moguće. To nije moguće ni ovde, u Srbiji, to nije moguće ni u jednoj nezavisnoj instituciji, pogotovo kada pričamo o evropskim integracijama, pogotovo kada pričamo o članicama energetske zajednice, svaka od njih ima svoju agenciju za energetiku kao nezavisno regulatorno telo i njihove odluke nikada nisu zakonom obavezujuće da budu jednoglasne.
Iz tog razloga sam sigurna da gospodin ministar nije mogao da usvoji ovaj amandman. Zahvaljujem se.

Ako mogu da pomognem, uvažena predsedavajuća.
Poštovani ministre, pogledajte samo Statut rada Agencije za energetiku. Znači, uopšte program rada, Statut usvaja Narodna skupština preko svog nadležnog odbora. Zato kažem da li je amandman izvodljiv, da ne dođemo u određenu pravnu zamku kao malopre što smo došli. Samo sam htela da pomognem. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, očito jedno nerazumevanje, a mislim da i neinformisanost čime se bavi Agencija za energetiku.
Praktično, ona je formirana usvajanjem drugog paketa direktiva EU donošenjem zakona iz 2011. godine i mislim da bi određene kolege iz DS trebali malo da poduče kolege iz Nove demokratske stranke, jer očito da postoji nerazumevanje i evropskih integracija i drugog paketa direktiva, a i trećeg paketa, koji smo jednostavno na putu koje moramo da usvojimo, pogotovo kada pričamo o nezavisnim regulatornim telima, Agenciji za energetiku i pogotovo ako pričamo o tome da želimo profesionalizaciju i želimo da nezavisna regulatorna tela imaju stručne ljude. Znači, stručnost se podrazumeva za tu oblast za koju je formirana Agencija. Ako govorimo o Agenciji za energetiku, onda sva oblast delovanja i funkcionisanja članova koji se bave, bave se iz oblasti energetike.
Dobra je volja što su se jednostavno otvorile struke koje mogu da budu vezane za ovu oblast. Dobro je što pored tehničkih nauka mogu da se bave određenom strukom i ekonomisti, a koji su vezali svoj životni vek za energetiku. To je dobro i ne vidim koji bi to bili poslovi od značaja za obavljanje poslova Agencije, a da nisu vezani za energetiku. Jednostavno, to pokazuje elementarno poznavanje uopšte ovog zakona. Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, poštovanje postoji kod svih onih koji žele da unaprede zakonska rešenja, ali smatram da negde u skupe škole spadaju i tehnički fakulteti i Mašinski fakultet u Beogradu je negde osnova na osnovu kojih zaista mogu da dam svoj doprinos što se tiče Zakona o energetici.
Prema tome, tema amandmana se odnosi da oblast od značaja za obavljanje poslova Agencije za energetiku je praktično oblast energetike koja je definisana članom zakona. Prema tome, amandman ne može da bude prihvatljiv zato što ne postoje drugi poslovi od značaja za obavljanje Agencije za energetiku. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani ministre, kolege poslanici, u načelnoj raspravi sam rekla, a mislim da smo to malo zaboravili, verovatno su predlagači radili taj amandman, odnosno predlog, da je Vlada Srbije, nakon usvajanja izmena i dopuna Zakona o energetici 6.6, praktično u junu mesecu 2013. godine, donela Nacionalni akcioni plan vezan za obnovljive izvore energija, što je i bila obaveza prema određenoj proceduri Energetske zajednice. Taj Nacionalni akcioni plan se odnosi na plan da Srbija izgradi, odnosno učešće u obnovljivim izvorima energije bude 27%. Po tom planu je 1092 megavata projektovanih potencija. Od toga pola treba da ide na vetar, 438 megavata na mini hidroelektrane, 100 megavata na biomasu, 30 megavata na bio gorivo i nešto manje, ostatak, od 30 megavata na sve ove ostale vidove obnovljivih izvora energije.
Ono što je važno reći, a to je da je Srbija u nekim lokalnim samoupravama, imali smo prilike da vidimo u sredstvima javnog informisanja, već počela da primenjuje biomasu kod toplana, i to je dobar primer za Sremsku Mitrovicu. Juče je bio jedan dobar prilog o tome koliko su velike uštede kod primene biomase, baš kod javnih komunalnih preduzeća na lokalnom nivou, ali za to je potreban veliki nivo znanja i svest o tome, investicije koje mogu da podnesu da lokalna samouprava investira u svoja javno komunalna preduzeća, kako bi počeli da proizvode električnu energiju na biomasu. Potrebno je uvesti i mnoge druge vidove energije. Ovo o čemu je moj kolega Marija govorio.
Šta dobijamo time? Videlo se da kroz mnoge sektorske analize, odnosno druga zakonska rešenja, kao što je Zakon o upravljanju otpadom, imamo priču o električnoj energiju koju dobijamo iz otpada, imamo upravljanje organskom industrijom, a to je onaj deo koji se odnosi na Zakon o poljoprivredi, na Zakon o uređivanju veterinarske delatnosti, da taj deo treba da uzmemo u obzir. Znači, ima dosta toga gde bi te sektorske analize, odnosno druga zakonska rešenja trebala, a mislim da je dosta toga izmenjeno i već ubačeno, koji će obuhvatiti mnoge druge vidove proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.
Mislim da ono što je Vlada do sada uradila prema onom što je evropska Energetska zajednica i tražila da napiše, da koristi sve kriterijume održivosti i šeme sertifikacije za sve vidove obnovljivih izvora, je dala kroz Nacionalni investicioni plan, ispunila direktivu iz 2009. godine o promociji korišćenja električne energije iz obnovljivih izvora, a zadatak je da kroz ovaj zakon i sledeća zakonska rešenja što više promoviše, odnosno otvori vrata stranim direktnim investicijama u ovoj oblasti.
Tako da ovaj amandman sigurno nije bio u mogućnosti da se sada prihvati, ali opet, prihvatanje takvog amandmana sigurno da mnogi obnovljivi izvori energije koji nisu navedeni bi bili zaboravljeni. Tako da smatram da će u sledećim zakonskim rešenjima iz drugih oblasti oni biti obuhvaćeni. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, hajde malo da se podsetimo koje su to direktive. Znači, direktive koje treba da budu implementirane u ovaj zakon po tom Trećem paketu: prva je od 13. jula 2009. godine evropske zajednice o pravima za unutrašnje tržište električne energije o stavljanju van snage ranijih direktiva koje su postojale; zatim, Direktiva Evropskog parlamenta Saveta od 18. januara 2006. godine o merama za obezbeđenje sigurnosti snabdevanja električnom energijom i investicije u infrastrukturu; zatim, Uredba evropske zajednice i Evropskog parlamenta Saveta od 13. jula 2009. godine o uslovima za pristup mreži za prekograničnu razmenu električne energije i stavljanje van snage uredbe koja je važila 2003. godine. Znači, to je za električnu energiju.
Za gas je Direktiva koja se odnosi na zajednička prava za unutrašnje tržište prirodnog gasa, zatim, Direktiva o merama o očuvanju bezbednosti snabdevanja gasom, o uslovima za pristup mrežama za transport prirodnog gasa i na kraju Direktiva o promociji korišćenja obnovljivih izvora energije. Ja vam se zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, prvo da jednu dilemu razrešimo. Nisam gospođica nego gospođa već 18 godina, a i po dženderu, odnosno po rodnoj ravnopravnosti više ne postoji, je li tako, komentar gospođica i oslovljavanje tog tipa.
Javila sam se po amandmanu zato što sam shvatila da jednostavno ono čime se mi dičimo kao narodni poslanici kada predstavljamo Srbiju, to je da parlament Srbije ima sve političke stranke koje se zalažu za evropski put. Sada vidim da jednostavno dolazi do promena stanovišta i politike pojedinih stranaka ili neshvatanja o tome šta je strateški put ka EU, šta su evropske integracije i šta to znači primenjivati određene pakete po ugovorima sa energetskom zajednicom.
Ako pričamo uopšte o tom trećem paketu i uopšte o direktivama koje primenjujemo, ukoliko ih ne primenimo, znači, po ugovoru sa energetskom zajednicom, pravo u tom ugovoru je ukoliko ne primenite da kršite taj ugovor. Znači, pravo energetske zajednice je da se žali Evropskoj komisiji. Pravo Evropske komisije u pregovorima sa EU i Srbijom je da izrekne određene mere, pa čak i da zaustavi pregovore. Znači, ako se neka stranka zalaže za tako nešto, onda neka kaže jer ima legitimno pravo da promeni politiku svoje stranke. Možda je shvatila da taj evropski put, ta neka Nova demokratska stranka ili koja god stranka u parlamentu želi, može da kaže da jednostavno ne zbunjuje svoje birače sa tom politikom.
Što se tiče trećeg paketa direktiva i uopšte ovoga zakona koji je proizašao kao rezultat pregovora sa energetskom zajednicom, pa ovde je na sceni zaštita svih zakonskih rešenja, pogotovo koja su zagarantovana Ustavom Republike Srbije i možda u mnogim članovima smo mi previše i zaštitili Ustav Republike Srbije i negde smo vršili pregovore kao država sa energetskom zajednicom i našli ta praktična rešenja sa kojima smo hteli da pokažemo da evropski put nikako nije ugrožen.
Druga stvar, kada pričamo o poglavljima, poglavlje 15. i 21. odnosi se na energetiku i uopšte na sve vrste mreža, a ona obuhvata i energetske mreže, uopšte transevropske mreže kada pričamo u oblasti energetike. Uopšte to poglavlje u skrininzima je jako dobro ocenjeno i visoko ocenjen rad Republike Srbije.
Ono što je od 2012. godine do 2014. godine urađeno u ovoj oblasti je daleko više nego što je urađeno ukupno od 2000-te do 2012. godine. To imate u svim dokumentima, i Evropske komisije, i energetske zajednice i svih, jednostavno, pregovaračkih poglavlja. S toga, uopšte predlagači, imam osećaj, da nisu imali uopšte saznanja o tome koliko je država Srbija uradila u ovoj oblasti. Hvala vam na pažnji.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, kao i u slučaju člana 140, koji se odnosio na električnu energiju, tako je amandman Odbora povodom člana 265. sačinjen u istovetnom tekstu, s tim što se on odnosi na gas i trebao je u stvari usaglasi sve one izmene i dopune Zakona o građevinarstvu u postupku objedinjene procedure i onog dela koji se odnosi na saglasnost za priključak na mrežu.
Mislim da je na osnovu ovakve formulacije zaista pronađeno adekvatno rešenje i ministar je inače na Odboru ovaj amandman prihvatio. Hvala.