Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, danas imamo amandman koji je odraz jedne nove politike koju Vlada Srbije, u današnjem trenutku, pokušava na neki konstruktivan način da reši, a na osnovu svih onih problema koji su nastali zadnjih sedam godina.
Zašto ovo govorim? Zato što od trenutka gašenja SDK do trenutka kada je APR praktično konstituisan kao agencija koja prihvata finansijske izveštaje svih privrednih subjekata, neko je morao te izveštaje da skuplja. To je bila Narodna banka Srbije. Onda je Narodna banka Srbije za vreme Vlade gospodina Mirka Cvetkovića u jednom trenutku došla i rekla – nismo više sposobni i ne želimo te CD-ve i te koverte da skupljamo, evo neka sada to radi APR.
U tom trenutku je došlo do stvaranja novih agencija, nezavisnih privrednih subjekata, gde jednostavno država, odnosno Narodna banka Srbije nije imala kontrolu nad trošenjem sredstava. Gde nalazimo dokaze za to? Nalazimo u izveštajima DRI koja decidno kaže, evo na primeru jednog gospodina koji je vodio Ministarstvo za prirodne resurse, odnosno zaštitu životne sredine, a koji kaže u svoj izveštaju da Narodna banka Srbije, Uprava za trezor nema evidenciju projekata, niti finansija koliko je i šta radio Fond za zaštitu životne sredine. To je jedan od dokaza zbog čega mora da postoji koordinacija između APR i Narodne banke Srbije. Imali smo dve opcije. Imali smo opciju da ponovo vratimo da Narodna banka Srbije bude jedno mesto gde će se skupljati, ali bi to izazvalo veliku konfuziju i probleme u poslovanju svih privrednih subjekata. Imali smo i ovo rešenje, a to je da postoji ta koordinacija između APR i Narodne banke Srbije. Da li se to zove informatički tunel? Možda bi tako ekonomisti u jednom trenutku rekli. Inženjeri bi rekli pristup bazama, informatičkim bazama koje na neki način žele da budu umrežene, odnosno informisane o tome kako radi koji privredni subjekt, a na osnovu koga dobijamo određene statističke podatke, ali i vrlo važne informacije.
Ideja o tome da bi možda svi trebali da budu informisani o tome je dobra, sa jedne strane. Sa druge strane, ne postoji način da ne budete informisani o poslovanju određenih privrednih subjekata. Na kraju krajeva, postoji zaštitnik o informacijama od javnog značaja kome mogu svi da se obrate, sve relevantne institucije i da na osnovu toga dobiju informaciju, ako ne mogu da pristupe bazama APR i ako ne mogu da pristupe bazama NBS.
Očito je bilo da se sistematski razdvajala funkcija Narodne banke Srbije i APR, da se nije vodila evidencija o finansijama i očito je bilo da je to dovodilo do neviđenih troškove koje nije ova Skupština kontrolisala kroz sam budžet. Zbog toga je ovo jedno kompromisno rešenje koje, na kraju krajeva, je izašlo kao i najbolje rešenje. Nije bilo političkog preglasavanja.
Ono zbog čega sam se javila jeste što je ispalo da su interesi privrede, malih, srednjih preduzeća su interesi DS. To jednostavno nije dobro da jedna stranka poistovećuje interese privrede sa svojom politikom zbog toga što postoji jedan široki politički milje na političkoj sceni Srbije i postoji puno stranaka i oni svi imaju svoje predstavnike u ovoj Skupštini. Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća, da li mogu da znam koliko je vremena ostalo poslaničkoj grupi? Dobro, osam minuta, s obzirom da ima još jedan kolega koji bi postavio pitanje ministru.
Poštovani ministre i kolege koji ste ostali do kraja sednice, posle advokata Nikolića, teško je sada reći nešto novo, ali bih pohvalila jedan deo rebalansa budžeta, jer ga niko nije primetio, a to je nova stavka koja se odnosi na Kancelariju za brzi odgovor.
Ona je definisana sa 30 miliona i 505 hiljada dinara i to je ono što je praktično, ne samo predizborno obećanje SNS, nego i potreba ove države da kroz takvu kancelariju se započne jedan novi proces stvaranja boljeg investicionog ambijenta u Srbiji. Zašto?
Mi smo imali goste iz Indonezije koji su predstavnici Odbora za koordinaciju investicija Indonezije. To je jedno državno telo koje je otprilike koncipirano na osnovu principa kancelarije za brze odgovore, koje smo pitali – koji je vremenski period za izdavanje građevinskih dozvola? Njihov odgovor je bio da je do skoro bio tri meseca i uz izradu studija elaborata o investicionim mogućnostima, a da su shvatili da je to previše dug rok. Od skoro izdaju građevinske dozvole i dozvole za rad investitorima u roku od pet dana.
Znači, s obzirom da smo bili prisutni na toj sednici odbora i svih političkih opcija i stranaka pozicije i opozicije, u tom trenutku smo se svi onako pogledali i shvatili da mi nismo sposobni još uvek da ovako nešto stvorimo u našoj državi, u našem okruženju. Za to je potreban jedan veliki politički konsenzus ne jednoumlje, kako neki opozicioni predstavnici žele to da predstave, nego konsenzus oko minimuma uslova da bi jednostavno mogli da idemo u pravcu određenih reformi.
Imamo priču o reformi javnog sektora, pa reformi PIO fonda, znači penzionog osiguranja, o reformi društvenih preduzeća i sve je to vrlo teško. Jer, kada bi hteli, a postoje modeli ekonomski, koji bi mogli da donesemo u vrlo kratkom roku i da sprovedemo, jednostavno izazvali bi velike potrese uopšte u ekonomskoj transformaciji, ne samo kod preduzeća, već i kod građana Srbije.
Jednostavno, mi kao država i kao države u okruženju nismo spremni za tako brze transformacije. Kod nas to mora da ide sporije, mora da ide dozirano, ali mora da se stvori jedna društvena odgovornost o kojoj malo ko hoće da priča, a to je da se nastavi borba protiv korupcije, da se možda razmišlja o tome o nekom vanbudžetskom fondu u koji bi svi ti finansijeri i investitori koji su zarađivali poslednjih 10-15 godina, na praktično grbači ovog naroda, uplate dobrovoljno ono što su zaradili. I ako prave promete od 937 miliona dolara, da određeni procenat tih miliona uplate državi, jer su na kontu ove države to i zaradili.
To je neki koncept o kojem treba da se razmišlja a jako je teško to, na neki način, uterati u budžet a da to bude dobrovoljno a da tu nema velikih otpora, a da jednostavno svi tu se složimo oko tih detalja. Zbog toga su to neki koncepti oko kojih mora da postoji politički konsenzus i jednostavno i opozicija mora da razmišlja o nekim zajedničkim modelima, da na nekim određenim zakonima moramo zaista jedinstveno da postupamo.
Zahvaljujem vam se na ovakvom rebalansu. Nadamo se da, bez obzira koliko ih god bude bilo u ovoj godini, ja to ne vidim, recimo sa stanovišta privrede kao neki problem iz prostog razloga što nam je to jedini put da možemo da konsolidujemo finansije jer do trenutka dok ova vlada nije stupila na vlast, ima se utisak, a vi ćete to potvrditi, zaista nismo znali gde se sve nalaze javne finansije izvan budžeta. To potvrđuje i državni revizor koji kaže da nije postojala lista projekata, da nije postojala jednostavno koordinacija sa upravom za trezor, da nije postojalo na adekvatan način vođenje finansija i zato smo imali kršenje zakona, da na kraju godine u decembru, mi glasamo o svim mogućim projektima i pokriva Skupština nekih 1,4 milijarde evra investicija i programa koji su već prošli. Zahvaljujem vam se.

Uvažena predsedavajuća, poštovani predstavnici DRI, Agencije za borbu protiv korupcije, uvažene kolege, kojih je jako malo ostalo, danas smo imali prilike da razgovaramo o izveštajima dve važne institucije kojima na neki način treba odati počast za hrabrost. Za hrabrost što postoje od 2007. do 2013. godine i koji su na neki način prošli tri različita sastava vlada, odnosno političkih grupacija koje su pravili skupštinsku većinu a koje su oni trebali da podnose svoje izveštaje o radu.
Naravno da vam je bilo teško i da je sigurno, postojali su pritisci sa različitih strana, da ovaj vaš stručni rad, sliku o tome kako izgledaju javne finansije i kako uopšte izgleda borba protiv korupcije bude realno. Zbog toga treba reći da ste imali dovoljno hrabrosti da odolite koliko-toliko određenim pritiscima.
Kada pogledate izveštaje DRI onda treba reći da je to, na neki način, ocena ispitivanja svih finansijskih izveštaja koje ste do sada radili. Ono što je vrlo interesantno ako uporedimo rezultate iz 2011. i 2012. godine vidi se da je mnogo manje nalaza urađeno u 2011. godini nego u 2012. godini. Vidi se da je u 2011. godini izveštaj pokazao da je određeni finansijski deo sredstava više potrošen u javnim nabavkama nego što je trebalo.
Čulo se u nekim raspravama, pa je izvršena zamena teza u godinama od strane opozicije, da je na neki nepropisan način 47 milijardi dinara utrošeno u određenoj godini, pa je izgledalo kao da se to desilo u 2012. godini, a to je bilo u stvari u 2011. godini.
Tako da zbog istine u javnosti i uopšte, radi građana Srbije, moramo da baratamo sa konkretnim podacima. U 2011. godini je 51% od tzv. BDP bio javni dug Srbije. Tada je smanjen kapital Srbije prema izveštaju DRI za 1,68 milijardi dinara. To se sve dešava za vreme prethodne Vlade u kojoj je bio premijer, gospodin Mirko Cvetković. U 2012. godini imamo pola godine koju je zaista vodio gospodin Mirko Cvetković i imamo novu Vladu, posle majskih izbora, pod vođstvom gospodina Dačića, u toj godini imamo za 20 i više nalaza više urađeno, imamo određene nalaze koje 28 institucija su pozitivno ocenjene, imamo sto onih koji su ocenjeni sa rezervom i imamo 15 koji nisu dobili pozitivno mišljenje. U tom nivou javni dug je po zahtevu ministra finansija težio da bude od 45% do 51%.
To je ono na čemu se pokazala jedna odgovornost u javnim finansijama iako je vreme ekonomske krize, iako smo zatekli zaista veliki budžetski deficit sa velikim organizacionim i finansijskim problemima. Ono što se pokazalo da je jako teško raditi zaista 4.500 državnih institucija, organizacija kojima se bavila Agencija za borbu protiv korupcije. Takođe, ono što se pokazalo kao jako teško da taj republički nivo, kada prenesete na pokrajinski i lokalni vaše probleme usložnjava.
Tako vaš rad u javnosti koji se pokazao kao dobar, da imate kontakt ne samo sa medijima, već i sa nevladinim sektorom, civilnim sektorom, od kojih ste vi na neki način i dobijali ulazne podatke kao prijave, pokazuje da je na lokalnom nivou, znači tamo gde su gradovi i opštine, imali preko 200 prijava, što je izazvalo preko 600 preporuka koje ste morali da napišete.
Ovim hoću građanima Srbije da pokažem da ste vi zaista istrajavali na vašem poslu da se bavite strukom. Sigurno da ste imali probleme. Ali, ti problemi i dan danas stoje, s tim što mislim da u ovom skupštinskom sazivu, gde je SNS stožer ove Vlade, imate sigurno manje pritiske nego što ste imali ranije. Iz prostog razloga, što ako pogledate rezultate Agencije za borbu protiv korupcije, videćete da mora da postoji politička volja, da bi zaista istrajavali na ovom putu, koji nam je jednostavno zacrtan, a to je smanjiti stepen korupcije, smanjiti nivo neadekvatnog trošenja javnih finansija i ponašati se krajnje odgovorno u pogledu budžeta.
Kada pričamo o borbi uopšte protiv korupcije, na kraju krajeva, i Evropska komisija je ocenila rad u ovoj oblasti Srbije na zavidnom nivou i zaista podržala sa jednom pozitivnom ocenom, gde smo najviše otišli u tom delu. Ako bi se prisetili građani Srbije, pa i sami investitori i sami privrednici koji su hteli pre godinu i po dana da uđu na ovo tržište onda bi morali da razgovaraju sa jednim čovekom, dva ili tri. Sada jednostavno mogu da dođu i da razgovaraju sa svim relevantnim kompanijama koje postoje na ovom tržištu o kooperaciji i saradnji na svom poslu.
Zašto govorimo uopšte u ovom delu i zašto je pohvalno uopšte pričati o radu nezavisnih institucija i na borbi protiv korupcije? Zbog toga što stvaramo konkurentniju privredu, sa konkurentnijom privredom mi zaista možemo da pričamo o nekoj proizvodnji, o tome da želi neko da radi sa nama. Podsetiću vas da ukupan promet, robno novčani promet uopšte Srbije, je 65% sa zemljama EU. Prema tome, ukoliko želimo da radimo sa tim zemljama u našem okruženju, u regionu, mi moramo da se ponašamo krajnje odgovorno prema svojim finansijama ali i na tržištu robe i kapitala.
Ono što je važno još da se kaže, a to je mislim praktično rezime cele ove priče i radu Agencije za borbu protiv korupcije, da nije postojala politička volja ove Vlade na čelu sa prvim potpredsednikom Vlade, gospodinom Aleksandrom Vučićem koji je zadužen ispred Vlade za posao koji se naziva borba protiv korupcije i da nije imao takav koncept da neki put i tvrdoglavo uporno gura neke stvari, maltene protiv svih, da izgura jednostavno na taj način da zaista budete i nezavisni u svom radu i da zaista postoje da se ruše oni koncepti koji su ranije postojali, da postoji samo jedan izvođač, da se jedna čovek pita, da postoji jedan vlasnik Srbije u pogledu finansija i da jedini on ima pravo da pregovara sa državom. Da nije postojala takva politička volja, jednostavno mi danas ne bi imali danas uopšte razloga da pričamo o pomaku i o vašem nezavisnom radu.
Ono na šta smo svi ukazali, ja ispred Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao predsednik tog odbora, zalagaću se i tražićemo da vaši izveštaji dolaze i kod nas na odbor. To nije samo pitanje rada Odbora za pravosuđe i nije samo pitanje rada za finansije i budžet, jednostavno kod nas dolaze i polažu izveštaj i informacije na svaka tri meseca i Agencija za privatizaciju.
Evropska komisija je dala svoje mišljenje da postoji 24 privatizacije koje su jednostavno pod velikim velom tajnom, pod velikim znakom pitanja i po tome da nedvosmisleno govore o prekršajima kako u onom delu kako je izveden proces privatizacije, tako i u onom delu kako je prihodovala država, jer, je država prihodovala neka sredstva u budžet za ono što je izvršila privatizacija.
Kada pričamo onda o toj Agenciji za privatizaciju, naši odbori, verujte, traju po tri, četiri sata, jer mi želimo da znamo sve detalje o svim postupcima o kojima smo razgovarali. Pri tome direktor te agencije je iz prošlog saziva, znači, nemamo problem sa time što je iz druge sada opozicione partije, odnosno na predlog DS.
Mi želimo suštinski da zaista pokažemo dobru volju da kao država možemo da uđemo u strukturne reforme. Mi ćemo imati velike probleme da izvršimo završetak restrukturiranja još 170 preduzeća u kojima, jednostavno, vi kao na neki način čuvari javnih finansija i onih koji treba da vrše ispitivanje tih finansijskih izveštaja ste nam potrebni da budete prisutni u radu tog odbora.
Stoga, dajemo predlog da na taj način nam pomognete kao narodnim poslanicima da imamo potpunu sliku o javnim finansijama sa aspekta privrede, jer Ministarstvo za privredu i finansije zaista šalju izveštaj, državni sekretari dolaze kod nas i podnose izveštaje o svom radu.
Nije dovoljno samo voditi evidenciju o tome koliko je para ušlo, koliko izašlo. Vrlo je važan i onaj organizacioni deo privrede, jer smo mi kao jedini zakonodavni organ i najviši na kraju krajeva ovde, koji treba kroz zakonska rešenja da kreiramo taj investicioni ambijent. Kako ćemo ga kreirati ako ne znamo koji su nam ulazni podaci?
Vaši izveštaji nama treba da budu neki reper kako se država ponaša. Da li se ponaša rasipnički, da li su ti budžeti krajnje na neravnomeran način projektovani, ili se ponaša krajnje odgovorno. Ovo što imamo, nekoliko rebalansa u jednoj godini, ja to ne vidim kao neki problem zbog toga što se danas ekonomska situacija jako brzo menja u našem okruženju.
Prema tome, uopšte nije strašno projektovanje budžeta i na neki način definisati u više navrata i raditi rebalanse budžeta, jer se onda smatra krajnje odgovornom fiskalnom politikom.
Na kraju bih se zaista zahvalila što ste došli u ovako širokom sastavu i nadam se da ćemo zaista i kao Odbor i kao poslanici imati vremena i volje da razgovaramo o svim problemima koji nas čekaju ne samo kod restrukturiranja javnog sektora kroz transformaciju nedovršenih privatizacija, kod javnih preduzeća, već i onaj deo koji se odnosi na transformaciju i socijalnog dela fondova, jer mi imamo u svojoj raspravi i neka nova zakonska rešenja kojima formiramo neke nove fondove kao što je Fond za energetsku efikasnost i koji jednostavno, sada bi želeli nešto novo da pokrenemo, a nemamo dovoljno finansija kao država da krenemo u takav posao.
Tehnologije u našem okruženju to zahtevaju od nas. Zahvaljujem se i nadam se da ćemo lepo sarađivati u budućnosti.
Naravno, SNS će podržati vaš izveštaj.

Uvaženi predsedavajući, poštovani premijeru, poštovani ministri i kolege, danas smo otvorili po ko zna koji put najvažnije istorijsko pitanje svih građana Srbije, a to je uopšte pitanje rada, života i istorije koju sada, na neki način, kreiramo za budućnost, a to je život ljudi i život, pre svega, srpskog stanovništva u AP KiM.
Ono što treba reći, a do sada smo dosta slušali o sporazumu. Mi se danas izjašnjavamo o izveštaju koji Vlada podnosi o tome kako je protekao proces pregovora uopšte sa Prištinom, uz posredovanje EU. Danas smo o tome malo slušali. Više smo slušali o sporazumu. Pokušaću samo ukratko, neću vas puno zadržavati, da vas podsetim na neke činjenice koje su, jednostavno, nepobitne.
Danas je lako biti nacionalista i reći – ne treba uopšte da se razgovara sa Prištinom, ne treba ništa da se radi, treba pustiti da vreme prođe, pa ako se stekne neki istorijski trenutak, da Srbi ojačaju, onda ćemo svoju privredu transformisati i onda ćemo jednostavno ojačati. To je jednostavno nemoguće. Niko ne može da nam pomogne ako sami sebi ne budemo pomogli.
Evo na osnovu čega možemo to da izvedemo, vrlo jednostavni zaključci. U vreme stare Jugoslavije, svesni smo toga da je uopšte područje KiM bogato prirodnim resursima i svesni smo toga da je u vreme stare Jugoslavije to zaista bio jedan centar zbivanja u pogledu transfera različitih vrsta prozapadnih tehnologija, sa mogućnošću otvaranja novih fabrika, novih radnih mesta i proizvodnjom onih proizvoda koji su mogli da se plasiraju na istočno tržište. Tada su Srbi bili vodeći menadžeri takvih firmi za vreme stare Jugoslavije. To je bilo vreme 80-ih godina, o kome govorim. U to vreme su i Albanci i Romi voleli da budu zamenici i direktori, da učestvuju u tom menadžmentu i da vode takva preduzeća.
Danas ako pogledamo u novije vreme, posle 2000. godine do 2013. godine, možemo samo na osnovu postojeće statistike, koja je jako surova, da postavimo pitanje – koliko je to novih radnih mesta otvoreno za Srbe? Koliko je, na kraju krajeva, Srba ostalo da rade u nekim novim fabrikama i u nekim novim preduzećima?
Ako uzmemo u obzir da je južno od Ibra oko 90.000 srpskog stanovništva, a na severu Kosova se nalazi 40.000 stanovnika, onda je u ovom trenutku jako važno da taj broj Srba ostane da radi i živi na toj teritoriji. Nacionalno pitanje danas je pre svega demografsko pitanje u Srbiji, a onda i ekonomsko pitanje, a onda i političko pitanje, ili je i političko i demografsko i ekonomsko zajedno.
Ono što treba reći to je da ovaj izveštaj pokazuje da je zaista dosta toga pričano za vreme prošle Vlade, ali realni neki zaključci i, praktično, dogovori za budućnost su postavljeni tek onoga trenutka kada je nova Vlada počela da razgovara. To ću vam i dokazati.
Ako ste pogledali malo bolje ovaj izveštaj, recimo po pitanju obrazovanja, po pitanju sertifikacije diploma, možete da vidite po izveštajima da se to tek dešava, taj proces, posle jula meseca 2012. godine. Onaj deo koji je vrlo interesantan, a to su telekomunikacije i energetika, pokazuje da u pregovorima u novembru mesecu i u periodu januar – mart, praktično druga strana nije prisustvovala tim sastancima i nije htela da razgovara o tome.
Znate šta, nama se dešava da u Briselu na određenim konferencijama dolaze jake delegacije kosovskih Albanaca sa KiM i da čak dolaze njihovi sekretari ambasada, zbog toga što je Brisel priznao Kosovo i imaju svoju ambasadu. To je za nas uvek bilo poražavajuće.
Zbog toga, ovaj način koji je ova Vlada izabrala i ovaj put kojim je krenula je put kojim je praktično iz defanzive prešla u ofanzivu jer želi da uzme sudbinu u svoje ruke. Stajanjem u mestu, tapkanjem, ne preduzimanjem bilo kakvih akcija, praktično ne radimo ništa ni za Srbiju u Beogradu, a ni za Srbiju u Kosovskoj Mitrovici, ali ni za one Srbe koji žive još uvek u Prištini. Možda ih je malo, ali ne smemo da ih zaboravimo.
Prema tome, ono o čemu treba da se današnja skupštinska većina izjasni je da podrži ovaj izveštaj, da sa tom svojom punom podrškom jednostavno ne dozvoli da dolazi do bilo kakvih istupanja u podeli naroda. Ne postoje patriote i izdajnici, jer smo se dovoljno dugo, dugo delili. Posle rata smo se delili na Srbe i na kosovare, pa su se onda kosovari delili na starosedeoce i na Crnogorce, pa se onda delimo na južne i severne Srbe na Kosovu. Dosta je više bilo podela, podele ne smeju da postoje. Srbi će biti jedinstveni u svojim odlukama i na referendumu i posle referenduma, jer je to u interesu svih nas, i nas u Beogradu i onih u Prištini i onih u Kosovskoj Mitrovici. Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, uvažene kolege poslanici, pre nego što dam predlog koji je Odbor usvojio na član 95. amandmana, samo bih podsetila kolegu koji je predlagač amandmana da pozivanje i sazivanje sednica Odbora vrši sekretar Odbora na osnovu odluke koju poštuju.
Odluka postoji i kaže da se ne pozivaju predlagači amandmani. Naš sekretar striktno poštuje tu odluku iz prostog razloga što ovaj odbor zahteva jako puno amandmana, onda zahteva i veliki broj predlagača. Tako da ne bi ni članovi Odbora ni predlagači ispred ministarstva imali gde da sednu. Iz tog razloga mi ne pozivamo predlagače.
Članovi vaše poslaničke grupe, dva člana, gospodin Boško Ristić i gospodin Petrović su članovi ovog odbora i uredno su pozivani na sve sednice. Gospodin Petrović, što mi je jako žao, u više navrata sam mu u ličnom kontaktu to i rekla, nikada nije bio na sednici ovog odbora, osim na konstitutivnoj. Gospodin Boško Ristić je dva puta bio na Odboru.
Tako da vas sada pozivam nezavisno od sekretara, kada god imate neki amandman, predlog, slobodno možete da dođete na sednicu Odbora. Na kraju krajeva, bićete obaveštavani. S obzirom da sada niste u mogućnosti jer nemate svoje prostorije ni sekretar nije bio u mogućnosti da vas lično obavesti, ali su svi članovi Odbora obavešteni pismenim i usmenim putem.
Na član 95. Odbor je usvojio sledeći amandman. Dodaje se stav 2. koji glasi – vlasnici zakupci ili korisnici kotlova, odnosno ložišta iz člana 54. sagorevanje u kotlovima, odnosno ležištima, toplotne snage veće od 20 kilovata, od 1. januara 2015. godine ide primena.
Amandman definiše određene obaveze za vlasnike i zakupce i ovaj Predlog zakona koji će na kraju krajeva, biti 12 meseci od dana stupanja na snagu, je neophodno predvideti period usklađivanja o kome smo pričali u članu 54.
Ovaj stav 2. treba na neki način da pomogne realizaciji stava 54. Daje ono obrazloženje koje je ministar do sada pokušao da odbrani, zbog čega amandmani za stav 54. nisu usvojeni. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko Mihajlović, predstavnici ministarstva, kolege poslanici, da se vratimo na temu i da razgovaramo danas o Predlogu zakona o racionalnom korišćenju energije na osnovu predloga ministarstva koje smo danas na Odboru za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku raspravljali u načelu.
Pravni okvir, odnosno osnov zbog čega je uopšte ovaj predlog zakona danas na dnevnom redu, potiče još iz vremena 2005. godine, na osnovu Strategije razvoja energetike do 2015. godine. Zatim, na osnovu programa za sprovođenje ove strategije od 2007. godine i Akcionog plana za sprovođenje ove strategije, takođe iz 2007. godine. Tu je suštinski odgovor da postoji ta neka pauza od 2007. do 2013. godine koju je sadašnje ministarstvo na kraju krajeva pripremilo na adekvatan, potpun način.
Zakon je koncipiran u nekih sedam glava koje podrazumevaju politiku energetske efikasnosti, uvođenje novog sistema organizovanja uopšte energetske efikasnosti, kako privredi tako u kompletnom društvu, zbog toga što će ovaj sektor koji će na neki način dotaći sve delatnosti u Republici Srbiji, zatim, definiše deo koji podrazumeva nivo energetske efikasnosti i onaj deo koji je najinteresantniji, to je način finansiranja, kao i određene kaznene odredbe.
O uštedama uopšte iz oblasti energetske efikasnosti, imali smo dosta prilike danas da čujemo i na koji način će se to sve sprovoditi, ali onaj deo koji mislim da nismo do sada uopšte raspravljali, to je šta ovaj zakon donosi kao jedan osnov uopšte u budućnosti, kao jedan generator ekonomskog razvoja ove zemlje? Na početku ove javne rasprave, predstavnici pojedinih poslaničkih grupa su rekli da će ovaj zakon zaista stvoriti mogućnost nekih novih proizvodnih kapaciteta, koji će dati proizvodnju nekih materijala koji će biti u skladu sa energetskom efikasnošću, s jedne strane. S druge strane, negde će pokrenuti kompletnu primenu novih tehnologija, ne samo u zgradarstvu, već i u samoj industrijskoj proizvodnji. Samim tim ako ste generator ekonomskog razvoja, to podrazumeva otvaranje novih radnih mesta. Često se u EU, pa i u zemljama regiona u stvari priča o tzv. "zelenim radnim mestima". To su suštinski takva radna mesta, koja će biti pokretači sistema, a prihvatajući principe energetske efikasnosti.
Da ne pričamo samo o principima energetske efikasnosti, to dokazuju i sva načela održivog razvoja i zelene ekonomije koji i ovaj predlog zakona podrazumeva, koji je bio ušao u sastavni deo i Akcionog plana za sprovođenje strategije 2007, a to je na osnovu načela koji propisuje Zelena knjiga koja podrazumeva sve ovo, koju je objavila EU te 2007. godine i u kojoj su takođe predstavnici Srbije učestvovali.
Danas, inače predstavnici ovog parlamenta su gostovali na određenim javnim slušanjima, seminarima vezano za energetiku. Bili su pozvani kao i svi predstavnici zemalja Zapadnog Balkana u Briselu. Imali smo prilike da čujemo šta se dešava i u regionu. Ono što je neka tendencija, to je da su principi energetske efikasnosti podrazumevajući, pod jedan. Pod dva, sve ono što smo slušali o obnovljivim izvorima energije i uopšte o oblicima učešća proizvodnje električne energije, negde je EU prihvatila, diktirajući tempo da postoje kombinovani pristupi, da postoje i obnovljivi izvori i termoelektrane i gasne centrale, ali i kombinovane tzv. "energane", koje će biti u funkciji rasterećenja praktično postojećih neobnovljivih izvora energije.
U tom javnom slušanju i u toj diskusiji, mogli smo da čujemo da i naše komšije, odnosno zemlje u regionu imaju možda i mnogo veće probleme nego mi sami. Mogli smo da čujemo da je energetska efikasnost praktično jedan težak posao, pogotovo za zemlje koje su u razvoju, a mi kao zemlja u regionu Zapadnog Balkana smo još uvek negde u tom ekonomskom razvoju sa malim stepenom ekonomskog rasta, znači negde od 1,5% do 2%, znači naše želje su da idemo od 1,2% do 2% na godišnjem nivou.
Tada možemo da govorimo o tome da je suštinski ovaj zakon osnov za neko novo doba koje dolazi, ali za nov koncept koji očito prethodna Vlada nije shvatila. Energetska efikasnost nije samo zamena cevi. Znači, energetska efikasnost nije samo zamena prozora. To je jednostavno onaj pristup uopšte građana Srbije, privrednika, na kraju krajeva i same države, da prihvati sve ove nove tehnologije koje podrazumevaju i nove materijale, način organizovanja i samog društva i privrede.
Zbog toga se i uvodi se uvodi taj energetski menadžer, odnosno menadžment u energetici, kako na državnom nivou, tako i u lokalnim samoupravama.
Ovaj zakon je suštinski dobra polazna osnova za sve ono što nas čeka, a čekaju nas različite vrste investicija i ulaganja, konkretno u same lokalne samouprave u oblasti energetske efikasnosti gde će onda ministarstvo normalno morati da ima vezu i taj energetski menadžer, koji ovaj zakon jednostavno uvodi kao neko ko će biti veza kroz određenu vrstu izveštaja, ali i organizacije celog ovog posla.
Postoji još jedan nov pojam, a to je energetski savetnik koji će, takođe, biti vezan za lokalne samouprave. Po sadašnjem predlogu, on neće biti novozaposlen, odnosno za sada on ne odgovara praktično ni gradonačelniku, ni nekom direktoru i to je dobro, jer praktično struka treba na neki način da pobedi politiku.
S druge strane, imate već u kontinuitetu zadnje dve godine obuku koja se održava u Inženjerskoj komori Srbije za licence inženjerima svih tehničkih struka, koji će raditi na studijama o energetskoj efikasnosti svih objekata.
Ono što je interesantno, ovaj zakon nije baš decidno podelio, ali mislim da će to određenim podzakonskim aktima sigurno biti, a to je podela na javne objekte, na one koji se odnose na samu industriju, odnosno privredu, odnosno komercijalno i one koji se odnose na domaćinstvo, odnosno stanovništvo.
Ako bi pogledali kolike bi uštede doneli sa primenom energetske efikasnosti u javnim objektima, onda bi videli da 30% uštedama potrošnje električne energije praktično bi država sama relaksirala budžet Srbije na osnovu svojih računa za električnu energiju.
Ako bi privreda uvela otprilike takozvane "clean development management system", a to je sve ono što podrazumeva nove tehnologije, pa sa njima normalno i energetsku efikasnost i energetske menadžere u svakom od preduzeća koje bi organizovalo na adekvatan način racionalno korišćenje energije, ali i nove sisteme dobijanja reciklabilnih proizvoda, odnosno ekološki podobnih proizvoda, takođe bi ekonomija prvo sebi obezbedila mnogo veći rast, a samim tim i smanjila troškove proizvodnje.
Na kraju, kada bi građanstvo, odnosno stanovništvo uopšte bilo kog nivoa, ako pričamo o određenim socijalnim strukturama, videlo, sigurno da bi želeli da uvedu te nove sisteme i u svojoj kući i taj sistem da bi znali koliko struje troše, koliko troše toplotne energije, koliki su im, na kraju krajeva troškovi, i za odlaganje smeća, onda bi došli u situaciju da bi sami imali želju da uvedu ovakav sistem uopšte funkcionisanja svog života i država bi onda trebala u tom delu da im pomogne određenim subvencionisanim kreditima. To će biti jedan od sigurno sledećih koraka u narednih sigurno pet godina, jer nije slučajno da je za javne objekte nemačka Agencija za razvoj proračunala da se otvara mogućnost da samo uvođenje energetske efikasnosti u zgradarstvu, pričamo za javne objekte, mogućnost investicija u narednih pet do deset godina do milijardu i po evra.
Prema tome, ako govorimo uopšte o uvođenju energetske efikasnosti, pričamo o jednom novom konceptu, pričamo uopšte o jednom novom viđenju našeg života, budućnosti, ali i o mogućnosti novih radnih mesta i povećanju ekonomskog rasta. Za to Srbija mora da se pripremi. Ministarstvo je kroz ovaj predlog dalo praktično jedan dobar osnov za sve ovo. Jednostavno, ne treba kuditi ovako jedan dobar pokušaj da se tajno koncept implementira u Srbiji.
Srbija ima dobro mesto u regionu po pitanju uopšte energetike i zato je ovo postala jedna neophodnost u našem društvu. Tačno je da se dugo čekalo na ovaj zakon, ali zbog toga je potreba bila sve veća, da se zaista na adekvatan način približi svim građanima Srbija ovakav zakonski predlog.
Na kraju bih rekla da saveti za energetsku efikasnost Evropske komisije u Briselu su počeli da održavaju određene sesije, javna slušanja i kontakte direktno sa našim gradonačelnicima velikih i interesantnih lokacija unutar Srbije, jer su prepoznali mogućnosti za investiranje kroz određene kreditne linije. Takav vid izvođenja lokalnih samouprava zahtevaće i praktično obuku i doškolovavanje i stalnu edukaciju ne samo inženjera i ljudi koji će učestvovati u energetskom menadžmentu unutar lokalnih samouprava, nego i samih funkcionera da bi mogli da se nose sa ovakvim novim konceptom energetske efikasnosti uopšte u Srbiji.
S obzirom da su ove evropske direktive zaista ispoštovane u Predlogu ovog zakona i procedura Kancelarije za EU, nadam se da će sve stranke podržati ovakav predlog zakona, jer nema razloga da neko bude decidno protiv, s obzirom da će višestruka primena ovakvog zakona doneti samo velike ekonomske benefite Srbiji. Zahvaljujem se.

Uvažene dame i gospodo, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, mislila sam da smo sve dileme rešili na Odboru za privredu, regionalne razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, s obzirom da smo amandmane koji su zaista suštinski neke stvari definisali, usaglasili zajedno i sa predstavnicima Vlade. Ali, očito je da neki amandmani sada postaju predmet neke političke prezentacije, stavova, koji jednostavno sve vade iz konteksta.
Naravno, da postoji dobra volja da univerzitetske ustanove budu deo radnih grupa koje će pratiti infrastrukturne projekte, i treba da budu, ali ne isključivo samo Građevinski fakultet. Jer, time vi onda, ako bi gledali sa nekih drugih aspekata sa kojeg jednostavno kolege koje su predložile ovaj amandman posmatramo suviše usko. Zašto da ne bude i Ekonomski fakultet iz Beograd, zašto da ne bude i Mašinski fakultet iz Beograda? Zašto da uopšte ne bude i Inženjerska komora Srbije uključena u sve to?
Hoću da vam kažem da mislim da je stav Ministarstva ovde bio široko postavljen. Ako se ne uvede kao predlog ovog amandmana onda se daje široka mogućnost da cela stručna javnost učestvuje u radu na jedan dobar način sa aspekta saradnje sa predstavnicima ministarstva.
Na kraju krajeva, treba podržati i takvu mogućnost. Ne treba se ograničavati i praviti kampanju samo jedne struke, uz dužno poštovanje građevinske struke, ali smatramo da je ovakav infrastrukturni projekat praktično jedna vrsta značajna za sve struke, za kompletnu ekonomiju Republike Srbije. S toga, zdušno sam protiv ovakvog amandmana. Lično kao poslanik vladajuće koalicije i kao predsednik Odbora iz prostog razloga što ne treba zatvarati vrata drugih naučnih institucija za učešće na ovakvim projektima, a pogotovo sa aspekta nadzora nad ovakvim projektom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se na ovakvom predlogu, ali onda je na vama da podnesete novi amandman koji će se odnositi na univerzitet u Beogradu. Da podržavate da deo radne grupe bude od strane univerziteta u Beogradu i Inženjerske komore Srbije. To bi bilo neko od rešenja o kome možemo da pričamo ili kroz neke druge izmene i dopune ovog zakona. Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, žao mi je što je sad praktično u ovom  ambijentu poslednja reč najveće poslaničke grupe po pitanju Predloga ovog zakona, ali jedan aspekt koji mislim da nijedan predstavnik predlagača nije dao je suštinski – šta nama donosi Predlog ovog zakona? Znači, za proglašavanje javnog interesa i pribavljanja sve dokumentacije za uspostavljanje ovakvog infrastrukturnog projekta.
Imali smo danas prezentaciju i gospodina Bajatovića i ministarstva o tome kakav je stav države o ovako važnim projektima koji su započeli u nekom svom prethodnom stanju. Prvi okvir je od 2008. godine, kada je potpisan prvi sporazum između Srbije i Rusije. Zatim, imali smo deo koji je definisan članom 194. Ustavom, koji se odnosi na rad uopšte projekata koji obuhvataju infrastrukturu i one koji obuhvataju deo koji se odnosi na javni interes države, kada su u pitanju ovakvi projekti.
Ono što je važno da se kaže, a to je da nadležnost više ministarstava je nad ovim projektom i to je sada u ovom trenutku Ministarstvo energetike i zaštite životne sredine, Ministarstvo za prirodne resurse, rudarstvo i prostorno planiranje, ali i Ministarstvo za građevinu i urbanizam. Tako da, samim tim koliko je nadležnosti ovih ministarstava i koliko je oblasti obuhvaćeno, kao i Ministarstvo finansija naravno, bez kojih nijedan strateški projekat u ovoj državi ne može da se donese ukoliko nije obuhvaćeno budžetom Republike Srbije, pokazuje nam značaj ovog projekta.
Kada pričamo i infrastrukturnim projektima, imamo taj finansijski, odnosno ekonomski aspekt o kome smo dosta govorili i čuli, da je to 1,7 milijardi evra kao investicije, o mogućnosti projekcije prihoda na godišnjem nivou, pa čak do 500 miliona evra, ukoliko je taj deo tačno definisan ove cene naknade koja će biti tek predmet nekih budućih pregovora. Ono što je važno, a danas niko nije pomenuo, a to je taj društveni aspekt, odnosno društveni doprinos ovakvih infrastrukturnih projekata.
Kada govorimo uopšte o infrastrukturnim projektima, pre toga da bi uopšte počeli izgradnju ovako važnih energetskih objekata, onda se radi ta takozvana "predinvesticiona studija" ili studija po kojoj su već na neki način rusko-srpski partneri, odnosno zajedničko preduzeće već preduzelo te radnje i odradilo.
Kada pričamo o toj ceni koja je od strane nekih poslaničkih grupa uvek stavljena pod znak pitanja, ona se radi u početku kada je predinvesticiona studija kao jedna projekcija, kao jedna prognoza koliko to može da bude. S obzirom da imamo projekte koji počinju 2008. godine, pa dolaze 2013. godine, pa imamo projekciju da treba da se završi 2015. godine i da gasne stanice treba da budu sagrađene 2016. i 2017. godine, složićete se da to utiče na investicioni ambijent koji se menja. Na kraju krajeva, i ekonomska situacija na tržištu kapitala se menja i samim tim je i ova cena od dva do pet dolara, ne znam na hiljadu kubika, na sto kilometara, negde uvek u tom rasponu maksimalnog i minimalnog.
Šta je nama raditi? Ministar je jako dobro predložio da nama u stvari predstoje važni pregovori sa ruskim partnerom, odnosno da "Južni tok" kao zajedničko preduzeće tek treba da stane na noge, u smislu isplativosti ovog projekta. Ono što je društveni doprinos ovog projekta, to je da sama direktna investicija i podizanje tog nivoa ekonomskog rasta, koji je u stvari nama i najvažniji, jer kod nas u regionu znamo da ekonomski rast između do 1,5, ali u zemljama koje su bivše SFRJ, odnosno konkretno Rusija 5%, najinteresantnije je što će ova grana povući za sobom razvoj i onih neprofitabilnih delatnosti, znači, neproizvodnih subjekata u društvu.
To je nama najvažniji deo u ovom trenutku, jer smo mali, a to je obrazovanje. Znači, kontakt sa novim tehnologijama, učenje, međusobna razmena u tom tehničko-tehnološkom smislu, zatim unapređenje tog kompletnog obrazovnog sistema, kao i visoko obrazovnog, unapređenje zdravstvenog sistema i unapređenje, na kraju krajeva i razvoj kulture, jer negde kulture se stavlja na poslednje mesto, ali ona je rezultat ekonomskog rasta jedne zemlje.
Zbog čega sada ovo na kraju govorimo kao jedan od najvažnijih aspekata? Zbog toga što se malo priča kada su u pitanju investicije o tome da postoji taj takozvani društveni doprinos svakog infrastrukturnog projekta osim tog ekonomskog. Ekonomski je i najvažniji zbog toga što ide ukoliko imate porast investicija, smanjujete siromaštvo, imate povećan stepen standarda građana Srbije, ali imate i ovaj deo aspekta koji je i sam ministar naglasila, a to je stepen energetske sigurnosti, odnosno stepen bezbednosti u regionu.
Ovim projektom Srbija bi zaista imala jednu komparativnu prednost u odnosu na zemlje u regionu, misleći na bivše SFRJ, a mogla bi i da bude deo zajedničkog projekta one trase od koje se odstupilo 2010. godine, za vreme prošle Vlade, zbog čega ljudi južno od Niša negde i žale zašto taj deo trase i nije prošao. Verovatno će u budućim raspravama i biti to deo teme.
Interesantno je da se sada i taj deo trase, koji je možda u ovom trenutku zaobiđen, postao vrlo interesantan za neke druge investitore koji nisu vezani za rusku privredu nego, nasuprot tome, vezani za EU. Samim ovim projektom mi sebi otvaramo mnoge druge mogućnosti privredne, a i neke nove projekte u oblasti energetike za koje mislim da Srbija u ovom trenutku ima velike prednosti.
Na kraju bih rekla da postoji praktično jedan politički smisao, jedna poruka da Srbija može da sarađuje ne samo sa zemljama u regionu, nego može i da sarađuje sa velikim državama, sa velikim ekonomskim tržištima na način kao punopravni partneri samo ukoliko se pokaže kao ozbiljan partner u celom tom poslu.
Gospodin Bajatović je objasnio po kom principu praktično sve to funkcioniše, ali s obzirom da mnoge stvari još nisu definisane ovim ugovorima na nama je sada kao državi da se pokažemo najodgovornijim i da možda sve ono što je odnos 51:49 sa sistemom naplate naknada, sa sistemom kontrole posla koji su definisani ovim zakonskim predlozima, da za realizaciju ovog projekta Vlada će formirati jednu radnu grupu u kojoj će biti predstavnici ovih ministarstava u kojima će biti nadležnost, pokazuje da suštinski možemo dosta toga da vratimo u odnos 50:50. U smislu toga mislim da onda ukoliko se tu pokažemo kao ozbiljni partneri u pregovorima, onda možemo ozbiljno i da računamo na podršku velikih tržišta, odnosno velikih ekonomskih sila.
Rusija je svoj odnos sa EU definisala tako što je napravila partnerstvo sa najjačom, ekonomski najrazvijenijom državom EU, a to je Nemačka. Smatram da po tom principu Rusija ukoliko može da napravi dobre odnose u regionu, uopšte Balkana, samim tim neće imati problem ni Nemačka, odnosno ni sama EU, ni Rusija problem da može sa Srbijom da sarađuje na nekoj ravnopravnoj osnovi, a pogotovo kada je u pitanju cena gasa.
Na kraju treba reći da ovaj zakon otvara taj investicioni ambijent da se ta dosadašnja papirologija, o kojoj smo pričali da ide jako sporo, bude na najefikasniji način rešena. Ono što je najvažnije i ono na čemu je većina članica EU uvek insistirala to je da se pokaže da li je usklađena sa Sporazumom o stabilizaciji i pristupanju EU i pokazalo se zaista da je ovaj zakon u skladu sa tim. Smatramo da jednostavno na neki način mi smo ovde prevazišli te granice da se delimo da li će to biti energetska politika istoka ili zapada. Jednostavno smo po takvom geostrateškom položaju, država koja politički i ekonomski praktično sublimira sve interese, s jedne strane, u ekonomskom smislu, a u drugom smislu može da se nosi sa takvim izazovima koji su u vreme ekonomskih kriza zaista jedna velika briga svih onih koji učestvuju u takvom procesu.
Dobro je što je ovakav predlog zakona došao na dnevni red. Dobro je što se pokazalo da ministarstvo može da se nosi sa svim poslovima, s obzirom da ima jako puno nadležnosti na ovom projektu. Znači, ne samo u odnosu na Ministarstvo energetike, nego i na prirodne resurse i na građevinarstvo i urbanizam i na prostorno planiranje. Zbog tako rasutih nadležnosti, energetika je ustvari osnovni predlagač ovog zakona i treba da bude praktično nosilac ovakvih inicijativa koje će zaštititi javni interes, što ona i čini.
Na Odboru za privredi, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku dobili smo obećanje DS, koja je praktično i započela posao u prošlom sazivu kao vladajuća partija, da će glasati za Predlog ovog zakona, jer on praktično otvara mogućnosti da ovakav infrastrukturni projekat je u državnom interesu, podrži nezavisno od toga koja je sada politička stranka u poziciji ili opoziciji. Mi sa njima zbog toga zahvaljujemo i nadamo se da će i sledeće projekte koji su od državnog interesa na isti način posmatrati i podržavati. Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća, pre svega sam htela gospodinu Đuriću da obrazložim zbog čega sam rekla da je na Odboru DS prihvatila da glasa za ovaj predlog zakona. Iz prostog razloga što su se izjasnili direktno da će podržati ovaj zakon sa određenim brojem amandmana. Vaš predstavnik na sednici Odbora se nije izjašnjavao. Verovatno ste bili protiv, ali to onda treba tako i reći. Znači, vi se zalažete da jednostavno ovaj sporazum treba da stavimo van snage, ili da ga kao država raskinemo.
Dovedeni smo u situaciju da kao nov skupštinski saziv, nova Vlada, neke međunarodne sporazume, koji su u datom, proteklom vremenu potpisani, realizovani, sa određenim studijama odrađeni, da uspostavimo strateški, u interesu građana Srbije prema njima. Postavili smo se na taj način i nismo mogli da ulazimo u tu vlasničku strukturu, u ovom trenutku, kada su već oni u zadnjih pet godina definisani na način kako su definisani. Bilo je na nama da ovaj sporazum pokušamo da nekim novim pregovorima dovedemo u stanje koje će biti u interesu svih građana Srbije.
Na kraju postavljam jedno osnovno pitanje – da li bi sada bilo koja država, da krenemo od EU, Nemačka, raskinula ovakav sporazum da ga ima? Da li bi bilo koja država u regionu, da ima ovakvu poziciju, potpisan sporazum i ovakav posao, raskinula ugovor i rekla – ne, sada jednostavno ne želimo to da radimo, želimo da idemo na ponovne pregovore, novi su tržišni uslovi? Jednostavno tako se ne ponaša jedna odgovorna Vlada i jedna odgovorna država.
Demantovaću vas za vašu priču o tome da će neka radna grupa nadzirati poslove. Članom 15. ovog zakona se kaže ...
(Predsedavajuća: Vreme.)
Možete mi oduzeti od vremena poslaničke grupe.
(Predsedavajuća: Ne mogu, kada vam dam pravo na repliku.)
Dobro, izvinjavam se. Samo jedna rečenica.
U članu 15. imate definisano da Vlada definiše jedno radno telo koje će pratiti ceo ovaj projekat. To znači da Vlada, na osnovu odluke, zajedničkih odluka svih resornih ministarstava, donosi određene odluke i vrši nadzor nad ovako velikim poslovima. Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća, žao mi je što gospodin Đurić nije slušao kada sam govorila o privremenoj radnoj grupi, članu 15. Tamo je definisano čime će se baviti to radno telo koje određuje Vlada. Baviće se praćenjem i realizacijom ovog projekta, a nikakvim pregovorima. Nemojte stavljati u usta nekome nešto što nije rekao, što nije stanovište ni ovog zakona, ni ove Vlade, ni ove poslaničke grupe, nego se držite svog kursa. Ako ste protiv ovog zakona i sporazuma, u redu je, ali onda to tako i recite – mi smo protiv i nećemo da učestvujemo u tome, nećemo da damo ni amandmane. Vi ste dali amandmane. Da biste imali prostora da sada pričate jednu lepu opozicionu priču o tome kako je ovaj projekat štetan po građane Srbije i po državu, što nije istina.
Niko ovde ne može da uzme odgovornost da ne otvori takvu investiciju, ne uzme toliki broj radnih mesta koja se otvaraju i ne pusti nešto što se zove finansijska podrška i ekonomski rast u ovoj državi. Niko ne sme da uzme takvu odgovornost. Vama je lagodna situacija u opoziciji i vi to sebi možete da dozvoljavate, pa čak i da dozvoljavate da pričate da se neko dogovara ili se ne dogovora oko određenih sporazuma. Svaka stranka daje svoje mišljenje o tome da li će da podrži određeni zakon ili ne. Demokratska stranka se izjasnila i rekla da hoće i da će dati amandmane. Vi ste rekli da nećete i opet ste dali amandmane, i to je legitimno. Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, s obzirom da nam je DSS i DS rekla kako su započeli ove strateške projekte, infrastrukturne, vrlo važne za našu državu, zahvaljujem vam se na tom početku i možemo samo da konstatujemo da za pet godina ste uspeli da uradite toliko koliko ste uspeli. Sada, vreme realizacije ovih strateških projekata je na SNS, našem ministru i našoj Vladi.
Sada, u tome svemu, naravno, tražimo podršku kao kroz ove zakone koji slede. Znači, ovo je jedan od zakona koji ćete podržati zarad stvaranja jednog investicionog ambijenta u kome će ta papirologija, ono što zove sprovođenje i realizacija projekta biti olakšavajuća okolnost za investitore. To naravno ne treba samo da važi za ovaj projekat "Južni tok", jer se nadamo da će u oblasti energetike biti još takvih projekata i da je ovo samo jedan od prvih koraka gde ćemo zaista pokazati punu realizaciju.
Zarad istine i građana Srbije, želim da kažem da na Odboru imam zaista zapisnik u kome tvrdim da je data prava informacija o broju hektara koji će biti eksproprisan. Na kraju krajeva, možete uzeti stenogram sa sednice, imaćete zapisnik u kome ćete videti da smo kao Odbor dobili pravu informaciju predstavnika ministarstva. Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege, kao član Odbora za zaštitu životne sredine, danas imamo amandmane koji se odnose na zakon o zaštiti vazduha. Ono što je najvažnije reći jeste da u ovim amandmanima, koje je dala opozicija u svom predlogu, je pokušaj da se zamene teze, da se više priča o Fondu za zaštitu životne sredine, nego o samom načinu na koji je tadašnja vladajuća koalicija vodila donošenje zakona, kao što je bila strategija za zaštitu vazduha i nacionalni program koji se odnosi na smanjenje emisije zagađenja u vazduhu.
Njihova obaveza je bila da do juna 2011. godine, odnosno do završetka mandata gospodina Cvetkovića donese ova strateška dokumenta. Zbog toga danas imamo Predlog zakona koji se nalazi, a i amandmani o kojima razgovaramo. Pokušaj je da se zamene teze u smislu amandmana koji se odnose na konkretan zakon, na korišćenje troškova i raspolaganje iz budžeta, odnosno ona koja se odnose na Fond za zaštitu životne sredine.
Kako vreme više prolazi, verujte, bila sam prvi pobornik da se taj fond ne gasi. S obzirom da vidim, na vašu srčanost, 1.300 ugovora koji čekaju na naplatu, a čije dugove je preuzela Vlada, sada mogu da ukažem da je možda Mlađan Dinkić bio u pravu kada je ugasio taj fond. Očito je da sredstva koja su odlazila iz budžeta Republike Srbije nisu znala gde se nalaze.
Potkrepiću to jednom činjenicom. Postoji jedan projekat međunarodne organizacije koja je locirala 30 opština, na osnovu izlaganja prethodnog kolege govorim, na kojima se radi revizija, odnosno monitoring namenskog trošenja sredstava iz fondova za zaštitu životne sredine opština i gradova. Prema tome, danas možemo da pričamo o tome da je prethodna garnitura, koja je sada u opoziciji, izmanipulisala čitavu jednu oblast, na žalost cele stručne javnosti koja podržava ovu temu, tako da kada narodu spomenete ekologiju, životnu sredinu, odmah pomisli na neku manipulaciju, korupciju. Verujte mi, sve više kako vreme prolazi, kako se projekti otkrivaju, ima elemenata za takvu tvrdnju.
Nama je svima žao zbog toga i mi svi treba da se borimo, da izađemo na čistac sa tim šta je to što je zdravo i kako treba način na koji će se finansirati projekti da izgleda. Na kraju krajeva, vi imate finansiranje u EU za projekte životne sredine 0,5% od ukupnog budžeta. To što je razdelom budžeta stavljeno 0,2% samo za Ministarstvo životne sredine, ne znači da će se životna sredina finansirati samo u tom delu. Postoje projekti koji su u okviru energetike, obuhvataju takođe životnu sredinu. Izvinite, molim vas, postoje komponente IPA projekata koje zahtevaju da Vlada, odnosno država, da garancije za povlačenje tih kredita. Prema tome, sasvim je logično da postoji širi konsenzus, da ministar ne želi da odlučuje samostalno o tome i da ima podršku kompletne Vlade, to je pod jedan, a pod dva, da primeri kako je vođeno ministarstvo i kako je jedan ministar vodio ministarstvo u protekle četiri godine iz oblasti životne sredine, ne sme da bude primer ni jednom ministru i nijednoj Vladi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane kolege, u prethodnoj raspravi čuli smo da je ovaj amandman nastao kao jedan konsenzus svih diskusija koje su bile na odboru. Znači, nije samo prethodni govornik, odnosno govornica, naša koleginica težila ka ovakvom rešenju, nego još neki članovi poslaničkih grupa koje su opoziciji. Drago nam je što smo na neki način ipak našli to neko srednje rešenje i mogu reći da smo ga jednoglasno usvojili.
Znači, on glasi. Član 11. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini menja se u članu 43. stav 4. i glasi – jedinica lokalne samouprave propisuje uslove za određivanje radnog vremena za trgovinu koja se obavlja na njenom području, za trgovinske formate ili oblike trgovine van prodajnog objekta, putem određivanja ukupnog trajanja radnog vremena i njegovog vremenskog rasporeda (dnevni, nedeljni, mesečni i godišnji); vreme prodaje pojedinih vrsta robe čija upotreba može bitno da utiče na javni red i mir (alkoholna pića i pivo, pirotehnička sredstva i sl.); obavezu držanja otvorenim pojedinih prodajnih objekata u toku praznika i drugih neradnih dana, odnosno obavezu uvođenja dežurstva u tim danima, vodeći računa o vrsti robe koja se u njima prodaje, potrebama potrošača i lokacijskom rasporedu tih objekata.
Ovim smatramo da je na jedan sveobuhvatan način pokušano da se stvarno izađe u susret i lokalnim samoupravama i malim i srednjim preduzećima, tim malim radnjama kojima je posao neophodan i da bude tačno definisan. Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici i poslanice, nisam se javila kada je bio red za predsednika Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, gde smo razmatrali ovaj predlog zakona u načelu. Dobro je što sam se javila sada na kraju, s obzirom da smo čuli sva izlaganja poslaničkih grupa i predstavnika, jer na toj sednici odbora predstavnici DS i LDP nisu bili prisutni. Izlaganja članova DS mi smo ovde shvatili da će oni podržati predlog ovih izmena i dopuna zakona, s obzirom da je ministar Ljajić doživeo velike pohvale od strane poslanika DS.
Ne bih se ponavljala, u smislu ovoga zakona i podrške osim da možemo da kažemo da predstavlja jedan veliki korak unapređenja poslovnog ambijenta i investicionog stvaranja investicionog ambijenta Vlade Republike Srbije, ali i povećanju protoka roba i usluga na našem tržištu. Ono što je bitno da se kaže, a to je da u ovom trenutku mi kada govorimo o trgovini najviše mislimo na robu, a kod nas je sektor usluga negde jako zastupljen. Inače u svetskoj ekonomiji on predstavlja preko 60% ukupne ekonomije. Zbog toga je uopšte sektor usluga jako interesantan i mislim da ovim predlogom izmena i dopuna na neki način je država dala šansu da se još više razvija ovaj sektor.
Ono što je interesantno je da ovim zakonom izmenama podstičemo zdravu konkurenciju. Mi kao da smo zaboravili situaciju od pre dve, tri godine kada je postojao lanac trgovinski na tržištu Srbije, koji se zvao "Delta", koji je direktno svojim postojanjem i radom diktirao cene hrane, koje su bile duplo veće nego cene prehrambenih proizvoda u zemljama EU. Podsetiću vas da to sada više nije slučaj, da se ovim otvara mogućnost da ta konkurencija postoji, a samim tim i te cene bi trebalo da padaju. Tačno je da postoji 53% malih trgovinskih preduzeća. Sasvim je normalno da gde su veći gradovi da postoje veći trgovinski lanci, a da u manjim gradovima gde je taj neravnomerni regionalni razvoj da nema elemenata za razvoj velikih trgovinskih lanaca. Zbog toga i treba da očuvamo male trgovine.
Na kraju bih rekla da postoji velika raspoloženost jednog švajcarskog konsultanta iz Ženeve, Svetske trgovinske organizacije da zajednički, ovde sa Ministarstvom trgovine, Odborom za privredni, regionalni razvoj, trgovinu i energetiku održimo jedno javno slušanje u kome ćemo se pripremiti za donošenje uslova iz novih zakonskih rešenja za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju. Srbija i Bosna i Hercegovina su jedine države koje pored 159 članica nisu članovi ove Svetske trgovinske organizacije, ali zato postoji dobra volja Svetske trgovinske organizacije da preko svojih konsultanata edukuju pre svega poslanike o tome koje su to prednosti koje bi Srbija dobila učlanjenjem u Svetsku organizaciju.
Stoga, voljni smo da održimo jedno javno slušanje koje će biti baš pod nazivom ove teme, "komparativne prednosti ulaska Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju". Bila bih voljna da pozovem sve poslanike svih poslaničkih grupa. Nadam se da će ministarstvo podržati s obzirom da se ovaj projekat otvara za naredne tri godine, da negde za nekih mesec i po dana, sa tim javnim slušanjem započnemo taj veliki posao koji će trajati. Zahvaljujem se.