Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Aleksandra Tomić

Aleksandra Tomić

Srpska napredna stranka

Govori

Uvažena predsedavajući, poštovane kolege poslanici, izbori održani 21. juna pokazali su želju građana Srbije da ih u teška vremena, kakva su zadesila ne samo Srbiju, nego i ceo svet, vodi Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka, kao vodeća stranka na političkoj sceni, koja je preuzela odgovornost od 2012. godine za mnoge teške trenutke, kada su bile u pitanju i ekonomske reforme zemlje i pravne promene koje su se dešavale, kada su u pitanju uopšte promene u samoj politici i spoljnoj i unutrašnjoj politici Srbije, jer to je najbolji pokazatelj kada imate dobre odnose i sa istokom i sa zapadom da se mnogo toga promenilo od 2012. godine do danas.

Teška vremena su danas vreme kada govorimo o svetskoj pandemiji koja je izazvana Koronom, odnosno Kovidom-19, teška vremena su i ona vremena kada govorimo o velikim pritiscima nakon velikih političkih potresa na svetskoj političkoj sceni, kada su u pitanju pritisci rešavanja odnosa Beograda i Prištine. Teška vremena su i danas kada govorimo o posledicama pandemije Kovid-19, kada govorimo o samoj ekonomiji, i sprovedenim ekonomskim reformama od 2012. godine koje su počele da daju jako dobre rezultate kada je u pitanju Srbija. Zbog toga je Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, 28. decembra 2019. godine, napravila jedan plan dugoročni, koji je nazvala „Srbija 2025“, u kome je dala sebi i postavila zaista visoke ciljeve koji bi trebali da predstave strateška ulaganja od 14 milijardi evra u sve sfere društvenog života.

Jednostavno, pokretanjem ekonomije i završetkom svih strateških projekata, kada je u pitanju infrastruktura, pokretanje iz oblasti zaštite životne sredine, nauke, trebala je, jednostavno, da da pun zamajac i razvoju takozvanih neprofitnih delatnosti, pogotovo kada je u pitanju izgradnja škola, bolnica, kojima je trebalo je, u stvari, da Srbija krene u visoke stope rasta preko 5% godišnje.

Međutim, u martu mesecu bili smo svi svesni toga šta se desilo i šta je zadesilo svet. U tom trenutku, Vlada Republike Srbije, na inicijativu predsednika države, gospodina Vučića, je sprovela i donela odluku da sprovede kako zdravstvene mere, da bi zaštitila živote građane Srbije, tako i ekonomske mere, koje su trebale da spreče sunovrat ekonomija koje su karakteristika sada najrazvijenijih država ne samo EU, veći svetske ekonomije.

Ono što se pokazalo je da su te mere dale rezultate, da je Srbija najmanje pala kada je u pitanju ekonomski pad svetskih ekonomija, da je Srbija imala najbolje rezultate u junu mesecu. I Evropska komisija je, inače, u julu mesecu zaista potvrdila na osnovu svih istraživanja koje je sprovela da je Srbija taj pad, koji je zatekao sve ekonomije, u stvari, predstavila kao jedan od svojih najvećih karakteristika kada je u pitanju ekonomija.

Podsetiću vas da je mnogo toga uradila kada je u pitanju ekonomija, ne samo što je dala tri lična dohotka u vreme kada je privreda stajala svim onim privrednim subjektima, kojih je bilo preko 235 hiljada koje je prijavilo svoje zaposlene, a koje nije otpuštalo radnike, u vrednosti minimalnog ličnog dohotka. Zatim je, povrh svega toga, kada se i to završilo, uvidela da bi postigla svoj potpuni zamajac u razvoju, odnosno rastu, da bi smanjila sav onaj pad globalne ekonomije, odobrila još dva lična dohotka, minimalna lična dohotka u vrednosti od 60%. Tako da smo došli do toga da je preko milion ljudi primilo iz budžeta Srbije tu podršku, da je preko 6,2 miliona ljudi primilo ekonomsku podršku u tzv. 100 evra, kojima su se mnogi smejali, a onda se ispostavilo da je ta ekonomska mera dala zaista jako dobre efekte kada je u pitanju razvoj te unutrašnje tzv. trgovinske potrošnje, zatim, da je preko 314 hotela koje je doživelo zaista velike troškove kada je u pitanju sam turizam primilo od države podršku od milijardu i 247 miliona dinara i da na kraju imamo, ono što je najznačajnije, preko 108 kompanija se javilo da primi 10 hiljada i otvori novih radnih mesta kada su u pitanju mladi i srednjoškolci i deca koja su završila fakultete.

Prema tome, država se zaista okrenula ka različitim sektorima u kojima je videla velike probleme. Da ne pričamo o tome da su zdravstveni radnici zaista s razlogom imali povećanja plata, da su penzioneri primili jednokratne pomoći i da se na sve mislilo u ovom trenutku.

Evropska komisija je pre manje od mesec dana objavila da je Srbija porasla, prema istraživanju, svoj indeks poslovnog raspoloženja i sam taj indeks iznosi 7,1, a da je za samo mesec dana se popeo za 1,9, čime je želela da kaže da postoji optimizam kada su u pitanju investicije u Srbiji. Zbog toga mi danas imamo najveći stepen, preko dve milijarde evra stranih direktnih investicija, koje je pokazalo da su ljudi i van granice Srbije spremni da investiraju u Srbiju, jer je smatraju za jednu stabilnu državu sa stabilnom ekonomijom, ali i stabilnim političkim okruženjem, jer pogotovo posle potpisivanje Vašingtonskog sporazuma se pokazalo da Srbija ne samo da ima dobre odnose sa EU i sa Ruskom Federacijom i sa Narodnom Republikom Kinom, nego jednostavno, otvara novo poglavlje kada su u pitanju odnosi sa SAD.

Znači, ovo je jedan pokazatelj da ovi programski ciljevi koje je postavio Aleksandar Vučić, predlažući Anu Brnabić za premijerku, i te programske ciljeve koji podrazumevaju brigu za zdravlje ljudi, zatim, borbu za očuvanje integriteta i prava Srba koji žive na teritoriji Kosova i Metohije, zatim, deo koji se odnosi na borbu protiv mafije i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, koji je jedan od naših najvažnijih ciljeva od ovog programa, pokazuje da bez ubrzanih reformi kojima smo se opredelili i kao država i kao Vlada, a i ovaj parlament, jednostavno, treba to da podrži, pokazuje da su očuvanje nezavisnosti odluka koje donosimo kao političari zaista jedan od naših najvažnijih ciljeva kojima treba da stremimo ne samo sada, nego i u budućnosti, jer smo se teško izborili kao država za ovu poziciju.

Na kraju, ono što je za nas od velikog značaja, to je da danas, kada biramo predsednika parlamenta iz redova koji nije predložila SNS, ne smem a da ne pomenem da u vreme kada je gospođa Maja Gojković vodila ovu Skupštinu smo mnogo toga prošli.

Prošli smo od onog vremena kada su neki pripadnici dela opozicije, koji su sebe smatrali za najvažnije u ovom društvu, pokazali kako ne treba da izgleda lice Srbije, kada su fizički napadali Maju Gojković, ne samo kao predsednika Skupštine i predstavnika SNS i politike Aleksandra Vučića, već kao i ženu, fizički pokušali da se obračunavaju u nedostatku očito svojih argumenata. Jednostavno su hteli da ceo rad, koji je ovde postojao od 2012. godine, koju je vodila SNS, negde zatru i stave pod tepih, a moramo da kažemo da je mnogo toga učinjeno zaista na razvoju parlamentarizma.

Pre svega, treba reći da nikada nismo bežali od toga da razgovaramo i taj otvoreni politički dijalog da pokrenemo, zahvaljujući predsednici koja je otvorila vrata parlamenta i, na kraju krajeva, predložila da četiri zakonska rešenja idu kroz izmene i dopune zakona, kada je u pitanju uopšte otvaranje bilo kakvih prava za pripadnike opozicije, a koji su govorili da jednostavno ne postoji demokratija u Srbiji. Demokratije je bilo isuviše, toliko da su, kada su sve zahteve koje su tražili dobili, jednostavno rekli da ne žele da izađu na izbore, jer su znali da ni te zahteve, koje smo usvojili, a to je da tri procenta bude cenzus za prelazak na izborima nisu sposobni da pređu, pokazali da jednostavno sve ono o čemu govore ne stoji i zbog toga građani Srbije nisu ni želeli na prethodnim izborima da daju podršku neodgovornim političarima i onima koji su hteli da daju podršku upravo sede danas ovde u parlamentu.

Treba reći da je parlament Srbije do dana današnjeg od 2012. godine mnogo toga uradio kada je u pitanju parlamentarna demokratija, a pogotovo kao kruna svega i rada svih delegacija je došla ta koju je vodila predsednica parlamenta, a to je da je 141. zasedanje Interparlamentarne unije održano upravo u Beogradu, da je prisustvovalo preko 250 država, od toga 78 predsednika parlamenata se sastalo sa predsednicom parlamenta, a da su ostali poslali sve svoje visoke delegacije i da je po prvi put Srbija predstavljena kao primer dobrih praksi kad je u pitanju parlament Srbije.

Ovo govorim, ne samo zbog građana Srbije, da podsetim da je ovako nešto zaista moguće ukoliko radite, nego i zbog novih poslanika kojima želim da kažem da svaki odbor ima svoj rad i da svaki odbor jednostavno treba da teži, da postiže i da povećava tu lestvicu u kojoj treba da postavlja sebi visoke ciljeve, a očito smo se mi danas kao politička stranka, na čelu sa predsednikom i naše stranke, ali i države, opredelili da postižemo visoke lestvice, pokazali smo da je to moguće. Moguće je ukoliko zaista želite da pokažete dobru saradnju i sa drugim parlamentima.

U vreme predsedavanja SNS ovim parlamentom smo otvorili zajedničke parlamentarne komitete sa Ruskom Federacijom, sa Narodnom Republikom Kinom i sa Grčkom. Prema tome, pokazali smo da sa državama koje su nam zaista prijateljski nastrojene možemo otvoreno da razgovaramo u parlamentarnoj debati o svemu. Znači, o svemu kada su u pitanju podrška parlamenata, podrška države, podrška ekonomije, a da šest strateških ciljeva, koji su jednostavno postavljeni ispred nas ovde, su program kojim ćemo se voditi u budućnosti.

Znači, mi smo kao koalicione partnere izabrali sve one stranke koje se nalaze ovde u parlamentu. Želimo da i pretpostavljamo da će i gospodin Ivica Dačić, koji će biti izabran na mesto predsednika parlamenta, podržavati takođe ovaj program koji je postavljen ispred nas, jer je ispred nas budućnost naše dece i budućnost Srbije koja ne samo da zavisi od toga kako ćemo se ponašati kao odgovorni političari, već kako

ćemo se ponašati kao predstavnici građana koji su nas ovde birali. Zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati predlog SPS. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre i kolege poslanici, danas imamo prilike da raspravljamo pre svega u načelnoj raspravi o setu zakona koji se odnose na izmene i dopune Zakona o izboru poslanika i odbornika u lokalnim samoupravama, ali i o zakonu koji se odnosi na izmenu i dopunu Zakona o zdravlju ljudi, kada je u pitanju određena epidemija.

Očito je da je struka do sada kroz svoje krizne štabove, na čijem čelu je gospodin ministar Lončar, dala određene preporuke i mišljenja, na osnovu kojih su političari jedino vlasni u svakoj državi da donose određene odluke. Zaista, treba vam čestitati, gospodine Lončar, što ste na adekvatan način uzeli zaista veliku ulogu u borbi sa jednom potpuno nepoznatom epidemijom, u kom trenutku se svaka država bavila jednostavno sobom i načinom na koji će izaći na kraj sa takvom vrstom epidemije i kako će organizovati svoje građane.

Ta priča o tome da smo mi zatvarali ljude zbog toga što mi to tako volimo je pokazala u nekim državama, kao što je Danska, da smo mogli i da ne zatvaramo, ali su prognoze za 400.000 ljudi koji su došli iz Evropske unije, jer veruju svojoj državi da će ih lečiti, jer tamo ne bi ni došli do respiratora, ne bi došli do bolnice, jer smo imali prilike da vidimo kako su ležali po patosima velikih bolnica i velikih kliničkih centara u razvijenim državama, pokazuje suštinu – da je od 400.000 ljudi koji su došli ovde veliko poverenje u suštini bilo u svoju državu. To je ono što je od velikog značaja.

S druge strane, prognoze koje su govorile o upravo epidemiji koja bi se raširila statistički gledano je išla čak od jedan do pet hiljada, ne zaraženih, nego ljudi koji će biti u situaciji da neće doći ni do respiratora i da mogu da izgube život. To se nije desilo. To se nije desilo ali se u nekim razvijenim državama Evropske unije to desilo jer države, jednostavno, imaju potpunu drugačiju viziju prema svojim građanima, jednostavno žele da svoj fond koji se odnosi na penzijsko i invalidsko osiguranje smanje, jer smatraju kao veliki trošak za državu.

Jednostavno, psihologija građana Srbije i predsednika države i Vlade Republike Srbije i SNS, kao najodgovornije političke stranke je uvek bila na strani građana Srbije, da se pre svega zaštiti život. To je ono o čemu je premijerka Ana Brnabić ovde govorila, počeli smo borbu za život da bi spasli život. Zaista je to tako išlo i ta borba je, u stvari, bila sa nevidljivim neprijateljem ali i sa svim onim nevidljivim stepenicama koje smo morali da preskačemo u hodu da se borimo za to da dobijemo opremu, da dobijemo pomoć, da sami iz svojih resursa nađemo načina kako ćemo, jednostavno svi oni koji nisu bolesni da nađemo načine da sačuvamo i njihova radna mesta, ali i njihov život i zdravlje.

Zbog toga, mislim da treba zaista odati počast svim zdravstvenim radnicima i institucijama koje su zaista krajnje odgovorno, na odgovoran način radili ovaj posao. Važno je da je država adekvatno i efektivno u datom trenutku brzo donela odluke i samim tim zbog toga danas imamo ovakve rezultate.

Ono što je danas još važno reći, to je da će 170 država biti pogođene ekonomski posledicama, u stvari, globalne pandemije COVID-19. Svaka država se bori na svoj način kako će moći da zaustavi štetne efekte ekonomije, za koje se inače prognozira da će trajati sigurno godinu dana.

Ono što je Srbija pokazala, a to je da sav onaj naš rad i sve one ekonomske reforme i sva fiskalna konsolidacija od 2014. godine koje smo ovde sproveli je zaista dala sada pun svoj efekat time što smo spremno dočekali ovakav vid pandemije i ovakav vid ekonomskih štetnih posledica koje jedna pandemija svetskih razmera, praktično, sada svim zemljama zadaje. Kažu da će efekti biti, maltene, kao posle Drugog svetskog rata. Prema tome, mi se sada i ekonomski suočavamo sa onim što je jednostavno nepoznato za mnoge države.

Sada, u ovom trenutku, kada vidite, juče je uplaćen minimalni lični dohodak koji se odnosi na sve zaposlene koji su se prijavili Ministarstvu finansija, odnosno Poreskoj upravi za sledeća tri lična dohotka za minimalni lični dohodak koji država daje, upravo da bi sprečila te negativne efekte, pokazuje, u stvari, da država zaista je paralelno sa ovim zdravstvenim merama mislila na ove ekonomske mere i time suštinski brine o svim segmentima u društvu.

Danas smo, inače, došli u Skupštinu Srbiju da bi, na osnovu konsenzusa političkih stranaka koje su imale dogovore posle ukidanja vanrednog stanja, nastavili proces izbornih radnji koje su počele raspisivanjem izbora, koji su bili zakazani za 26. april ove godine, prekinuti upravo zbog uvođenja vanrednog stanja i zbog pandemije koja je uvedena u svim državama EU, u svim velikim evropskim i svetskim državama. Reći ću vam da na dan kada je uvedeno vanredno stanje u Srbiji, 15. marta je uvedeno još u sedam država članica EU. Znači, bukvalno za tri do pet dana pre nas i tri do pet dana posle nas su sve države članice EU uvele vanredno stanje, vanredne mere, čak neke mnogo restriktivinije upravo zbog toga što je pandemija zauzela mnogo veći efekat i dinamiku i gde čak razvijene države nisu mogle da izađu tako na kraj kada je u pitanju zdravstveni sistem.

Danas smo inače došli ovde da upravo na osnovu konsenzusa političkih stranaka raspravljamo i na kraju krajeva glasamo o onome što su se političke stranke dogovorile po ukidanju vanrednog stanja, a to su određene izmene i dopune zakona koje govore o tehničkim uslovima sprovođenja izbora, upravo da bi se dala mogućnost svim političkim strankama koje nisu do sada imale prilike da prikupe potpise, da bi to uradile na najefikasniji način i da bi jednostavno kampanja mogla da se završi u nekih sledećih 38 dana.

Šta nas je dočekalo? Dočekalo nas je, jedna grupa ljudi na čelu sa Boškom Obradovićem i predstavnicima Saveza za Srbiju koji su kobajagi ovde došli sa automobilima, sa otvorenim haubama da popravljaju automobile, a u stvari da bi napravili jednu čitavu predstavu gde su na kraju krajeva pokazali kako izgleda fašistička ideologija koja je jednostavno našla svoje uporište u Bošku Obradoviću i Savezu za Srbiju i kako to izgleda obračunavati se sa političkim neistomišljenicima. I kako to Ustav Srbije prema članu 21. i članu 49. kaže da niko ne sme biti inkriminisan zbog svoje različite veroispovesti, nacionalne pripadnosti i političkog mišljenja. Tada dolazimo u situaciju da zaista možete da kažete da je vladajuća koalicija, jer se to jednostavno stalno spočitava SNS, da vladajuća stranka je odgovorna za očuvanje demokratije u društvu. Kao što vidite mi smo imali prilike da zaista mnogo toga u proteklih manje od nedelju dana vidite sa koliko puno strpljenja čuvamo sve demokratske vrednosti koje do sada smo imali.

Aplauz koji je bio upućen medicinskim radnicima za vreme bitke za ljudske živote koje svako veče bio u 20.05 je negde dojadio predstavnicima opozicionih stranaka, pa su te aplauze zamenili sa lupanjem u šerpe, a sada jednostavno i te šerpe su malo kao pokazatelj njihovog nezadovoljstva već je potreba pored onog verbalnog nasilja koje je krenulo na decu predsednika Srbije i to traje u nekom kontinuitetu, ali sada se zahuktav sve više i više, je prenešeno na poziv na nasilje i oduzimanje života samom predsedniku države.

E, sada je sve to malo, sad je potreba još veća da se pojedinci kao što je Boško Obradović i njegovi sledbenici sačekaju određene narodne poslanike sa kojima ne misle isto i fizički se obračunaju na najgori mogući način. To je pokazatelj u stvari koji politički program je onih koji treba da izađu na izbore. Problem je nastao u stvari, juče i prekjuče kada su u delu političkih stranaka došli do zaključka da će izaći na izbore, kao što je određeni pokret Sergeja Trifunovića i pokreta „ Jedan od pet miliona“. Onda je nastao problem što Savez za Srbiju na čelu sa Đilasom, jednostavno ne želi, do sada je govorio da će bojkotovati te izbore, drugi deo DS želi da izađe na izbore, i sada postaju svi građani Srbije taoci njihovog problema izlaska ili ne izlaska na ove izbore 21. juna.

Dolazimo do krucijalnog predloga i rešenja bivšeg predsednika države gospodina Tadića koji je rekao da je najbolje izađi na izbore sa listom za bojkot. To je znate u stvari, izlazak na izbore i pokušaj da se ono biračko telo koje je podržavalo one šetnje sve moguće i bojkot ovih izbora sada preinači i kapitalizuje određen broj glasova koji će izaći na biračka mesta. To je ono o čemu danas imamo prilike da razgovaramo ovde u parlamentu Srbije da kažemo da određene političke stranke, znači, pribegavaju verbalnom i fizičkom nasilju za rad toga da bi podigli sebi rejting, pokušavajući da pređu taj cenzus od tri procenta i imamo jednostavno politički program SNS na čelu sa gospodinom Vučićem i svih onih stranaka koje podržavaju politiku vladajuće koalicije i koje se jednostavno zalažu za budućnost Srbije.

Budućnost Srbije pokazuje da ekonomija, nauka, zdravstvo, kultura, na kraju krajeva i političke vrednosti koje danas imamo u Srbiji želimo da očuvamo i želimo da unapredimo i da pokažemo svetu i Evropskoj uniji da je Srbija mnogo napredovala u svim segmentima društva.

Za ekonomiju nam svim priznaju na osnovu svih rezultata, kada pogledate sada u prvom tromesečju videćete da je Srbija imala najmanji pad od svih zemalja u regionu, pa čak i od mnogih razvijenih država u EU. Na kraju krajeva, mi imamo prognoze i MMF koliki će taj pad biti, Svetske banke i našeg Ministarstva finansija, pa videćemo kraj godine.

Ono što treba reći to je da se Srbija bori svim silama da bude najbolja u onome što radi. Mislim da građani Srbije moraju da čuju i da prepoznaju šta je to što u budućnosti, zbog budućnosti naše dece jako važno kada izađemo na birališta 21. juna, o čemu glasamo i o čemu odlučujemo.

Mi danas imamo pored fašističke ideologije i fizičkog nasilja nad našim kolegama ovde, gospodinom Marijanom Rističevićem, imamo jednu prezentaciju potpunog bezumlja kada je u pitanju sama politika i demokratske vrednosti u Republici Srbiji, imamo prezentaciju fizičkog nasilja i rušenje institucija. Pokušaj je svaki put da se uđe u neke institucije, pa da se one poruše na taj način što bi oni samo upali u te institucije, zauzeli i rekli – eto, one su sada naše. Nema osvajanja vlasti bez izbora.

Ako želite imate model i imitirate sve ono što je bilo 2000. godine, imate upad u institucije, imate pokušaj nasilja i verbalnog i fizičkog i uništavanje određenih materijalnih vrednosti institucija, morate pre toga da izađete na izbore, mora da dobijete legitimitet i legalitet građana Srbije, tek nakon toga možete da tražite da sprovedete sve ono o čemu je narod, odnosno o čemu su građani Srbije glasali. To sprovođenje za to ste dužni i odgovorni, takođe i vi iz opozicije, kao i mi iz vlasti.

Na svakom biračkom mestu imaćete svoje predstavnike, ukoliko možete da ih skupite, imaćete prilike da učestvujete u biračkom procesu, imaćete prilike da budete svedoci koliko glasova je koja stranka skupila. To je jedini legitimitet i budućnost o kojoj možemo da razgovaramo kada je to u pitanju.

Pošto je odgovornost vladajuće koalicije najveća danas i od strane opozicionih stranaka se stalno to potencira, mi smo imali prilike juče od predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da čujemo da i pored svega onoga što je lično doživeo kao i verbalne i pokušaje fizičkih napada na njegove članove porodice i na njegovo okruženje, na najperfidniji i na najgori mogući način, imali ste prilike da kao odgovor čujete iz njegovih usta poziv da se svi politički akteri jave, prikupe potpise i izađu na izbore. To je pružena ruka svima da se politička borba vodi ovde u parlamentu, a ne na ulici, jer je to u interesu svih nas.

Mislim da je 21. juna potpuno evidentno da će građani Srbije jako puno razmišljati o tome da li će glasati za prošlost ili će glasati za budućnost zbog naše dece, ali i sve naše dece. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, očito da druge poslaničke grupe ne žele sada da iskoriste ovo vreme, ali to je njihovo pravo. Mislim da je danas jako važna tema za Skupštinu Srbije zato što govorimo o protokolu koji se odnosi na Konvenciju o zaštiti prava lica u odnosu na automatsku obradu podataka Saveta Evrope, odnosno na privatne podatke koje možete koristiti u razmeni podataka kada je u pitanju današnji postupak digitalizacije u progresu.

Treba reći da pravni osnov uopšte i za ovu Konvenciju i za Aneks 1, koji se odnosi na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Azerbejdžana, da je pravni osnov Ustav, član 99. stav 1. koji kaže da je Narodna skupština dužna da ratifikuje sve međunarodne sporazume, ali ova Konvencija o kojoj govorimo je još prvi put usvojena 1981. godine u Strazburu i očito da današnje prilike zahtevaju, imamo nove izazove koji traže da se osavremene nove konvencije i da se urade određeni akti kojima bi se obuhvatili svi ti novi izazovi koji od 1981. godine nisu bili aktuelni.

Ta obaveza podrazumeva da se garantuje svakom fizičkom licu, bez obzira na nacionalnu pripadnost, bez obzira na mesto stanovanja, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, naročito pravo na privatnost kada je u pitanju automatska obrada podataka.

Članom 42. Ustava Republike Srbije takođe imamo ovu potvrdu, obavezu države. Svaka država, članica potpisnica Saveta Evrope, a ima ih 47, su se obavezale da poštuju ovo pravo i da zaštite svoje građane, a novim izazovima, rekla sam, tražimo da određena konvencija, kao platforma, bude jasna, fleksibilna na multilateralnom nivou i da je to u stvari pravni osnov da bi se lakše vršila razmena podataka, a da se ne bi ugrozili lični podaci svakog pojedinca.

Nov zakon inače podrazumeva u stvari i zakonodavstvo EU, ne samo članica Saveta Evrope, veći i EU i ona predstavlja u stvari put kojim je započela sprovođenje u samoj EU ova Konvencija. Ona je u primeni od 25. maja 2018. godine.

Kada govorimo o tome kada je donesena prva 1981. godine, nakon toga su u Savetu Evrope mnoge rezolucije donošene, još 2011. godine, zatim 2014. godine i na kraju mišljenje 2017. godine, gde je usvojio Komitet praktično ovu Konvenciju sa svim svojim izmenama.

Kada govorimo o tome, najvažnije je da preambula koja je uvedena, praktično u ovoj Konvenciji još 28. januara 1981. godine, pokazala je da suštinski možemo sve te promene koje se dešavaju u eri digitalizacije, implementiramo u ove konvencije određenim izmenama i dopunama. To je ono što u stvari evropsko zakonodavstvo je postalo fleksibilno u ovom smislu, daje nam mogućnosti da osavremenimo svaki dokument, svaki međunarodni ugovor, svaku konvenciju, a to naravno daje i mogućnost i Srbiji da sve ono što usvajamo u ovom parlamentu kao važeća dokumenta koja se odnose na osavremenjavanje uopšte privrede i razmenu podataka i sami menjamo kroz ratifikaciju ove konvencije.

Drugi deo međunarodnog sporazuma je, u stvari, predlog ratifikacije Sporazuma o ekonomsko-tehničkoj saradnji Vlade Republike Srbije i Azerbejdžana. Takođe, isti pravni ustavni okvir, za ratifikaciju koju ovaj parlament ima, a treba reći još 25. januara 2012. godine je potpisan ovaj sporazum i taj zaključak praktično je istekao 20. decembra prošle godine, s tim što je bilo potrebe da se zameni novom ratifikacijom i novim sporazumom između dve Vlade. Tako da, 26. decembra prošle godine, Vlada Azerbejdžana, preko svoje ambasade ovde u Beogradu, pokrenula inicijativu za potpisivanje ovog sporazuma koji je potpisan u Beogradu i predmet realizacije, u stvari, su projekti u kojima se azerbejdžanske firme, uopšte su se pokazale kao vrlo efikasne u izgradnji infrastrukture, saobraćajne, železničke, putne infrastrukture.

Tako da je predmet, u stvari, ovog sporazuma ratifikacija, realizacija projekata za izgradnju autoputa Ruma – Šabac, most preko Save, brza saobraćajnica Šabac – Loznica, zatim, sva putna železnička infrastruktura i onaj deo koji se odnosi na komunalnu infrastrukturu, kao što je vodosnabdevanje i prečišćavanje otpadnih voda, ali i deo koji se odnosi na prečišćavanje, odnosno sanaciju komunalnog otpada.

Kao što vidimo, nema dodatnih troškova po budžet Srbije, što se tiče ovog sporazuma, kao i za ovaj, kao i za prethodnu konvenciju. Tako da, u danu za glasanje SNS će podržati ova dva sporazuma. Hvala.
Direktno pominjanje.

Gospodine Rističeviću, tačno je da je preko 65% ukupne robne razmene, trgovinske razmene sa zemljama EU, ali to ne znači da smo mi zapostavili ni Rusku Federaciju, ni Narodnu Republiku Kinu. Naravno, to niste ni rekli, ali se razmena sa Ruskom Federacijom uvećava, upravo zbog toga što mi imamo stabilnu saradnju po pitanju uopšte određenih novih tehnologija, naročito sa zemljama EU.

Struktura proizvoda se inače promenila. Ono što su nekada zauzimali poljoprivredni proizvodi u saradnji sa EU, sad zauzimaju, recimo, gotovi proizvodi ili poluproizvodi. To znači da smo otvorili fabrike, nova radna mesta, ali i IT sektor.

Mi smo bukvalno udvostručili u protekle četiri godine izvoz koji se odnosi na IT sektor i sada ukupna razmena, kada govorimo o IT sektoru, iznosi preko milijardu evra godišnje, što znači da taj spoj između, recimo, poljoprivredne proizvodnje, prerađivačke industrije i IT sektora govori o digitalizaciji našeg društva koje daje sada rezultate direktno u ekonomiji, da prelazimo iz ekonomije zasnovane na investicijama u ekonomiju zasnovanu na znanju.

Zbog toga ova Vlada može da se pohvali na kraju svog mandata da je zaista uspela da zahvaljujući i evropskim integracijama i saradnjom sa Evroazijskim blokom, koji obuhvata takođe preko 300 miliona ljudi, EU preko 550 miliona ljudi, znači, uspela je da svojom odgovornom politikom bude nezamenljiv faktor uopšte kada je u pitanju trgovina iz zemalja regiona.

Znači, nijedna država u regionu zapadnog Balkana ne sarađuje sa istokom i sa zapadom na ovaj način. Zbog toga imamo krajnje poštovanje, što smo potpuno otvoreni i iskreni i ono što kažemo, to i uradimo, i kada je u pitanju istok i kada je u pitanju zapad.

Znate šta, kada su u pitanju kineske investicije, Evropljani svi se negde klone toga, ne vole to, ali bi svi voleli da stanu u red kada su u pitanju njihovi krediti i investicije, recimo, u energetiku ili u infrastrukturu, zato što oni imaju jedan brend koji kaže da jednostavno najbrže, najefikasnije i najbolje grade putnu infrastrukturu, železničku infrastrukturu i tu su se pokazali na tržištu kao najbolji što se tiče ulaganja.

Zbog toga je uvek najbolje ići kod onih koji su najbolji. Zato kada govorimo o malim i srednjim preduzećima, to su zemlje EU, Nemačka. Kad je u pitanju infrastruktura, to je Kina. Kada je u pitanju energetika, Ruska Federacija. I zašto Srbija da ne koristi te potencijale podjednako dobro, jer to je u interesu svih nas. Hvala.
Radi pune informacije, znači, pravno obavezujući dokument pokazuje upravo to da albanska strana nikada određene tačke sporazuma nije ni sprovela, niti poštovala. I kada čujete evropske zvaničnike, vi imate prilike da čujete da oni sami kažu da taj dokument u stvari i nije bio obavezujući, ali je obavezujući bio u vreme gospodina Vuka Jeremića, jer je tada odluka u razgovorima u dijalogu na Kosovu i Metohiji prešla iz UN u EU. Znači da su postojale neke međunarodne obaveze koje je neko potpisao.

Kako objašnjavate da sa jedne međunarodne organizacije pregovori prelaze u drugu međunarodnu organizaciju? Na kraju krajeva, gospodine Rističeviću, danas je najčudnije što vi imate promene u albanskim strankama na vlasti, sada dolazi za premijera gospodin Kurti, koga Vuk Jeremić naziva najvećim intelektualcem na KiM i koji treba suštinski da vode pregovore Beograda i Prištine.

Znači, to su obavezujući podaci, i dokumenta, i ugovori o kojima danas možemo da razgovaramo zato što su to posledica one politike do 2012. godine koju su vodili oni koji sada nama ovde sole pamet. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici.

Mi danas donosimo zakon kojim želimo da rešavamo probleme pred koji su godinama svi zatvarali oči. Konstituisali ovde u parlamentu od 2005. anketne odbore, davali svoje izveštaje koje po tome vidimo da nisu imali rezultata. Ali, gospodine ministre, na osnovu nekih izlaganja moram da vas pitam, s obzirom da imate iskustva sa ovo temom. Da li mi ovde pričamo o legalizaciji trgovine decom, da li pričamo o tome zbog ulaska u EU žrtvujemo nerođene bebe i da li uopšte na taj način može da se razgovara o ovom zakonu u parlamentu danas, 2020. godine?

Problem roditelja koji su akteri u ovom problemu i dece koja možda žele i ne žele da saznaju istinu datiraju iz vremena SFRJ, SRJ, kada smo bili SCG i danas kada smo Republika Srbija. Znači, pričamo o tome da smo promenili četiri državna sistema, četiri države praktično od kada datira taj problem. Institucije koje su radile onaj posao koji rade i danas, a da su neki pojedinci, očito na neki organizovan način radili stvari koje su dovele do toga da su mnogi roditelji ostali bez svoje dece i onda kada posle izvesnog broja godina njihovog lutanja i dokazivanja toga, i možda neki od njih su i našli svoju decu. Ta deca su rekla da jednostavno ne žele da razgovaraju o toj temi.

Mi danas razgovaramo o nečemu što je istorija u Srbiji, a palo je u odgovornost SNS da treba da pokuša da reši problem tih roditelja da bi saznali istinu. Ne samo njihovu istinu pojedinačno, i ovo društvo treba da interesuje ova istina zato što je od velikog značaja da ovakve stvari ne treba da se ponavljaju, ne u ovoj zemlji, nego u bilo kojoj. Ja ću vam reči da i neke razvijene države EU kao što je Irska, kao što su neke druge države imale iste ovakve probleme.

Zbog toga i jeste taj sud za ljudska prava u Savetu Evrope po određenim modelima radio svoje presude. Očito je ta gospođa Zorica Jovanović u toj krajnjoj svojoj nemoći da nađe rešenje za istinom posegla za time da se obrati Sudu za ljudska prava u Strazburu. To je bilo mnogo, mnogo godina pre nego što je SNS preuzela odgovornost za vođenje državom, tako da je presuda došla u vreme kada smo mi preuzeli vođenje ove države 2013. godine.

Sama presuda govori o tom mehanizmu rešavanja problema roditelja i njihov model rešavanja je taj, donesite zakon, rešite probleme svih roditelja ukoliko to možete na najbolji mogući način, znajući da su ti problemi stari 30 i 40 godina i znajući da za to postoje određene materijalne naknade, jer mnogi od njih neće naći bilo kakve dokaze da mogu da dokažu da im se to desilo.

Manipulacija emocijama roditelja i dece u političke svrhe je najveći stepen zloupotrebe koje mnogi politički akteri i pojedinci i stranke kojih danas nema ovde rade da bi interese tih roditelja osujetili da saznaju svoju istinu.

Mi danas donosimo zakon da bi podržali da roditelji saznaju istinu. Da li je on dobar ili loš, mi moramo od nekuda da počnemo, mi moramo da počnemo da rešavamo probleme tih ljudi da otvorimo institucije, a jedino zakonskim putem možete otvoriti, obavežemo predstavnike institucija da dobiju materijal, dokaze sa kojima će se voditi sudski sporovi.

S druge strane mi ovim zakonom teramo sudove da počnu da vode ove procese na krajnje efikasan, profesionalan način, da ta istraga ne mora da ide samo od strane onih koji su direktno pogođeni ovim zakonom, već i od onih koji su nasledili sve te probleme čitavih porodica. Zato smo i stavili u predloge, da ukoliko nisu roditelji ili su umrli, mogu njihovi srodnici, braće, sestre da pokrenu ove sudske postupke.

Ono što može da se vidi da su razgovori sa nevladinim organizacijama trajali jako dugo, više od dve godine i da su ovde gotovo svi poslanici imali prilike da razgovaraju sa različitim udruženjima građana koji se bave ovom temom, a sa druge strane mi smo imali čak i neke kolege i koleginice koji su direktno, čije su porodice bile pogođeni ovim problemom. Znači, u direktnom kontaktu smo mogli da čujemo šta je to što ih negde tišti, šta je to što je suština i šta je to što je najvažnije u stvari za njih.

Cela priča onih koji jednostavno žele danas da se stave na stranu protiv ovog zakona je ta da svodimo na pare, na nekih deset hiljada evra kao obeštećenje. Mi to jednostavno ne želimo da u ovom zakonu stavimo kao prvu stvar o kojoj razgovaramo. To je poslednja karika o kojoj pričamo danas, to je onda kada se iscrpe sve pravne mogućnosti da se donese bilo kakva presuda. Juče je inače na konferenciji za štampu, znate kada novinari hoće da izvuku iz konteksta upravo taj deo priče, onda kažu – a zašto rešenjem konstatujete da ne može jednostavno da se vodi dalje sudski spor, a u stvari istrgnu iz člana 21. ceo stav koji kaže – ako ne mogu da se utvrde činjenice koje objašnjavaju šta je se nestalim novorođenim detetom, tek onda sud može da konstatuje, znači nakon celog sudskog postupka koji ima pravo i žalbe i kod apelacije i svih postupaka, kad iscrpite sve pravne mogućnosti, tek onda radite to rešenje kojim kažete da jednostavno ne postoje mogućnosti da se uopšte do kraja utvrdi činjenica, odnosno istina, odnosno dokaže to.

Prema tome, ono što je važno reći to je da ovim zakonom je potpuno definisano pored toga što je komisija radila u ovih dve godine, komisija na nivou Vlade Republike Srbije, gde je ministar unutrašnjih poslova zaista preuzeo svu odgovornost, ono što onda kada su bili anketni odbori nije hteo ni da se pojavi, danas imamo ministra unutrašnjih poslova koji u protekle dve godine imao hrabrosti da se suoči, da ima sastanke sa udruženjima roditelja, da pojedinačno razgovara sa njima o tim problemima, da prikupi zahteve, da vidi o kojem broju inače roditelji slučaja se radi. Preko hiljadu zahteva i roditelja je potpisalo da želi da jednostavno otvori te sudske postupke, a da ta komisija otvori vrata institucija gde će naći svu dokumentaciju.

Imali smo prilike da čujemo od koleginica da su postojali dupli protokoli, trodupli protokoli u zdravstvenim institucijama u kojima su deca rođena. Prema tome, mogućnost da vi uđete i utvrdite istinitu dokumentaciju je u stvari najteži posao. Ova Vlada je preuzela tu odgovornost da jednostavno omogući roditeljima da nađu tu dokumentaciju, jer na sudu je jedino relevantna dokumentacija, dokazi. Na osnovu vođenja sudskog postupka, znači sudovi i MUP su institucije koje su nadležne za sprovođenje ovog zakona.

Dalje, načela postupka. Čuli smo da je u načelima najvažniji deo istraživački deo, zatim hitnost postupka, ono što je najvažnije da ne čekamo po nekoliko meseci, godina da se zakazuju ročišta. Zatim, deo koji se odnosi na poverljivost podataka što je od velikog značaja. To je za same sudske postupke jako važno.

Ovaj amandman kojim jednostavno Odbor želi da tim sudijama da jednu dodatnu vrednost, da budu specijalizovane kada vode ove postupke, da prođu određenu vrstu obuka, pokazuje samo želju Vlade Republike Srbije da kroz ovaj zakon da punu podršku sudovima da nesmetano rade ovaj svoj posao i da da podršku roditeljima da se zaista izbore za svoju istinu i za svoja prava na sudu.

Na kraju, ono što smo dobili sudskom presudom Saveta Evrope, to je da će eksperti Suda za ljudska prava nadzirati sprovođenje ovog zakona. To znači da će njihovi eksperti sigurno biti u kontaktu sa sudijama koji će suditi ove postupke i hteti da znaju dokle smo stigli, kao društvo, u pokretanju ovih postupaka i koliko smo zaštitili prava tih roditelja koji imaju ovaj problem.

Prema tome, na kraju ovog izlaganja želim da kažem da nismo hteli kao SNS, da se sakrijemo iza predstojećih izbora, pa da kažemo – neka sledeća Vlada, neki sledeći poslanici će donositi ovako teško zakone. Hteli smo krajnje otvoreno da izađemo ovde pred građane Srbije i da kažemo – ovo je prvi korak da institucije koje nisu radile svoj posao uzmu odgovornost za ovaj posao i rade onako kako je u interesu građana i ljudi koji žele pravo i pravdu.

Prema tome, mislim da je zaista maliciozno da bilo ko napada ovakva rešenja na načine da pričamo o trgovini decom, da pričamo o tome da zarad EU mi želimo da jednostavno žrtvujemo bilo koga na bilo koji ružan način. U Danu za glasanje SNS i ja kao poslanik podržaću ovaj zakon. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, na odboru koji je juče održan, pored Predloga zakona o igrama na sreću imali smo i Predlog o potvrđivanju ugovora koji se odnosi na program otpornosti na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji i na potvrđivanje Konvencije međunarodne o izdržavanju dece i drugih članova porodice.

Ono zbog čega sam danas uzela reč, to je da, možda ste zaboravili, ali evo i da pohvalimo i ministra finansija, koji je zaista na inicijativu nacionalne organizacije koja obuhvata sve invalide Srbije, odnosno 15 saveza i preko 500 organizacija, zaista imao razumevanja da ovaj zakon koji se odnosi na igre na sreću, čime su u stvari povećani prihodi u budžetu, povećavanjem određenih taksi i naknada, budu tačno definisane za namenska sredstva koja će ići za potrebe određenih kategorija ljudi sa invaliditetom u Srbiji.

Primili ste i predstavnike tih organizacija i predložili Vladi da ovaj amandman prihvati, tako da smo mi na odboru juče razmatrali ovaj Predlog zakona sa prihvaćenim amandmanima i Odbor za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava je prihvatio ovaj amandman.

Moram da kažem da je dan pre nego što smo imali Odbor, imala sam prilike da predstavnike nacionalne organizacije primim, Ivanku Jovanović, gospođu Gordanu Rajkov koja je inače i bivši poslanik i Mihajla Pajevića. Zaista u tom direktnom razgovoru sa njima, čujem da su se oni zaista obratili institucijama koje su pomogle da se konkretno amandmani urade i da je Ministarstvo finansija obuhvatilo taj predlog i dalo na Vladu, koji je Vlada usvojila.

Suština tog amandmana, a pričamo ćemo kada budu amandmani je da 40% upravo finansijskih sredstava koji su prihodu u budžetu od igara na sreću, idu ovim određenim kategorijama. Vi ste do sada to tako i davali, međutim, nekako se oni plaše, ukoliko se promene određeni ministri ili promene situacije, da to u budžetu morati da stoji taksativno navedeno, da bi negde obezbedili i stvorili sebi određenu finansijsku sigurnost, jer oni tvrde da preko 70% invalida živi jako teško, gotovo na rubu ekonomske zavisnosti.

To je ono što smatraju, da su ugroženi, preko 800.000 osoba koje su obuhvaćene ovim organizacijama, a da se sam predlog amandmana odnosi da će namenska sredstva iz budžeta koja će za ove namene biti uplaćena, biće raspodeljena po 19% za finansiranje Crvenog krsta, zatim za finansiranje organizacija osoba sa invaliditetom, čiji je cilj unapređenje socijalnog, ekonomskog i društvenog položaja ovih osoba, zatim finansiranje ustanova socijalne zaštite, lokalne samouprave, sporta i omladine i onda ostaje 5% za onu stavu 25. tačka 3. to je razdel Ministarstva zdravlja, lečenje retkih bolesti o kojima stalno govorimo, iz koje stavke je jako važno da postoje sredstva da bi u kontinuitetu pomagali lečenje bolesti kod dece koja se leče u inostranstvu.

Mislim da je od velikog značaja što ste ovaj posao odradili na taj način, što ste razumeli potrebu ove ciljne grupe da se negde u ovom Predlogu zakona tačno definišu namenska sredstva. Zbog toga smatramo da je jako dobro da ovaj zakon o igrama na sreću prihvatimo u ovom delu kada su u pitanju pomoć ovim kategorijama stanovnika, odnosno građana Srbije.

Na Odboru smo imali prilike zaista da čujemo koliko su važne i ove konvencije, odnosno projekti koji radite u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, pogotovo kada su klimatske promene u pitanju i tu smo čuli da će zaista sada istok Srbije dobiti znatna sredstva kada su u pitanju ovi projekti koji se odnose na upravljanje, odnosno zaštitu, pogotovo što postoji veliki broj bespovratnih sredstava, 1,2 miliona evra od 15 miliona evra, koji će se odnositi na zaštitu od poplava, odnosno samih klimatskih promena što je jako značajno.

Danas građani istočne Srbije treba to da čuju da zaista svi delovi Srbije podjednako su zastupljeni kada su u pitanju projekti finansirani od strane Ministarstva finansija.

Mislim da u danu za glasanje zaista imamo razloga da podržimo ovakve Predloge zakona na najbolji mogući način, zato što vidimo da će mnoge nepravde iz prošlosti biti ispravljene. Hvala.
Uvaženi predsedavjući, poštovani ministre i kolege poslanici, na današnjem predlogu zakona imamo pored Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu o kome ću detaljno govoriti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, i obligacionim odnosima, i Predlog potvrđivanja Memoranduma o razumevanju saradnje u borbi protiv korupcije, u okviru antikorupcijske inicijative Jugoistočne evrope.

Kada govorimo o ovim zakonima koji se odnose na dopune izmene i dopune o parničnom postupku, i obligacionim odnosima, mogu samo da kažem da je to ustvari rezultat usaglašavanja već donetih zakona koje smo imali ovde u Narodnoj Skupštini, gde smo unapredili mnoge postupke, kada su u pitanju uopšte ovi postupci, i drugo, imamo rezultat digitalizacije samog procesa funkcionisanja državne uprave, i pogotovo unapređenje života, građana Srbije koji žive i u inostranstvu, tako da nam je od velikog značaja što danas usvajamo ove izmene i dopune za te ljude, ali kada govorimo o Memorandumu o razumevanju i saradnji u borbi protiv korupcije, u međunarodne organizacije antikorupcijske inicijative jugoistočne evrope, onda treba reći da je Srbija ustvari ovde da ratifikuje jedan memorandum koji je inače važio od 17. maja 2010. godine do 2013. godine i do dana današnjeg nije ratifikovan, ali je ta regionalna saradnja jako značajna i bez obzira na to, mnogi međunarodni bilateralni sporazumi su potpisivani, kada je u pitanju antikorupcija, zemalja u regionu i zemalja centralne jugoistočne evrope, kojim smo ustvari ušli u taj deo kada je u pitanju razmena podataka, pogotovo kada je korupcija u pitanju.

Prema tome, ona priča o tome da neko iznosi novac, pa sada više ne znamo gde se nalazi taj novac od korupcije ovde u Srbiji, više ne stoji, zato što danas kada naše ovlašćene institucije pošalju zahteve o tome, o određenim poreskim obveznicima i želimo da znamo da li imaju određenu imovinu, koja se odnosi na stanove, na kola, na preduzeća, na hartije od vrednosti, na bankovne račune, odmah dobijaju izveštaj od stranih institucija preko određenih međunarodnih bilateralnih sporazuma. Prema tome, danas se zaista ne isplati kriminal i taj kriminal kojim neko želi da se bavi ili se bavi, zaista svrstava određenu klasu ljudi koje nazivamo kriminalci i koji jednostavno danas sve teže i teže mogu da rade taj svoj posao.

Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu je tema koja je započela posle 2000. godine, sećate se profesora Čupića 2001. godine, o predlogu zakona o ekstra profitu. Zatim 2007. godine, tadašnji ministar finansija a potom i premijer, tada je govorio da nam ne treba uopšte takav zakon zato što već postoji dovoljno dobar zakon o naplati poreza, i da jednostavno država nema potrebe niti zahteve za tako nečim.

Godine 2013. kada je u Vladi Republike Srbije, prvi potpredsednik bio gospodin Vučić, prvi je bio zadužen ustvari za borbu protiv korupcije i prvi je pokrenuo pitanje da je ovakav zakon zaista potreban Srbiji, ali su se tada javljali, podsetiću vas mnogi ekonomski stručnjaci sa određenog fakulteta, koji su govorili da nema potrebe uopšte za takvim zakonom, i da bi to bila neka naknadna pravda i naplata te pravde 2015. godine, čak smo imali određene stručnjake koji su vezani i za poreske zakone i za poresku upravu, koji su govorili da po ovome država pokazuje svoju slabost, da se nikada neće doneti taj zakon i da ne postoji uopšte šansa da poreska uprava ima snage da iznese ovakav posao.

I zaista do sada mi nismo imali mogućnosti da donesemo ovakav zakon, zato što je država morala prvo da sprovede veliki posao, a taj veliki posao je upravo ta fiskalna konsolidacija i ekonomske reforme kojim smo morali određena zakonska rešenja koja se odnose na poreski sistem da potpuno na određeni način redifinišemo, odnosno rekonstruišemo, da zaista Ministarstvo finansija može u svakom trenutku, a uz pomoć povezivanja digitalizacijom sistema, može da kontroliše sve institucije, koje će poreska uprava u budućnosti, zaista sarađivati i upotrebljavati da bi ovaj zakon zaživeo i na kraju krajeva, trebalo je urediti administrativno sve te institucije.

Institucije koje se pojavljuju u saradnji u povezivanju ovog zakona da bi sproveli je pored poreske uprave i MUP, Narodna banka Srbije, zatim Agencija za borbu protiv korupcije, zatim Uprava protiv sprečavanja pranja novca, zatim Republički geodetski zavod, zatim Agencija za privredne registre, kao i Centralni registar za hartije od vrednosti kliring.

Prema tome vidite da mnoge institucije će učestvovati direktno, imaće svog predstavnika koji će sarađivati sa poreskom upravom, na određeni način da bi zaista došli do pravih podataka na osnovu kojih bi bilo izvodljivo i primenljivo da ovaj zakon zaživi i profunkcioniše.

I on će zaista profunkcionisati, jer na osnovu ovog Predloga koji je ovde dat, videćete da su do detalja razrađeni sistem funkcionisanja kontrole, ustvari porekla imovine.

Znači, mi sada imamo po prvi put jedan poreski sistem koji je inače dinamičke prirode i koji zavisi od tržišta i zavisi od potrebe građana Srbije, ali zavisi i od toga na koji način se država ponaša prema svojim poreskim obveznicima.

To je jedan od osnovnih uslova da bi funkcionisala pravna država i svi oni koji su govorili da imamo slabe institucije i da ne može da zaživi ovakav zakon, upravo sada nakon ovog zakona, nakon ovih rešenja, shvatiće koliko smo zaista napredovali kao Republika Srbija.

Još nešto ću vam reći. Ovaj memorandum o kojem razgovaramo, dok pričamo o regionalnoj saradnji, upravo se radi uz pomoć Evropske komisije i ta međunarodna organizacija koja se odnosi na antikorupcijske delatnosti sarađuje sa svim institucijama, kao što će sarađivati sa institucijama u Republici Srbiji.

Ovo je mehanizam države kojim će Republika Srbija znati u svakom trenutku o svakom poreskom korisniku na koji način suštinski poseduje određenu imovinu, što pokretnu, što nepokretnu, i na određeni način da li plaća pore i da li je u sistemu od poslednje tri godine u trenutku kontrole, znači, ukoliko je došlo do promene u kapitalu iznad 150.000 vrednosti u odnosu na njegove prihode da li postoji ta disproporcija ili ne postoji ta disproporcija.

Ukoliko se pokaže da postoji ta disproporcija faza kontrole se obavlja u dva dela. Jedan deo je onaj koji se odnosi na sam postupak sprovođenja. Drugi deo se odnosi na dokazivanje poreskog obaveznika da ima poreklo imovine, da li je to legalan ili nelegalan način.

Znači, legalan je ukoliko donese određenu dokumentaciju: odakle je taj novac, da li je po sistemu određenog naslednog prava ili po sistemu da je zaradio, ili na osnovu ušteđevine, na osnovu prihoda na krajnje legalan način.

Ukoliko ne može da dokaže to, a ne mogu da dokažu najčešće oni ljudi koji se bave određenim nelegalnim radnjama i ukoliko se zaista pokrene kontrola koja će dokazati da postoje krivični postupci, to se šalje Ministarstvu unutrašnjih poslova, jedinici koja će pokrenuti istragu zajedno sa tužilaštvom i na osnovu toga se pokreću određeni postupci.

Čak je predviđeno da ukoliko se u samom utvrđivanju kontrole nađe da je sve, naravno, po zakonu urađeno, a da se nije na primer platio porez za određene nekretnine, na autorska prava, na poreze na imovinu, nije prijavljena, na primer, uopšte poreska prijava pre 2007. godine, da će se onda obračunati porez i platiti po nekom drugom osnovu.

Prema tome, ovaj zakon nije samo zakon koji se odnosi na poreklo imovine, on je i neka vrsta kontrole plaćanja poreza po ranijim osnovama.

Kada pitaju zašto se samo kontroliše od 1. januara 2007. godine? Od 1. januara 2007. godine, suštinski, Poreska uprava ima bazu podataka potpuno digitalizovanu, znači, kompjuterski vođene sve ugovore i poreske prijave i na osnovu toga vi možete da izvršite određenu kontrolu. Pre toga postoji u pismenoj formi u poreskim jedinicama, u poreskim upravama ti ugovori i ne može se garantovati da li su oni svi, da li ih ima ili ih nema. Zbog toga je važno da poreski korisnici znaju da od 1.1.2007. godine, svi oni koji su u sistemu će učestvovati u dokazivanju prava o poreklu imovine.

Kada govorimo o tome da će Poreska uprava kontrolisati imovinu, njenu vrednost imovine, zatim, poreske prijave, bilanse, završne finansijske račune, onda govorimo da pod kontrolu idu svi građani koji su poreski obveznici, svi preduzetnici i sva pravna lica.

Srazmerno tome, Poreska uprava nakon proveravanja svega toga vršiće određene svoje nadležnosti koje su definisane ovim zakonom od člana 6. do člana 9. I vrlo je važno da postoji ta jedinica koja će biti posebno formirana, jedinica poreske uprave od 60 inspektora koji će raditi isključivo na ovom poslu.

Čuli ste od ministra da je predsednik, odnosno da će glavni šef te jedinice Poreske uprave biti čovek koji će morati da ima određena znanja preko, 10 godina rada u Poreskoj upravi, odnosno poreskom sistemu, da će biti postavljen na Vladi i da će njegov mandat trajati pet godina, ali uslove koje on mora da ispunjava, pored svega ovoga, je da će morati da prijavi svoju imovinu i da će morati da prođe bezbedonosne kontrole koje se obavljaju na određeni način koje su propisane procedurama BIA i MUP Srbije.

Naravno, te procedure važe kao i za sve druge ljude koji potpadaju pod ovu vrstu kontrole tako da na osnovu pozitivnih karakteristika i na osnovu svega, kada prođe određene korake u dobijanju određenih kvalifikacija takav čovek će voditi ovu jedinicu.

Ova jedinica ima za zadatak da pored onoga što će obaviti u vidu unakrsne kontrole imovine prihoda i rashoda ima zadatak i da izradi rešenje. Na to rešenje, naravno, u tom postupku, sam poreski korisnik može da učestvuje i mnogi verovatno neće hteti da učestvuju jer nemaju da pokažu određenu dokumentaciju.

Oni koji ne žele da učestvuju oni, jednostavno, ne mogu da spreče da se taj postupak završi. To znači, to ne učestvovanje podleže određenim kaznama, ali učestvovanje znači da priložite odgovarajuću dokumentaciju.

Nakon rešenja koje dobijete, ukoliko poreski obaveznik nije zadovoljan sa njim, ukoliko je ono negativno u smislu toga da niste dokazali zaista poreklo imovine, Poreskoj se obračunava na tu osnovicu, 75%, imate pravo žalbe kao poreski korisnik. Ukoliko i tu žalbu, ona se kao drugostepeni organ šalje Ministarstvu finansija, ukoliko bivate odbijeni za tu žalbu imate pravo, naravno, da pokrenete upravni spor kod Upravnog suda i nakon toga, ukoliko sud potvrdi to rešenje plaćate tu kaznu, ukoliko ne potvrdi idete na dalje postupanje Poreske uprave.

Ono što je važno reći, to je da specifičnosti koje su jako važne ovim zakonom, to je da bi radili ovaj posao i da ono što smo hteli kao država, to je da ovaj zakon bude primenljiv i potreba da se obavi obuka kadrova koji će to raditi. Ti kadrovi koji će to raditi su pre svega sudije u Upravnom sudu, zatim ljudi za koje sam rekla da su predstavnici ovih institucija koji će takođe morati da prođu različite vrste obuka, kao i ovi inspektori koji bi trebali da imaju specijalizovanu obuku iz ove oblasti, da bi zaista bili sposobni da rade tu unakrsnu kontrolu.

Čuvanje podataka, ono što smo čuli i što je vezano za određene zakone koje smo mi doneli za čuvanje posebnih informacija o ličnostima i ono što je moj kolega Neđo Jovanović rekao, mislim da možda nije video član 24. koji kaže da je čuvanje ovih podataka inače poslovna profesionalna tajna i verovatno će svi inspektori morati da potpišu takav dokument, gde sa punom materijalnom odgovornošću moraju da čuvaju profesionalnu tajnu, tako da je i to predviđeno ovim zakonom.

Ono što je važno, to je da kaznene odredbe za neučestvovanje u postupku su dosta velike, recimo, da za fizička lica koja ne učestvuju u dokazivanju, znači dostavljanju dokumentacija Poreskoj upravi idu od 50.000,00 do 150.000,00 dinara, za preduzetnike od 100.000,00 do 500.000,00 dinara, a za pravna lica iznos od 500.000,00 do 2.000.000,00 dinara.

Prema tome, država je ovde obezbedila zaista puno učešće svih relevantnih subjekata da bi ovaj zakon zaživeo. Svako će odgovarati za svoje postupke, odnosno za svoju imovinu pred državom kroz Poresku upravu i kroz poreske prijave.

I, naravno, ono što je važno reći, a to je da se uvodi red u Srbiji prema ovom zakonu, da će oni koji su vladali Srbijom pre 2012. godine, morati da dokažu kako su stekli legalno, upisali i uknjižili sebe na 1.625 kvadrata stambeno poslovnog prostora u Beogradu i kako su stekli prihode od 619.000.000,00 evra kroz svoje firme, a bili na poziciji gradonačelnika Beograda i ministra u Vladi? Oni koji su učestvovali i bili ministri spoljnih poslova i dobijali prihode za predsedničke kampanje na svoju nevladinu organizaciju od 8.000.000,00 evra moraće da dokažu poreklo imovine. Kako to da Poreska uprava nikada za zemljište gde je građen Belvil nikada nije firmi vlasnika gospodina Miškovića nije obračunala naknadu za to zemljište, a Belvil je sagrađen, a stanovi su prodavani preko „Hipo Alpe Adria“ banke?

Znači, to kako ste vi državnu imovinu prenosili na privatnu imovinu, knjižili se i gde su ljudi bili u prvih 100 po bogatstvu na „Forbsovoj listi“ će biti predmet rada poreske uprave. Na tim ljudima će biti da dokažu svoje vlasništvo.

Gospodin Aleksandar Vučić je, inače, juče u emisiji na „Prvoj TV“ rekao da jedva čeka da prvi bude taj koji će kao političar čija će imovina biti kao predmet sagledavanja od strane poreske uprave i da će prvi tražiti da bude primer kako svi političari treba zaista da prikažu realno svoju imovinu i odakle sredstva sa kojima raspolažete kao svojom imovinom. Prema tome, ako to važi za prvog u državi, treba da važi za sve nas koji se bavimo politikom, ali će važiti i za one koji se bave danas privredom, a nekada su se bavili politikom.

Prema tome, ovaj zakon zaista pokazuje da u Srbiji treba da počne da vlada red, a on vlada tako što su počeli institucije zaista da rade svoj posao i tek kao kruna rada tih institucija i povezivanja, gde neće moći da bude bilo kakvih zloupotreba kroz rad tih institucija, može da se donese ovakav zakon koji će biti primenljiv za sve.

Naravno da je jako teško dokazati mnoge zloupotrebe i to je ono što je, s jedne strane, skepsa mnogih poslanika ovde, ali na nama je da se borimo da zakon živi i da je primenljiv za svakog od nas i da dajemo primer građanima Srbije, prvi da stanemo u red kad donosimo ovakve zakone kojima pokazujemo da smo zaista promenili Srbiju od 2012. godine do danas i zato smatram da u danu za glasanje oni koji misle dobro ovoj državi i koji se ne plaše bilo kakvih zakona koje danas ovde donosimo treba da glasaju za ovaj predlog. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, na kraju današnjeg dana možemo da kažemo da, nakon velikog dugog perioda posle 2000. godine, mi danas zaista imamo zakon koji je primenljiv u praksi i koji će pokazati da zaista postajemo pravna država sa svim onim epitetima koji su karakteristični kada je u pitanju pravo i pravda za sve razvijene demokratije članica država EU, iako to nismo.

Na kraju krajeva, uvodimo jedan osnovni uslov za funkcionisanje pravne države kada je u pitanju poreski sistem, sprečavamo zloupotrebe, uvodimo red i ovo sve će pokazati u suštini koliko smo se zaista trudili da promenimo Srbiju od 2012. godine do danas.

Mislim da će građani Srbije osetiti benefite i ovog zakona, jer će budžet biti sve veći i veći. Imaćemo sredstva za mnoge planove.

Predsednik Vučić i Vlada najavili su plan za 2025. godinu i mislim da tim planom zaista možemo da kažemo da je to za dobrobit sve naše dece i za dobrobit svih građana Srbije. Zbog toga je jako važno i odgovorno da ovakav predlog zakona podržimo u danu za glasanje. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, današnji set predloga sporazuma koji treba ova Skupština da ratifikuje pokazuje da Vlada Republike Srbije u stvari svojim rezultatima u oblasti ekonomije ne staje i ne zadovoljava se onim što je do sada uradila, već kreće napred i ono što je u stvari put razvoja Srbije pokazuje naš evropski put, ali i saradnju i sa Istokom i sa Zapadom. Upravo to pokazuju i ovi sporazumi koje danas imamo na dnevnom redu.

Prvi je zajam koji se odnosi na Srbiju i EBRD, Međunarodnu banku za obnovu i razvoj, po pitanju projekta koji će voditi Ministarstvo prosvete i koje će u okviru svog rada oformiti jedinicu za upravljanje projektima, koje će spremati dokumentaciju za te projekte, a za finansijsko upravljanje će pomoći Ministarstvo finansija sa posebnom svojom jedinicom koja jednostavno radi, na kraju krajeva, sve projekte Republike Srbije.

Projekat akceleracije, inovacije i podsticanja preduzetništva u Republici Srbiji pokazuje da je IBRD u stvari do 31. 12. 2019. godine ima 33 povučene linije u ukupnoj vrednosti od 2,2 milijarde evra. Ovaj projekat je u vrednosti od 43 milijarde evra, s tim što on pokazuje da se njegova realizacija izvodi u tri komponente.

Zašto govorimo da su tri komponente? Zato što ta tri dela u stvari treba da obuhvate veliki segment naučno-istraživačkog rada, ali i tu vezu sa malim i srednjim preduzećima, odnosno sa preduzetništvom u Republici Srbiji i to je ono po čemu se naša ekonomija razlikuje od drugih ekonomija u regionu zapadnog Balkana, a to je da naše stremljenje ka ekonomiji koja teži da poveća broj stranih direktnih investicija polako prelazi iz realnih investicija kroz upravljanje ekonomije znanjem, što znači da konkretno novim naučno-istraživačkim projektima, razvojem inovativnih rešenja koje će ići direktno u primenu, u otvaranje malih i srednjih preduzeća i u implementaciju našeg ekonomskog sistema, imaju podršku države i samim tim i naši mladi ljudi koji se školuju imaju već na fakultetu viziju o tome šta će raditi u budućnosti.

Ovaj projekat IBRD treba da u saradnji sa Ministarstvom prosvete i Vladom Republike Srbije obezbedi reformu sektora naučno-istraživačkog rada, za koji je obezbeđeno 34 miliona evra, od toga 22,5 konkretno za naučne projekte, osam miliona evra za reformu naučnih instituta, za koje znate da su inače u vreme ekonomske krize kada su neki drugi vodili neodgovorno ovu državu do 2012. godine potpuno bili devastirani i gde naši naučnici nisu mogli da primaju plate gotovo pola godine.

Prema tome, ide se u reformu funkcionisanja naučno-istraživačkih instituta, što je jako važno uopšte za razvoj nauke i tehnološkog razvoja u Srbiji.

Na kraju, tri i po miliona je jedan značajan obim sredstava kojim suštinski mi želimo da uspostavimo našu vezu sa našom naučnom dijasporom, a to znači, pre svega, umrežiti sve ljude koji su otišli i rade na prestižnim naučnim institucijama u svetu, ali i dati im šansu da se vrate ovde i otvore svoja mala i srednja preduzeća, da se bave naukom, da sve ono što su naučili tamo jednostavno primene ovde i država za to ima razumevanja i daće podršku.

Druga komponenta ovog projekta je ubrzavanje poslovanja upravo u ovom smeru. Za to je obezbeđeno od ovih 43 miliona sedam miliona evra, za projektne inovacije, otvaranje preduzeća, kao i tehnička podrška od dva miliona evra.

Na kraju, komponenta tri podrazumeva upravljanje projektom, praćenje i izgradnju kapaciteta i to je upravo ova jedinica koja će se oformiti u okviru Ministarstva prosvete.

Ono što je jako važno, to je da mi unutar državnog sistema i aparata moramo da imamo ljude koji će se jednostavno profilisati da budu stručni, da mogu da upravljaju ovakvim projektima. To je za nas jako važno, zato što ukoliko nemate takve ljude, onda ćete kroz te projekte morati da plaćate strane evaluatore i strane izvođače koji će upravljati projektima i samim tim, jednostavno, prvo naši ljudi neće znati da rade taj posao, a s druge strane, to će mnogo skuplje koštati. Ovako, mi rasterećujemo budžet, učimo naše ljude koji su već u ovoj struci da se bave ovim poslom i da mogu da budu sposobni da se kandiduju za neke sledeće projekte.

Sledeći zajam koji je predlog na današnjoj sednici je Projekat izgradnje toplovoda Obrenovac - Novi Beograd, inače podržane od strane kineske "Eksport-import banke". "Eksport-import banka" je inače u vlasništvu države, odnosno budžeta Narodne Republike Kine i ona sa svojim ulaganjima ovde u Srbiji uglavnom se usredsredila na putnu infrastrukturu, ali sada vidimo da pomaže i ovaj deo infrastrukture koji je za nas veoma važan kada je u pitanju toplovod, kada je u pitanju zaštita životne sredine, smanjenje stepena zagađenja. Iznos projekta je 193,75 miliona evra, a 164,68 je u stvari iznos samog kredita, 15% je učešće Republike Srbije za ovaj projekat.

Važno je reći da i za prethodni zajam, a i za ovaj zajam, rokovi dospeća su za prethodni 12 godina, za ovaj 15 godina. Realizacija projekta je jako važna, na osnovu memoranduma koji je potpisan između Narodne Republike Kine i Republike Srbije još 2017. godine, a komercijalni ugovor inače potpisan između same Toplane Beograd i kineske kompanije Power Construction Corporation of China tek sada, u januaru 2020. godine.

To znači da zaista radimo krajnje odgovorno kao država, spremamo projekte, na osnovu tih projekata povlačimo određena sredstva na osnovu ugovora koje imamo i sa istokom i sa zapadom.

Treći ugovor je ugovor koji predstavlja ratifikaciju sporazuma gde Srbija i Makedonija idu na uzajamno priznavanje kvalifikovanih usluga koje su od specijalnog poverenja. Mi smo država koja smo zaista daleko otišli, kada pričamo o postupku digitalizacije elektronskog poslovanja, i kada pričamo o elektronskom žigu i kada pričamo o elektronskom potpisu i uopšte, o razmeni podataka elektronskim putem, kada su u pitanju sama preduzeća. To do sada nije bilo definisano i pravno validno između država kao što je Makedonija i Srbija, a potpisivanjem i političkom odlukom formiranja "Malog Šengena" između tri države praktično se sada otvaraju mnoge mogućnosti za ekonomsku saradnju i ovo je, u stvari, jedna od prepreka koja se potpuno preskače kada je u pitanju to poslovanje u smislu razvijanja tržišta, u smislu usluga i pojednostavljenja samog postupka kada su u pitanju kompanije ove tri države obuhvaćene "Malim Šengenom".

Kada govorimo o zajmu, odnosno o predlogu sporazuma koji se odnosi na Srbiju i Evroazijsku uniju o slobodnoj trgovini, treba reći da mi imamo kao država potpisane bilateralne sporazume i sa Rusijom i sa Belorusijom i Kazahstanom. Ovde je naravno ideja bila da se objedini uopšte kao jedan dokument, potpisivanjem sa Evroazijskom unijom o slobodnoj trgovini, jedan sporazum na visokom nivou. Taj sporazum onda bi uključio još dve zemlje kao što su Jermenija i Kirgistan i tada u stvari smo ušli u jedan postupak koji traje i koji nama otvara velike mogućnosti.

Govorimo o liberalizaciji tržišta. Govorimo o tome da se dodatna liberalizacija Srbije odnosi na izvoz i kada govorimo, recimo, imamo šanse da više izvezemo nego do sada, dve hiljade tona cigareta, 35 hiljada litara alkohola, 400 tona sira i neograničeno kada je reč o voćnoj rakiji, kozjem i ovčjem siru. Znači, govorimo o tome da našu trgovinsku razmenu povećavamo. Naravno, sve je ovo bez carinskih dažbina i samim tim smo mi u obavezi bili da i mi dozvolimo da se poveća kod nas taj uvoz, odnosno trgovinska razmena, takođe, u okviru ovih proizvoda.

Srbija sa Evroazijskom unijom je zadržala ipak carine na nekoliko proizvoda koji su od velikog značaja. To je beli šećer, etil alkohol, motorna vozila i gume, nove traktore. Rusiji će biti omogućeno da nastavi uvoz u Srbiju bez naplate carina za sve poljoprivredne proizvode, s tim, što znate, ukoliko je bilo određenih problema da je uspostavljena mnogo veća sanitarna inspekcijska kontrola na graničnim prelazima da ne bi dolazilo do određenih problema koji su se javljali po pitanju određenog reeksporta proizvoda iz EU.

Prilikom uvoza u Uniju, Evroazijsku uniju iz Srbije, naravno, su se zadržale carine za živinsko mese, za beli šećer, za vino, etil alkohol, cigarete, pamučne tkanine, kompresore, rashladne uređaje, putničke automobile, traktore, kao i za upotrebljene gume.

Zašto ovo govorim? Zato što danas kada imate tržište gde je velika konkurencija, gde je borba na tržištu nemilosrdna, kada imate zaista jednu odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku, kada imate razvijenu ekonomiju, onda imate šanse da na tom tržištu se pozicionirate isključivo na onaj način na koji, to pokazuju vaše kompanije koliko su odgovorne, ozbiljne i koliko su, na kraju krajeva, ekonomski sposobne i moćne.

S obzirom da mi imamo takva mala i srednja preduzeća, pogotovo iz oblasti prehrambene industrije i poljoprivrednih proizvoda, vrlo je teško izaći prvo iz tih granica, a onda kada vam je to omogućeno, znači, onda treba zaista da se pokažete da ste krajnje odgovorni na tim tržištima i da ne možete nikada da prevarite bilo koju državu, kada je u pitanju izvoz bilo kojih proizvoda.

Srbija se pokazala tu kao jedan dobar partner i zbog toga mislim da je Evroazijska unija to prepoznala i to nama nigde neće da šteti. Neki govore o tome da to sada nas kosi, kada su u pitanju evropske integracije, kada je u pitanju uopšte trgovina sa zemljama EU, mi izvozimo, znači, naša razmena je 65% kad su u pitanju države članice EU, 7% je to sa zemljama Evroazijske unije.

Mi dok god možemo, dok ne postanemo punopravna članica EU, imamo prava da radimo sa Evroazijskom unijom i jednostavno to nas ništa ne sprečava.

Kada govorimo, na kraju, o dodatnom Protokolu 6 o trgovinskim uslugama, to je Sporazum koji govori o slobodnoj trgovini sa zemljama centralne Evrope, odnosno za zemljama CEFTE.

Čuli smo i od ministra da je veliki značaj u stvari za liberalizaciju našeg tržišta i najveća korist Srbije, upravo naša saradnja sa zemljama CEFTE, da od 3,3 milijarde evra prometa 2,1 milijarda praktično pripada Srbiji, da mi ostvarujemo suficit, kada su u pitanju uopšte naši proizvodi i naša robna razmena.

Ono što je važno reći je da kroz to mi u stvari pokazujemo da smo zaista sposobni da funkcionišemo i na tržištima istoka i na tržištima zapada, i to za nas predstavlja jedan veliki iskorak u ekonomiji i siguran put da ćemo u budućnosti imati sigurno punjenje budžeta Republike Srbije, stabilnu ekonomiju i da imamo razloga zbog čega smo i kao SNS na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem izašli sa planom za 2025. godinu kojim zaista govorimo o budućnosti Srbije i o budućnosti naše dece.

U Danu za glasanje pozivamo sve političke stranke da podrže ove sporazume. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, na kraju današnje diskusije vidimo da smo u raspravi čuli mnogo toga iz prošlosti. Sve ono što prošlost je nosila sa sobom, a očito nosi i u budućnost, stavove određenih političkih predstavnika koji govore o tome da li treba da se priklonimo istoku ili zapadu SNS na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem je izabrala da zastupa interese isključivo Republike Srbije i da bude i održava dobre bilateralne odnose i sa zemljama istoka i sa zemljama zapada, i zbog toga je negde i prepoznata kao stabilan partner, pogotovo kada je u pitanju ekonomija, i to danas govore upravo ovi sporazumi koji su na dnevnom redu, da mislimo o budućnosti i u interesu svojih građana, govore sporazumi koji se odnose i na naučno-istraživački rad i preduzetništvo, što je cilj u stvari da naši školovani ljudi i oni koji se bave naukom, mogu da direktno implementiraju u privredi svoj rad.

S druge strane, projekte koji su vezani za energetiku su jako važni od svakodnevnog interesa građana koji žive u gradu Beogradu, tako što ćemo ustvari povezati Obrenovac i toplanu na Novom Beogradu, i time i smanjiti zagađenje vazduha u glavnom gradu i postići određene i ekološke standarde.

Zatim, deo koji se odnosi na sporazume koje danas imamo na dnevnom redu su i priznavanje kvalifikovanih usluga od posebnog značaja, a to je u stvari, u suštini, međusobno priznavanje zemalja unutar „mini Šengena“ da možemo da funkcionišemo na najbolji mogući način kad su u pitanju elektronske usluge, elektronski potpis, žig, verifikacija dokumenata, da jednostavno kompanije koje postoje u ove tri zemlje mogu nesmetano da rade.

Ono za šta smo se zalagali da Srbija zaista unutar svoje privrede zaživi i funkcioniše na taj način naše preduzetništvo, da pospešujemo tim merama, sada već prelazimo granice Srbije i sarađujemo i sa zemljama u regionu na krajnje visokosofisticirani način.

I na kraju imamo sporazume o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom koja obuhvata pet zemalja, od toga već sa tri mi imamo bilateralne sporazume, ali sada govorimo o Evroaizijskoj uniji. Danas smo imali prilike da čujemo od svih aktera ovde u parlamentu i predstavnika stranaka, kako gledaju na taj sporazum.

Ono što možemo da zaključimo svi zajedno da se složimo da je dobro što je ovaj Sporazum danas na ratifikaciji ovde u Skupštini.

Da li treba ići dalje opredeljivati se da postanete isključivo saradnik, odnosno partner samo toj uniji, a odbiti sve druge, kao što neki misle, SNS smatra da mi moramo da sarađujemo i sa zemljama EU, jer nama je preko 65% trgovinska razmena sa zemljama EU, ali da moramo, odnosno i dobro sarađujemo ne samo na osnovu istorijskih dobrih odnosa država koje su članice Evroazijske unije, već zato što zaista imamo uslova da unapređujemo ovakvu saradnju i da taj procenat od 7%, koje na godišnjem nivou možemo da povećavamo.

Kako će to izgledati u budućnosti, s obzirom, kada budemo bili u prilici da postanemo punopravna članica EU, kada će to biti, mi ne možemo u ovom trenutku da znamo, ali ono što znamo to je da sarađujemo i sa EU i sa članicama Evroazijske unije.

I, na kraju Sporazum koji pokazuje potpunu saradnju sa zemljama centralne Evrope, - je u stvari Sporazum o CEFTI, slobodnoj trgovini, ono što smo videli da su povećane kvote, da je taj protokol 6. praktično izglasan na sednici CEFTE koja je održan u Tirani u decembru mesecu prošle godine i to znači da su članice CEFTE podržale praktično ovo povećanje, odnosno liberalizaciju odnosa kad je u pitanju saradnje sa Srbijom.

Znači, svi ovi sporazumi pokazuju jedno priznanje Srbiji za postignute rezultate u ekonomiji i za ruku podrške da u budućnosti zaista idemo ka visokim stopama rasta kada je u pitanju ekonomski razvoj Republike Srbije, da one stope koje smo do sada 4,4% dostigli, da su to neke stope sa kojima treba da idemo dalje i da jednostavno sa ovakvim povećanjem trgovinske razmene u oblasti turizma, u oblasti telekomunikacija, IT usluga, koje je CEFTA prepoznala kod nas samih suštinski je dobar pokazatelj kuda Srbija ide, i da toga nema, znači, ne bi bilo ni onoga što mi stalno govorimo iz SNS, a to je da imamo rezultate, da će građani Srbije moći da biraju u Srbiji one koji prave rezultate i oni koji žele da se vrate u prošlost i koji nemaju šta da pokažu osim mržnje, osim govora, ne samo mržnje, nego i nasilje i koji su postali svakodnevnica u ovom društvu.

Mi se trudimo da zastupamo pristojnu Srbiju, da se tako ponašamo prema svojim građanima i sa potpunom odgovornošću da vodimo i spoljnu i unutrašnju politiku.

Zbog toga smatramo da će ovi sporazumi i današnji zakoni i predlozi za ratifikaciju zaista podržati sve ono što smo do sada kao država postigli od 2012. godine do danas.

U danu za glasanje podržaćemo ceo ovaj set zakona.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, na današnjem dnevnom redu imamo finansijske planove institucija čiji je rad u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, pa tako shodno tome, zakonima koji definišu njihov posao i nadležnosti su i ovi finansijski planovi u nadležnosti rada Odbora za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava i plenuma Skupštine, jer jedino u trenutka kada „Službeni glasnik“ objavi odluku svih narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to je u stvari validan dokument za korišćenje javnih sredstava koji se odnose na ove institucije.

Šta želim da kažem? Želim da kažem da svi ovi planovi o kojima danas razgovaramo nisu deo budžeta Srbije. Oni kroz svoje finansijske planove po posebnim odlukama, zakonskim rešenjima i podzakonskim aktima Vlade Republike Srbije naplaćuju određenu vrstu naknade i troškova na osnovu kojih se izdržavaju i samim tim ulažu mnogo toga u različite vidove politika kojima je obuhvaćen njihov delokrug rada.

Tako imamo Komisiju za hartije od vrednosti, imamo REM i imamo na kraju Agenciju za energetiku koja po svom radu i po svojim nadležnostima predstavljaju tzv. nezavisno telo, u smislu svog rada. To znači da ne zavisi od rada izvršni organa, konkretno od Vlade Republike Srbije niti su deo budžeta o kome mi raspravljamo i zato je važno da u svakoj godini u kojoj imamo ove finansijske planove donesemo, kao Narodna skupština ovaj akt.

Na osnovu tog akta mogu u zakonski regulisanim osnovima da oni koji upravljaju, koji su upravljački deo ovih institucija, a to su saveti i predsednici saveta ovih institucija raspolažu javnim sredstvima. Znači, od potpisivanja plata, odnosno zarada do delova koji se odnose na različiti vid tekućih troškova do kkupovine osnovnih sredstava i unapređenja, kada je u pitanju rad tih institucija.

Zašto ovo govori? Zato što kada imamo Komisiju za hartije od vrednosti nadležnosti koje govore o tome da odobrava određenu vrstu ponuda kada su u pitanju uključivanje finansijskih mehanizama na tržištu kapitala, koji odobravaju fizičkim i pravnim licima status određenih investitora u društvu, znači, dozvole za rad. Kao Komisija za hartije od vrednosti mnogim ekonomskim reformama i fiskalnom konsolidacijom i donošenje novih zakona koje smo u Skupštini Srbije imali, Komisija za hartije od vrednosti ima i neka nova zaduženja. Ta nova zaduženja se odnose kada je u pitanju funkcionisanje akcionarskih društava, otvorenog zatvorenog tipa. Videli ste da smo te zakone usvojili u Skupštini. Oni su zaduženi za nadzor nad radom tih društava.

Drugo, imamo nov Zakon o reviziji koji podrazumeva da dozvole za rad i registar i kao drugostepeni organ, u smislu rada revizija postoji isključivo od strane Komisije za hartije od vrednosti i kada je u pitanju međunarodna saradnja Komisija za hartije od vrednosti je članica međunarodne organizacije koja se odnosi na udruženje komisija za hartije od vrednosti. Ova institucija je dobila na težini kada je u pitanju njihov posao, ali samim tim imaće i određeno proširenje kada je u pitanju broj zaposlenih.

Ona sada ima 38 zaposlenih radnika. Pri tome preko 85% su sa visokom stručnom spremom i prema Zakonu o reviziji koji smo usvoji u Narodnoj skupštini Republike Srbije biće u obavezi da još tri zaposlena preuzme iz Komore ovlašćenih revizora, što znači da u finansijskom planu, kada su u pitanju zarade na određeni način ćete imati povećanje tog obima.

Kada govorimo o prihodima koje ima Komisija za hartije od vrednosti, one su projektovane i prihodi i rashodi na osnovu projekcija, odnosno realizacija koje su bile u 2018. godini i 2019. godini. Kada govorimo o prihodima za 2020. godinu, oni su u iznosu 108,8 miliona dinara, od čega prihodi od Pravilnika o tarifama iznose 107,8 miliona dinara, a milion dinara prihoda iznosi kroz određene takse i naknade koje kod polaganja određenih vrsta ispita, za koje je zadužena Komisija za hartije od vrednosti, izdavanje određenih vrsta licenci, kao što je za brokere, kao što je portfolio menadžere, kao što su investicioni savetnici, takođe prihoduje.

Inače, sva tri ova finansijska plana su usvojena odmah nakon usvajanja budžeta u Republici Srbiji, na Odboru koji je održan 2. decembra 2019. godine i kao takvi planovi su usklađeni sa politikom Vlade Republike Srbije, sa zakonima koji su doneti i u vreme fiskalne konsolidacije, kada govorimo o 10% smanjenja zarada, pa sada kada je ukinut taj deo koji se odnosi na smanjenje zarada, pojavljuje se određeni vid troškova koji su upotrebljeni za povećanje plata, odnosno zarada.

Kada govorimo o ovim komisijama, oni nisu svi išli u tom domenu do 8%, 15% kako je Vlada dala svoje određene predloge, već onoliko koliko su u mogućnosti, s obzirom da sva sredstva koja su ovde uvedena u planu su sopstvena sredstva. To znači da na osnovu određenih akata, pravilnika, uredbi, zakona oni prihoduju na tržištu određena sopstvena sredstva.

Ta sopstvena sredstva, naravno, se preraspodeljuju na osnovu određenih rashoda koje imaju. Troškovi, odnosno rashodi koji obuhvataju rad Komisije za hartije od vrednosti 55% su zarade, u iznosu 57,8 miliona dinara, kad govorimo na teret poslodavca takođe imamo određena povećanja u ovom delu 9,8 miliona, što govori o tome da imamo povećanje i broja zaposlenih i određenog obima. Ali, imamo i određeni deo koji se odnosi na osnovna uvećanja, za obim osnovnih sredstava, to je unapređenje kroz kompletnu digitalizaciju, odnosno kupovinu novih hardvera i softvera, koji inače nije obavljen taj posao u prethodnoj godini, stoga imamo 11,3 miliona dinara predviđeno za osnovna sredstva.

Kada pričamo o ostalim troškovima koja se odnose na određene neproizvodne usluge i na troškove stalnog održavanja, treba reći da Uprava za zajedničke poslove obavlja ovaj posao u ime Komisije za hartije od vrednosti, tako da mi u stvari sada najviše govorimo o tome da je mnogo toga promenjeno kad su u pitanju struktura troškova Komisije za hartije od vrednosti, da su troškovi kada su u pitanju službena putovanja umanjena gotovo za 48%, kada je u pitanju, recimo, 2016. godina. Tako da vidimo da je mnogo toga promenjeno u smislu funkcionisanja ne samo Komisije za hartije od vrednosti nego i drugih institucija.

Kada govorimo o REM-u, mislim da je REM jedna od najinteresantnijih institucija u ovo vreme, zato što nam se nekako približavaju izbori pa se najviše govori o slobodi medija, ali kad pričamo o Regulatornom telu za elektronske medije neophodno je usvojiti Finansijski izveštaj ove institucije za 2020. godinu, pogotovo što ćemo mi imati izbore i što treba da obezbedimo određenu vrstu te stabilnosti, u kojoj niko ne može da kaže da nismo uradili sve kada je u pitanju ova institucija, da bi vršili eventualno bilo kakve moguće pritiske, već sve ono što su predložili kao institucija koja je zadužena za ovu oblast, jednostavno smo uradili.

Odmah posle usvajanja budžeta, 2. decembra 2019. godine, smo na Odboru razmatrali Finansijski plan REM-a za 2020. godinu. Polazno stanovište inače ove institucije u obrazloženju kada je u pitanju budžet govori o tome da je napravljen u skladu sa pripremom predloga Finansijskog plana za 2020. godinu. To je dokument koji inače Ministarstvo finansija šalje svim institucijama, pa je tako to ispoštovala i Komisija za hartije od vrednosti i REM i sve druge institucije i na osnovu fiskalne strategije i Uputstva koje se odnosi za pripremu finansijskog plana, ne samo za ovu godinu, već sa projekcijama za 2021. godinu i 2021. godinu.

To znači da uopšte kad govorimo o finansijskim planovima institucija u nadležnosti rada Skupštine mi govorimo o tome da imamo jedan planski, predvidivo upravljanje javnim finansijama kada su u pitanju ove institucije. A i te institucije znaju tačno kako će u budućnosti na tržištu prihodovati i kako će unaprediti rad u svojim oblastima, na osnovu trošenja i realizacije javnih sredstava.

Moram reći da je zaista REM poslao jedan dobar izveštaj, naravno, svim narodnim poslanicima, to možete da vidite, koji se odnosi na upoređivanje, trošenje i realizaciju sredstava u prethodnim godinama, ali ona govori i o tome da je preko 618 pružalaca medijskih usluga, kao što vidite ovde u obrazloženju, od nacionalnog značaja pokriven, pokrajinskog, grada Beograda, regionalnim pokrivanjem, lokalnim pokrivanjem programa i kablovskim pokrivanjem, suštinski, na osnovu naplate određenih taksi i naknadi projektovao svoje prihode.

Mislim da je detaljno urađena analiza, kao što vidite, u ovom predlogu, koliko novca se prihoduje od televizijskih i radio stanica koje su na nacionalnom nivou, regionalnom, lokalnom, i suštinski da su najveći prihodi kad govorimo o nacionalnom nivou, da su naknade koje govore, recimo, o televizijskim pretplatama 62%, da je od lokalnih 10% a regionalnih 24%.

Prema tome, ono što mislim da je zaista jako dobro prikazano a to je u stvari koliko REM radi u ovoj oblasti, koliko je napredovao. Na kraju krajeva, sve ono što se spočitava i Srpskoj naprednoj stranci da kada je u pitanju REM ne radi dovoljno, mislim da ne stoji, jer sada imaju prilike svi narodni poslanici i javnost da se uvere i na osnovu finansijskih izveštaja koliko je to bilo kada su u pitanju ranije godine, dok je gospodin Đilas kreirao medijsku sliku Srbije, a kako to izgleda danas, kada je jednostavno uspostavljeno, na osnovu svih onih zakona koje smo usvojili, setiću vas, uz saradnju EU, medijski set zakona još pre pet godina, kako sada to izgleda i kako ide unapređenje u ovom sektoru, na jedan potpuno transparentan način.

Na kraju krajeva, i niko ne može da kaže da postoji jednostavno ta medijska blokada o kojoj pokušavaju neki ovde da govore i u javnosti da prikažu, zato što je jednostavno tržište postalo jako diverzifikovano i zaista je borba na tržištu za medijski prostor isključivo na osnovu onoga što je kvalitet informacije, a ne ono što je politički uticaj i pritisak, kako mnogi žele da prikažu, da bi se politički obračunavali sa svojim neistomišljenicima.

Zato je važno reći da kada o REM pričamo, prihodi koji su planirani za 2020. godinu, na osnovu svih ovih dokumenata i na osnovu zaista projekcije koja je urađena u odnosu na prethodne godine, iznose 307,927 miliona dinara, a rashodi koji su planirani iznose, planirani rashodi za zarade samo su 217 miliona dinara, za 80 zaposlenih radnika, što predstavlja i mogućnost koja je odobrena na osnovu odluke Administrativnog odbora, zapošljavanje nova tri zaposlena.

Kada govorimo o određenim naknadama članovima Saveta, onda je taj iznos u obimu 13,8 miliona dinara, stalni troškovi od 25,13 miliona dinara. Inače, i Ugovori o delu 10,85 dinara su u istom nivou na osnovu zaključka Vlade iz 2014. godine, kada smo započeli, praktično, ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju. Znači, oni nisu išli u povećanje ugovora određenih koji se odnose na povećanje obima. I investicije koje se odnose za tekuće održavanje su u iznosu devet miliona dinara, s tim što ostali troškovi i određene rezerve koje postoje su u iznosu pet miliona dinara.

Moram da kažem da u vreme kada je zaista najviše trebalo budžet Srbije napuniti onoga trenutka kada je javni dug išao čak do 78% BDP, sve ove institucije, bez obzira što mi kažemo da su nezavisne u smislu rada izvršne vlasti Vlade Republike Srbije i što nisu deo budžeta Srbije su sve viškove koji se odnose na njihove prihode i rashode uplaćivali u budžet Republike Srbije i samim tim zaista su pokazali da njihovo poslovanje kada govorimo čisto o rashodima i prihodima, predstavljaju jedan održiv sistem funkcionisanja i to je nešto što smo svi naučili kada su u pitanju ne samo institucije koje možete da kontrolišete direktnom kontrolom od strane Vlade Republike Srbije i Ministarstva finansija, već i od strane Odbora za finansije, odnosno institucija koje su u nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije.

Na kraju, treba reći da svi troškovi koji su u finansijskom planu u odnosu na REM su napravljeni na krajnje ekonomičan, racionalan način, obuhvata sve troškove koje su za redovno poslovanje regulatora, u svakom trenutku su dostupni na sajtu na osnovu Finansijskog plana, kojeg imamo prilike da vidimo, što je od velikog značaja za sve nas.

Mislim da ćemo u raspravi otvoriti pitanje mnogih koji je sastavni deo ovog Izveštaja kad su u pitanju određene takse i naknade. Detaljno je navedeno koliki je iznos taksi za određene vrste kojih medija. Važno je reći da imamo ukupno 618 pružaoca usluga kad su u pitanju medijske usluge.

Na kraju ovog seta imamo finansijske planove kada je u pitanju izmena i dopuna planova za 2019. godinu Agencije za energetiku i Plan za 2020. godinu.

Zašto smo stavili uopšte danas da raspravljamo 2019. godinu zajedno sa 2018. godinom? Zato što zarade, koje su inače projektovane i znate da budžetom, praktično, povećanje zarada je išlo od 1. januara 2020. godine, određeni deo koji se odnosi na stavke reklasifikacije samih stavki zarada koje se odnose na poreze i doprinose na teret poslodavca, u ovom okviru, jednostavno, sada zauzimaju određena druga mesta u samoj reklasifikaciji. Samim tim je ispoštovano povećanje zarada, ali ne u onom obimu koji je Vlada Republike Srbije za određene institucije davala, već na osnovu mogućnosti, prihoda i rashoda same institucije. Tako da je bilo je potrebno izvršiti promenu Plana i kao takav okvir je ostao isti, što je jako važno. Znači, nikakav okvir, niti povećanje, niti smanjenje se nije desilo u okviru Plana koji je projektovan još u januaru 2019. godine.

Finansijski plan za 2020. godinu, kada je u pitanju Agencija za energetiku, praktično, kada govorimo o samim prihodima je usklađen sa nadležnosti same Agencije za energetiku. Takođe, govorimo o tome da je njen nezavistan rad u smislu rada Vlade Republike Srbije, ali je nezavistan u smislu finansiranja prihoda na tržištu zbog toga što se ona finansira iz licenci, iz regulatornih cena, iz naknade, kao i iz određenih vrsta donacija kada je u pitanju međunarodna saradnja sa Energetskom zajednicom, zato što veliki deo međunarodne saradnje finansiraju kroz određene edukacije, troškove za putovanja sama Energetska zajednica upravo zbog toga da bi sastavni deo politike, koja je definisana Zakonom o energetici, a podrazumeva taj treći paket direktiva EU, kojima smo obavezni da se nosimo, jednostavno je finansiran određenim delom i same međunarodne organizacije.

Unapređenje, usmeravanje uopšte tržišta energije na jedan potpuno konkurentan način i definisanje regulatornog okvira, kada je u pitanju održiva energetska politika, koja bi trebala da bude oslonac ekonomske politike kada govorimo o samoj energetici, definiše i politike koje se odnose i na gas i na električnu energiju i na deo nafte, je za nas od velikog značaja zbog toga što u svakom trenutku kada razgovaramo i sa razvijenim zemljama EU, ali i sa istokom i sa zapadom videli ste da kreira mnoge politike i jednostavno težište svih država članica EU, kojoj mi težimo, je da uopšte postoji jedna ovakva institucija koja prema svom radu treba da odgovara najvišem organu zakonodavne vlasti, a to je Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zbog toga sam Finansijski plan, videćete, jednostavno, planira prihode od 223.357.223 dinara, od čega 78% ide od regulatornih naknada, 10% ide, kada govorimo, od određenih potrošača, a to su najveća javna preduzeća i 9% prihoda ide od samih licenci.

Planirani rashodi ovim Planom su zarade od 70%, u iznosu od 156.600.000 dinara, zatim određene neproizvodne usluge, od 12%, to je 27 miliona, određeni nematerijalni troškovi od 6%. Moram reći da tu sad imamo određene troškove koji su nastali i pre ovog saziva Saveta, zato što je Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo energetike krenulo da realizuje određeni projekt u okviru sredstava IPA 2014. koji se odnosi na određenu projekciju i definisanje analize isplativosti stranih i direktnih investicija u energetici, kojim bi finansijsko upravljanje i kontrolu uvelo u Agenciju za energetiku. Tim projektom je dužnost same Agencije da učestvuje na tom projektu u određenim iznosima i taj iznos nematerijalnih troškova u narednih pet godina je u određenoj obavezi od 6%.

Mi ovde zaista sada govorimo o nečemu što su evropske integracije, što je postupak sam koji govori o tome da je Srbija sama unapredila svoju politiku u određenim oblastima. Sve ove tri institucije pokazuju da svojim radom mogu da se nose rame uz rame sa razvijenim državama čije su ekonomije zaista na visokom nivou, kada je u pitanju ne samo energetika, nego i tržište kapitala, a, Boga mi, i regulacija, kada su u pitanju sami mediji i medijska politika, u smislu regulisanja, znači, kao regulatorna tela u našoj državi. Zbog toga smatram da je zaista jako dobro da danas pričamo o ovim institucijama na ovaj način, kako one troše javna sredstva, kako prihoduju, a da sredstva iz budžeta, odnosno građana Srbije ne troše direktno. To znači da zaista politike koje smo zastupali ovde kroz donošenje novih predloga, izmena i dopuna zakona za ove institucije daju rezultate.

Predlažem da u Danu za glasanje podržimo sve ove finansijske planove. Hvala.
Zahvaljujem.

Na neke stvari zaista mora da se odgovori određenim činjenicama. Kada imate zadatak da kao regulatorno telo obaveštavate javnost, onda morate i da javnosti date određene informacije koje se odnose, kao što je na primer korišćenje određenih energenata kada je u pitanju stanovništvo.

Ono što donose kao određene informacije, a ne kao stručne analize u smislu naučnog rada, kao što smo to imali prilike da čujemo, da je to naučni rad, to je višu smislu informisanosti javnosti, upravo ljudi i stanovništva koje se možda i ne razumeju u ovu oblast. Zato je vrlo važno reći da 52% stanovništva koriste drvo kao osnovni energent preko zime, za šta su svi stručni ljudi iz oblasti šumarstva govorili, mi smo imali ovde u Skupštini Srbije i javna slušanja i forume po tom pitanju, da Srbija ne koristi na adekvatan način ovaj energent i ne postiže maksimalnu energetsku sposobnost koju bi mogla da koristi. Zato upravo ta analiza oko toga kako mi koristimo drvo kao ogrevno sredstvo pokazuje da mi mnogo više koristimo to na ne adekvatan način nego što bi trebali, recimo, kao što je pelet ili drvena sečka.

Znači, to je ono zbog čega mi u stvari treba da edukujemo naše stanovništvo koje možda nema prilike uopšte da se informiše o ovom funkcionisanju načina na koji je Srbija navikla da funkcioniše do sada, gde negde i nove tehnologije nas guraju u taj ekonomski rasta i razvoj. Zbog toga sve ono što vama možda izgleda jako čudno i logično da možda ne treba da stoji u javnosti, kao što je upravo ovo što je kolega Mirčić naveo, pokazuje u stvari da mi moramo da se nosimo sa novim tehnologijama na određene nove načine, a to je obaveštavanje javnosti, jer smo u obavezi i potpisali smo negde kao treći paket usvajanje direktiva EU uopšte kada je u pitanju energetika i Zakon o energetici koji je usvojen u decembru 2015. godine.

Upravo radimo na svešću građana Srbije, kako ćemo se u budućnosti koristiti obnovljive izvore energije, a kako ćemo one koji su ne obnovljivi, a tu spada i drvo i ugalj. Znači, kako ćemo to koristi u budućnosti. Zašto je važno da Agencija za energetiku radi određeni posao za koji možda vama predstavlja sada neobičnost?

Na kraju krajeva, sve ono što do sada, koje smernice mora da poštuje, osim tih direktiva za koje je zadužena, radi i na osnovu smernica koje Vlada Republike Srbije usvaja, kada je u pitanju energetska politika i koje Ministarstvo energetike šalje određenim svojim aktima kao obavezu koju Agencija mora da sprovodi.

Mnogi detalji koji su navedeni u ovom finansijskom planu koji se vama možda i ne dopadaju pokazuju u stvari koji je taj put. Jeste to evropski put, uopšte korišćenja energenata, i ono što oni nisu, kako kažete, dali neku komparativnu analizu između ponuda koje imamo na energetskom tržištu, kao što je tečni gas, kao što je prirodni gas, da li je to ponuda istoka, zapada, ne može da radi Agencija ukoliko Vlada Republike Srbije ne donese tu odluku.

Ukoliko Ministarstvo ne traži tu vrstu analize, jer, znate šta, mi imamo odluke koje su od strateškog značaja za ovu državu, ako je naša odluka bila da gradimo određeni deo Turskog toka i to sredstvima iz budžeta koji iznose, podsetiću vas, 70 miliona dinara, kojim treba da prođe prirodni gas, na osnovu čega će država prihodovati samo od naknadi i taksi za transport tog gasa, onda je to isključivo odluka Vlade Republike Srbije, iako možda mi trpimo određene pritiske kada se govori u odnosu na energetsku zajednicu koja je možda imala drugačiju platformu kada govori uopšte o učešću Srbije u vidu određenih konekcija kada je u pitanju prirodni gas.

Ali, s druge strane, sve to smo u daljim pregovorima sa EU zaista uspeli na određeni način da mi kao Republika Srbija implementiramo u naš sistem, kada govorimo, i u energetsku politiku, ali i određene investicije kroz infrastrukturne projekte koje je Vlada Republike Srbije podržala. Ali, vi imate prilike da čujete da je izvršena i tzv. diverzifikacija tog, recimo, dela deonice Turskog toka. Što znači da smo se mi uskladili sa određenim evropskim politikama, da mogućnost prihvatanja u smislu ulaska kroz Srbiju, pristupa prirodnog gasa, može biti iz različitih mreža i tokova. To znači da mi svojom politikom ne želimo uopšte da se stavljamo na određene strane, da ulazimo u određene sukobe koji su trenutnog karaktera kada je u pitanju energetika između EU i Rusije, već želimo sa svima da sarađujemo.

Nacionalni interes Srbije je da koristi prirodni gas, zbog svoje privrede, da koristi, da prihoduje određene takse od gasovoda koji će proći u delu Srbije između ulaska iz Bugarske, izlaz iz Mađarske, i da taj deo u našem ekonomskom smislu štiti interese Republike Srbije. To je za nas od velikog značaja.

Agencija za energetiku u svakom trenutku treba da štiti interese Republike Srbije. Ona, izvinite molim vas, do 2015. godine nije isključivo štitila interese Republike Srbije, jer je mnoge takse, uredbe i naknade koristila isključivo iz zakonodavstva EU, čime smo mi kao Srbija trpeli velike pritiske, pogotovo kada su određeni finansijski planovi bili, ne samo Agencije za energetiku, već kada je uopšte zakonodavstvo koje se odnosilo na energetsku politiku Republike Srbije imalo problem.

Mi smo zbog toga, izvinite molim vas, bili kolateralna šteta kada je u pitanju projekat Južnog toga, ja ću vas podsetiti na to. Znači, taj projekat je zaista bio jedan od projekata koji je trebao takođe Srbiji da donese veliko unapređenje u smislu energetske politike. Do toga nije došlo, naravno, zato što su pregovori između Rusije i EU propali, kada je u pitanju bio taj projekat, i tada se pristupilo potpuno jednom novom redizajniranju pregovora kada je u pitanju gasna politika. Jednostavno, Srbija je čekala da se velike sile dogovore kada je to u pitanju. Drugo, za to vreme, kada su u pitanju evropske integracije, mi smo zaista gledali da se uskladimo sa tom evropskom politikom.

Podsetiću vas na nešto što možda danas i nije toliko popularno da se priča u javnosti, ali energetska zajednica i EU upravo idu u smeru usvajanja novog, četvrtog, tzv. Zelenog paketa, kada je u pitanju energetika. To je ono što jako mnogo košta. To Nemačka zove, recimo, za svoju državu, energetska tranzicija, ali mi kažemo da sve zemlje zapadnog Balkana, takođe, moramo da idemo u smeru te energetske tranzicije koja će podrazumevati veću primenu, odnosno korišćenje zelene energije.

Srbija do sada, iz obnovljivih izvora energije, koristi 23% učešća u električnoj energiji, što pokazuje suštinski da mi sa Đerdapom, koji je 21,2% učešća, u stvari idemo ka tom našem strateškom cilju jer smo se mi obavezali 27% da koristimo obnovljive izvore energije.

Kada pogledate da ćemo imati prilike da implementiramo i to korišćenje prirodnog gasa, kada krene praktično taj deo Turskog toka kroz Srbiju da funkcioniše, videćete da jednostavno Srbija će zaista biti na putu korišćenja zelene energije koja, naravno, u budućnosti neće moći da podrži ovu socijalnu cenu električne energije.

Zašto to govorimo? Zato što Agencija u javnosti o tome priča već poslednjih 10 godina. Mi imamo najmanju cenu električne energije od svih zemalja zapadnog Balkana, zato što naša ekonomija može da podrži jednostavno u ovom trenutku ovu cenu električne energije. Usklađivanje koje radimo je uvek usklađivanje na osnovu onoga što je mogućnost kada su u pitanju prihodi i rashodi budžeta Republike Srbije, ali ono što je i naša negde komparativna prednost kad govorimo o stranim direktnim investicijama. Investitori se negde i odlučuju na osnovu te cene električne energije da zaista ovde otvore svoje fabrike i nova radna mesta.

Prema tome, energetska politika direktno utiče na politiku, ekonomsku politiku zemlje, na naš rast i razvoj, i to je ono što mislim da je pogrešno bilo vođenje uopšte politike do 2012. godine, zato što oni koji su vodili Srbiju, nisu na odgovoran način vodili uopšte ovu politiku, nisu hteli jednostavno da na krajnje odgovoran način, sve korisnike električne energije i priključaka na određeni način obaveste i naplate svoja potraživanja, i uključe u sistem održivosti, već su zatvarali oči pred određenim socijalnim kategorijama, pa smo mi do toga došli da 2012. godine, milijardu dinara je bilo neplaćenih računa, što od privrede što od građana Srbije.

Znači ta količina novca koju je budžet trebalo da prihoduje, danas jednostavno ne stoji i to je ono što pokazuje da je odgovornom politikom i Vlade Republike Srbije, ali i onih koji su vodili energetski sektor na određeni način smo popravljali.

Da li je to sada idealno, naravno da uvek do 10% u svakoj državi imate problema u tom sektoru. Agencija za energetiku je dužna da svojim obaveštavanjima, svojim određenim informacijama obaveštava sve građane Srbije, stanovništvo o korišćenju energenata na adekvatan način.

Priznaćete da nismo svi u mogućnosti da dođemo do tog načina obaveštavanja i tih analiza i da ih sagledavamo na određeni, podjednako onih ljudi koji se nalaze na jugu Srbije, onih koji se nalaze na severu, upravo zbog toga što ekonomska razvijenost naravno nije podjednako ista na jugu, severu, istoku i zapadu Srbije, zato što korišćenje energenata nije na određeni način isti, zato što ekonomska sposobnost korisnika i privrednika i fizičkih lica nije ista i to je ono što možda vama danas izgleda čudno, što imamo ovakve informacije, brošure koje je dužna Agencija da izdaje, jer se ona obavezala i mi kao država i prema direktivama EU da ćemo to poštovati, obaveštavati javnost, obaveštavati stanovništvo, o svemu onome što je novo u ovom sektoru, i da zbog toga mislim da zaista treba podržati ovu Agenciju u mnogim svojim poslovima.

Danas je jako teško naći prvo ljude koji rade iz ove oblasti. Oni po zakonu moraju da imaju minimum 10 godina provedenih sa visokom stručnom spremom u oblasti energetike da bi radili u ovoj Agenciji, prvo da bi se kandidovali za ove ljude koji vode, članove Saveta i predsednika Saveta.

Druga stvar, plate o kojima govorite, ako pogledate ova javna preduzeća od kojih naplaćuju određene takse menadžeri koji rade na određenim mestima u energetskom sektoru imaju mnogo veće plate nego ljudi u samoj Agenciji. Jako je teško naći ljude koji se bave ovim poslom, da bi imali uopšte i radili ovaj posao.

Zbog toga mislim da ne treba na ovaj način uopšte razgovarati o Agenciji, u smislu neke socijalne kategorije, jer mnogi stručnjaci iz ove oblasti u saradnji i sa Energetskom zajednicom imaju zaista mogućnosti da rade. Reći ću vam da u Energetskoj zajednici ima dosta ljudi koji su potekli iz Agencije i rade tamo kao stručnjaci, bivaju posle toga zaposleni kao savetnici ljudi koji donose određene politike.

Zbog toga, nama nije cilj da te ljude pustimo na određeni način da rade za te međunarodne organizacije, nego da ostanu u Srbiji, da daju svoj pun doprinos, da ovde kreiraju politiku koja će biti u interesu svih građana Srbije.

Hvala.
Zahvaljujem se.

Jako kratko ću.

Cene grejanja, inače, nije u obavezi Agencija uopšte da daje, ali kada mediji žele da dobiju određene informacije oni su dužni da odgovore javnosti i ne treba da se krije. Znači, pričamo uopšte i o ceni energenata.

Kada govorimo o ceni električne energije, najmanju cena od svih članica EU i od država Zapadnog Balkana ima Srbija. Mi se nosimo time da imamo najmanju cenu električne energije, ali zbog toga i trpimo određene pritiske Energetske zajednice.

To je nama bio zadatak od 2012. godine i da uredimo tu vrstu cena. Kako? Tako što ćemo detektovati koje su to socijalne kategorije koje jednostavno treba da plaćaju niže kvote kada je u pitanju ukupan račun za električnu energiju. Koje to sve mehanizme treba da koristimo da bi postigli veću energetsku efikasnost, kada je u pitanju uopšte život u Srbiji, znači, kad su u pitanju i objekti, javni objekti, od države? Mi smo o tome pričali i na forumima koji se odnose na energetsku politiku Srbije i najveće učešće mislim da je tu i uzeo gospodin Marijan Rističević, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, koji je hteo i da taj sektor koji se odnosi na energetsku efikasnost korišćenjem različitih vrsta energenata vezano za poljoprivredu, takođe generiše određenu vrstu ekonomskog rasta i razvoja, gde se svest ljudi menja, kako u gradovima, tako u selu, znači, kako na jugu, tako na severu, istoku, zapadu Srbije mi moramo da obaveštavamo javnost o svemu.

Možda parlament nije dovoljno mesto koje može da obaveštava o svim novitetima, o našem putu kojim moramo da idemo, zbog toga se Agencija obavezala. Država je prepoznala da to treba da bude Agencija za energetiku, ona taj posao i radi. Napad na ljude koji rade taj posao, u smislu i njihovih struka i onoga što rade i bave se tom oblašću ceo život, jer znate, ti ljudi koji se opredele da to rade oni rade u ovom sektoru, uopšte energetskim politikama bukvalno ceo svoj radni vek i bave se isključivo strukom. Mislim da ih ne treba napadati na taj način da oni ne rade dobro svoj posao u tom smislu, nego da ih stavimo u funkciju onoga koje je potrebno ovom društvu. I mi smo ih stavili na osnovu odluka i zakona kojim su oni definisani.

Nov paket zakona koji nam sledi u budućnosti, koji mnogo košta, ne samo našu državu, nego sve države u regionu i koji košta i članica EU, to je budućnost u kome ćemo mi morati da donesemo taj zeleni paket zakona gde će isključivo cenu energenata diktirati naša politika iz oblasti Zaštite životne sredine. To je jedan dug, mukotrpan i jako zahtevan put koji će izazivati mnoge žrtve. Kad kažem - žrtve u smislu na pojeve novih zanimanja i gašenja nekih starih zanimanja gde ćemo mi kao društvo morati da se obrazujemo, edukujemo i menjamo.

I zbog toga mislim da je od velikog značaja što mi uopšte o tome pričamo u parlamentu, zato što to nisu interesantne teme za medije, nemaju neke vesti u kojima dovodi do skandala, pa će oni sad završiti u medijima, pa će biti čitani, ali jako daju način, put kojim ćemo živeti 2030. godine, i to je maltene sutra, to je gotovo deset godina, ali ono što mi danas projektujemo je u stvari gotovo sutra.

Zbog toga je stvarno velika zahvalnost gospodinu Marijanu Rističeviću, jer njegov Odbor je prepoznao da mnoge stvari treba otvarati iz ove oblasti, pa je čak sa svojim pododborom otvarao mnoge teme koje možda danas nisu ni popularne, a vezane su za spoj energetike i poljoprivrede.

Možda se nekada ministri ljude, znate, i iz oblasti energetike i poljoprivrede zašto mi otvaramo neke teme ovde u parlamentu, ali to je, u suštini, način i put rešavanja problema građana Srbije u ovoj transformaciji i promeni koja nas očekuje, kao što je energetska tranzicija koja je put kojim će svet ići u budućnosti.

Hvala.
Radi informisanosti javnošću istinom, gubici Javnog preduzeća EMS su u 2018. godini bili 2,13%, a procena za 2019. godinu je 2,08%. Znači, govorimo o gubicima u „Elektromreži“.

Ono što je urađeno od 2012. godine do sada, informacije koje dajete su vam verovatno zastarele, zato što je mnogo toga urađeno u investicionom delu kada je u pitanju infrastruktura, zamena mreže i zbog toga upravo sada imamo smanjene gubitke u mreži.

Kada govorimo o ceni električne energije, cena električne energije je najmanja i za region zapadnog Balkana. Znači, cena električne energije u Srbiji je 7,34 evrocenti po kilovat času. Za Severnu Makedoniju i Tursku je 7,87, a za BiH koji već ide 8,47 evrocenti na kilovat času i na kraju idemo do Albanije koja je 8,70, gde dolazimo do razvijenih država, gde Irska ima 24,23 evrocenti po kilovat času cenu električne energije. Hoću da kažem da mi zaista kao država imamo najmanju cenu električne energije i za region i za zapadni Balkan, a očito se to odnosi i na ceo svet.

Zašto je to tako? Zato što smo mnogo toga ulagali kada je u pitanju infrastruktura i mnogo toga smo ulagali kada je u pitanju svest građana Srbije. Sećate se u političkom smislu da smo imali neke političke subjekte pre 2000. godina, koji su govorili da građani ne treba da plaćaju struju, da račune treba da stavljaju u bure i da pale te račune, pa kada je došlo vreme posle 2000. godine, da ti isti dođu i vode i Vladu Srbije, onda su svi ti dospeli dugovi upravo bili na teretu svih građana Srbije koji su slušali te neodgovorne političare.

Ono što hoću da vam kažem, mislim da je uopšte Vlada Republike Srbije uspela da zajedno sa građanima Srbije uspostavi jednu odgovornu politiku kada je u pitanju energetika i da ono na čemu mi treba da radimo to je da standard građana Srbije uvek bude veći i mi smo pokazali ovim rezultatima da je prosečna plata preko 500 evra bolja nego ona od 320, da cena električne energije nije išla srazmerno povećanja prosečne plate i minimalnog ličnog dohotka, da procentualna povećanja električne energije kojim smo hteli da pokažemo da ne možemo da zaostajemo u ceni električne energije, tipa 50% u odnosu na onog sledećeg, nego moramo da budemo za nijansu manji, ali moramo da povećavamo, su išle od 1% do 5%.

Prema tome, mislim da smo mi uspostavili zaista, za sada, realno stanje stvari, kada je u pitanju cena električne energije i standard građana Srbije.

Da li je to dovoljno? Sigurno da nije. Borićemo se da standard građana Srbije bude veći i upravo je plan i SNS gospodina Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije da Planom 2025 podižemo standard građana, da prosečna plata za pet godina bude 900 evra i to je naš strateški cilj. U tom strateškom cilju, kada imate visoki standard, naravno da vam je mnogo lakše da plaćate komunalije i zbog toga cene električne energije sada je srazmerno mogućnosti naše privrede.

Kada govorimo o kadrovskim rešenjima, da nisu ta kadrovska rešenja tako dobra ne bi imali ove rezultate, kada je u pitanju uopšte i energetska politika i ekonomska snaga države.

Prema tome, da li je neko radio i gde je radio pre nego što je došao na ovu poziciju, da li ima određena iskustva, to pokazuju upravo rezultati njegovog rada. Prema tome, rezultati govore o tome da mi javna preduzeća više nemamo sa gubicima, jer da imamo sa gubicima Zakonom o javnim preduzećima, oni ne bi mogli više da budu direktori tih javnih preduzeća.

Prema tome, mislim da je današnja rasprava pokazala da možemo da razgovaramo o budućnosti Srbije i za tu budućnost mi imamo plan, a taj plan upravo pokazuju ovi rezultati – smanjenje troškova gubitaka, smanjenje mogućnosti da građani Srbije plaćaju svoje račune, povećanje prihoda kada je u pitanju servisiranje tih računa, definisanje socijalnih kategorija koje ne mogu da plaćaju punu cenu električne energije. Imaju određene subvencije koje država dotira, a cene električne energije u regionu i zemljama EU najniže. I imamo otvaranje novih radnih mesta, koje jednostavno strane i domaće investitore negde stimulišu da otvaraju zato što ti troškovi su i manji nego u nekim drugim državama.

Tako da mislim da je ova rasprava pokazala da ipak ima smisla razgovarati o unapređenju ovog sektora i da država aktivno radi na tome. Hvala.