Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Aleksandra Tomić

Aleksandra Tomić

Srpska napredna stranka

Govori

Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, podsetiću vas da je Zakonom o kontroli državne pomoći koji je usvojen 10. oktobra 2019. godine u ovoj Skupštini, primena ovog zakona počinje 1. januara 2020. godine i tim zakonom je nadležnost rada ove komisije prebačena u nadležnost rada Narodne skupštine Srbije, koja je do sada bila u okviru Vlade, odnosno Ministarstva finansija.

Zahvaljujem se predsednici na razumevanju, s obzirom da je bio veliki i dug postupak izbora članova, odnosno predsednika Komisije za kontrolu državne pomoći i ne izglasavanjem u datom roku praktično bi ušli u ne sprovođenje ovog zakona. Zato smo ovim zakonom sproveli kompletnu proceduru koja je u nadležnosti Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Naš zadatak je bio da raspišemo javni konkurs, koji je raspisan 23. oktobra 2019. godine, izašao u „Službenom glasniku“, u dnevnom listu „Politika“, na veb stranici Skupštine Srbije, kao i same Komisije.

Rok za dostavu podataka, odnosno dokumentacije zainteresovanih kandidata je bio 20 dana i ono što su bili uslovi, pored državljanstva Republike Srbije, svakog kandidata, znači određena stručna sprema, završen fakultet, sedmi stepen koji se odnosi uglavnom na pravnu i ekonomsku struku. Zatim, stručnost i osposobljeni kadri i dokaz o tome da minimum sedam godina ste radili ovaj posao i na kraju krajeva, da imate potvrde sve da kandidati nisu osuđivani niti da se vodi određeni sudski postupak.

Prilozi koji su uz prijave trebali da budu, dostavljeni su upravo ti dokazi, potvrde koliko je i na koji način kandidat i gde radio i gde je ostvario to svoje iskustvo. Ono što smo imali prilike da vidimo da se 17 kandidata javilo do tog roka.

Odbor je na 93. sednici 18. novembra doneo odluku da obrazuje Radnu grupu koja će pregledati detaljno tu dokumentaciju i dati svoje mišljenje, odnosno kroz izveštaj, da li su zaista poštovani svi podaci, odnosno sva dokumentacija koja je definisana konkursom.

Zatim je Radna grupa dala svoj izveštaj 20. novembra. Odluka je 27. novembra, usvojen je taj izveštaj Radne grupe, od kojih je ona ustanovila da je 15 kandidata od 17 ispunilo uslove konkursa i na kraju na 96. sednici 3. decembra imali smo obavezu prema 203. članu Poslovnika o radu Narodne skupštine, da obavimo razgovor sa svim kandidatima.

Do početka razgovora sa kandidatima, jedan kandidat je povukao svoju dokumentaciju, tako da je zadatak Odbora bio da obavimo razgovor sa 14 kandidata. Prijave kandidata sa biografijama su poslate svim poslaničkim grupama i svim članovima Odbora. Nakon obavljenih razgovora, Odbor je objasnio da u stvari prema zakonu na kojem donosimo odluku morali smo da se izjasnimo o svim kandidatima koji su konkurisali.

Tako je lista za predsednike imala šest kandidata, a lista za članove Saveta 14 kandidata. Prema zakonu biramo predsednika Saveta i četiri kandidata Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći. Od šest kandidata izabrali smo jednog, od 13 kandidata, s obzirom da je od ovih šest jedan izabran za predsednika, izabrano je četiri kandidata.

Kandidati koji su izabrani, a glasali su za svakog kandidata pojedinačno, za predsednika Vladimira Antonijevića, diplomiranog pravnika, koji je inače i do sada bio predsednik Komisije za kontrolu državne pomoći u nadležnosti rada Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije.

Zatim, četiri kandidata Saveta su gospođa Ljiljana Blagojević, diplomirani pravnik. Zatim, Marko Vidaković, diplomirani ekonomista, Dušica Đorđević, diplomirani pravnik i gospodin Dragan Đurđević, mr ekonomskih nauka.

Ja ću samo nešto reći o biografiji predsednika zato što za sve ostale biografije imate prilike da vidite čime su se sve bavili i mislim da je direktan kontakt uopšte sa državnom pomoći do sada bio, ali kako predsednik i razlog zbog čega gospodina Vladimira Antonijevića smo podržali, to je zato što je zaista u ovoj oblasti postignut veliki iskorak i smanjenje svih onih kritika koje smo dobijali, ne samo od EU, nego i svih drugih razvijenih država, kako ne stimulišemo dovoljno tržišnu ekonomiju, odnosno da uz pomoć državne pomoći mi vršimo određenu državnu kontrolu privrede i tržišta.

Gospodin Vladimir Antonijević inače u svojoj biografiji, kada pogledate, je radio na različitim projektima Svetske banke i drugih međunarodnih organizacija, ali ono što je važno, učestvovao je kao predsednik pregovaračkog Poglavlja 8, koje je vrlo bitno i za ovu oblast kontrole državne pomoći i za politiku konkurencije. Ono što je za nas bilo kao jedna od velikih preporuka, to je da cela priprema za ovakvo definisanje zakona je išla uz njegovu inicijativu, što je nama svima od velikog značaja, jer se u podacima učešća državne pomoći u BDP pokazuje da se sve više smanjuje, da sada najmanja iznosi 1,9% BDP-a, što je u odnosu, recimo, samo na 10 godina pre, skoro 70% manje.

U vreme 2010. godine iznosila je 2,74% i to je ono što, u stvari, i ovim zakonom, izmeštanjem praktično nadležnosti ove Komisije i formiranjem jedne nezavisne institucije u smislu rada Vlade, a u nadležnosti Narodne skupštine Srbije, zaista pokazuje kao veliki značaj i iskorak. Mislim da ćemo zbog toga dobiti velike pohvale ne samo od Evropske komisije, nego od svih međunarodnih institucija.

S druge strane, kao predsednik, gospodin Antonijević je imao veliko iskustvo i u radu, kada govorimo o politici evropskih integracija i zakonodavstvu. Radio je u Kancelariji za evropske integracije.

Ono što je za nas jako važno, da je njegov rad prepoznat u svim tim institucijama kao neko ko zaista na određeni način pokreće velike promene kada su određene oblasti u pitanju, a u skladu sa međunarodnim standardima.

Ostali kandidati su, kao što je gospodin Dragan Đurđević, takođe iz same Komisije, magistar ekonomskih nauka, potpredsednik dosadašnje Komisije, zatim, gospođa Dušica Đorđević, diplomirani pravnik iz Komisije za zaštitu konkurencije. Inače, dosta kandidata se javilo iz ove Komisije, ali je ova gospođa aktivno učestvovala u izradi zakonskog predloga o kome smo mi imali prilike da se izjašnjavamo.

Na kraju krajeva, imamo još dva kandidata, gospođu Ljiljanu Blagojević, gradskog pravobranioca, bez koje bilo koja državna pomoć u smislu rada grada Beograda, potpisivanje ugovora i implementacija tih ugovora ne bi mogla da bude ukoliko nije prolazila i kroz ovu instituciju, kada govorimo o gradskom pravobraniocu, na čijem čelu je gospođa Ljiljana Blagojević. Zbog toga njeno iskustvo mislimo da je dragoceno u budućem radu ove Komisije, kao i gospodina Marka Vidakovića, kao diplomirani ekonomista, koji je radio na projektima UN iz ove oblasti, direktno na implementaciji, iako sada radi u banci, radi i na tim projektima koji se odnose na davanje garancija za državnu pomoć.

Mislimo da su ovi kandidati najbolji od onih koji su se javili na konkurs i zbog toga u danu za glasanje smo predložili plenumu da ova lista danas bude predmet ove tačke dnevnog reda. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, povredili ste Poslovnik po stavu 104. davanje replike.

Niste imali pravo bez pominjanja niti poslaničke grupe, niti imena ličnog, da date reč gospodinu Šešelju.

S druge strane, povređen je i član 106. jer tačka dnevnog reda i tema o kojoj se razgovaralo uopšte nije deo rasprave u kojoj ste vi dali reč.

Prema tome, molimo vas da zaista uzmete Poslovnik, da radite isključivo po njemu, da se ne plašite ovde pojedinih političkih predstavnika, pa zbog tog straha im dajete reč bez ikakvog razloga, jer to dovodi do toga da pravo na repliku imamo svi onda po tom osnovu. Ako uzmete taj princip, onda neka važi za sve.

To je molba i kritika na vaš račun. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, današnja sednica ima sedam ugovora koji pokazuju suštinski koliko Srbija sarađuje i sa istokom i sa zapadom po različitim pitanjima, kao što je regulisanje duga koji se odnosi na Slovačku. To su neki zaostali dugovi država, koje je ova Vlada nasledila, koje neke ranije nisu htele da rešavaju. Tako da je upravo zbog dobrih spoljno političkih odnosa i bilateralnih sporazuma sa Slovačkom očito svedeno da dug koji je bio 85,5 miliona dolara, danas bude 9,3 miliona dolara i da država na određeni način završi sa tim dugovanjima.

Najbolji odnosi u politici su oni odnosi gde nemate opterećenje kada su u pitanju bilo kakva dugovanja i bilo kakvi politički delovi u smislu istih ili različitih interesa i zbog toga, obzirom da sa Slovačkom zaista imamo podršku kada su u pitanju evropske integracije, kao države, kao članice EU. Nama je drago da sa takvim državama zaista završimo sva dugovanja koja nas opterećuju iz prošlosti, iako npr. SNS za takva dugovanja nije imala nikakvih povoda, niti je imala pojma, dok nije preuzela odgovornost, a onda očito nije samo to dug, nego i mnoga druga dugovanja koja smo morali da rešavamo od 2012. godine do danas.

Kada govorimo o sporazumima Srbije i Rusije i izvoznom kreditu koji je potpisan 19. oktobra ove godine, na 172,5 miliona evra, onda govorimo upravo o infrastrukturnim projektima železnice, kao što govore i projekti koji se odnose na auto-put E80, na deonicu od 32 kilometra, pravac Niš-Merdare, s tim što je on od strane Evropske investicione banke u iznosu od 100 miliona, ali govorimo i o pomoći koja je potpisana između Razvojne agencije Republike Nemačke i Srbije još 2016. godine. To je sporazum koji se odnosi na KfW Razvojnu banku, koji govori o tome da je u različitim osnovama Nemačka razvojna banka pomagala za različite projekte i krize.

Sada, zaista ovaj deo koji se odnosi na migrantsku krizu želi da pomogne lokalnim samoupravama upravo na način na koji Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja je pokrenulo pitanje rešavanja migrantske krize kada su u pitanju objekti za rekonstrukciju osnovne škole, zdravstvene ustanove i samim tim da taj ceo projekat ide u saradnji i sa udruženjima građana, odnosno nevladinim sektorom koji se brine o ovom problemu.

Taj projekat očito će trajati tri godine, do 2022. godine od dana potpisivanja ovog sporazuma i ratifikacije u Skupštini, i pokazuje suštinski da mi zaista strateški razmišljamo o mnogim problemima koji nisu samo problemi Srbije, već i celog regiona i cele EU. Kao što znate migrantska kriza zaista opterećuje mnoge države, najviše države EU, ali pošto se Srbija nalazi u toj ruti, na određeni način EU je zahvalna Srbiji upravo zbog toga što smo mi prvi počeli da vršimo popis svih tih ljudi koji su ulazili u našu zemlju i izlazili. I, na kraju krajeva, zaista smo se pokazali kao dobri domaćini ljudima koji su se tu našli, jer ih je muka naterala, a ono što je fakat, to je da je zaista vrlo mala zainteresovanost tih ljudi da ostanu u Srbiji upravo zbog tog standarda koji je trenutno u Srbiji, jer su navikli da imaju standarde razvijenih evropskih država i svima je cilj ta Nemačka koja će inače od 1. januara potpuno otvoriti granice i, ne znam, neka prognoza njihova projekcija je da će u svoj sistem usisati milion i po ljudi po različitim osnovama za zapošljavanje najviše, naravno, onaj deo koji se odnosi na srednju stručnu spremu, a jedan pozamašan deo profesora, lekara, inženjera, koji će, inače to je nemački dugogodišnji plan za razvoj svoje ekonomije, jer su oni u jednom trenutku do 2030. godine projektovali da će imati pet miliona novih penzionera, kao stara nacija, tako da im je jako potrebno da imaju novu radnu snagu.

Naravno, oni u svojim izlaganjima najviše vole da pričaju o zemljama Zapadnog Balkana, zato što bi ovde uvek želeli da uzmu ono što je najvrednije od nas, a to su naši mladi, to su obrazovani ljudi i to je ono zbog čega se Vlada Republike Srbije zaista trudi da mlade ljude što više zadrži u Srbiji i da one koji su otišli vrati upravo da žive i otvaraju svoja mala i srednja preduzeća ovde, ovde stvaraju porodice, i zaista svojim aktivnim merama se trudi da ozbiljno priđe tom problemu. Zato je Vlada Republike Srbije napravila jednu radnu grupu koju je nazvala da je to u stvari radna grupa za rešavanje tzv. socijalnih migracija, odnosno upravo onih problema koji se javljaju zbog čega određeni ljudi, a najviše odlaze zbog ekonomski povoljnijih okruženja u zemlja EU u kojima bi živeli.

Ono što smo pokazali kao država u ovom trenutku to je da kroz ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju smo stvorili uslov da bi mogli da radimo infrastrukturne projekte kao što je železnica, kao što su putevi i kao što je gasifikacija. Mi danas imamo i sporazum kojim treba da ratifikujemo, odobrimo praktično banci „Inteza“ i „Rajfajzen“ banci da odbori kredit „Srbijagasu“ u vrednosti od 20 miliona evra za razvojni gasovod koji treba da ide upravo kao treća faza na pravcu Aleksandrovac-Brus-Kopaonik-Raška-Novi Pazar-Tutin.

Znači, mi se zaista ovde kao država trudimo da pored toga što vodimo zaista aktivnu spoljnu politiku i krajnje na odgovoran način pokušavajući u svakoj međunarodnoj organizaciji, pa i mi kao narodni poslanici u međunarodnim delegacijama, želimo da pokažemo zaista koliko odgovorno prilazimo rešavanju pitanja odnosa Beograda i Prištine s jedne strane. S druge strane, važni infrastrukturni projekti, koji su urađeni do sada u Srbiji, a to je pokrenuto i završeno četiri auto-puta, u planu su još dva, pokazuje da zaista sa takvom infrastrukturom, sa novim putevima, novim železničkim prugama, otvaranje novih fabrika, novih radnih mesta je u stvari ambijent zbog kojeg mladi ljudi treba da se vrate ovde.

Na kraju krajeva, otvaramo najnovije naučno-tehnološke parkove gde bi trebali IT stručnjake da ovde zaposlimo i da imaju platu onoliko koliko odgovara zaista u svim razvijenim državama, da ne moraju da odlaze napolje da bi radili isti ovaj posao. To najbolje pokazuje da je rast izvoza IT-ja prešao već 20%, da ta se ta cifra kreće u razvojnom delu oko milijardu evra godišnje i to je za nas u stvari pokazatelj u kom smeru mi treba da idemo. Naravno, i kao odgovorni političari, mi tamo i idemo.

Pre dva dana, otvoreni su radovi na Moravskom koridoru i ja moram da kažem da je to za nas veliki značaj što će to biti prvi digitalni auto-put, što to jednostavno donosi život, što će takav auto-put imati 11 petlji, 78 mostova, 23 nadvožnjaka, pet podvožnjaka i 11 ispusta. Izgradnjom ovog auto-puta regulišete potpuno sistem odbrane od poplava, odnosno Moravu na određeni način pokušavate da ustrojite da ne biste kao država imali velike štete u tom delu.

Ono što je najvažnije, to je da će se taj projekat raditi u tri faze i da će on iznositi 112 kilometara u ukupnoj svojoj dužini i koštaće 745 miliona evra sa dopunskim radovima od 20%. Ono što je najavljeno još polovinom ove godine, to je da će u narednih osam godina biti dato uopšte za infrastrukturne projekte 14,5 milijardi evra. Šta to znači?

To znači da sa Narodnom Republikom Kinom i sa kompanijama koje dolaze iz Kine, imaće projekte u vrednosti od pet milijardi evra, u srednjoročne investicije od osam, da ćemo deo koji se odnosi na razvoj kompletne železničke pruge Beograd-Makedonija imati u vrednosti od 600 miliona evra, da ćemo sa Rusijom imati izgradnju novog dispečerskog centra, koji se odnosi na železnicu, u vrednosti od 150 miliona evra, plus kada se misli na samu prugu još 400 miliona, da sa Turskom, turskim kompanijama radimo aktivno na izgradnji puta Beograd-Sarajevo, da azerbejdžanska firma "Azvirt" radi aktivno na izgradnji auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica.

To su sve pokazatelji u stvari koliko zaista Republika Srbija ulaže u svoju budućnost, a ta budućnost će brzo doći zato što kada vi rešavate probleme, kao na primer što Moravski koridor rešava probleme pola miliona ljudi u svojoj komunikaciji između Koridora 10 i 11, onda to pokazuje da zaista taj razvoj uopšte Srbije ići će kroz visoke stope rasta. Zašto? Zato što samo Raška oblast ima registrovano 11.000 privrednih subjekata, od toga 2.500 privrednih društava i 8.500 preduzetnika. Zamislite tu trgovinsku razmenu koja će biti sve veća i veća kada odjednom 11.000 privrednih subjekata zaista olakša svoj život i rad kroz ovakve infrastrukturne projekte.

Mislim da mi danas u stvari pokazujemo građanima Srbije koliko puno radimo i koliki rezultati stoje iza ovog rada u proteklih četiri godine. Zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati ovaj predlog svih sporazuma. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, današnja objedinjena rasprava po pitanju završnih računa od 2002. do 2018. godine je bila predmet rasprave na Odboru za finansije, na sednici van sedišta koja se održala u septembru mesecu, odmah nakon prispeća ovog materijala koji je Vlada usvojila u prisustvu DRI i svih medija koji su bili zainteresovani da prate ovu raspravu.

Sednica je bila u Čačku. Moram da kažem da su i odbornici Skupštine grada Čačka bili prisutni tu i gradonačelnik, koji su bili zainteresovani, osim toga što je bilo priče o završnim računima Republike Srbije, bila je jedna od tema i završni račun i opšte kako su se trošile pare građana Čačka.

Ono što smo kao narodni poslanici u ovom odboru pokušali da u direktnom kontaktu sa odbornicima gradova i opština, pokušamo da prezentiramo sve ono što je vrlo aktuelno danas u državi. Ova tema koja je danas predmet rasprave u parlamentu, mislim da je jedna od najvažnijih tema zato što je ova skupštinska većina uzela na sebe veliku odgovornost svih ranijih vlada, svih ranijih političara, svih onih funkcionera koji su vodili ovu državu čiji se rad upravo ogleda u ovim izveštajima.

Šta to znači? To znači da od 2002. godine do danas ni jedna Vlada nije smogla snage da prikaže građanima Srbije kako se trošio novac građana Srbije u vremenima koja su menjali društveni sistem i naziv države, do trenutka kada ste došli u situaciju da ne možete da isplatite ono što su zagarantovana plaćanja kada su u pitanju penzije, plate državnim službenicima, javnim preduzećima, da smognete snage kao jedna odgovorna vlast i preduzmete sve ekonomske reforme koje su morale da budu sprovedene da bi došli da danas pričamo o tome, o infrastrukturnim projektima, o novim putevima, mostovima, novoj železnici, o povećanju plata i penzija, o novom investicionom programu za narednih četiri-pet godina, nekoliko ciklusa.

Znači, mi smo kao država pre svega Ustavom bili obavezni, članom 99. stav 1. tačka 11) i Zakonom o budžetskom sistemu član 78. stav 1. tačka 1) podnaslov četiri, da donesemo ovakva dokumenta u parlamentu. Od 2002. do 2018. godine Ustav je promenjen 2006. godine članom 73. stav 3. Takođe smo bili obavezni kao država da donesemo ove akte.

Zašto ovo govorim? Zato što je jako važno reći da smo 2003. godine živeli u Saveznoj Republici Jugoslaviji, onda smo počeli da živimo u određenim državnim promenama u državi koja se zvala Srbija i Crna Gora, a od 2006. godine, Narodna skupština Republike Srbije je proglasila Zakon o novom Ustavu i tek onda živimo u državi koja se zove Republika Srbija.

Prema tome, prošli smo promene u državnom uređenju. Došlo je do mnogih promena samim tim kako menjate političkom odlukom funkcionisanje države, tako je normalno da menjate i svoju ekonomsku politiku i određene prihode i rashode. Sama ta struktura se jako menjala, ali ono što je važno da se kaže je da je postojala određena obaveza, metodologija, kako bilansi stanja jedne države treba da izgledaju i koji su to obrasci koji treba da se popune, tadašnja ministarstva finansija, tadašnja Vlada, koja je trebala to da usvoji u ovoj Skupštini. Naravno, do toga nije došlo.

Godine 2002, poslednji put kada je usvojeno iz 2001. godine završni račun i ono što se videlo tada, znači, postoje razlozi zašto nisu usvajani narednih deset godina, zato što se tada videlo da jednostavno obrasci koji su se popunjavali nisu sadržali u svom sastavu najvažniji deo - imovina države. Ta kartica, tzv. tabela pet, nije postojala uopšte u izveštaju.

Vi ste imali potpuno jedno nerealno ekonomsko stanje kad gledate prihode i rashode a nemate popisanu imovinu. Šta se dešavalo od 2002. do 2007. godine? Zašto kažemo - 2007. godine? Zato što do tada nije postojala ni jedna institucija koja je mogla da kontroliše uopšte izradu ovakvih izveštaja. Znači, nije postojala DRI koja je mogla da uđe, jednostavno, detaljno u te cifre.

Od 2002. do 2007. godine mi smo imali nepotpune izveštaje o realizaciji budžeta. Znači, nismo imali popisanu imovinu, nismo imali planirana sredstva definisana, samo smo imali podatke koji su se odnosili na prihode i rashode. Čak i ta realizacija koja je trebala da bude tačno definisana procentualno po svakim stavkama nije postojala. Tako se desilo da, recimo, u 2006. godini prihodi koji su definisani na 56 milijardi dinara, pojavila se određena razlika sa 2007. godinom, pogotovo kad je u pitanju realizacija. Odnosno, DRI jednostavno nije dala, suzdržala se od mišljenja, zato što smatra da podaci sa kojima je država raspolagala do 2007. godine su potpuno neadekvatni.

Zbog toga, kada pogledate sve te prihode koji su bili tada 2002. godine u iznosu od 2,84 milijarde evra, znači, pričam u evrima, su se prikazivala kao 98,78% u realizaciji. A da li je ta realizacija bila stvarno takva? Kada pogledate, recimo, analizu parlamentarne budžetske kancelarije koja je čisto analitički izvela popis svih davanja, onda možete da vidite da je stanje zaliha u 2002. godini iznosilo 33.634%, što pokazuje da su sredstva od privatizacije suštinski bila stavljena na mesto zaliha. Samim tim, nemate popisanu imovinu. Pokušaj je tada države da se smanje obaveze kredita prema Londonskom, Pariskom klubu, da bi se jednostavno smanjile određene kamate i stvorio uslov za nova zaduživanja, što će se pokazati, naravno, u kasnijim izveštajima.

Kada su u pitanju bilansi prihoda i tekući, greške se pojavljuju ne manje od 300 milijardi dinara, prikazana su mnogo više, dolazimo do toga da je u to vreme bilo nepostojanje finansijskog upravljanja i interne kontrole, na čemu, naravno, se tek od 2015. godine insistira da tada, setićete se, o tome smo mnogo pričali u parlamentu, od 2012. godine, mi nismo znali ni koliko imamo zaposlenih u državnoj upravi, niti u lokalnoj samoupravi, ni kolika su davanja za plate, ni kolike su kreditne linije, ni koliki su krediti i garancije javnih preduzeća, a kamoli države. Zašto? Zato što na toj imovini koja nije popisana su one neodgovorne vlasti na kojima su relikti sada nam pričaju o ispravnoj ekonomskoj politici, i Đilas i Jeremić i Obradović, podizali kredite i zaduživali se. I oni se nigde nisu vodili, kad pogledate budžet Srbije.

Zato ona priča o tome kako je 2012. godine došlo da je javni dug 15 milijardi, a sad, odjednom, kako smo se mi zadužili, ne znam, još 10 milijardi gore ne stoji, zato što oni koji su vodili državu do 2012. godine nisu prikazivali ovako nešto.

To je razlog zašto u stvari MMF su oterali 2012. godine, jer nisu želeli jednu međunarodnu instituciju koja je tražila, kao i od njih, tako i od nas koji smo preuzeli odgovornost, da vidimo, kako kažu, šta je to ispod crte, šta je iznad crte. Izvolte, gospodo, popišite sva dugovanja koja postoje, da znamo koje je početno stanje kada je u pitanju ekonomija Srbije.

Godine 2012. država još uvek nije imala ukupnu konsolidaciju, znači, glavne tokove novca. Država nije imala objedinjenu sliku šta je urađeno zaista, kolika je ta realizacija.

Znači, od 2012. godine sve vlade do 2014. godine, kada je gospodin Vučić postao premijer, mučila se sa time da objedini koja su sva zaduženja države Srbije. Znači, imali ste, ako se sećate, gospodine Đorđeviću, sigurno velika dugovanja, preko 22 milijarde dinara po presudama vojnih penzionera, zbog upravo loših odluka koje su postojale bivših ministara vojske, da razdvoji vojne penzije od civilnih penzija, da napravi određene razlike u povećanjima, za šta su se stvorili uslovi da određeni vojni penzioneri tuže državu i naprave dug od 22 milijarde dinara.

S druge strane, imali ste određene kredite koji su se uzimali iz Fonda za razvoj. Tako smo u 2012. i 2013. godini shvatili da Fond za razvoj ima neregistrovanih 80 milijardi dinara duga kredita koje je davala firma poput onih što je Mišković koristio i da jednostavno tolika količina novca nije nigde vođena.

Šta želim da kažem? Želim da kažem da je ova odgovorna Vlada, i na kraju krajeva jedini odgovorni političar koji se suočio sa svim problemima koje smo imali nasleđene 2014. godine, gospodin Vučić, zaista prihvatio sve ono što kaže da treba da bude iznad crte, sklopio ugovor sa MMF-om u ime Vlade Republike Srbije i krenuo u ekonomske reforme, u tu fiskalnu konsolidaciju, sa istinom kolika su zaduženja Republike Srbije.

U toj konsolidaciji mnogo toga je trebalo uraditi, ne samo doneti zakone, nego u saradnji sa DRI svake godine sprovoditi međunarodne standarde koji podrazumevaju mnogo toga da se uradi, finansijsko upravljanje i kontrola, uvođenje interne revizije, gledati javne nabavke, da se one sprovode prema zakonima koje smo doneli ovde u Skupštini. Zbog toga jedan od prvih zakona je jako bio važan, ovo što gospodin Veroljub Arsić uvek insistira, da prvi zakon koji smo doneli nakon promene vlasti ovde je Zakon o javnim nabavkama.

Danas ga mi menjamo zbog toga što je praksa pokazala mnogo toga što treba menjati da bi one postale sve efikasnije i efikasnije. I to je ono poslednje stanje javnog duga koje se pratilo onako kako je realno bilo.

Na osnovu mnogih zaduživanja država po različitim kreditima, otplatom kamata koje su iznosile po 1,5 milijardu evra na godišnjem nivou, došli smo do toga da je 2015. godine javni dug došao na nivo na 77,3% BDP. Da bi smanjili to, trebalo je sprovesti zaista jake ekonomske mere štednje. I to smo zaista uz pomoć građana Srbije uradili, ali smo bili krajnje iskreni i korektni kako to treba da sprovedemo i ono za šta smo tražili podršku građana, to smo i uradili.

Danas vremenom shvatamo svi da jedino otvaranjem novih radnih mesta, dovođenjem stranih direktnih investicija, izjednačavanjem statusa i stranih i domaćih investitora i podrškom države u tom delu, mi imamo ovakvu mogućnost da možemo da stvaramo novu vrednost i da omogućavamo našim mladima da ostaju ovde u Srbiji i, na kraju krajeva, da ulažemo u infrastrukturu, zbog koje ćemo povećati trgovinski promet, povećati izvoz i raditi na tome da imamo sve bolje i bolje rezultate i realan rast od 4% koji omogućava viši standard građana Srbije, zbog kojih danas, u stvari, imamo tako dobru ekonomsku situaciju, koja je ocenjena od svih međunarodnih institucija.

Ne kažemo to mi i nisu ovo rezultati isključivo Srbije, Vlade Republike Srbije, nego su jednostavno rezultati o kojima govore svi u zemljama EU koje su razvijene, na kraju krajeva, i mnogo razvijenije, imaju visoke stope rasta. One danas jednostavno rame uz rame pričaju sa nama o tome kako treba povećati standard građana Srbije.

Ono što je bitno za završne račune, treba reći da je država uspela da se izbori da sve ove izveštaje, bilanse stanja koje imamo u 2018. godini, možda su pod lupom i kritikom mnogih ekonomskih analitičara koji nam govore o tome kako treba trošiti novac su pokazali svoje znanje upravo onda kada su pomagali do 2012. godine onima koji su krajnje neodgovorno vodili javne finansije. To se pokazuje na osnovu ovih izveštaja i na osnovu same ocene revizora. Revizor kao državna institucija nema pravo da daje svoje mišljenje da li je neko odgovorno ili neodgovorno trošio novac, ali mora da da analitičku ocenu, mere koje treba da sprovede da bi se uskladio sa međunarodnim standardima, a taj spisak mera do 2012. godine je iznosio preko 220 preporuka koje su morale da se urade. Danas je taj broj preporuka mnogo manji i u skladu je sa međunarodnim standardima i meri se jednostavno sa razvijenim državama u kojima mi danas nismo članice, kad pričamo o članicama EU, ali negde se uvek poredimo.

Kada vi pogledate sliku pre 2012. godine i sada, onda shvatate da je jako mnogo urađeno na svakom planu, ali da su rezultati bilansa stanja i uspeha jednostavno odraz toga koliko smo zaista zašli da rešavamo sve ono što je bila ružna prošlost sa kojom nam je zapalo da moramo mnoge stvari da ispravljamo, iako je to pokazatelj koliko je neka politička nomenklatura odgovorna prema svojim građanima.

Mislim da će sledeće godine imati prilike građani Srbije da ocene upravo taj stepen odgovornosti, da li smo zaista zadovoljili sve standarde koje građani zahtevaju od nas ili ne, ali oni koji ne žele da razgovaraju argumentima na ovaj način, uopšte, o rezultatima jedne ekonomske politike nisu zaslužili da dobiju bilo kakvu podršku građana. Uverena sam da će se zaista to pokazati sledeće godine na tim izborima, pogotovo kada je u pitanju SNS i predsednik Vučić, jer nije dovoljno samo obećavati kule i gradove, kada su u pitanju izborna obećanja, već nešto konkretno uraditi, a mi imamo iza sebe šta da pokažemo šta smo uradili, tako da se ne plašimo uopšte kako će građani glasati na sledećim izborima.

U danu za glasanje ove završne račune prihvatićemo kao predstavnici najjače stranke. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, na 100. sednici Odbora za finansije, od 15 tačaka dnevnog reda, osam tačaka su bile izmene i dopune zakona koje su danas na dnevnom redu, a u nadležni su Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Ali, nama najinteresantniji, Predlog zakona o javnim nabavkama je inače bio i predmet rasprave sednice van sedišta Skupštine, koja je bila u Zrenjaninu i upravo smo tu negde detaljno, u saradnji i sa Upravom za javne nabavke i sa Komisijom za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki, koje su u nadležnosti rada Skupštine Srbije i ovog odbora, imali jednu debatu baš o svim detaljima, kada je u pitanju ovaj Predlog zakona, tako da je na 100. sednici Odbora, i kada govorimo o drugim zakonskim rešenjima, zaista bila jedna konstruktivna atmosfera.

Ono što mogu da kažem, to je da je jako dobro što smo uveli taj princip da kao odbor razmatramo zakone pre nego što se nađe uopšte u skupštinskoj raspravi. Smatramo da upravo zbog toga imamo manji broj amandmana i manji broj nesporazuma, u tom smislu da jednostavno neke stvari koje su date kao nova rešenja, da ih bolje razumemo.

Ono što je još važno reći, da pored Zakona o javnim nabavkama, Zakon o javnom dugu i uopšte Zakon o carinskim tarifama i onaj koji se odnosi na deo oko zaštite od terorizma, su uglavnom primene međunarodnih direktiva i to je u stvari nešto što je naša obaveza, da negde podižemo nivo saradnje i sa drugim državama i da sprovodimo te međunarodne, ne samo evropske direktive, već i one svetske, koje se direktno primenjuju.

Mislim da ovim predlogom zakona mi negde u svom već drugom, trećem koraku, zaista dajemo podršku predlogu budžeta Republike Srbije za sledeću, 2020. godinu.

I ono što je važno jeste da smo na Odboru za finansije zaista jednoglasno usvojili ove predloge zakona. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, današnji set zakona pokazuje velike promene u Srbiji koje nas očekuju i projekciju ekonomskog rasta u sledećoj godini od 4%. To ne pokazuje samo budžet Srbije koji smo usvojili za 2020. godinu pre nekoliko dana, već kažem i određene publikacije ekonomskih stručnjaka sa ekonomskog fakulteta, profesora koji su najveći kritičari ekonomije Vlade Republike Srbije. Prezentacija „Kvartalni monitor“ prof. dr Miloja Arsića priznaje da će rast BDP i uopšte naše ekonomije sledeće godine ići preko 3,5%, a MMF je u svom izlaganju od 4. decembra promenio taj rast na 4%.

Prema tome, međunarodne institucije i svi oni kritičari se slažu da postoji visoka stopa rasta. Zbog toga jeste Fiskalni savet insistirao na primeni švajcarske formule kada su u pitanju plate i penzije. Ono što je na nama da menjamo u investicionom ambijentu Srbije i ovaj set zakona koji danas imamo na dnevnom redu, jedan od najvažnijih je Zakon o javnim nabavkama, koji je od 2013. godine, kao novo zakonsko rešenje preživeo nekoliko izmena zato što život koji smo imali od 2013. do danas je mnogo toga promenio, preživeo ekonomske reforme ovde u Srbiji, naša privreda fiskalnu konsolidaciju, priliv stranih direktnih investicija i potpunu promenu privredne slike Srbije i u zemlji i inostranstvu.

Kada pričamo o Zakonu o javnim nabavkama, treba reći da se on jako dugo kreirao. Znači, taj sam proces kreiranja zakona je krenuo još pre dve godine, a 2018. godine, u junu mesecu, je radna grupa koju je Vlada Republike Srbije oformila da uradi ovaj nacrt, odnosno predlog zakona je tada doživeo tri javne rasprave koje su bile u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

S obzirom na izveštaje Poglavlja 5. koje se odnosi na javne nabavke, u saradnji sa Evropskom komisijom u Briselu, u junu ove godine, je praktično prezentovan nacrt ovog zakona. Naravno da je taj nacrt bio predmet rasprave i Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Pre samog odbora ovde u Skupštini Srbije, kada je sazvana sednica, negde početkom septembra, kada smo imali sednicu u Zrenjaninu i tu smo imali prilike u direktnom kontaktu, kao narodni poslanici sa predstavnicima Ministarstva finansija, sa predstavnicima Uprave za javne nabavke i Komisije za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavke, da vidimo koje su to novine i da li će te novine zaista ubrzati postupak donošenja odluka kada je u pitanju ova oblast.

Ono što smo videli, pre svega, jeste da je pojednostavljeno učešće kada su u pitanju sami ponuđači, da je samo za ponuđače iznad pet miliona dinara obavezno da daju svoje podatke i dokumentacije za saglasnost, kada su u pitanju, tek po dobijanju ugovora, da su pragovi, kada je u pitanju Zakon o javnim nabavkama, povećani – tri miliona za usluge, jedan milion za robu, što znači da onaj postupak, koji se do sada odnosio na tri ponude, treba da pomogne u oblastima kao što su kultura, prosveta, zdravstvo, da ne odugovlači takav postupak i života koji se dešava u svim ustanovama kulture, obrazovanja i zdravstva, da onemogućava da se dešava da u pojedinim zdravstvenim ustanovama nema dovoljno sredstava koji su potrebni za svakodnevni život u bolnici, u školama, u kulturnim ustanovama.

Vrlo je važno reći da je korišćenje kapaciteta drugih subjekata upravo jedna od direktiva EU koja je implementirana u ovom zakonu, kao i podela na partije. Ono što je vrlo interesantno bilo za sve javne nabavke, da li su pitanju velike ili tzv. male, one treba da stimulišu mala i srednja preduzeća da se na što više javnih oglasa javljaju, samim tim da se smanji monopol i da se poveća konkurencija.

Kada govorimo o povećanju konkurencije, onda treba reći i da je Državna revizorska institucija uradila jednu reviziju svrsishodnosti o tome da li je potrebno obezbediti konkurenciju u postupku centralizovanih javnih nabavki i shodno tome i Komisija za zaštitu konkurencije, u saradnji sa određenim partnerima na različitim vrstama projekata, da li su u pitanju od strane EU, USAID, su razmatrali primere dobrih praksi kada je u pitanju zaštita konkurencije i javnih nabavki i gde je tu, u stvari, inovativna politika zastupanja i kako to izgleda.

Najvažniji deo je, u stvari, uvođenje postupka digitalizacije, tako da ono što je najvažnije, jeste da će profunkcionisati novi portal za javne nabavke, gde će veliki deo procesa samog funkcionisanja ići elektronskim putem, samim tim i onaj deo koji znate da ide preko Pošta Srbije ili preko nekih drugih sistema, dostava dokumentacije će se skratiti, taj postupak, vreme i novac. Znači, pojeftiniće sam postupak i za jednu i za drugu stranu, kad govorimo i o ponuđačima i o onima koji jednostavno organizuju te javne nabavke, samim tim, biće potrebno da se izrade tzv. elektronski katalozi, da ugovori o javnim nabavkama najboljih ponuda, takođe, će biti ona koja treba da dovede do sklapanja ugovora.

Međutim, ovde je ostavljena mogućnost izmena ugovora u mnogo većem nivou, jer, znate kako, život je pokazao da mnogi rigidni postupci sprovođenja javnih nabavki su dolazili do samog zaustavljanja tog procesa.

Sa jedne strane je ovde dosta toga urađeno liberalno, a sa druge strane sva ta ograničenja treba da imaju kontrolni karakter. Znači, sprovela se mnogo veća kontrola postupka samih javnih nabavki.

Kada bi hteli da zaključimo u načelu Predlog novog zakona o javnim nabavkama, treba reći da on treba da spreči sve vrste zloupotreba, da treba sve promene koje se dešavaju da idu postupno, da postupak digitalizacije u stvari mnogo toga će obezbediti, pored transparentnosti i podizanje standarda i nivoa usluga i ono što je važno, ubrzaće sam postupak javnih nabavki i smanjiti troškove, kada je u pitanju ova oblast.

Ono što uopšte možemo da kažemo o javnim nabavkama to je da su veliki problemi bili, pogotovo na lokalnom nivou. To vidimo na osnovu izveštaja DRI kroz sve godine, ali negde većom kontrolom taj nivo novca o kojem govorimo kada su u pitanju javne nabavke se polako smanjivao u proteklih tri do četiri godine. To znači da su negde i oni ljudi koji su se bavili javnim nabavkama na lokalu naučili sam postupak i proces kako izgleda i jednostavno počeli striktno da primenjuju zakon, odnosno sve manje i manje su plaćali kazne zbog kojih su bili kažnjavani kada je u pitanju postupak javnih nabavki.

Pored ovog Zakona o javnim nabavkama, na dnevnom redu je i Zakon o javnom dugu. Kada govorimo o tome koliki je javni dug, znamo da na kraju prethodne godine, 31. 12. je iznosio 23 milijarde 328 miliona 438 hiljada evra i da je negarantovani dug, kad pričamo o lokalnim samoupravama, iznosio 313 miliona 835 hiljada 730 evra. Odnosno, i ove izmene i dopune zakona idu ka tome da u stvari uvedu veću kontrolu kada su u pitanju lokalne samouprave i samim tim su ta zaduženja koja postoje kod lokalnih samouprava pod većom lupom samog Ministarstva finansija i svih ostalih institucija koje vrše kontrolu i samih direktiva koje se primenjuju kada je u pitanju uopšte deo Zakona o javnom dugu.

Kada su u pitanju novčane transakcije, izmirenje rokova, one su jako bitne zato što od 1. jula 2020. godine se rok za one koji treba da izmire svoja dugovanja definiše tačno zakonom i deo koji se odnosi na plaćanje elektronskih faktura.

Znači, i sam postupak digitalizacije se uvodi i u ovom delu, čime suštinski pokazujemo da i oni dužnici do sada jednostavno su smatrali da ih država negde oslobađa ovakvog postupka, sada moraju da budu svesni toga da su u pitanju zaista strogi aršini za sprovođenje zakona i da samim postupkom digitalizacije više niko neće moći da se nađe u zoni sivog delovanja.

Kada govorimo o Zakonu o carinskoj tarifi, vrlo je interesantna tema, jer su u pitanju domaća proizvodnja za traktorsku industriju i za nas predstavlja veliki značaj kada je u pitanju izvozni program, jer država, na kraju krajeva, i prihoduje od carina i taksi i samim tim pospešujemo i povećavamo domaću proizvodnju. Tako da ona priča da se uvoz povećava na kontu izvoza, jednostavno, ovakvim predlozima zakona se smanjuje i samim tim povećava naša domaća produktivnost.

O zakonima o igrama na sreću i kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o pranju novca i deo koji se odnosi na tzv. odredbe FATF-e i Manivala, mislim da smo imali prilike dovoljno da čujemo od mojih koleginica iz SPS-a, oni koji su slušali. Oni koji nisu, znate da jednostavno određene međunarodne standarde uvodimo za ove zakone, što je od velikog značaja, pogotovo kada je u pitanju pranje novca, da bilo koji pojedinac koji se nađe na udaru zakona, po bilo kom osnovu, zaista ne može da se bavi ovim poslom i, na kraju krajeva, samim tim, država sprovodi mnogo veću kontrolu u ovoj oblasti.

Zakon o duvanu, sa svojim izmenama i dopunama, treba da obezbedi predvidivost poslovanja uopšte preduzeća odnosno kompanija koje se bave proizvodnjom duvana i veću transparentnost, iako znate da je na snazi onaj deo drugi u odnosu na zabrane uopšte zakona o korišćenju duvana. Onda je državi uvek teško da na određeni način treba da stimuliše određene kompanije koje se bave ovim poslom, a samim tim država, povećavajući određene takse za carine ili akcize time puni budžet, ali, s jedne strane, druga ministarstva, kao što je Ministarstvo zdravlja, imaju određenu svoju politiku da promovišu da kod mladih sve manje ovakav postupak i ovakvo korišćenje ne treba da postoji.

Kada govorimo o Zakonu o centralnom registru za obavezno socijalno osiguranje, ovde imamo neke suštinske promene koje pokazuju da je postupak digitalizacije i veza sa Ministarstvom prosvete i nauke jako važna, zato što se sada stvara određena veza između samog Ministarstva prosvete i nauke, gde će Centralni registar za obavezno socijalno osiguranje imati obavezu da izveštaje na osnovu neto prihoda zaposlenih šalje kroz taj jedinstveni informacioni sistem prosvete Ministarstvu prosvete, tako da ćemo imati prilike da vidimo da li neki profesori rade na više fakulteta pa primaju više naknada i da li je to u skladu sa određenim zakonima.

O svemu tome imaćemo prilike na određeni način da sprovodimo veću kontrolu kada su u pitanju nastavnici i profesori, što Ministarstvo prosvete je primetilo da očito postoje određeni problemi u tom segmentu i upravo zbog toga je insistiralo da do ovakvih promena dođe.

Uglavnom, rezime svih ovih današnjih zakona treba da da šansu da ono što smo usvojili budžetom za 2020. godinu, gde će rast privrede biti minimum 4% u sledećoj godini, gde ćemo obezbediti zaista sredstva za plate i penzije po onom modelu koji smo usvojili sa budžetom, otvara mogućnosti da zaista ono o čemu smo govorili kada smo prošle nedelje usvajali zakone o povećanju političkih sloboda, zaista je potrebno da ekonomske slobode za koje SNS uspela da se izbori i nakon vremena kada je nasledila totalni kolaps u društvu kada su u pitanju plate i penzije i privreda zaostala i ono zbog čega su mnogi, kao što su Đilas, se obogatili i uspeli da u svojim firmama prihoduju preko 600 milina evra, da sebi negde obezbede jako lagodan život misleći da sada posle toliko godina se vrate u politički život na taj način što nemaju podršku građana Srbije, sa jedne strane, a sa druge strane, nasiljem i na nelegalan način pokušaju da zauzmu određene institucije.

Imali ste prilike da vidite kako to izgleda u proteklim danima i napadom na institucije i spolja i unutra, jer ono što se dešava, znate, na ovim predgovorima sa svim političkim subjektima u društvu i ono što se dešava i sa pregovaračima iz Evropskog parlamenta i ono što se dešava i u radu samog RIK-a je u stvari želja zaista svih relevantnih subjekata u društvu, koji vode ovu državu da pokažu da ne postoje uslovi koje mi ne možemo da usvojimo, a da pokažemo građanima naše rezultate, rezultate naše politike i da jednostavno sa tim rezultatima dobijemo podršku građana za budućnost Srbije kako ćemo graditi novu stvarnost, kako ćemo vratiti ovde svu onu decu koja su otišla u inostranstvo da rade, jer će se otvoriti mnoga radna mesta, pogotovo u IT sektoru. Otvorili smo mogućnost za te povratnike iz inostranstva da otvore svoje kompanije, ne plaćaju poreze. U8pravo zbog toga jednostavno pokazujemo svakim danom da mislimo na sve ljude, na sve sektore samo zbog toga da bi imali bolje sutra.

Oni koji nemaju podršku građana jednostavno ne misle dobro ovoj Srbiji i oni svojim pokušajima nasilnog vođenja države kroz diktiranje kako će mediji izgledati, kroz diktiranje kako će izgledati život svakog od onih koji danas vode državu na odgovornim mestima, blateći svakog pojedinca, počev od njih samih, do njihovih porodica, u stvari pokazuju da ovoj državi i svojoj budućnosti ne žele dobro.

Zbog toga, kada govorimo o konkretnim zakonskim predlozima, treba govoriti sa činjenicama, ne treba se upuštati u paušalne osude koje imamo od strane nekih koji čak nisu dobili ni podršku da sede ovde kao narodni poslanici, već su brže-bolje za određeni novac otišli u te novoformirane stranke, pokrete. Jednostavno, treba razgovarati argumentima i ignorisati svaki vid nasilja zato što to neće doprineti boljoj budućnosti Srbije, već samo onome što pokazuje nama ovde, onima koji žele zaista dobro sutra, da nema tog zakona koji može da nas natera da izađemo iz bilo kojih zakonskih okvira Ustava Srbije da bi nekome dozvolili da na nelegalan način uđe u ovu Skupštinu i počne da vodi Srbiju.

Za tako nešto ne postoji volja građana, ne postoji podrška i mi zbog toga u Danu za glasanje isključivo ćemo se voditi onim što su zvanični predlozi države, što su zvanični predlozi Vlade Republike Srbije, nadležnih ministarstava i zbog toga mi danas smo imali prilike na dnevnom redu Skupštine da glasamo i za nadzorni odbor koji će zaista vršiti nadzor nad svim izbornim radnjama koje ćemo imati u narednoj godini.

U Danu za glasanje ovaj set zakona treba da podržimo zato što će to svima nama i našoj deci doneti bolje sutra. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, gospodine Pašaliću, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje prava i sloboda o kojima danas govorimo i borba za unapređenje tih prava i sloboda u jednom društvu u stvari su pokretačka snaga za razvoj modernog društva.

Danas se inače mnogo zloupotrebljava uopšte ovaj naziv „prava i sloboda“ u jednom društvu i ona su predmet mnogih zloupotreba kada su u pitanju mnogi izveštaji o zemljama, državama koje treba da postanu deo određenih celina, kao na primer kada je u pitanju EU ili neke međunarodne institucije.

Pitanje prava i sloboda uvek ne možemo posmatrati posebno od nekog političkog trenutka, političke situacije, odnosa između država. Ono što je važno reći jeste da slobode koje posmatramo su, pored onih ličnih, sloboda svakog građanina u Srbiji i pitanje ekonomskih sloboda, političkih sloboda i mnogi naučnici su se bavili temom da li mogu ove slobode da se posmatraju razdvojeno ili se jedna drugoj uslovljavaju i očito je da su ekonomske slobode vrlo često uslovljavaju političke slobode. To se najbolje videlo sa razvojem novih ekonomskih modela funkcionisanja država i sklapanja tih saveza i kada je postala EU i kada imamo razvoj i sklapanje saveza kao što je evroazijska celina.

Na kraju krajeva, danas, 2019. godine, situacija i u ekonomiji i u politici nije ista kao 2000. godine i 2012. godine, ali u Srbiji mora da se definiše da je nivo ljudskih sloboda na mnogo višem nivou danas nego 2012. godine.

Juče je inače bio jedan skup zbog obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava, konferencija koja nosi naziv „U pravu si“, u Beogradu, u organizaciji Kancelarije za ljudska prava koja je inače govorila o tome da je Srbija postigla zaista veliki uspeh kada je u pitanju borba protiv diskriminacije i zalaganje za toleranciju.

Ono što je dobro to je da su međunarodni predstavnici, predstavnica glavna koordinatorka UN u Srbiji, šef delegacije EU, šef Misije Saveta Evrope i šef delegacije OEBS rekao da je Srbija postigla zavidan nivo, odnosno da je napredovala u ovoj oblasti. To za nas predstavlja najvišu moguću pohvalu od tih organizacija koje možemo u ovom trenutku da dobijemo. Zašto je to tako? Vi kao institucija Zaštitnik građana zaista ste nezavisna. U nadležnosti ste rada Narodne skupštine Republike Srbije i treba da štitite prava i unapređujete ono zbog čega ste kao institucija definisani - poštovanje sloboda i kada su u pitanju prava nacionalnih manjina, i kada su u pitanju prava deteta i osoba sa invaliditetom i lica lišenih sloboda, ali i ravnopravnost polova.

Znači, vaše je da i cilj uopšte Zaštitnika građana, je da pratite ostvarivanje slobode i prava, ali i jednakost svih da jednostavno do tih prava dođu na određeni način. Znači, svim pravnim sredstvima koja su dozvoljena Ustavom i zakonom.

Kada govorimo o pravima, ekonomskim pravima u društvu, ona podrazumevaju pravo svojine, pravo na rad, kao i prava koja proističu iz radnih odnosa i deo koji se odnosi na socijalno osiguranje, zaštitu, prava deteta, kao i na prava nesposobnih da se društvo brine o njima.

Kada govorimo o političkim pravima, politička prava podrazumevaju biračko pravo, zatim pravo na udruživanja, pravo štampe i medija o kojima jako puno govorimo. Zatim, slobodu govora, kao i pravo na kritiku i na različite vidove koji se odnose na predloge inicijative građana.

Ako uporedite 2012. godinu i danas 2019. godinu videćete da 2012. godine, ako pričamo o ekonomskim pravima svojina, inače i državna i privatna nije bila dovoljno upisana u katastar.

Da se na javnoj svojini, odnosno državnoj svojini, su se neki koji su tada vodili državu, zaduživali, dizali kredite i jednostavno pravili javni dug ove države, krili ih jednostavno na tim kreditnim linijama i koristili državnu imovinu, tako da građani Srbije nisu imali ni pojma o tome da su jednostavno ona uzurpirana.

S druge strane, kada pogledate da je bila nepopisana javna svojina i da je bila nezaštićena u tom smislu, onda dolazite do toga da od 2012. godine je čak i deo koji se odnosi na privatnu svojinu bio ugrožen time što je država omogućila nepovoljne kredite, kao što su krediti u švajcarcima, čije posledice su bile nezamislive za mnoge porodice. One su na kraju krajeva morale da se odraze na trošak svih građana Srbije, jer smo mi imali ovde zakone kojima smo pokušali da pomognemo tim ljudima da zadrže taj deo imovine na kojima oni plaćaju ogromne kamate kroz svoje rate.

I to davanje iz budžeta Srbije, na kraju krajeva je negde prešlo preko građana Srbije i preko svih naših prava zbog toga što je određena manjina zbog greške države, koja je na neadekvatan način jednostavno otvorila mogućnost da se zaduže i pojedinci na potpuno nelegalan i nezakonski način, jer su posledice takve politike dovele do toga da 2012. godina predstavlja godinu koja je morala da pokaže kojim putem Srbija će dalje ići. Ili će pasti u sunovrat i u ambis i ekonomski i politički ili će krenuti nekim novim putem rešavanja nagomilanih problema, što su građani Srbije to lepo prepoznali kada su u pitanju biračka prava, ali tada niste imali sređene biračke spiskove.

Tada nismo ni znali koliko imamo birača, pa je opet SNS išla od vrata do vrata svakog građanina, objašnjavala da je velika odgovornost na svima nama da izađemo na izbore i zaista podržimo politiku SNS, Aleksandra Vučića i tada gospodina Tomislava Nikolića, koji je vodio ovu listu, da pokažu da postoje ljudi koji su krajnje odgovorni u politici i državotvorni i koji će zaista svim snagama rešiti ovo pitanje, jer druge solucije nema. Mi nismo imali drugi način osim da zaista zajedničkim snagama krenemo u rešavanje mnogih pitanja.

Kada govorimo uopšte o ekonomskim slobodama tada 2012. godine, onda treba da vas podsetim da je tada postojalo 338 firmi, društvenih preduzeća koja su zapošljavala preko 100.000 ljudi u firmama u restrukturiranju, koji su primali 10.000 dinara iz državnog budžeta, koji nisu radili, koji su čekali neko bolje sutra.

Veliki ekonomski stručnjaci koji danas podržavaju politiku gospodina Đilasa su govorili u to vreme da treba zatvoriti „Železaru“, otpustiti 5.000 ljudi i tako rešiti pitanje troškova od 100 miliona evra godišnje i tako je trebalo rešiti pitanje i svih tih firmi koje su tada radile, a koje jednostavno nisu doprinosile, već samo su trošile državne pare građana Srbije.

Ekonomska politika tada i ekonomske slobode su pokazale da je pola miliona ljudi ostalo bez posla, da je ekonomski rast bio negativan, odnosno pad od 3,1%, da je prosečna plata bila 320 evra, da je minimalan lični dohodak bio 17.700 dinara i da su dugovi od tih svih kredita samo po kamatama iznosile godišnje 1,4 milijarde evra.

Znači, mi smo imali takvu situaciju 2012. godine da nismo mogli da pričamo ni o ekonomskim slobodama, a još manje o političkim, pa kada pričamo o slobodi medija u to vreme SNS nije imala televiziju na kojoj je mogla svakodnevno da priča o svojim programima i bilo je pitanje uopšte da li će neka televizija, iako im platite spot, emitovati te spotove.

Prema tome, političke slobode kroz biračko pravo, kroz pravo udruživanja, kroz slobodu medija, kroz deo koji se odnosi na kritičko mišljenje da se čuje u javnosti, nije postojalo u to vreme.

Danas, 2019. godine, o ekonomskim slobodama govorimo upravo na taj način na koji je po četvrti put, znači suficit u budžetu, rast ekonomski od 4,4%, prosečna plata preko 500 evra i minimalni lični dohodak 30.000 dinara u Republici Srbiji, ali nema više firmi u restrukturiranju, nema više društvenih preduzeća. „Železara“ je u vlasništvu kineskog partnera, RTB „Bor“ takođe. Sarađujemo i sa istokom i sa zapadom. Idemo ka na putu evropskih integracija. Juče je otvoreno Poglavlje 4. koje govori o slobodi kretanja i kapitala, koje predstavlja u stvari i jednu podršku Srbiji na tom evropskom putu, kao priznanje za rezultate koje je sprovela kroz ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju.

To je inače 6. poglavlje koje je otvoreno za oblast finansija. Ostala su još dva da otvorimo. Prema tome, veliko je poverenje ne samo Evropljana, već i sa istoka i sa zapada svih zemalja i ovih velikih, a i ovih malih država da zaista smo odgovorni kada je u pitanju privreda ove zemlje.

Samim tim, političke slobode su na mnogo višem nivou ako su ekonomske slobode. Znači, samim tim mi sada pričamo o biračkom pravu koje govori o tome, juče smo imali prilike da čujemo, koliko smo visok stepen dostigli uopšte kada su u pitanju biračka prava i sve one aktivnosti izborne kada su birački spiskovi u pitanju, elektronski birački spisak, postupak digitalizacije potpuno sproveden. Znači, deo koji se odnosi na rad RIK koji je on-lajn, možete ga posmatrati, uvek u svakom trenutku. Sama edukacija kadrova koji će raditi sa biračkim odborima je potpuno direktna. Znači, sve se obavlja na jedan transparentan način pod budnim okom građana Srbije, a ne iza kulisa negde, kako je to bilo 2012. godine.

Kada pričamo o medijskim slobodama, imamo medije koju reemituju svoje programe iz inostranstva ovde, koji su krajnje kritični prema ovoj vlasti. Kada govorimo o časopisima dnevnim ili mesečnim, vidite da je to moguće u Srbiji, a u drugim državama nije, da se stavlja meta jednostavno na predsednika države samo zato što on ima podršku građana Srbije preko 50%.

Sada dolazimo do toga da pričamo o političkoj slobodi govora, koja je na društvenim mrežama. Na najgori mogući način iskazuju svoju mržnju i nasilje i prema ženama u politici. Znači, ima prema predsednici Vlade Srbije, prema predsednici parlamenta.

Imamo flagrantno kršenje svih zakona koji treba da zaštite građane i mislim da je vama tu jako težak posao, gospodine Pašaliću, zato što vaš prethodnik, upravo ste čuli od mog kolege Arsića, i sve ono što je radio i što je u javnosti pravio na jedan krajnje nesuvisli način, pokušavajući da politički uvede jedan način na koji će država kritikovati sve funkcionere koji vode ovu državu, vama to nije dozvoljeno. Nije vam dozvoljeno ne zbog zakona, nego zato što vi radite svoj posao na jedan profesionalan način. Treba da se bavite pravima građana koje vam je dato zakonom, odnosno svih onih građana koji nisu ostvarili svoja prava na neki drugi način.

To je ono zbog čega vi u stvari radite svoj posao, a ne radite posao zbog koga oni koji kritikuju Srbiju i državu u svim međunarodnim institucijama danas ne smatraju vas za nekog lidera koji treba da zaštiti prava svih građana Srbije, nego vas smatra za jednog od šefova institucija, koja jesu u nadležnosti rada Skupštine Srbije, ali nedovoljno radimo svi zajedno ovaj posao.

Ja ću vam reći da, recimo, u Savetu Evrope, čiji sam šef delegacije, na svakom monitoring komitetu, ne samo Srbije, nego i mnoge države zapadnog Balkana posmatraju vladavinu prava kroz četiri oblasti. To su: pravosuđe, to je borba protiv korupcije, to je pravo manjina i to je deo koji se odnosi na pravo rodne ravnopravnosti, odnosno oni to stavljaju pod ljudska prava. Ali, onaj deo koji je njima najvažniji je deo koji se odnosi na medije.

Sada, kada vi kažete da ste kao država usvojili medijsku strategiju, radite na tome i da ste usvojili set zakona koji je pod patronatom EU, gde je država izašla iz vlasništva kada su u pitanju mediji, oni kažu - ne, ne nije to dovoljno. Kada kažete - postoje mediji koji se reemituju iz drugih država, koje jednostavno imaju kritički stav prema državi. Oni kažu - ne, ne, nije to dovoljno, znate, postoje novinari koji se napadaju, i onda se daju neki primeri koji su već procesuirani, ali iz njihovih izveštaja nikada neće izaći taj deo gde su oni zaista procesuirani, da se država zaista ozbiljno bavi time.

Kada kažete da je stanje pravosuđa u Srbiji faktičko stanje koje smo mi nasledili, koje uz pomoć Venecijanske komisije zajednički menjamo i kroz zakone i kroz mnoge promene, oni kažu - ne, ne, pa nije to dovoljno. Nama trebaju ustavne promene koje treba isključivo sudovima da dozvolimo da se biraju sudije, da se Skupština ništa ne pita. Znači, nikada nije dovoljno.

Nije dovoljno ni kada je u pitanju borba protiv korupcije, zato što ako ispoštujete sve GREKO preporuke, kao što smo mi ispoštovali, promenili zakone i podzakonske akte, oni kažu - ne, ne, opet imate tu ustavnu obavezu da promenite Ustav i da pitanje Kosova, sada kada je i to deo koji smo pozitivno ocenjeni, oni kažu - ne, sada uvodimo pitanje Kosova, situacija na Kosovu. Ne kažu na Kosovu i Metohiji, nego situacija na Kosovu. Njih interesuju ljudska prava albanske strane. Ne interesuju ih ljudska prava srpske strane.

Kada govorimo o tome da su ljudska prava u Srbiji na mnogo višem nivou nego 2012. godine, onda mislim da je i vaš zadatak i vaših saradnika, koje ćemo mi zdušno da podržimo zato što je vama zaista potreban veliki deo ljudi, stručnih ljudi koji treba na svim frontovima da rade, da promovišete politiku ljudskih prava i sloboda koje se razvijaju u Srbiji u skladu sa razvojem ekonomskih sloboda, koje je Srbija na čelu Aleksandrom Vučićem prepoznala još 2012. godine i zato je krenula ovim putem da se razvija.

Da li je to dovoljno? Naravno da nije. Mi ćemo uvek raditi mnogo više da bi dostigli kao društvo mnogo viši stepen. A, da li imamo problema sa onima koji ne shvataju ni šta je demokratija, ni šta je ljudska sloboda, ni šta je ekonomska sloboda, jer sebi dozvoljavaju i da kradu iz budžeta građana Srbije i da svoje firme bogate za 619 miliona evra, i da uzimaju novac od koje kakvih belosvetskih prevaranata da bi ovde izlazili na predsedničke izbore, da je pitanje kako su osam miliona evra iskoristili za predsedničku kampanju, kao što je Vuk Jeremić, pa je dobio svega 5,56% glasova.

Znači, mi danas imamo zaista širok spektar problema o kojima treba da pričamo u ovom društvu i da se mnogo jače čujemo, ali da i vi, zajedno sa svojim saradnicima u društvu, zaista ove stvari o kojima danas pričamo, gde smo sve napredovali, mnogo jače govorite u javnosti i baš na tim medijima gde imamo najveće kritike. Zato što, jednostavno, mislim da smo nedovoljno zastupljeni od strane institucija koje mi biramo ovde, zato što se vi nazivate nekim stranačkim kadrovima, a očito niste, ali mi od vas tražimo da u javnosti budete glasniji po mnogim ovim pitanjima.

Tako da ćemo u danu za glasanje kao svi poslanici SNS i vladajuće koalicije podržati predloge koje ovde imamo za vaše saradnike, zdušno u nadi da ćemo zaista, u borbi za istinu, dostići zaista visoke nivoe ljudskih sloboda, koje će biti i ući u izveštaje svih međunarodnih organizacija. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, SNS niko nije ni na šta naterao. Ona jednostavno ima odgovornost prema građanima da pokaže ma koliko bili visoki zahtevi kada su u pitanju izbori i izborna volja građana, mi ćemo ispoštovani baš zbog toga da bi sačuvali pravo svakog glasača da izađe na izbore i podrži upravo onu politiku za koju on smatra da će mu doneti bolje sutra.

Pošto SNS pokazuje iz godine u godinu, iz izbornog ciklusa u izborne, da građani Srbije zaista podržavaju politiku Aleksandra Vučića i SNS, mi nemamo problem sa tim. Upravo zbog toga mi danas imamo jedan kvalitativni iskorak kada su u pitanju ovi zakoni. Mi nismo tražili ovolike promene zakona, ali smo seli zajedno za taj okrugli sto ili kako kažete zajednički sto, rekli dijalog, otišli na FPN, znači van institucija, što je jedan presedan. Ja ću vas pitati, sve građane Srbije, da to recimo se dešavalo u jednoj Francuskoj ili Engleskoj, da li bi uopšte pristala pozicija da razgovara sa opozicijom na ovaj način?

Mi nemamo problem sa tim da zbog građana Srbije koji će, na kraju krajeva, podržati SNS, izađemo i razgovaramo sa onima koji nisu naši istomišljenici. Zbog toga smo otišli i rekli - u redu, želimo da unapredimo sistem funkcionisanja izbornog procesa, želimo da unapredimo uslove i ambijent pod kojima će se održavati izbori. Tu smo. Oni koji su došli na prvi sastanak, posle toga izašli, a stavili sve svoje zahteve u taj prvi paket, koji, na kraju krajeva, danas mi glasamo i danas usvajamo, jednostavno su odmah posle tog prvog sastanka napustili pregovore i rekli da ne žele da razgovaraju sa nama.

Znači, ne postoji limit uopšte zahteva tih tzv. opozicionih stranaka koje su se skupile u taj Savez za Srbiju, koji će prihvatiti, da bi stvorili bolji ambijent u društvu. To je vidljivo, jer vi dan-danas, na današnji Međunarodni dan ljudskih prava imate izjave njihovih članova koji govore o tome kako su ovde uskraćena ljudska prava. Znači, osnovno političko pravo da glasate i da glasaju o vama, da imate pravo da se kandidujete, jednostavno, oni pokušavaju da osporavaju, i to idu korak po korak.

Znači, sada ćemo funkcionersku kampanju ukinuti. U redu je, nije problem. Ali, posle radnog vremena, svako ima pravo da se bavi politikom, da bude biran i da bira. Prema tome, to pravo ne možete nikome da uskratite, pa nećete moći ni Aleksandru Vučiću to da uskratite. Svi oni koji žele da ceo politički život prebace na ulicu, grdno se varaju da će građani Srbije to podržati.

Zbog toga se vidi da podrška koja je bila možda pre godinu dana nekih 20%, 15%, sada je dva puta manja, a biće sve manja i manja. Kako stepen agresivnosti raste, a to vidite prema Bošku Obradoviću, koji je njihov glasnogovornik, tog Saveza za Srbiju, tako će njihova nervoza biti sve veća i veća.

Ono što u ovim zakonima danas imamo prilike da vidimo, to je, pre svega, da su izvršene izmene i dopune zakona i kada je u pitanju Agencija za borbu protiv korupcije, kada su u pitanju rokovi kada možete podneti žalbu i kada oni treba da odgovore. Ti su rokovi znatno skraćeni. Zatim, imamo definiciju same izborne kampanje od dana raspisivanja izbora do samog dana kampanje, kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Tu se definišu tačno troškovi postupka samog kada su u pitanju izbori, znači, zabrane trošenja i državnih resursa i finansija kada je u pitanju izborna kampanja. Na kraju imamo jedan deo koji se odnosi na same procesne aktivnosti, kada su u pitanju odgovori Agencije za borbu protiv korupcije.

Kada su u pitanju javna preduzeća, imali smo prilike da čujemo šta je sve zabranjeno, ali čak ovde imamo i prvi put uvođenje kazne za direktore koji to rade ili imaju saznanja da njihovi zaposleni to rade i imamo čak razloge za razrešenje direktora ukoliko se dokaže da su kršili proceduru, kada je u pitanju funkcionerska kampanja.

Mi smo ovde krajnje korektno izašli u razgovor sa onima koji ne misle kao mi. Išli smo na to da se unapredi sam proces izbornih aktivnosti.

Na prošlim izborima 2016. i 2017. godine, bez obzira što su bili parlamentarni i predsednički, takođe je RIK išao na unapređenje uslova pod kojima se obavljaju određene aktivnosti, pa su određeni birački spiskovi, na koje danas nema primedbe na tako nešto, upravo zbog uvođenja postupka digitalizacije o kojima je ministar govorio. Zatim se govorilo o zatvornicama koje odnose na same džakove u kojima se nalaze glasački listići, koji su sada kodirani. To mnogi građani ne znaju. Dobro je reći ovde na licu mesta šta je sve RIK uradio i šta danas radi, koliko unapređuje sistem samog izbornog procesa.

Da bi danas došli do toga da određene aktivnosti koje se odnose na same obuke tzv. trenera, obavlja RIK. I samo je juče obavio obuku za ljude koji su ispred Novog Sada, Niša i Kragujevca. Znači, svaka lokalna samouprava je oformila opštinske izborne komisije koje su dale dva do deset članova, odnosno predstavnika koji će biti osnovni treneri.

Ono što je važno još da se kaže, da je omogućen pristup i domaćim i stranim posmatračima koji će imati prilike da potpuno sagledaju i nadziru rad RIK. Ono što je važno je da će zapisnici biti na potpuno transparentan način prezentovani javnosti. Ako se setite, inače, budžet same Skupštine je odobrio RIK-u dodatna sredstva za kupovinu skenera koji treba upravo ovaj veliki posao da urade.

Ali, ono što je na neki savremen način RIK danas sebi otvorio put da i preko društvenih mreža onlajn imate prenose sednice RIK i imate na društvenim mrežama upravo rad njihov koji svakodnevno traje. Znači, postupci RIK danas su priprema za posao koji treba da rade od trenutka raspisivanja izbora do završetka postupka verifikacije mandata u ovoj Skupštini narodnih poslanika. I njihov rad se potpuno unapređuje na jedan zaista profesionalan način. I to je ono sa čim mislim da nijedna vlast nije suočila kao što je vlast SNS.

Mi smo ovim hteli da pokažemo da se mi ne plašimo ni tzv. posrednika koji dolaze iz EU, ni bilo koga, da jednostavno pokažemo da na najčistiji mogući način one glasove koje smo dobili kao vladajuća stranka možemo da branimo, na kraju krajeva, i pred svim posmatračima koji se nalaze u RIK, na kraju krajeva, i ispred građana Srbije.

Nadamo se u dobronamernost EU u ovom celom procesu. Videli smo da su pregovarači prvo poslati gospodin Kukan i Flekenštajn. Sada imamo proširenje tog pregovaračkog tima u vidu gospođe Suzan Fajl i gospodina Mekalistera. Ali, ono što pokazuje negde težnja Saveza za Srbiju, to je da oni pokušavaju da na određeni način medijskom kampanjom negde pokažu kako ono što građani Srbije zaista misle o uopšte podršci ne samo SNS, nego već svim strankama da iskrive tu sliku kod evropskih parlamentaraca i same Evrope kroz svoje medije koji ovde jednostavno funkcionišu.

Vi sada imate potpuno iskrivljenu tu medijsku sliku kroz njihove medije, koji nama pokušavaju da nature neke teme koje treba da pokriju sve one dobre rezultate i sve one standarde visoke koje je Srbija postigla ne samo u ekonomiji, u ekonomiji smo zaista lideri broj jedan, jer to ne kažemo mi, to kažu svi svetski časopisi iz ekonomije i stavljaju Srbiju na prvo mesto kada je u pitanju priliv stranih direktnih investicija. Prema svim ekonomskim parametrima i rezultatima mi jesmo zemlja koja u regionu tzv. zapadnog Balkana jeste po rezultatima najbolja, već smo dobri i po onim rezultatima kada je u pitanju pomeranje lestvice kada su u pitanju ljudska prava.

Tačno je da ima još problema i tačno je da na tim problemima radimo, ali za te probleme je potrebna podrška svih relevantnih subjekata u društvu.

Sada dolazimo do toga da određeni pojedinci pokušavaju da kroz svoje lične frustracije koje na najgori mogući način žele da uruše sistem vrednosti u Srbiji, da uruše institucije koje postoje ovde, kao što smo videli ne samo Narodna skupština, nego i univerzitet, nego i školstvo, nego i ono što je vezano i za kulturu. Jednostavno, kad nemate dovoljno argumenata i nemate politički plan i program, onda krećete da rušite taj sistem vrednosti, da rušite državu, a sve je to malo bilo, nego se krenulo i sa pričama o „Namenskoj industriji“, i pokušaji da se cela priča negde prenese na spoljno-politički teren.

E, pa to, jednostavno, ne može ova Vlada Srbije, ne može ni ovaj predsednik Aleksandar Vučić da dozvoli i ne mogu ni poslanici SNS da ćute ovde u parlamentu. Zbog toga mi želimo da podržimo ovakav predlog zakona, samo zbog toga da bi u društvu pokazali i svim građanima, i onima koji nas ne podržavaju, da možemo u svakom trenutku da izađemo na izbore i pokažemo koliko smo toga uradili i šta je to što ćemo u budućnosti uraditi.

Zbog toga je razlog što ćemo mi zaista podržati ovaj predlog zakona, a ne zato što želimo nekome da se dodvorimo, kao što smo imali prilike da čujemo, koji potiču iz civilnog sektora ili iz EU. Naš cilj je budućnost Srbije i ono što želimo zaista dobro da uradimo svim našim građanima. Zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati ovakav predlog. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, zamolila bih samo gospodina predsedavajućeg da pomno pratite kada dajete replike, s obzirom da ste nekoliko puta prekršili Poslovnik, jer nije uvek pomenut onaj koji je dobio reč. I, ova tema koju smo otvorili, oko plaćanja takse javnog servisa je pre svega finansijska tema.

Zašto? Zato što govorimo o održivom korišćenju finansijskih sredstava kada je u pitanju finansiranje nacionalne televizije. Kada govorimo o tome, moramo da kažemo da je nekada taksa bila 500 dinara, da je nekada davanje iz budžeta bilo četiri milijarde dinara, da je to danas tri milijarde i 150 miliona dinara, a da je taksa duplo manja nego što je bila ranije. To znači da je ipak ta RTS uspela na određen način, po komercijalnom osnovama prihoduje i izdržava svoje zaposlene.

Da li ona radi svoj posao u skladu sa zahtevima građana Srbije da budu obavešteni, da znaju sve u svakom trenutku na najbolji i najefikasniji mogući način? O tome može da raspravlja Odbor za kulturu, ali kada pričamo o tome kolika će taksa biti, onda gledamo da li je to zaista isplativo u smislu određenih davanja iz budžeta i da li je to u interesu svih građana Srbije. Po ovome, po predlogu koji je Vlada dala i po onome što su narodni poslanici glasali i na Odboru za finansije, podržali ovakav jedan predlog Odbora za kulturu. Mi smatramo da u ovom trenutku to jeste prihvatljivo.

Prema tome, svako širenje teme, pričanje o politici Vojvodine, o tome koji profesori rade, gde rade i zašto rade, nije u interesu opšte ove diskusije o kojoj danas govorimo. Hvala vam.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, samo da bi podsetili građane, a i mnoge ovde kolege. Znači, uvođenje plaćanja takse za „RTS“ počinje od 2005. godine. Kada je SNS preuzela odgovornost za vođenje države od 2012. godine i kada je bilo ideje o tome da se ukine ovakav model naplate preko EDB broja svakog korisnika, došlo se do toga da je UNS, NUNS, i sva udruženja su se pobunila upravo zbog toga što su govorili da će doći, praktično, do ivice propasti finansijske, kad su u pitanju javni servisi Vojvodine i Beograda.

Znači, o čemu danas govorimo? Danas govorimo o povećanju nivoa naknada, odnosno takse za korišćenje „RTS“, odnosno javnih servisa i Radio televizije Vojvodine, koja više nije 500 dinara. U trenutku kada smo došli do toga da kao Republika Srbija ne možemo iz budžeta ni da platimo ni plate, ni penzije, kada smo došli do toga da imamo rezultate rada jedne neodgovorne vlasti koje su danas Đilas, Jeremić, Obradović, došli smo do toga da ta taksa od 500 dinara, danas imamo predlog sa 220, povećamo na 235 dinara.

Tada, u vreme kada je 2005. godine uvedena do 2012. godine, bilo je prilike da se ukine ta taksa, bilo je prilike da se izvrši potpuno novo modeliranje naplata ove takse, bilo je prilike da RTS izađe na tržište i postane jedna od održivih finansiranih televizija.

Međutim, ukoliko želimo ovakav princip finansiranja da građani jednostavno učestvuju u finansiranju Javnog servisa, onda je potpuno prihvatljivo da građani imaju pravo da budu na adekvatan način obavešteni, a ne da oni koji plaćaju uređuju program.

Vi imate danas mnoge privatne televizije, kao što je gospodin Marijan Rističević mnogo puta ovde objašnjavao, kako se oni finansiraju? Od mnogih nevladinih organizacija, od mnogih reemitovanja, od strane nekih organizacija koje uopšte nisu u Republici Srbiji.

Prema tome, mi želimo Javni servis, mi želimo da on postoji na način koji zahtevaju svi visoki standardi. Kao što vidite, mi smo jedna od država, od članica zemalja zapadnog Balkana koji očito imamo najviši stepen razvoja kada su u pitanju javni servisi.

Za nas je to jako važno, da je to finansiranje na krajnje održiv način. Ovo sada davanje iz budžeta je mnogo manje nego što je bilo i 2012, 2013. i 2014. godine i prihvatljivo za sve građane Srbije. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre i kolege poslanici, današnji pretres podrazumeva 11 predloga zakonskih rešenja čija podloga je u stvari budžet Republike Srbije koji smo juče usvojili, koji u stvari predstavlja osnovni dokument koji pokazuje koliko je Srbija napredovala u svom ekonomskom rastu i da je fiskalna konsolidacija završena, a da na scenu stupa podizanje standarda građana Srbije.

U skladu sa time, pre svega imamo Predlog zakona o davanju saglasnosti odluka na Finansijski plan PIO fonda za vojne osiguranike, gde članom 1. Zakona o budžetskom sistemu Narodna skupština mora da da saglasnost na ovaj plan. Tim planom može da se vidi da je 36,519 miliona dinara država Srbija imala veće prihode po osnovu uopšte osiguranja koje se odnosi na vojne osiguranike, odnosno da je povećano ostvarenje prava socijalnog osiguranja po različitim osnovama, kao što su: farmaceutske usluge, materijalna nabavka pomagala, naprava za zdravstvenu zaštitu, kao i za osiguranike koji žive u inostranstvu i one koji su u vojnim izaslanstvima.

Prema tome, tih 36,519 miliona sa postojećim planom od 5,4 milijarde praktično daje mogućnost da je nov plan uvećan za ta sredstva i iznosi 5.436.519.000, čime u stvari vidimo koliko će biti u mogućnosti da vojni osiguranici potražuju određena prema zakonu svoja prava i samim tim država je sposobnija da rešava mnoge probleme u ovom delu socijalnog osiguranja.

Sledeći predlog zakona koji se odnosi na izmene i dopune Zakona o doprinosima za PIO obezbeđuje, u stvari, reforme koje mi od 2014. godine sprovodimo, koje se odnose uopšte na poslovno okruženje. Kao što vidimo te rezultate koji se odnose na priliv stranih direktnih investicija za proteklu godinu, svih međunarodnih institucija i vodećih ekonomskih časopisa u svetu, proglasili su Srbiju kao prvu zemlju vodeću u ovoj oblasti i koja je najzanimljivija za investicije i za one firme koje dolaze i sa istoka i sa zapada. Pokazuje suštinski mogućnost da je Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija predložilo za sledeću godinu smanjenje troškova za poslodavce koje se odnosi na porez za PIO od stope 26% na 25,5% i na stopi na teret poslodavca koja iznosi sa 12% smanjuje se na 11,5%. To u stvari predstavlja dodatnih 13 milijardi dinara u budžetu Srbije koje će poslodavci imati prilike da raspodele na onaj način na koji misle prema svojim zaposlenima, a to znači – ili će zapošljavati nove ljude ili će povećavati plate svojim zaposlenima.

Sledeći predlog zakona koji se odnosi na izmenu u poreskom postupku i poreskoj administraciji jednostavno uređuje način funkcionisanja Poreske uprave. Tu se uvode novi sistemi, akti koji pre svega omogućavaju da preko portala eUprave poslodavci imaju kontakte i obavljaju veći deo posla sa Poreskom upravo, samim tim taj broj odlazaka na šaltere i kontakt sa Poreskom upravom sve više je u postupku digitalizacije i samim tim preko samih lokalnih samouprava i ovaj postupak digitalizacije se negde spušta na te lokalne jedinice Poreske uprave, ali negde se i uvodi taj red koji govori o tome da se poboljšava kontrola same Poreske uprave kada je u pitanju skladištenje i smeštaj dobara i obavljanje delatnosti u prostorima i prostorijama koje su van kontrole Poreske uprave. To sad jednostavno više nije moguće.

Znači, ne možete više da varate državu, ukoliko ste poslodavac, pa kažete - lager mi je negde, evo po knjigama, gledajte samo knjige, već, ujedno, imate na istom mestu i poslovne knjige i robu koju prikazujete kao poslodavac u kontaktu sa kontrolom poreske uprave i samim tim, sve ono što je zaista istina, plaćate po određenim stopama koje je država sada smanjila, upravo u cilju toga da bi uvela što veću mogućnost da i oni koji su do sada možda grešili u načinu funkcionisanja, jednostavno se ustroje u pravila koja podležu oporezivanju.

Što se tiče određenih preciziranja pojedinih odredbi, one govore za cilj efikasnog suzbijanja te sive ekonomije i upravo, u stvari, daje potpunu sliku o tome kako se država odgovorno odnosi prema poreskoj politici.

Najinteresantniji deo predloga zakona o kojima smo mi imali ovde dosta toga da govorimo su poreski postupak i poreske administrativne takse.

Kada govorimo o taksama, o tome da smo ukinuli veliki broj taksi, onda se danas negde ne čuje o tome da su to mnogi iz opozicionih klupa tražili godinama da se ukine. Ali, znate, lokalne samouprave su se finansirale iz tih taksi. Sada je došlo vreme kada jednostavno i same te lokalne samouprave imaju veće prihode od poreza na imovinu i kada su jednostavno i one finansijski stale na noge i država je omogućila da se određene potvrde i takse koje se plaćaju na te potvrde ukinu. Tako su to, recimo, potvrde koje dobijate elektronskim putem od Poreske uprave, od Nacionalne službe za zapošljavanje, od PIO fonda, kao i zahtevi za licence iz detektivske delatnosti, potvrde koje dobijate za potrebe lovačkog oružja, kao i smanjivanje takse za prijavu samih patenata. I sam upis u registar u MUP koji se odnosi na saobraćaj, takođe se ukidaju.

To je od velikog značaja zato što građani Srbije, na kraju krajeva, će osetiti to rasterećenje jer su oni svakodnevno u kontaktu sa određenim lokalnim samoupravama koje naplaćuju ove takse i kojima to ide i mislim da je to veliko rasterećenje problema kada govorimo o samom odlasku na šaltere i obavljanju posla koje nas sve podjednako pogađa.

Kada govorimo o Zakonu o imovini, odnosno porezima na imovinu, to je jedan zakon koji je na Odboru izazvao dosta debate, jer se upravo ta IT struka, koja govori o tome kako mali preduzetnici danas otvaraju svoje kompanije, pogotovo iz oblasti IT, sarađuju sa velikima.

Govorilo se dosta o tome da je uveden taj tzv. test samostalnosti, odnosno pravilo da poreski službenik mora da ode na lice mesta da ustanovi da li mali preduzetnik zaista obavlja tu svoju delatnost i onda se dešava, recimo, da odlazi u velike kompanije, da ove male koriste prostorije velikih kompanija, koriste njihove računare, koriste sve, a da jednostavno postoje određeni kriterijumi, čak je navedeno na osnovu međunarodnih standarda, u saradnji sa kompletnom IT industrijom i svim zainteresovanim subjektima u društvu je napravljen jedan predlog od tih devet kriterijuma, u kojima, jednostavno, dovoljno je pet da posedujete da bi dobili taj tzv. PIB i radili tu svoju delatnost.

Da li pojedini preduzetnici možda u ovom trenutku imaju problem s tim, zbog toga što možda ne mogu da prezentuju jednostavno poreskim službenicima da su zaista samostalni u tom poslu je stvar zaista te IT zajednice, koja se pokazala kao jedna od vrlo sposobnih da pregovara i sa predstavnicima Ministarstva finansija i sa predstavnicima Vlade. Jer, na kraju krajeva, ova Vlada je i pokrenula ceo taj postupak digitalizacije i zaista podigla tu celu industriju, jer mi ne bismo imali ovoliki izvoz ovog IT sektora i ne bismo imali prihod od gotovo milijardu evra da nije ovako otvoren taj sektor.

Na kraju krajeva, vi ste, gospodine ministre, predlogom ovog zakona dali mogućnost da novootvorena mala preduzeća ne plaćaju, znači imaju subvencije, olakšice, od 70% kada je u pitanju plaćanje paušalnog poreza, sledeće godine 70%, godine 2021. 65%, 2021. godine 60%, ne samo za one koji se bave IT, inovacionom delatnošću, već i za one koji se vraćaju iz inostranstva, a mi smo videli da ima ljudi koji se vraćaju, kako u IT sektoru, tako i u zdravstvenom sektoru. Velika je stvar koju je juče rekao gospodin Lončar, da se medicinsko osoblje vraća iz inostranstva i želi da radi u našim bolnicama.

Isto tako, 5.500 ljudi koji su radili, tzv. "fri lenseri", još uvek rade u softverskoj industriji za neke strane kompanije, a plaćanja vrše u inostranstvu i nemaju ovde svoje kompanije. Država je otvorila subvencije u IT sektoru, jednostavno je osvetlila taj sektor time da ih motiviše da otvore svoje preduzetničke radnje, odnosno agencije, u kojima će isto to raditi, plus će dobiti subvenciju države a radiće za velike kompanije ujedno taj posao i imaće 70% olakšicu za plaćanje paušalnog poreza.

Prema tome, država se vrlo odgovorno ponaša prema ovom sektoru i mislim da ukoliko postoji nekih neslaganja sa pojedincima iz ovog sektora, naravno, mislim da smo svi ovde otvoreni da to pomognemo.

Kad govorimo o Predlogu zakona koji se odnosi na izmene i dopune PIO fonda, moram reći da su ove izmene i dopune Zakona zaista sada korenite, zato što po prvi put sad imamo primenu te švajcarske formule u domenu koji govori pre svega o tome da se usklađuje pola procenta, znači, mi ne govorimo 50% penzije, nego 50% se odnosi na taj jedan posto koji će biti uvećanje, za deo koji pratimo povećanje cena na malo i drugi deo, 50% povećanja, znači, od 1%, je koji se odnosi na deo povećanja odnosno plata, ali govorimo o neto iznosu, znači, bez poreza i doprinosa. Taj neto iznos prosečne plate se gleda u odnosu na prethodnih 12 meseci i poslednji taj koji se gleda je jun ove godine, koji će se gledati, u odnosu na jun sledeće godine. Tako da tih 12 meseci se zaista posmatra jako pažljivo. Posmatraju se cene, posmatraju se porast plata, prosečnih plata u Republici Srbiji, a mi danas, ako poredimo 2012. godinu, kad su prosečne plate bile 320 evra, danas preko 500 evra, pokazuje veliku razliku u tome da je Srbija zaista napredovala.

Kad govorimo o izmenama i dopunama Zakona o PIO, pre svega moram da kažem da su ovim izjednačena prava bračne i vanbračne zajednice i to je od velikog značaja uopšte za Republiku Srbiju, baš zbog toga što mi govorimo o tome da treba da se poveća natalitet. Prema tome, prava bračnih supružnika za izjednačavanje prava prema nasleđivanju, kada govorimo o penzijama, od velikog su značaja za mnoge ljude.

Kada govorimo o potrebnim troškovima, recimo, koja su izmenjena za nadoknadu troškova za obavljanje određenih sahrana po određenom korisniku PIO fonda, do sada je inače PIO fond imao veliki problem zato što je kompletne troškove obračunavao prema korisniku koji je preminuo. To inače zakon ne poznaje u svetu i zbog toga je moralo da dođe do tih promena, tako da sada praktično onaj ko je te sve troškove platio, kada govorimo o samim troškovima sahrana, sada se njemu refundiraju ti troškovi lično. Znači, ne vodi se u evidenciji umrlih, što pokazuje suštinski da zaista prema ovim standardima mi postajemo, usklađujemo svoje zakonodavstvo i sa EU i sa svetom.

Kada govorimo o rešavanju problema, ovim zakonom se rešavaju problemi koji se odnose i na poljoprivredne korisnike penzija, ali govorimo i o problemima koje su imali pripadnici MUP-a, pripadnici BIA-e, jer njihova prava nisu bila ujednačena kao prava svih penzionera, tako da sada, zaista, ovim zakonom mi mnogo toga menjamo i, na kraju krajeva, unapređujemo odgovornost samih zaposlenih, jer oni dobijaju sada tzv. službenu legitimaciju, čime suštinski mi podižemo nivo njihovog rada i time zaista i ovu instituciju stavljamo na jedno mesto na kome je odavno trebala biti.

Ovim suštinski pokazujemo da mi mislimo na sve korisnike ovog Fonda i time suštinski da ćemo unaprediti rad ove institucije koja će biti rame uz rame sa svim ostalim razvijenim u svetu.

Pored ovih zakonskih rešenja, što se tiče poreza na imovinu od sada poreske prijave neće morati više oni koji kod beležnika obavljaju svoje ugovore, recimo koji podležu određenom oporezivanju i oni koji imaju deo iz naslednog prava da obavljaju svoje poslove kod beležnika, neće morati sad sami da odlaze u Poresku upravu da prijavljuju porez, već će moći kod samog beležnika da popune poresku prijavu, čime se dosta toga olakšava, na kraju krajeva, kod građana Srbije da obavljaju svoj posao van šaltera.

Zatim, imamo sledeći zakon koji se odnosi na promenu osnovice za obračun plata. Imali smo prilike da čujemo da je, inače, ukidanje zamrzavanja plata išlo fazno od 2015. godine do danas i da oni u stavi predstavljaju princip fiskalne održivosti. Čuli ste juče, na kraju krajeva narodni poslanici, da će ostati ta Komisija, ali da klasičnog zamrzavanja kojeg je bilo ranije neće biti.

Kada govorimo o porezima na dobit pravnih lica, ovde treba reći da je taj porez na dobit pravnih lica proširen na osnovu onih zakona koje smo mi usvojili, a odnose se na investicione fondove, otvorene i alternativne fondove, tako da, samim tim mislim da država tu treba da očekuje veće prihode.

Kada govorimo o Zakonu o porezima na upotrebu i držanje oružja i nošenje oružja, uočeno je da je do sada bilo plaćanje poreza i Poreska uprava iako je imala veliki broj žalbi nije mogla da odreaguje pozitivno da nosioci dozvole za oružje morali su da plaćaju podjednako visoku stopu, tri puta veću cenu poreza na sva oružja koja imaju, na svaki broj komada i zbog toga se jednostavno izašlo u susret tome da samo, na kraju krajeva, na jedno oružje možete plaćati tako visoku stopu, a sve ostalo treba plaćati po nižoj stopi, za držanje.

Oni primeri, a ima ih mnogo, recimo porodice koje nasleđuju od članova svojih familija, a koji, recimo, nemaju ni mogućnosti da koriste, jer nemaju dozvole, takođe su plaćali visoke stope poreza na tzv. zaliveno oružje. Onda nisu imali drugu šansu nego da jednostavno vrate MUP-u to oružje i da nemaju ni kao neki trofej, ni kao imovinu, ni kao uspomenu. Sada se izašlo u susret da to ostane u posedu porodice, ali da jednostavno ne podležu određenim oporezivanjima.

Na kraju krajeva govorimo o uvođenju takse za medijski servis, odnosno za povećanje takse koja je do sada bila 220 dinara na 255 dinara. Dosadašnji budžet ukupnim, sećam se još pre tri, četiri godine za, recimo, državnu RTV Srbije i Vojvodine bio je u ukupnom bruto iznosu stavka četiri milijarde dinara, sada je to tri milijarde 150 miliona.

Samim tim što će imati veće sopstvene prihode i na osnovu ove takse, a i na osnovu toga što će morati na tržištu da se pojave u konkurenciji kao i sve medijske kuće, mislimo da taj inače obim sredstava, treba da se smanjuje davanje iz budžeta, jer, na kraju krajeva, smatramo da u medijskoj sferi vlada velika konkurencija, kao što svi imate ovde prilike da vidite.

Završiću, i oni koji žele da prete predsedniku životom, da upiru puške i pored toga što žele zaista da pozivaju na nasilje i na atentat, žele da vide jednu drugu Srbiju, a time žele u stvari da podignu sebi rejting i da naprave veće prihode za svoje novinske kuće.

U toj konkurenciji mislim da i državne medijske kuće trebaju zaista da se pojave na tržištu i da pokažu zaista da rade u interesu svih građana Srbije, jer, znate šta, taksu plaćaju svi građani Srbije.

Mislim da je jako važno da danas ovde kažemo kojim putem želi Srbija da ide, da li želi ovim putem razvoja ili želi da ide putem povećanja plata i penzija, otvaranje novih fabrika, kao što smo juče imali prilike da vidimo, jedna od preko dvestotog broja koja otvara nova radna mesta, ili želi da ide putem kojim će jednostavno promovisati nasilje na ulicama, profesore koji pozivaju ljude da se jure po ulici i biju zbog toga što bi neki drugi hteli da dođu na vlast i da jednostavno troše pare zarad svojih nekih ličnih kompanija, a ne zbog toga da bi Srbija zaista napredovala.

U Danu za glasanje ceo ovaj set zakona će SNS podržati sa zadovoljstvom, isto onako kao što je glasala za budžet. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, juče na sednici Odbora razmatrali smo devet tačaka sa dnevnog reda sa današnjeg pretresa, s obzirom da su 10. i 11. tačka u nadležnosti rada Odbora za rad i socijalno pitanje, a moja koleginica će podneti izveštaj, i Odbora koji se odnosi na kulturu, kada je u pitanju taksa za Javni medijski servis. Te, zbog toga ovih devet tačaka su zaista bile prezentovane jako dobro od strane Ministarstva finansija. Mogu reći da je to zaista dobra vest, s obzirom da imamo ovde i najavu novih olakšica, pogotovo za zapošljavanje ljudi koji se bave inovacionom delatnošću, s tim što na samoj sednici smo otvorili jedno pitanje plaćanja poreza na dohodak građana, pogotovo koje se odnose na neke specifičnosti iz IT sektora. I to je vaš pomoćnik ministra, gospodine Mali, jako dobro objasnio, da do sada praktično taj test osposobljenosti, gde mladi otvaraju svoje preduzetničke firme, a bave se IT sektorom, a rade u okviru velikih kompanija i u njihovom prostoru i sa njihovom opremom, suštinski danas poreski referenti koji odlaze na teren da provere da li postoji ta osposobljenost da bude preduzetnik, ima određene kriterijume.

Mi do sada nismo imali tu vrstu kriterijuma tačno definisanu. Dobro je što je vaše ministarstvo zajedno sa tom IT zajednicom i zainteresovanim subjektima u društvu iz tog sektora razgovaralo sa ministarstvom i uradilo jedan predlog devet kriterijuma na osnovu kojih oni dobijaju dozvole za rad, odnosno osposobljavaju se i definišu svoje kasnije obaveze prema državi, a u smislu plaćanja paušalnog poreza.

Ceo ovaj set zakona koje smo juče imali prilike da raspravljamo na Odboru, a danas u plenumu, suštinski predstavlja glavnu podlogu za realizaciju budžeta za 2020. godinu. Mislim da je bilo određene, kako da kažem, pravde i prava, a da nije bilo tolikih pritisaka nekih opozicionih stranaka da se o budžetu isključivo raspravlja.

Ovaj set zakona trebao je u stvari da bude predložen zajedno sa budžetom Srbije, ali nije problem ni što sada raspravljamo o tome. Imaćemo dovoljno vremena da o svima ovim pojedinostima, koje smo čuli, razgovaramo i, na kraju krajeva, kroz amandmane i kroz amandmansku raspravu mnogo toga kažemo što možda nije bilo prilike da sada kažemo u načelnoj raspravi, jer je mnogo promena uvedeno ovim setom zakona. Mnogo toga je pomereno kao određena granica, čime se u stvari poboljšava taj investicioni ambijent za sve one sektore koji su sada u punom svom zamahu i imaju veliki rast i razvoj.

Prema tome, na Odboru za finansije, zaista mogu da kažem, vladala je jedna konstruktivna atmosfera, iako su bili prisutni članovi opozicionih stranaka. Mislim da su imali prilike jako dobro da čuju o čemu smo razgovarali, koje su sve promene zaista date ovim zakonskim predlozima. U danu za glasanje, bez obzira što oni verovatno neće glasati za ove zakonske predloge, mislim da u javnosti treba podržati zaista rasterećenje privrede, poboljšanje mnogih zakonskih predloga koji se odnose na penziono osiguranje, olakšavanje taksi i naknada koje više neće morati da plaćaju svi građani Srbije i mislim da to predstavlja zaista punu podršku budžetu za 2020. godinu. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, mi danas imamo raspravu o budžetu za 2020. godinu. Naravno da projektovani plan za 2020. godinu kroz ovaj budžet ne bi bio ostvariv ukoliko nemamo rezultate i Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije kroz rezultate koji su mukotrpnim radom u proteklih šest godina Republika Srbija zajedno sa svojim građanima i Vladom i SNS koja je praktično stožer ove većine ne samo u Skupštini nego u Vladi pokazala jedan visok stepen odgovornosti prema onome što znači budućnost Srbije.

Rezultati NBS za 2018. godinu su pokazali da proteklih šest godina praktično smo uspeli da održimo nisku inflaciju, da očuvamo standard građana koliko je to bilo moguće i sprovedemo sve ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju i da privredi olakšamo poslovanje i otvorimo taj investicioni ambijent kako za domaće tako i za strane firme. Ono čime u stvari treba da se ponosimo to je da smo uspeli da održimo taj tempo priliva investicija ka Srbiji na jednom zavidnom nivou, čime suštinski pokazuju rezultati svih međunarodnih finansijskih institucija u svojim izveštajima o Srbiji. Naravno, to su prezentovali i najprestižniji ekonomski časopisi i pohvalili Srbiju da smo jedan od lidera kada je u pitanju privlačenje stranih investicija.

Ono što mi danas ne smemo da zaboravimo na kraju ove rasprave to je da ta stabilna inflacija i stabilan devizni kurs je otvorilo vrata za spoljno-trgovinsku razmenu, koja je u svakoj godini bivala sve veća i veća, a danas je na nivou od 70%, znači pokrivenost uvoza izvozom, koja je inače od 2012. godine bila na nekom nivou od 60%, da mi danas radimo i sa istokom i sa zapadom, da je to rezultat jedne odgovorne spoljno-političke politike koju vodi i gospodin Aleksandar Vučić i Vlada Ane Brnabić, koja je nasledila, na kraju krajeva, i politiku SNS i Aleksandra Vučića dok je bio premijer, ali smo omogućili tim privlačenjem stranih direktnih investicija da nezaposlenost padne na gotovo 10% i nadamo se da će u sledećoj godini to pasti na jednocifren broj procenata, da minimalne cena rada o kojoj danas pričamo je 30.022 dinara, a nasledili smo negde 17.700 dinara i da prosečna plata u Srbiji je praktično prešla 500 evra.

Ono što je važno reći jeste da je javni dug sa onih skoro 78% pao na 51%, što prognozira za sledeću godinu pad još na 50,3%, što govori o tome da ćemo se vratiti u one ustavne zagarantovane paritete koje iznosi 45% i da smo gotovo izašli potpuno iz vremena ekonomskih reformi fiskalne konsolidacije i da budžet u stvari predstavlja cilj, a to je povećanje standarda građana Srbije i ubrzavanje privrednog rasta koji je samo za tri kvartala ove godine bio 4,7%. To znači da Srbija će se svrstati u red država sa visokim ekonomskim rastom.

Ovo su nepobitni rezultati razvoja Srbije i to je ono što smeta svima onima koji danas pokušavaju da političkim temama, kao što su priče o tome kako veliki stručnjaci koji su nekada vodili Narodnu banku, koji nisu imali prilike uopšte da razgovaraju sa građanima Srbije, opravdavali svoj negativni prinos ovoj ekonomiji, već su na osnovu tog negativnog rasta, odnosno pada kompletne ekonomije se lično bogatili i u svemu tome danas pokušavaju da minimiziraju opšte ove rezultate rada i Vlade Republike Srbije i predsednika države i ove skupštinske većine. To je ono zbog čega prelaze na teren političkih izmišljenih tema, upravo zato da bi ove teme o kojima danas razgovaramo, koje su pozitivnog karaktera i koje govore o tome da će Srbija uložiti velika sredstva u investicije za mlade, izgradnju stanova za mlade bračne parove koje će država, jednostavno, sprovesti, i te konkurse, i dati jedno bolje sutra mladima da žive ovde u Srbiji, da privređuju, da imaju veće plate, gde ćemo imati mogućnost da 15 hiljada mladih zaista zaposlimo u novim naučno-istraživačkim, informatičkim parkovima ne samo u Borči, gde će biti 15 hiljada, već će šest novih preduzetničkih centara biti otvarano po celoj Srbiji i zaživeti i potpuno promeniti sliku Srbije.

Nama je svima jasno zbog čega oni koji, jednostavno, ne podržavaju budućnost Srbije, žele da prikažu Srbiju u potpuno drugačijem svetlu, ali je zbog toga na nama upravo zadatak da sa građanima Srbije nastavimo da razgovaramo, govorimo o rezultatima ove politike i šta je to što u 2020. godini sve čeka Srbiju i šta je to što je naš zadatak da radimo na svim ovim planovima koje smo dali ne samo kroz budžet za 2020. godinu, već kroz novi nacionalni investicioni plan u narednih pet godina, koji će obuhvatiti 12 milijardi evra, zbog kojeg će sigurno građani Srbije u sledećoj godini imati prilike da, jednostavno, sude o rezultatima rada onih koji su nosili ovu politiku i onih koji su nosili politiku do 2012. godine.

U danu za glasanje SNS podržaće ovakav Predlog budžeta za 2020. godinu. hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici da se malo držimo brojki.

Kada govorimo o penzijama, vrlo je važno reći šta je urađeno u ovoj godini, što se tiče penzija, i šta je plan za sledeću godinu. Kada govorimo o primanjima i rashodima, ukupna primanja i rashodi su 696,89 milijardi dinara za plate i penzije i doprinose koji podrazumevaju za sledeću godinu 4,3% veći okvir nego što je to u 2019. godini.

Zašto ovo govorimo? Znači, kada govorimo o prihodnoj strani budžeta za penzije imamo 7,04 milijarde dinara, znači evidentiran okvir za PIO fond i za povezivanje radnog staža. Zašto je to važno? Upravo ovo o čemu su kolege iz opozicije govorile, povezivanje radnog staža mora da ide iz ovih planiranih stavki i 1,56 miliona takođe kroz prihode imamo veće za RFZO i za Nacionalnu službu za zapošljavanje.

Šta to pokazuje? Čim imate veće prihode za PIO i RFZO to znači da imate zapošljavanje ljudi, da imate nova radna mesta, da imate nove plate na osnovu kojih suštinski država prihoduje, a na rashodnoj strani

A na rashodnoj strani imaćemo takođe 7,04 milijarde potraživanja za PIO, odnosno ona količina novca koja treba da se obezbedi za penzije i imaćete 1,56 milijardi za naplatu i naknadu štete po sudskim presudama.

Šta to znači? To znači da oni koji su do 2012. godine se ponašali bahato, recimo prema vojnim penzionerima i prema nekim drugim penzionerima gde su penzioneri presavili tabak, tužili državu i dobili te sudske postupke, država je dužna da isplati i da je država obezbedila naravno ta sredstva za penzionere.

Ali, prihodi ukupni za PIO koji pokazuju da iznose u ovoj godini 527…
Zahvaljujem kolega.
Ne morate da se trudite, o poštovanju svako govori o sebi koliko koga poštuje, a treba i da očekuje i nazad takvo poštovanje.
Kada govorimo o transferima države, oni su za skoro 8% manji ne ove godine. Biće manji, što pokazuje da će prihodi biti mnogo veći, da država neće morati da izdvaja. Svake godine izdvaja sve manje i manje novca da bi isplatila penzije, a samim tim se ostavlja taj fiskalni prostor za to povećanje penzija, ne samo po toj tzv. švajcarskoj formuli i modelu, već ukoliko se iznađu mogućnosti, kao što se i ove i prošle godine našlo za jednokratne isplate, ukoliko dobro država prihoduje i posluje sa budžetom i ukoliko privreda pravi velike stope rasta, biće u mogućnosti da isplati i mnogo više novca.
To je jako važno, da transfer iz budžeta Ministarstva finansija za penzije iznosi 167,3 milijarde dinara, u odnosu na penzije 157,3 i onih deset milijardi planira za RH centre i banje, koje podrazumevaju velika ulaganja investicija u budućnost, kojima će država sve više i više prihodovati.
Podrazumeva i 1,92 milijarde za konverzije u prostoru, u zemljištu koje će moći da država prihoduje na osnovu naknada i taksi koje koriste RH centri i koje koriste za banjsko lečenje. Time se podiže i nivo usluge, kada pričamo o banjama i nivo standarda i samih penzionera koji na osnovu svog čeka od penzije imaju pravo da od PIO fonda konkurišu, kada PIO fond raspisuje konkurs za korišćenje banjskog lečenja koje je finansirano od strane države, to koristi zaista u zdravstvene svrhe i time obezbeđuje sebi mnogo bolji život u tim godinama, kada koristi i svoju penziju.
Prema tome, država razmišlja ne samo o penzionerima, ne samo o tome da povećava i njihov standard, nego razmišlja o tome i kako će živeti u sledećoj godini, na osnovu kojih sredstava će jednostavno moći i da se leči, a i svoje zdravlje da unapređuje, čak i ako nisu toliko bolesni.
Ono što je važno kao odgovor na ovo pitanje je to da država razmišlja o tome da penzije i za one koji ostvaruju od strane svoje delatnosti, poljoprivredne delatnosti, moraju da budu obeštećeni po određenoj proceduri, po zakonskim rešenjima i za to država planira određena sredstva.
Ono što pokazuje da nivo penzija danas u BDP u 2019. godini iznosi 9,99%, sa uvećanjem koje je Vlada Republike Srbije, a ova Skupština usvojila, a to je da za sledeću godinu imamo porast penzija, pokazuje da će svake godine praktično rasti 0,3% i svake godine i više prema švajcarskoj formuli to učešće u BDP, čime suštinski pokazuje da se poveća ta domaća potrošnja. Povećanjem domaće potrošnje mi povećamo, dajemo podršku i tom ekonomskom rastu, kroz sve strukture građana Srbije. Znači, i oni koji su zaposleni, i oni koji rade u privatnom sektoru, i u državnom, ali i penzioneri koji na osnovu svojih primanja će moći da učestvuju u razvoju Srbije. Ne samo ekonomskom, nego i političkom, zato što donosioci odluka na političkim, kada govorimo o Vladi Republike Srbije, o budućnosti Srbije, imaće prilike sledeće godine da pokažu kome daju podršku, da li onima koji im jednostavno donose ekonomiju sa negativnim rastom, odnosno padom privrede, koji koriste politiku za lično bogaćenje ili da daju podršku podršku onima koji jednostavno sav svoj kapacitet koriste za poboljšanje i unapređenje rada, ne samo državnih organa, nego svih građana Srbije, gde će svako pojedinačno osetiti taj boljitak u svom novčaniku, u svom životu i moći da razmišljaju o budućnosti Srbije, o svojoj deci i unucima.
Tako da, ono o čemu danas govorimo, govorimo u stvari za budućnost, govorimo o sledećoj godini, o godini koja treba da pokaže koliko građani Srbije podržavaju politiku i Aleksandra Vučića i SNS i Vlade, gospođe Ane Brnabić, ali i koji podržavaju rad koji se pokazuje kroz rad svih ministarstava.
Ovaj dokument, ovaj budžet koji je u stvari najvažniji dokument u Skupštini Srbije, koji raspravljaju, pokazuje kome je stalo do budućnosti Srbije, kome je stalo da građane Srbije podržavaju u svojoj budućnosti, a kome nije. To se jasno vidi u prisustvu narodnih poslanika i u ovoj sali, jer ulica nikada nije dovela do rasta i razvoja privrede, već samo rad, timski rad i konsenzus u društvu. Hvala.