Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Aleksandra Tomić

Aleksandra Tomić

Srpska napredna stranka

Govori

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, koristim vreme poslaničke grupe, da kažem da je budžet za 2020. godinu veći za 7,7% za oblast obrazovanja, a 2,2% veći za nauku, tehnološki razvoj i inovacije, što pokazuje odgovornost ove Vlade i države da se brine o nauci i obrazovanju na jedan potpuno drugačiji način nego do sada.

Ali, ovde smo sada otvorili pitanje o kome, recimo narodni poslanici Odbora za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava su govorili i kada je bio ministar Krstić i kada je bio ministar Vujović, a evo sada i kada je gospodin Siniša Mali ministar finansija.

Znači, transparentno u trošenju javnih sredstava, pitanje sopstvenih sredstava, određenih državnih institucija, neprepoznatljivo za nas narodne poslanike. Mi ne znamo koliko prihoduju univerziteti i fakulteti i ne znamo koliko troše. Znači, kada su u pitanju privatni, vi to jednostavno možete da vidite na osnovu završnih računa, ali kada su u pitanju državni fakulteti, to jednostavno ne možete do kraja istinito da vidite zato što na osnovu sopstvenih sredstava ne moraju da prikažu završnim računima i onim o realizaciji budžeta. Za njih je najvažnije da prikažu onaj budžetski deo koji ide kroz budžet i koji ide kroz Upravu za trezor, a onaj deo sopstvenih sredstava mogu u toku godine već da daju određene investicije, projekte i to jednostavno niko ne mora da kontroliše.

Prema tome, najveća laž koja je sada ovih poslednjih dana data kroz samu odluku komisije o tome da gospodin Siniša Mali ima doktorat koji je plagijat, je ta da je gospodin Siniša Mali dao manji budžet Beogradskom univerzitetu zato što je tobože on znao da će politička komisija njega osuditi za to što je radio nešto 2011. godine.

Prvo, to je jedna velika neistina, jer je Beogradski univerzitet dobio 804 miliona dinara više za sledeću godinu, nego ove, govorim o budžetskom sredstvima, a prikazali su da će sopstvena sredstva biti mnogo manja nego što su bila prošle i pretprošle godine. Sada je to pitanje da li će biti manja ili neće biti manja i zbog čega će biti manja? Jel to znači da je nesposobno rukovodstvo da osposobi finansijsku instituciju da prihoduje više ili bar isto nego što je ove godine?

Znači, ja sada ovde u javnosti postavljam jedno veliko pitanje - kada ćemo moći na isti način i dekane fakulteta i rektore i beogradskog, i niškog, i kragujevačkog, i subotičkog da posmatramo na potpuno isti način kao i sve ljude koji imaju određene funkcije u ovom društvu?

Znači, oni su birani na određeni način iz određenih struktura, to su profesori zaposleni na fakultetu imaju mandat, takođe su javne ličnosti, takođe vrše jedan javni posao, podležu Agenciji za borbu protiv korupcije da podnose svoj izveštaj o imovini. Prema tome, ono što je raspolaganje finansijama takođe treba da bude javna stvar.

Mi smo o tome govorili proteklih više od pet godina, međutim, nijedan ministar nije hteo da se suoči sa tom činjenicom i da pokrene ovu temu u javnosti, jer to nije popularno. Znate, nije popularno da budete ministar i da pričate o profesorima, jer to je nešto što se ne dira ni ovde, ni u jednom drugom društvu, ali sada dolazimo do jedne druge situacije.

Ako je taj Beogradski univerzitet pet godina vršio određenu vrstu kampanje za određeni doktorat, onog trenutka kada je na funkciju stupio gospodin Siniša Mali kao gradonačelnik, to je 2013. godine, gospodin prof. Žarko Trebješanin na "N1" u emisiji "Kvaka 23", znate šta kaže - evo, pet godina traje naša borba da dokažemo da je Siniša Mali plagijator i Aleksandar Vučić je urušen zbog takve odluke.

To znači da je to politička odluka, jer ako od 2011. do 2014. godine taj doktorat nikome nije bio važan, a počinje da bude važan 2014. godine, pa se vodi jedna čitava politička kampanja i među studentima i među profesorima, da postoje određene strukture u društvu koje pokreću određene proteste, koji su finansirani od strane Saveza za Srbiju i tada dolazimo do toga da imamo i potvrdu svega toga.

Juče i prekjuče imamo u "Blicu" Jelenu Anasonović koja kaže da nije bilo plana da se zauzimaju Beogradski univerzitet i Rektorat da bi se vršio politički pritisak, a imamo ujedno i Sergeja Trifunovića koji kaže da je na raspolaganju rektorki u svakom trenutku, ako treba ponovo da se zatvore u Beogradski univerzitet, onda vam govorio tome da je to jedna vrsta ucene Beogradskog univerziteta da traži veće pare od ministra finansija, ucenjujući da će sigurno biti plagijator.

Prema tome, mi danas u javnosti imamo jednu temu koja želi da uruši kompletan sistem obrazovanja Republike Srbije, a pored toga da uruši i kompletan sistem finansiranja i temu koja se zove budžet za 2020. godinu. To jeste politička priprema za izbore za 2020. godinu, ali izvinite, zašta se pripremaju oni koji su pokrenuli ovu političku lavinu? Spremaju se da ne izađu na izbore, u stvari zato što znaju da će da izgube, a u stvari se spremaju da na nelegalan način preuzmu institucije države, odnosno da se zatvore u fakultete i da pokušaju da kažu da su svi plagijatori, da su svi lopovi. Onda dobijate u društvu jednu lošu atmosferu u kojoj investitori koji treba da dođu, ne žele da dođu. Ta atmosfera u stvari ide upravo od profesora prema studentima. To je ono što ne valja. To je ono što ruši budućnost Srbije, što ruši koncept mladih da žive u Srbiji koja se razvija. Ne želite da vidite brojke, ne želite da vidite razvoj Srbije, ne želite da kažete da nešto napreduje u Srbiji u proteklih pet do sedam godina, nakon sprovedenih reformi. Imamo zadnjih četiri godine non-stop suficit i napredak, nego kažete to nije dobro, to ništa ne valja, to je suviše mali rast u odnosu na zemlje u regionu. Jednostavno želite da obesmislite sve ono što je dobro.

Kada pričamo o univerzitetu i kada pričamo o fakultetu, želim samo da vam kažem, ako pogledate, ako hoćete da budete pošteni prema doktoratima, ne samo Siniše Malog, nego mnogih i sadašnjih profesora, prvo se postavlja pitanje, da li je svaki od profesora imao objavljen rad na SCI kada je branio taj doktorat?

Drugo, postavlja se pitanje, ako je Fakultet organizacionih nauka i komisija donela odluku da nije plagijat, da postoje greške u navođenju citata u uvodnom delu, to je metodološka greška, da je taj tzv. softver koji kontroliše da li je neko plagirao određene delove rada prošao, znači na Fakultetu organizacionih nauka, i ako kažu nastavnici, koji su na tom celom fakultetu, kažu da nije plagijat, a da dođete u situaciju da vam Rektorat to pod političkim pritiscima proglasi za plagijat, onda mi ovde govorimo o Srbiji koja jednostavno nema mehanizme da donese adekvatnu, relevantnu odluku da li je neki doktorat plagijat ili nije. Jer, ovde imamo jedno igranje, igranje sa ljudskim sudbinama, igranje sa doktoratima, igranje sa javnošću i porodicama tih ljudi koji nešto rade. Ja potpuno razumem gospodina Sinišu Malog, koji nije hteo da poništi sav svoj doktorat, jer ako pogledate i njegove diplome i prosek studiranja i sve ono što je radio, ako je greška u tome što je postao gradonačelnik, ako je greška u tome što je postao ministar finansija, da mu neko ospori rad, onda je on potpuno u pravu što nije hteo da povuče svoj doktorat i da kaže – povlačim ga zato što je plagijat.

Mislim da zbog toga, kada govorimo o toj političkoj kazni koju neko treba da plati za tako nešto u javnosti, jednostavno mora da se izađe i da se kaže, svako od nas nosi svoje breme političke funkcije, ali to više nikada ne sme da bude predmet bilo čijoj raspravi i bilo čijeg uništavanja života. Ne, samo Siniše Malog, već i Aleksandra Vučića, jer gospodin Trebješanin na „N1“ u emisiji kaže – da ova odluka univerziteta je u stvari prva stepenica o uništavanju Aleksandra Vučića. Pa o čemu mi dalje ima da govorimo ako jedan „N1“ treba da se bavi ovde doktoratima ljudi koji su na političkim funkcijama. Ko zna koliko imate profesora koji se ne bave politikom, a imaju, recimo, probleme sa navođenjem fusnota i možete da ga karakterišete da li je plagijat, nije plagijat. Mi to danas i ne znamo.

Treba da se sprovede kontrola i na privatnim, i na državnim fakultetima, ali svih, znači i onih koji su sada profesori zato što, verujte mi, na državnim fakultetima je manja kontrola nego na privatnim fakultetima, baš zbog toga što je fokus u društvu na privatnim fakultetima toliki da se kaže da apriori oni su svi plagijati, da jednostavno nivo znanja, nivo kriterijuma na privatnim je mnogo manji, što naravno nije istina, uvek zavisi i od profesora i od onih koji su tu u sistemu donošenja odluka kad je i nastavno naučno veće, i kada su rektori u pitanju.

Prema tome, naš zaključak danas je uopšte da vi imate nastavak te političke kampanje, da oni koji su doneli odluke su u funkciji u stvari svrgavanja s vlasti i Aleksandra Vučića i pokušaji da se život, ne samo Siniše Malog, nego svih onih koji danas vrše važne funkcije u društvu obesmisle i pošalju na istoriju prošlosti.

To se neće desiti. Zašto? Zato što mora da postoje ljudi koji će se boriti za istinu da kažu. I dobili ste odgovor što se tiče Siniše Malog i od strane Aleksandra Vučića, i od strane premijerke Ane Brnabić, i od strane gospodina ministra. Jutros ga je dočekalo da stavljaju neke lance oko Ministarstva, dok on ne da ostavku. Ne treba da da ostavku. Ne treba zbog toga što treba da pokaže Srbiji da istina mora da pobedi, bez obzira na to što neko želi svojim medijima da pokaže da politička kampanja postoji i da zbog toga Aleksandar Vučić treba da podnese ostavku zbog toga što Siniša Mali navodni ima određenu vrstu plagijata, jer metodološki jeste napravio greške. On to sigurno ne krije i zbog toga mu je sigurno danas žao. Ali, ono zbog čega sigurno neće da da ostavku i poništi svoj rad, zato što zna da je pošteno radio svoj rad i utrošio silno vreme da bi napravio taj doktorat.

Ali, bio je cilj, znate, oboriti doktorat na državnom fakultetu, da bi se posle toga obarali svi na privatnim i svi oni koji pripadaju SNS. E, pa, moraćemo da se borimo svi zajedno da javnosti jednostavno dokažemo šta je istina. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, samo da bi znali šta je Vlada usvojila, a na predlog poslanika. To je izmena tabele kojom su u stvari obezbeđena veća sredstva za poljoprivredu, ovo što je gospodin Marijan Rističević govorio. To je 720 miliona, od kojih 420 miliona je na poziciji Uprave za agrarna plaćanja, a ovaj drugi deo, 300 miliona se nalazi, takođe, na pozicijama Ministarstva za poljoprivredu koje se odnose i na rešavanje mnogih problema koji se odnose na sam proces digitalizacije u koju je ušlo i samo Ministarstvo poljoprivrede.

Zatim, Kancelarija za IT je povećala za 15 miliona dinara svoj deo za projekte koji su od značaja za državu.

Zatim, Kabinet ministra bez portfelja koji je zadužen za regionalni razvoj, a i deo koji se odnosi na poljoprivredne zadruge je 300 miliona. Tako da, kad pogledate, u stvari, poljoprivreda je dobila milijardu i 20 miliona dinara budžet.

Deo koji se odnosi na član 3. b) u tabeli člana 8. koji obuhvata 440 miliona evra, nastavak, odnosno završetak projekta Kolubare B, a u saradnji sa Kineskom razvojnom bankom.

Onaj deo koji je najinteresantniji, a mislim da je politički deo razgovora pozicije i opozicije je, u stvari, gde Narodna skupština Republike Srbije povećava za 50 miliona svoj budžet, upravo da bi tehnički osposobila RIK za obavljanje izbora i unapređenje samog postupka izbora koji nam slede u sledećoj godini, a na osnovu Preporuke Vlade koja je donešena, na čijem čelu Radne grupe je gospodin Nebojša Stefanović, koji praktično se odnosni na sam izborni proces, na transparentnost tog izbornog procesa. Stoga je morala ta pozicija da ide upravo ovde.

Zahvaljujemo se ne samo ministru finansija, nego i Vladi Republike Srbije, koja je prepoznala praktično način rešavanja svih ovih problema koji su u samoj raspravi u načelu doveli do ovih izmena. Stoga je gospodin, naš kolega, Aleksandar Martinović predložio ove amandmane.

Mi ćemo imati amandman Odbora koji je upravo u skladu sa ovim promenama, koji smo morali da uskladimo kada je došlo do ovih povećanja.

U Danu za glasanje mislim da ćemo ga, kao i amandmane Odbora, svi narodni poslanici podržati. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovana premijerko, gospodo ministri, dragi narodni poslanici, moje je da ispred Odbora za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava vam kažem kako je izgledala sednica juče, koja je trajala gotovo četiri i po sata. Na predlog opozicionih poslanika, udvostručili smo vreme rasprave na samom Odboru, kao što je udvostručeno vreme i ovde na sednici.

Ono što smo imali prilike da čujemo, to je izlaganje gospodina ministra koje se odnosi na prezentaciju budžeta na osnovu projekcija i rezultata koje je Vlada Republike Srbije i svi građani Srbije koje imaju na osnovu svih makroekonomskih pokazatelja u 2019. godini i kao što je premijerka rekla, ne bi se ponavljali, osim što nas jako raduje što projektovano povećanje plata i penzija zaista idu za sledeću godinu u proseku 9,6% i što je taj deo upravo bio tema celog Odbora, koje se odnosi na viđenje Fiskalnog saveta po ovom pitanju.

Raduje nas i to što smo imali prilike da čujemo na koji način Vlada Republike Srbije daje na razmatranje Skupštini budžet za sledeću godinu, u delu koji se odnosi na rast i razvoj same ekonomije i cele Srbije, ali i na socijalno odgovorni deo naše obaveze da brinemo o svim građanima Srbije jednako, na jednaki način.

To je ono što je u stvari dalo podršku i od strane kolega koji su zastupali da je najbolji model povećanja penzija u stvari ta švajcarska formula, o kojoj je govorio i Fiskalni savet, ali trebalo je stvoriti ekonomske uslove da bi mi mogli da primenjujemo te formule. I to je ono oko čega se svi narodni poslanici slažu, bez obzira kojoj stranci pripadaju, mada mnogi ne žele da priznaju te rezultate i ovoj Vladi i ranijim vladama koje je vodila SNS i sam gospodin Vučić.

Ono što nas je jako interesovalo je u stvari kako će izgledati sledeća godina, ne samo u tom ekonomskom smislu i smanjenju nezaposlenosti koje će pasti evidentno ispod dvocifrenog broja, nego nas je interesovalo i to kako će izgledati i sam razvoj infrastrukture, s obzirom da je od 320 km izgrađenih svih puteva, znači kompletne infrastrukturne mreže puteva u Srbiji, 105 km otvoreno i završeno baš u ovoj 2019. godini. Tako da ovo što ste vi imali prilike sada da nam detaljno date kao spisak u stvari svih infrastrukturnih projekata upravo daje opravdanje zbog čega je ovako skrojen budžet dobar.

Fiskalni savet je rekao da je dobro projektovan deficit, da je jako dobro projektovan budžet, ali je glavne zamerke dao u tzv. abnormalnom povećanju plata, zatim je dao veliku kritiku zbog čega smo dali toliki budžet za plaćanje kazni nekih sudskih procesa koji su još iz 2005, 2006, 2007. godine, kao da mi sad otprilike projektujemo kako ćemo biti kažnjavani, a ne neki međunarodni sudovi. Očito da to kad dolazi na naplatu, sve dolazi odjednom.

Govorili su o tome da infrastrukturni projekti koji se odnose na komunalnu infrastrukturu i na infrastrukturu zaštite životne sredine nije dovoljno finansiran u ovom budžetu, što smo dobili svi, kao i narodni poslanici, odgovore na sva ova pitanja od strane ministra finansija. To je ono što je za nas od velikog značaja, jer odgovori su zaista adekvatno i potpuno opravdani.

Kada govorimo o infrastrukturi komunalnih delatnosti, oni se u budžetu nalaze na stavkama lokalnih samouprava u članu 3, zato što lokalne samouprave najbolje znaju koji su to infrastrukturni projekti koji im trebaju i oni su ih i podneli kroz ovaj budžet kroz svoje zahteve.

Drugo, kada govorimo o zaštiti životne sredine, i tu je gotovo dupliran budžet upravo i kroz kreditne linije. Imala sam prilike jutros da čujem i gospodina Vesića koji je rekao da grad Beograd sam danas na ovom budžetu kroz građane Srbije, koji je napravio jednu čitavu akciju "Budžet po meri građana Srbije", kroz nekih preko 300 predloga, samih 100 predloga uvrstio je u budžet grada Beograda, upravo koji se odnose i na kanalizaciju i na uopšte komunalnu infrastrukturu i na deo koji se odnosi na zaštitu životne sredine. Tako da, Beograd će inače biti jako dobar primer za sve gradove u Srbiji kako treba raditi budžete i, na kraju krajeva, gurati republičke budžete u tom smeru gde ćemo zaista standard građana povećavati, a samim tim i ubrzavati ovaj ekonomski rast kroz te projekte.

Drago nam je bilo da smo čuli i odgovor gospodina ministra finansija na deo koji se odnosi na abnormalno povećanje plata, kako je Fiskalni savet naveo, da mi na kraju krajeva govorimo godinama o tome kako treba mlade ljude zadržati u Srbiji, kako treba lekare zadržati u Srbiji, da oni ovde stiču, na kraju krajeva, i svoja znanja, formiraju svoje porodice i da zaista mogu da žive od svojih plata na jedan dostojanstven način, da ne moraju da odlaze u inostranstvo i to je, u stvari, odgovor - ovo povećanje koje ide od osam do 15%. Najviše je, kao što vidite, i prema stavci budžeta koji se odnosi na zdravstvo od 73%, najveći deo su povećanja plata za ovaj sektor. Najveći deo povećanja plata ide za one delove, kao što ste govorili, i za obrazovanje i za deo kulture, za one sektore koji su nama od vitalnog značaja.

Zbog toga mislimo da je jako bila dobra debata koja se vodila na Odboru za finansije, da je čak i Fiskalni savet potvrdio da ovaj budžet nije predizborni, već je razvojni budžet i to je, u stvari, priznanje da smo mi uradili jako dobar posao. Hvala.
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, vidimo iz diskusija svih predstavnika šefova poslaničkih grupa da današnji budžet za 2020. godinu ima podršku, bez obzira na to da li je neko pozicija ili opozicija, zato što prva rečenica kaže da je on dobro izbalansiran i dobro kreiran budžet. To znači da su prihodi i rashodi dobro planirani, na osnovu realnih i održivih izvora finansiranja, da oni što ste radili kao ministar finansija, zajedno sa svim vašim kolegama u Vladi Srbije, pokazuje zaista da ste realno oslikali plan i program za sledeću godinu, a na osnovu rezultata koje imamo u ovoj.

Zašto ovo govorim? Zato što smo mi imali prilike da debatujemo sa Fiskalnim savetom, ne samo ove godine na Odboru za finansije, nego i proteklih godina, gde nekada oni daju svoje projekcije i svoje ocene koje se menjaju. Mi smo imali, recimo, 2016. godine, setiće se moje kolege, debatu u kojoj je Fiskalni savet projektovao 1,8% rast u Republici Srbiji, a mi smo izašli te godine na 2,7% BDP-a. I kada smo postavili pitanje - pa, dobro, kako ste to vi projektovali pa ste toliko pogrešili, oni su rekli - pa, dobro, ima različitih faktora kako to radimo, ali, kao, na osnovu određenih parametara.

Zašto ovo sada govorim? Zato što negde sa jučerašnjom raspravom, gde je na osnovu ovog izveštaja i ocene i na osnovu ovoga što zaista radimo ovde danas, imamo prilike da razgovaramo kao da pričamo o dva različita budžeta, o dva različita pristupa ekonomiji. Znate, njihova ocena govori o tome da je negde rast projektovan na 3,5%, da je, maltene, Srbija u velikom problemu, jer kad pogledate kao protekle godine da mi nismo uopšte napredovali ni u jednom procentu, da to što su sad penzije po švajcarskoj formuli koju su oni predlagali, otprilike, sad to nema veze, to je dobro, ali, kao, to su oni i ranije predlagali, samo nisu rekli na osnovu kojih parametara treba da sprovodimo fiskalnu konsolidaciju o određenoj drastičnoj meri, kao što smo mi to radili, već su jednostavno uvek govorili da imaju stalno određenu vrstu kritike prema načinu na koji je i Vlada Republike Srbije radila sve ove godine.

Pokazalo se, očito, da ovim radom, u proteklih pet godina, ovi rezultati ne bi mogli zaista da danas dođu na videlo i ne bi građani Srbije mogli da osete zaista ni povećanje penzija, ni po švajcarskoj formuli, ni po nekoj drugoj formuli, ne bi mogli da imaju povećanje plata, ni po formuli toj da gledamo da naši mladi stručnjaci u oblasti zdravstva i prosvete ostanu u Srbiji, niti jednostavno da imamo ulaganja, ne u infrastrukturu i zaštitu životne sredine o kojoj sad oni toliko pričaju, nego uopšte da ne bi mogli da gradimo puteve. Jer, da smo mogli, logično bi bilo da ovih 320 km puta ne bi trebali u vreme SNS da se završavaju, nego su trebali da budu gotovi još 2012. godine.

Prema tome, trebalo je stvoriti uslove da dođete u situaciju kao ministar finansija, da dođete na Odbor i da kažete - znate, naš budžet je razvojan za sledeću godinu, naš budžet treba da radi na povećanju standarda građana Srbije. To nije slučaj kad vi imate ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju.

Mi sada sa sigurnošću možemo da kažemo da smo završili ono što se zove stezanje kaiša, da mi sad prelazimo kompletno kao cela ekonomija Srbije u investicije, investiramo ne samo u infrastrukturu, nego očito i u znanje ljudi, jer ako čujemo da ćemo završiti u sledećoj godini četiri naučno-istraživačka parka, šest centara za preduzetništvo, to su stvari o kojima se danas potpuno normalno razgovara, odnosno teme o kojima vi govorite, kao što to često kažete, su se promenile. Od 2013-2014. godine pa do danas mi razgovaramo o tome kako ćemo, jednostavno, grabiti napred i biti rame uz rame sa razvijenim državama, sa razvijenim ekonomijama, s tim što je naš zadatak da mi budemo brži, da bi nadoknadili sve ono što su nas neki sputavali i kočili do 2012. godine.

Očito oni koji su vodili državu, i taj Đilas i Tadić i Boško Obradović i Vuk Jeremić, i svi zajedno su sada ponovo u ljubavi da bi mogli ponovo da se vrate na vlast, jer su videli ove dobre rezultate ekonomske politike. Videli su da para ima u budžetu, videli su da se održivošću koncipira budžet, a ne na osnovu toga da li jedan tajkun tipa Mišković treba da gradi jedan Belvil. Znači, na osnovu toga sada kad vide da je zaista stabilna ekonomska situacija u Srbiji i da će još dugo, dugo biti, normalno da je sada put otvoren ka tome da oni mogu lagano da pokušaju da preuzmu vlast bez izora, ako mogu, u Republici Srbiji.

To se neće desiti. Neće se desiti zato što građani Srbije daju podršku ovakvom konceptu i budžetu za 2020. godinu, zato što je i ovaj budžet inače koncipiran na osnovu želja građana Srbije, zato što je i jedan Beograd je prvi sproveo tzv. budžet po meri građana Beograda, tako što je tražio anketu svih građana Beograda, da predlože šta vide kao najveći problem, šta bi trebalo finansirati iz budžeta. Od nekih 3.000 predloga, 100 predloga je uvršteno u budžet grada Beograda i to se pokazalo, u stvari, da je to prava formula za ono što građani Srbije žele da vide kroz, ono, što se kaže, svakodnevni život.

Vi ste to, na Republici Srbiji, takođe, na osnovu zahteva svih građana lokalnih samouprava, koji su rekli – infrastruktura, kanalizacija, vodovodna infrastruktura, zaštita životne sredine, deponije, rešavanja akutnih problema, to sada staviti u budžet kroz lokalne samouprave, pomagati kroz Republički budžet, što direktnim finansiranjem što indirektnim kroz određene kreditne linije i evropskih fondova i drugih međunarodnih institucija i pokazali ste jednostavno da poznajete jako dobro tu tematiku kako projekte za koje moramo da rešimo, ne zbog EU, ne zbog direktiva, nego zbog nas samih i našeg zdravlja i zbog Srbije, jednostavno, znate da koncipirate kroz budžet i da napravite jedan balans između svih investicija i javnih ulaganja koja će biti u vrednosti od 260 milijardi dinara za sledeću godinu, da jednostavno napravite balans sa onim socijalnom odgovornom politikom za davanja, i za ona neprofitne delove, oblasti i delatnosti u Srbiji, ne samo socijalu, nego i za ono što obuhvata i kultura i obrazovanje i zdravstvo.

Ono što ovim budžetom Srbije na osnovu analize Parlamentarne budžetske kancelarije možete da vidite, najveća povećanja budžeta planiranih za 2019. godinu u odnosu na 2020. godinu ima zdravstvo. Znači, 73% je stavka budžeta za 2020. godinu veća, nego za ovu godinu. Zašto? Tu su velika povećanja plata, upravo zbog toga što želimo da naši lekari i zdravstveno osoblje ostanu u Srbiji. Da im se povećaju ne samo plate, nego i ambijent u kojem rade, ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu, obnova svih objekata, kao i kupovina nove opreme.

Ono što je važno još reći je da je pored infrastrukture ona stavka o kojoj toliko govorimo – lečenje određenih bolesti koje nisu karakteristične, odnosno za koje nema leka u Srbiji, već se uspešno leče u inostranstvu sada je povećana za nekih 8,7% i ona sada iznosi preko 560 miliona dinara.

Da vam kažem, 2012. godine ovde u parlamentu kao poslanici smo skupljali novac za decu koja se leče u inostranstvu zato što te stavke, ne samo narodni poslanici, nego i ljudi su uplaćivali kroz različite vrste akcija, medijskih skupova, pomoć nevladinim organizacijama, zato što te stavke nije bilo. Znači, mi sada imamo tu stavku u budžetu i svake godine povećavamo.

Ono što treba reći je da je velika stavka povećanja u okviru same zdravstvene aproprijacije u budžetu i kroz lečenje hroničnih bolesti. Skoro 25% od samog povećanja ide za lečenje hroničnih bolesti jer je negde prepoznato u društvu da sve one bolesti koje postaju danas svakodnevnica i mladih i starih ljudi treba na sistemski način rešavati. Na kraju krajeva, ova Vlada ga rešava na ovaj sistemski način.

Ono što je primećeno to je da razlika odnosa stavki za ovu godinu i sledeću kada je u pitanju energetika i rudarstvo je veća za 13,3%. Ona pokazuje da oni obuhvataju kompletno ulaganje u energetsku efikasnost i na kraju krajeva za upravljanje energetskim resursima, s tim što to kompletno povećanje 63% će biti uloženo kroz određene vrste davanja kada je u pitanju energetska efikasnost u zgradarstvu i kroz finansiranje kreditnih linija koje će građani Srbije moći da uzimaju da bi rešavali te probleme i podizali nivo funkcionisanja objekata, a samim tim uštedu kroz konkretne račune svoje.

Kada pričamo o obrazovanju imali smo prilike od premijerke da čujemo da će jako mnogo biti uloženo sredstava, 7,7% više nego prošle godine, u infrastrukturu, vrednovanja i obrazovanja, ali i onaj deo koji se odnosi na digitalizaciju samih učionica. To znači da će svaka osnovna škola početi na određeni način da se usklađuje sa planom i programom o digitalizaciji koju je Vlada Srbije projektovala pre četiri godine.

Ono što je važno je da će svaka škola osnovna infrastrukturno gledati da se rekonstruiše. Gotovo 80% od ovog povećanja ići će na osnovne škole.

Gledalo se da se pokriju svi strateški problemi u društvu koji negde tangiraju sve slojeve društva, i ono što se odnosi na neproizvodne i ono što se odnosi na tzv. proizvodne snage u društvu.

Važno je reći da poreska politika je išla u smeru rasterećenja privrede. Možda nije dovoljno 1% smanjiti poreze i doprinose za poslodavce, ali ako svake godine imamo kao što smo imali i prošle, kao što imamo i ove i taj trend nastavimo zaista to rasterećenje se pokazuje u budžetu da iznosi jako mnogo. Znači, 13 milijardi dinara je upravo rasterećenje privrede sa kojim će privreda moći da otvori nova radna mesta ili će moći da poveća platu svojim zaposlenima. Prema tome, mislili ste i na njih.

Kroz povišicu plata takođe će država imati povećanje prihoda u budžetu kroz poreze i to iznosi 13,4 milijarde dinara, ali i privreda sama kroz PDV i kroz poreze na dobit će prihodovati 26 milijardi, što pokazuje da mi to sagledavamo kao država na jedan realan način.

Fiskalni savet je u svojoj oceni dao jednu tabelu gde je pokušao da kroz poreske stope uporedi Srbiju sa zemljama Centralne i Istočne Evrope. Interesantno je da se mi zaista poredimo sa zemljama Centralne i Istočne Evrope, što je nama od velikog značaja, jer mi smo na putu evropskih integracija, ali je isto tako tačno da su neki koji su vrsni stručnjaci sa Ekonomskog fakulteta prošlih godina nazivali Srbiju da ulazi u rang afričkih zemalja, ali u jednom pežurativnom smislu, pokušavajući da prikažu da u stvari za proteklih 10 godina mi u stvari ništa nismo uradili, pokušavajući da jednostavno sve ove naše uspehe u tom permanentnom rastu svih ovih godina umanje time što smo imali pad 2012. godine 3,1% i svake godine gde su beležili pad i pokušavajući da kažu da jednostavno mi ne vodimo odgovornu ekonomsku politiku.

Da je vodimo je upravo dokaz tome da poreske stope u Srbiji i zemljama regiona sa kojima se poredimo, a tu su i Bugarska, Češka, Hrvatska, Mađarska i Rumunija, Slovačka, Slovenija, sve su članice EU, a mi još uvek nismo, pokazujemo da su stope poreza na dobit 15% takođe kao prosečne za zemlje Centralne i Istočne Evrope. Zatim, 20% stopa PDV je u rangu sa zemljama kao što je Slovačka i Bugarska, a sve ostale zemlje imaju veće, osim Rumunije i Makedonije.

Ono što je interesantno da porezi i doprinosi na zarade sada za sledeću godinu su projektovani 61%. Samo veće stope imaju Mađarska, a manje stope imaju, odnosno ne samo Mađarska, nego i Rumunija, Slovačka i Slovenija, a samo manje ima Bugarska i Makedonija. Šta sam time htela da pokažem, da jednostavno to kada neki kažu da mi imamo visoke poreske stope i da na osnovu toga u stvari, mi punimo budžet zbog koga jednostavno, građani imaju niži nivo standarda, ne stoji. Ta teorija na osnovu ovoga što sam Fiskalni savet dao kao tabelu, gde mi možemo da upoređujemo, pokazuje u suštini, da oni sa ovom cenom i kao jedan vid kritike za budžet za sledeću godinu, je isključivo, najveća kritika povećanje plata. Penzija nije, zato što smo ušli u taj model švajcarske forme koju su oni povećavali, a i nemaju problem kad povećavamo penzije, i ako nekada to možda nije bila mogućnosti, nikada nisu govorili o tom povećanju tako rigidno kao sada. Nisu govorili onda kad su povećavane 2010, 2011. i 2012. godine zbog političkih pregovora, jer tada to nije smelo da se priča o tome.

Sada može da se priča slobodno o svemu, ali sada se kaže da je abnormalno povećanje plata u društvu koje iznosi od 8 do 15%, odnosno 9,6% prosečno, i to abnormalno znači da bi to ugrozilo naš ekonomski rast koji je projektovan na 4%. Pazite, ako mi u trećem kvartalu imamo 4,7% rast, i ako sada imamo otprilike 4,87 milijardi evra stranih direktnih investicija, računa se da će sa završetkom godine iznositi 5,3%, a prošle godine smo bili na 3,5 milijardi, i „Fajnešel tajms“ nas je proglasio za zaista kao jedna od najuspešnijih za privlačenje grinfild stranih direktnih investicija, kao državu jednu, uključujući i one članice EU sa kojima se upoređujemo. Ako mi sada govorimo o tome da imamo zaista veliki, visok nivo javnih investicija, vi ste na najkonzervativniji način projektovali rast za sledeću godinu 4%, onda ne vidimo razlog zbog čega povećanje plata i penzija bi bilo abnormalno, mislim ta formulacija, jer za nas ovo predstavlja u stvari, rezultate rada koje smo postigli u prethodnih pet godina, i te rezultate koje smo zajedno sa građanima Srbije postigli i onda kada smo smanjivali plate i penzije.

Sada kada jednostavno postoji taj fiskalni prostor da se povećaju, zašto ga ne iskoristiti, zašto ne podići standard građana Srbije, kao što ste i to u svojoj prvoj rečenici kad ste obrazlagali budžet rekli, i zašto ne ići ka tim visokim stopama rasta, paralelno. Jednostavno, ne vidimo uopšte zbog čega je ovakva kritika bila od strane Fiskalnog saveta, ali verovatno oni možda imaju neka druga saznanja koja govore o tome da će određenih ekonomskih poremećaja biti na tržištu, ali smo se mi kao država i time zaštitili. Zaštitili smo se time što Narodna banka Srbije zaista u šestu godinu već drži inflaciju na projektovanom nivou od 2%, zato što devizni kurs od 2012. godine je stabilan, zato što smo sada došli na devizne rezerve i kupovinu zlata koje iznose 30,4 tone zlata. Znači, postoji jedna podloga za sve udare koji bi, eventualno, postigli u samoj ekonomiji da možemo na određeni način da podnesemo i sve rizike za koje govorite, da ste čak napravili i jednu grupu u okviru Ministarstva finansija. Znači, upravljate rizicima, što je jako važno kada su u pitanju finansije.

Mislim da ste na adekvatan način potpuno odgovorili na kritike da, kada govorimo o platnim razredima, zbog čega do danas jednostavno to nije mogla Vlada Republike Srbije da sprovede. Zato što kada razgovarate sa sindikatima i javnim preduzećima, nije lako onda praviti projekcije zatvoren sam negde i gledajući samo procente i brojke, kao što to rade mnogi stručnjaci, nego treba da sednete za sto sa svim onim sindikatima koji jednostavno drže privredu Republike Srbije i reći im da treba da se unificira po svakom radnom mestu ista plata. To znači da plata vozača u hitnoj pomoći treba da bude ista kao plata u javnom preduzeću, kao plata vozača u „Poštama Srbije“, kao plata vozača recimo, u državnoj upravi.

Onda vi nikada ne možete da postignete u tom delu konsenzus i zbog toga je jako teško sa sindikatima voditi pregovore na ovaj način. Da li će doći vreme kada ćemo kao društvo sesti da zaista platne razrede sednemo i dogovorimo da sve oblasti budu zastupljene i unificirane prema radnim mestima, verovatno će doći, ali za to treba svi relevantni subjekti u ovoj državi da se potrude da razgovaraju i da prihvate ovakav koncept.

To je ono što je odgovor za Fiskalni savet, to je ono što mi njih molimo da krenu da razgovaraju sa svim relevantnim subjektima, pa da se jednostavno suoče sa svim tim otporima sa kojima se vi kao izvršna vlast suočavate.

Kada govorimo o velikim kaznama i sudskim postupcima, velike kazne sudskih postupaka, glavna kritika Fiskalnog saveta, da iznose 22 milijarde dinara za sledeću godinu je jednostavno nešto što mi iz prošlosti smo dobili kao isporučenje uspešne politike pod znacima navoda gospode iz Saveza za Srbiju, koji su do 2012. godine pokrenuli sve sudske sporove i ostavili velike dugove, pored onih kredita što su podizali, skrivali to negde u nekim fiokama i govorili kako se javni dug nije podigao više od 15 milijardi.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, SNS će u danu za glasanje podržati Predlog budžeta za 2020. godinu.
Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, Komisija za hartije od vrednosti je institucija koja u svom sastavu ima predsednika i četiri člana Saveta koji se biraju na predlog Odbora, od strane narodnih poslanika i za svoj rad naravno odgovara Narodnoj skupštini.

Obzirom da je prema zakonu koji se odnosi na hartije od vrednosti, ne samo o tržištu kapitala i na osnovu Poslovnika o radu Narodne skupštine, u aprilu mesecu izabran predsednik Komisije za hartije od vrednosti, koji je do tada vršio funkciju člana Saveta Komisije za hartije od vrednosti, onda je ostalo upražnjeno mesto člana Saveta i zbog toga je bilo potrebno da u skladu sa Poslovnikom raspišemo jedan poziv svim poslaničkim grupama da daju svoje predloge za kandidate koje bi razmatrao Odbor za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Do 10. septembra 2019. godine je trebalo dostaviti predloge. Jedino je SNS dostavila ovaj predlog i 30. septembra sam zakazala kao predsednik Odbora sednicu gde smo obavili razgovor sa tim kandidatom.

Ono što je važno reći jeste da je SNS u svom predlogu morala da dostavi i biografiju i ono što se odnosi na program rada, kako taj kandidat vidi program rada u Komisiji za hartije od vrednosti, ali i njegovo eventualno učešće u tom radu, odnosno šta to preporuče tog kandidata da bi Odbor izglasao kao predlog i dao na razmatranje narodnim poslanicima ovde.

Kandidat koji je SNS predložila je Marija Đorđević, žena koja u svojoj biografiji ima više od 10 godina rada, kada pričamo ne samo o bankarskom sektoru, već i delu koji se odnosi na brokersko-dilerske poslove i u njenoj biografiji, kao što vidite, ona poseduje sve licence za bavljenje ovim poslom, još od 2008. godine koje je polagala upravo ispred ove Komisije.

Osim toga, ona je pored fakulteta koji se odnosi na ovaj sektor, završila i srednju ekonomsku školu. To znači da se odavno opredelila da se bavi ovim poslom i ona je u svom izlaganju rekla da bio ovo bio jedan način njenog karijernog napredovanja upravo zbog toga što bi mnoge stvari u svom znanju zaokružila, jer je imala dosta iskustva u radu i sa samom Komisijom, ali i sa klijentima na tržištu kapitala koji se nalaze.

Tako da je u svim ovim godinama, od 2008. do danas, imala prilike da vidi kako se menjaju situacije kada su u pitanju hartije od vrednosti, pogotovo u Srbiji, pogotovo ono vreme kada je bila ta tzv. privatizacija i onda kada je došla velika ekonomska kriza, kada su oni do 2012. godine, koji su vodili ovu državu, potpuno uništili ekonomiju, ne samo tržište hartija od vrednosti. Tako da, ono što je vrlo interesantno bilo, pored biografije, je njeno stanovište da je to tržište danas hartije od vrednosti za nas veoma plitko u odnosu koliko naša ekonomija zaista ide, raste i razvija se. Na osnovu ovog rasta koje je za prošlu godinu samo bio 4,4% i na osnovu ovog stepena stranih direktnih investicija od 3,5 milijarde, jednostavno, ona je dala svoju neku sliku o tome da i samo tržište hartija od vrednosti bi trebalo da jača i da bude mnogo bolje i jače.

Na kraju krajeva, ona je imala dosta iskustva rada na projektima „Erste banke“ početkom 2019. godine, kada je u pitanju doprinos dinarizaciji same naše privrede, čime u stvari ima i taj deo iskustva, kada govorimo o nekom svom stručnom doprinosu, kada je u pitanju rast i razvoj privrede.

Ono što je dala u svom predlogu programa to je da takođe vidi da mnoge zakone u kojima Komisija za hartije od vrednosti aktivno učestvuje kao član svih radnih grupa, je trebala da se menja i pratila te promene i učešće same komisije, a mi smo imali prilike da ovde u plenumu glasamo o tim zakonima kao što su i nacrti koji su se odnosili na Zakon o robnim rezervama, ali i onaj o alternativnim investicionim fondovima, kao što se sećate na jednoj od prethodnih sednica i Zakon o investicionim fondovima.

Interesantno je reći da i ta međunarodna saradnja nije strana, odnosno dosta je pratila rad same komisije i smatra da i naša Komisija, kao i sve ostale, treba da su započele, a treba i da nastave jedan postupak reforme institucionalnih ponuda koje se nalaze na tržištu kapitala, tako da je na osnovu svega ovoga zaključila da je potrebna strategija rasta i razvoja tržišta kapitala i rada same Komisije za hartije od vrednosti.

Sam zaključak na kraju i odgovori na pitanja, ne samo članova Odbora koji su iz pozicije, već i opozicije, pokazuju suštinski da ona može da se nosi sa ovom temom i sa ovim poslom, pogotovo kada je govorila o organizacionoj strukturi rasta i razvoja samih ponuda na tržištu kapitala, kao i o tome da je potrebno, uz pomoć međunarodnih organizacija, se pripremiti za ulazak Srbije u tu jednu veliku porodicu svih komisija za hartije od vrednosti, sa kojima bi Srbija sarađivala prema tim visokim standardima, paralelno sa tim, s obzirom da nas očekuje veliki rast i razvoj same privrede, na nama je, u stvari, da i pratimo rad same Komisije za hartije od vrednosti, kako će ona reformisati, odnosno unaprediti svoj rad i pratiti velike stope rasta koje Srbiji slede, a na osnovu svih ovih makroekonomskih pokazatelja o kojima ovde svaki dan govorimo.

Tako da, kandidat Marija Đorđević je pokazala da može da obavlja ovu funkciju i sa zadovoljstvom smo zaista glasali za predlog za izbor člana Komisije za hartije od vrednosti, te pozivam i sve članove i opozicije i pozicije da podrže ovog kandidata, jer ne postoji razlog zbog čega uopšte, ovako stručne ljude, koji jednostavno nemaju problem sa stranačkim opredeljenjima, već isključivo se bave strukom, ne bi mogli da podrže sve poslaničke grupe. Tako da, u Danu za glasanje, mislim da ovakav izbor zaista će dobiti veći broj glasova, nego što zaista predstavlja samo jedna skupštinska većina. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, zbog javnosti, vrlo je važno reći da u stvari kada uzimate pojam i definiciju državne pomoći, ona se odnosi na svaki vid davanja od strane države zarad određenih pokretanja privrednih aktivnosti koja u potencijalnom slučaju ima rušenje konkurencije. Zbog toga, u stvari, mi sada govorimo o razdvajanju pojmova šta je malo davanje, šta je ono što se računa kao državna pomoć, a šta je ono što su javna ulaganja.

Recimo, ako pogledate ono što je Republika Srbija uradila sa subvencijama koja seo odnosi na strane i domaće investicije, šta je uradila sa javnim ulaganjima u infrastrukturu, a šta je uradila sa određenim davanjima koja se odnose na lokalne samouprave, onda je jasno da EU može da je kvalifikuje podjednako kao državna pomoć, zato je nama bilo potrebno da ovim zakonom definišemo tačno na šta se odnosi državna pomoć. Pa, tako u ovom predlogu zakona, naravno i kontrolu, i tako u predlogu ovog zakona zato imamo ovaj član 8. koji govori o tzv. malim vrednostima državne pomoći, koje ne remete konkurenciju.

Stoga je vrlo važno da građani Srbije znaju uopšte zašto ovo radimo. Ne govorimo mi ni o kakvim novim agencijama, ni o kakvim novim komisijama. Ova Komisija je do sada postojala u okviru rada Ministarstva finansija, ona sada prelazi, praktično, u nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije. To je jako važno reći da je ta transparentnost obezbeđena upravo prelaskom nadležnosti, a na kraju krajeva, saradnja sa Ministarstvom finansija, će biti mnogo veća i kontrola mnogo veća. Zato što Ministarstvo finansija inače, ima svoje mehanizme kontrole kroz budžetsku inspekciju, kroz izveštaje o radu, kroz saradnju sa internom revizijom, i na kraju krajeva sa saradnjom sa Narodnom skupštinom Republike Srbije i DRI.

Zato nam je važno da ovakav jedan zakon postoji, da kad nas bilo koja članica EU, na kraju krajeva, i sama EU pita koliko je to sredstava koliko vi stimulišete, odnosno potencijalno rušite konkurenciju na tržištu, mi kažemo to su ta sredstva, ona se odnose u tom obimu, njihova struktura ovako izgleda, pa, čak, i taj deo koji se odnosi na male vrednosti, do 200 hiljada evra lokalnim samoupravama, tačno će biti na transparentan način prezentirana, i na kraju krajeva, bila dostupna građanima preko svojih izveštaja Narodne skupštine Republike Srbije i prema sajtu parlamenta koji, na kraju krajeva, imaju pristup svi građani kada izveštaji na sednicama odbora.

Zato ovaj amandman ne treba prihvatiti, možda s političke strane je potpuno razumljivo zašto poslanici određenih poslaničkih grupa koji se ne zalažu za ulazak u Srbije u EU, ne prihvataju, jednostavno, ni ovaj zakon, ni ove amandmane, ali mislim da građani Srbije mora da znaju zbog čega je bilo potrebno da se ovakav zakon donese. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, možda izgleda izlaženje iz teme današnji poziv mojih kolega narodnih poslanika da se svi građani koji su sa teritorije KiM, zaista krajnje odgovorno za ovaj vikend upute, ukoliko ne žive na teritoriji KiM, na biračka mesta, predstavlja neko skretanje pažnje, ili možda izlaženje iz današnje teme, a ja ću vam reći da tu postoji uska veza. Upravo zato što mi razgovaramo o otvaranju novih ekonomskih mogućnosti da Srbija krene putem rasta od 7%, kako postoje mogućnosti, kako je Svetska banka projektovala, upravo time što je jednom ozbiljnom, odgovornom politikom i Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, zaista pitanje rešavanja odnosa Beograda i Prištine. Namerno govorim Beograda i Prištine, u stvari, jedan put kojim je Srbija išla od 2012. godine, kada je preuzela odgovornost za vođenje države.

Ako bih rekla da 2013. godine sve države članice EU, pa čak i one države velikih sila istoka i zapada su uvek prvo govorili da ekonomski rast i razvoj i naša kompletna ekonomska situacija zemlje zavisi od toga kako se mi postavimo u odnosu na stanje na KiM, u odnosu na pregovore Beograda i Prištine. Onda je potpuno jasno zašto danas, pre svega imamo ovakve ekonomske rezultate i zašto smo u mogućnosti da imamo investicije i u opštinama na teritoriji KiM.

Zato je važno da odgovornost svih građana, koji imaju mogućnost da glasaju na izborima 6. oktobra, zaista to pravo iskoriste i tu odgovornost zaista shvate kao jedan imperativ Republike Srbije. Zašto ovo govorim? Zato što veliki broj građana sa teritorije KiM žive van teritorije KiM, i vrlo je važno da se oni jednostavno upute na biračka mesta.

To je negde, mislim, poziv mojih kolega, jer to i nije samo poziv Republike Srbije, to je poziv za naša buduća pokolenja, jer dok god ima Srba na teritoriji KiM, tada možemo da govorimo o tome da mi možemo kao država da se nalazimo na teritoriji, kompletnoj teritoriji KiM i da jednostavno mi imamo očuvanje teritorijalnog integriteta kao Republika Srbija.

Današnji set zakona je u stvari treća faza kompletno ove sednice gde jesu u fokusu ekonomija i finansije, ali kada pogledate budžet Kancelarije KiM, kada pogledate veličinu investicija koje Republika Srbija dala ovim opština u kojima su predsednici opština građani Republike Srbije i KiM, onda shvatate koliko je važno investirati u objekte, u ljude, u nova radna mesta i u tim opštinama.

Današnja tema inače su i Zakon o investicionim fondovima, znači otvoreni fond sa javnom ponudom, zatim alternativni fondovi, kao i deo koji se odnosi na Zakon o osiguranju depozita. Ono što je važno reći, da mi po prvi put sada suštinski menjamo način na koje će funkcionisati tržište kapitala.

Ovim se otvaraju mnoge mogućnosti za jačanje privrede. Srbija mora da pređe u ekonomiju koja će imati visoke stope rasta, i dalje kreiramo nove poslovne prilike, ne samo za strane investitore, nego pre svega i za domaće investitore. Ovim mi suštinski, pogotovo kada su u pitanju otvoreni fondovi, govorimo o tome da kupovina tih investicionih jedinica može biti i u dinarima i u devizama, i govorimo o tome da su jednostavno te jedinice jedan prenosivi finansijski instrument sa kojim mi imamo mogućnost posebne forme krovnih investicionih fondova, koji mogu da objedinjavaju pojedinačne investicione fondove, što je jako važno zbog ovakve dostupnosti finansijskih sredstava kroz te fondove.

Važno je reći da ovakav model može da bude jedan od načina kako i za privatni, tako i za javni sektor, dok o zakonu koji govori o alternativnim fondovima, isključivo negde dajemo veliku podršku malim i srednjim preduzećima, kao i fizičkim licima, kada je u pitanju privatni sektor, čime suštinski dajemo mogućnost zaista da to tržište kapitala, odnosno hartija od vrednosti, funkcioniše na potpuno drugačiji način nego do sada.

Ono što je važno, rekli smo da je Poglavlje devet - finansijske usluge, u pregovorima sa EU nam daje mogućnost da uskladimo zakone, da budemo prepoznatljivi za investicije, ne samo za zemlje članice EU, nego za sve one koji imaju vrlo jake ekonomije, a koje prepoznaju recimo finansijske usluge na ovaj način i onda će naravno kroz takav vid mogućnosti pre doći ovde i investirati, nego kod nekih zemalja koje su nam u komšiluku, a koje jednostavno nemaju ovakvu mogućnost.

Prema tome, Republika Srbija danas ima mogućnost da sa donošenjem ovakvih zakona u Skupštini Republike Srbije zaista krene jednim novim investicionim ciklusom u susret novim stranim i domaćim investicijama, na jedan potpuno moderan, nov način i čime suštinski mi, ne samo da imamo potpuno opravdanje za ovakav rebalans budžeta, koji je već četvrta godina u suficitu, već imamo mogućnost da u budućnosti zaista imamo te visoke stope rasta o kojima govorimo i idemo rame uz rame sa najrazvijenijim ekonomijama.

Taj put jednostavno mora da ima svoje osnove, a te osnove su upravo ovi zakoni i, nadam se gospodine ministre, da ste došli sa sastanka sa MMF-om sa lepim vestima, da jednostavno MMF podržava i ovakav rebalans budžeta i ove rezultate koje je Srbija do sada postigla.

Naravno, u danu za glasanje, za ovaj set zakona koji se odnosi i na investicione fondove i na Zakon o osiguranju depozita, podržaćemo svi narodni poslanici SNS. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, današnji set zakona pokazuje da se Vlada Republike Srbije nije zadovoljila postignutim rezultatima u oblasti finansija, već da postavlja nove visoke lestvice koje treba dostići. Upravo ovim setom zakona koji govori o državnoj pomoći i uvođenjem profesionalizacije u oblasti računovodstva i revizije mi danas imamo prilike da vidimo koji su to ciljevi koje Srbija treba dostići i na tom putu suštinski da postaje rame uz rame razvijena ekonomija, kao i neke države koje su članice EU. To je za svaku pohvalu, bez obzira što mnogi u društvu žele da minimiziraju te rezultate. Mislim da je važno da mi uvek sebi postavljamo nove ciljeve, jer je to jedan proces i jednostavno građani Srbije mora da se navikavaju na te procese.

Danas ovi predlozi zakona, kao što je kontrola državne pomoći, kao što je nov Zakon o računovodstvu i o reviziji, ne znam da li ste primetili kolege poslanici, ali daje veću težinu nadzornoj ulozi Narodne skupštine Republike Srbije.

Prvo, kad govorimo o državnoj pomoći, ona je zakonom iz 2009. godine sastavni deo rada Ministarstva finansija. Kao takva, jednostavno je morala da funkcioniše u okvirima koji su bili mogući, pogotovo u vreme 2012. godine kad ste imali problem sa budžetom, kada ste morali jednostavno iz budžeta da dotirate firme u restrukturiranju, one gde nije završena privatizacija, gde ste imali veliki broj zaposlenih ljudi, a čije su mesečne plate iznosile 10.000 dinara i takve firme koje još nisu dobile nove vlasnike, kao što je Smederevska Železara tada, kao što je Bor, gde ste imali veliki broj ljudi koji su ostvarivali određena prava iz radnog odnosa, država je morala da dotira.

To je negde EU u svojim pregovorima sa Srbijom prepoznala kao državnu pomoć koju, kad postanete punopravna članica EU, jednostavno nemate pravo da radite, jer rušite princip konkurencije na tržištu i time se uče, ne samo srpska ekonomija, već sve zemlje zapadnog Balkana, odnosno sve zemlje koje pretenduju da budu članice EU. Mi to inače ne radimo zbog EU, nego da bi podstakli konkurentnost privrede, čime smo u stvari pokazali od 2012. godine do danas da samo tom tržišnom utakmicom možete jednostavno… Pospešivanjem investicionog ambijenta kojim smo u stvari doneli nove zakone i sprovedenom fiskalnom konsolidacijom danas imamo veliki broj otvorenih fabrika. Zato što su investitori prepoznali da je ovo ovde tržište mesto gde mogu da se takmiče, a na zadovoljstvo potrošača, gde bi cene gotovih proizvoda u stvari trebale da padaju, i potrošači, odnosno građani Srbije imaju benefite od svega toga.

Ideja EU je da Komisija za zaštitu konkurencije spoji sa određenim delom kadrova koji bi prešli na određeni način izborom, a koji se odnosi na deo državne pomoći. Međutim, Republika Srbija je i u pregovorima sa EU u Poglavlju 8. dala konkretne predloge koji su sada prihvatljivi, a to je, kada je već i Komisija za zaštitu konkurencije u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, kao jedna od svojih nadzornih uloga i nezavisnih od izvršne vlasti… Predlog Ministarstva finansija kroz ovaj zakon je da i novoformirana Komisija o kontroli državne pomoći, koja bi bila u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, da bi imala svoj savet, svog predsednika, da bi se izbor vršio na jedan transparentan način uz pomoć konkursa koji sprovodimo već sada, kada je u pitanju, recimo, Komisija zaštite konkurencije. Oni instrumenti koji su važni, kada je u pitanju uopšte kontrola državne pomoći, su sada definisani ovim zakonom, prihvatljivi za EU, a najprihvatljiviji za Republiku Srbiju.

Zašto? Zato što mi jednostavno ovom kontrolom još uvek želimo da mnoge stvari i mnoge procese, ekonomske procese u Republici Srbiji dajemo iz budžeta, odnosno finansiramo kroz ta svoja tzv. javna ulaganja, i to se negde definiše kao državna pomoć. Velika kontrola se postiže formiranjem Komisije koja će biti u nadležnosti rada Skupštine Republike Srbije. Visok princip transparentnosti uspostavlja se tako. Drugo, Registar koji se uspostavlja je od velikog značaja za sve građane Srbije, jer na potpuno jedinstven način možemo da vidimo koja je to državna pomoć, u kom obimu i na koji način se vrši kod određenih korisnika sa svojim imenom i prezimenom.

Na kraju krajeva, time suštinski mi otvaramo na jedan potpuno nov način ovu oblast, čime na jedan način prihvatamo evropske direktive, a sa druge strane i pospešujemo našu privredu.

Kada govorimo o Zakonu o računovodstvu, rekla bih da je vrlo važno što uvodimo profesionalizaciju u ovu oblast. Ono što smo primetili u javnosti, kada smo počeli da razgovaramo o ovom zakonu i o ovakvim rešenjima, kao što ste predložili za to licenciranje, negde ankete koje su rađene kroz medije, gde su novinske kuće pokušavale da ispitaju građane šta misle o tome. Pre dve nedelje kada je rađena anketa na RTS ti procenti su daleko nadmašivali 60%, da bi došli do toga da sada jednostavno građani Srbije prepoznaju to kao potrebu u budućnosti u ovoj oblasti, gde je podrška preko 70%, čak i sad poslednja koja se juče sprovela na 75%. Građani prepoznaju da ova oblast mora da bude uređena na ovakav način, da članice međunarodne organizacije koje poštuju visoke standarde u ovoj oblasti treba da obučavaju naše ljude koji u ovoj struci žele da se bave zaista ozbiljno ovim poslom, i to je ono zbog čega svako fizičko lice koje dostigne mogućnost, odnosno polaže određeni ispit i stiče pravo da bude ovlašćeni računovođa, ima mogućnosti da radi nezavisno u pravnom licu u kom se on nalazi. To znači da vi, kao neko ko ima takvo znanje, ekspertsko, imate pravo da menjate agenciju u kojoj ćete raditi, što je od velikog značaja, pogotovo kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, jer do sada su uglavnom firme tražile da polažu ovakve sertifikate, pa onda zaposleni ne mogu da menjaju ili moraju ponovo da stiču znanja kada je to bilo u mogućnosti kada je postojao ovakav vid sertifikata.

Važno je reći za Zakon o računovodstvu predviđa da ove dve članice međunarodne organizacije su ovlašćene kada je u pitanju dostizanje licence, odnosno rad, da nadzor radi Komora ovlašćenih revizora, a ono što je važno jeste da će Registar imati Agencija za privredne registre koja inače ima veliki deo registara, kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, pa zbog toga će biti mnogo lakše na jednom mestu za korisnike da dođu do informacije ko kako radi, na koji način i da li to radi na određen i profesionalan način.

Kada je u pitanju Zakon o reviziji, mi smo imali prilike ovde u Narodnoj skupštini da imamo sednice sa DRI. Ona nije predmet ovoga zakona, jer Zakon o DRI definiše oblast rada DRI.

Inače smo u svojim zaključcima Odbora za finansije dali da je jako važno da postoji interna revizija i tu smo se svi kao narodni poslanici složili bez obzira na opoziciju ili poziciju. Zašto? Zato što interni revizori jako mnogo pomažu menadžmentu da donosi pravilne odluke u skladu sa zakonom, u skladu sa standardima i kada dođe eksterna revizija, odnosno, ili DRI onda je sve mnogo lakše zato što jednostavno znate da se nalazite u zakonskim okvirima kao ovlašćeno lice koje zastupa određeno pravno lice i pravni subjekt i zbog toga je tu mnogo olakšan posao.

Ono što je važno reći da je to jedan postupak kojima se svi uče danas i bez obzira da li pričamo o preduzećima sa privatnim ili državnim kapitalom, institucijama koje su u delu javnih finansija jednostavno je jako važno da revizori takođe budu sertifikovani, da imaju dozvolu za rad, da Komisija za hartije od vrednosti, koja je takođe u nadležnosti rada Skupštine, vrši nadzor nad javnim finansijama. Znači, svi ovi zakoni pokazuju da ovim glasanjem mi jačamo nadzornu funkciju uopšte parlamenta.

Prema tome, mislim da je od velikog značaja donošenje ovih zakona, da treba da se podrže i da će sigurno u nekim od izveštaja Evropske komisije biti prepoznat ovaj iskorak koji je i Vlada Srbije napravila i parlament koji će usvojiti ovakve zakone.

Ono što mogu da kažem da je i kada je gospodin Vučić bio premijer prvo poglavlje koje je otvoreno u pregovorima sa EU bilo Poglavlje 32 koje se inače odnosi na kontrolu i taj vid, u stvari, pokazuje da su finansije i tada bile u fokusu, kad je država Srbija sprovodila ekonomske reforme, a i sada kada jednostavno imamo rezultate. To znači da sebi postavljamo visoke ciljeve kada je u pitanju ekonomija.

Zahvaljujem se na ovako predloženim zakonima, zato što mnogi nisu možda u javnosti razumeli kada su ovi zakoni došli jednostavno na dnevni red Skupštine. Zbog toga smo mi i kao Odbor i napravili jednu sednicu van sedišta potpuno otvorenu za javnost, gde smo razgovarali o predlozima nacrta i Zakona o računovodstvu i Zakona o reviziji. Svako od nas je izneo neka svoja lična mišljenja i zapažanja, ali ste imali razumevanja za sve to i napravili zaista jedan dobar predlog koji se pokazao, mislim da je i kod građana Srbije, potpuno prihvatljiv.

U danu za glasanje, naravno, prihvatićemo ovaj Predlog zakona. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, kolege poslanici, juče smo imali prilike gotovo u četvoročasovnoj diskusiji da razgovaramo sa predstavnicima Fiskalnog saveta upravo o ovim temama koje su danas tačke dnevnog reda, a odnose se na rebalans budžeta u 2019. godini.

Na njihovu ocenu, koju oni inače izdaju i uz sam budžet, po toj oceni koju su izdali praktično sve ono što je izlaženje u susret građanima Srbije i rešavanje problema jednostavno ekonomski nije održivo i nije ispravno. Neopravdano je po njihovoj oceni i davanje i rešavanje problema sa švajcarskim francima, neopravdano je i davanje pet hiljada dinara kao jednokratnu naknadu penzionerima, neopravdano je povećanje plata i penzija.

Jedino što je opravdano je davanje i rešavanje pitanja naknada po sudskim sporovima i onaj deo koji se odnosi na infrastrukturu.

Poslanici vladajuće koalicije su pokušali jednostavno da obrazlože podršku ovakvom rebalansu upravo zbog toga što smo mi mnoge probleme nasledili u društvu u što ne možemo da zatvaramo oči pred građanima Srbije da oni ne postoje, kao što ne postoje ni problemi sa švajcarskim francima, pa smo dali primer i da evropske zemlje, kao što je Mađarska, su rešavale probleme štednje u švajcarskim francima, odnosno kredita takođe iz svog budžeta.

Ako su zemlje koje su mnogo razvijenije na određeni način morale da reše te probleme, mi smo sada u trenutku kada to možemo suštinski da uradimo, jer imamo suficit, rešili kao država da na neki način pomognemo tim ljudima, da ne stvaramo nove socijalne slučajeve od onih koji su jednostavno pre mnogo godina započeli svoj novi život kroz određene kredite, koje su digli u švajcarskim francima, a koje je država na određeni način forsirala.

Pitanje plata i penzija mislim da u ovom trenutku je od velikog značaja za sve nas da upravo ovaj suficit koji imamo već četvrtu godinu uzastopce podelimo sa građanima Srbije, odnosno te rezultate koje Ministarstvo finansija i koje Vlada Republike Srbije u saradnji sa predsednikom države posle teških ekonomskih reformi sprovela, te rezultate koje sada imamo smatrali smo za potrebno i podržavamo da zaista treba podeliti sa građanima Srbije.

Da li je to dobar model, da li je trebalo drugačije uraditi, o tome možemo da razgovaramo, ali očito ne postoji, sa druge strane, bilo ko ko bi razgovarao na taj način sa strane ekonomista da podržava uopšte povećanje plata i penzija i svaki put kada ste povećavali, prošle godine i pretprošle godine, mi smo uvek nailazili na te kritike.

Normalno je da je uvek bolje uložiti sve u infrastrukturu i sve u projekte, ali znate građani Srbije traže rezultate. Traže jednostavno da vide da napreduju i sa svojim mesečnim primanjima i sa svojim određenim životom kada je u pitanju potrošnja i mi mislimo da u ovom trenutku je to dobro rešenje.

Stanovište je Fiskalnog saveta da nije ekonomski održivo. Međutim, ako vi planirate jedan nacionalni investicioni plan od preko 12 milijardi dinara, to znači da imate sigurno viziju o tome da će prihodi države biti mnogo veći i da kada se spremate za takav investicioni plan od neke četiri godine, to znači da su prihodi u najavi sigurno za 2020. godinu realni, na osnovu čega u stvari mi imamo ovakav rebalans budžeta sa povećanjem plata i penzija.

Zato smo zaista vodili jednu konstruktivnu diskusiju na Odboru. Izneli smo svoja mišljenja, rezultate koje pratimo i mi kao narodni poslanici, ali i ono što prati Fiskalni savet i negde smo zaista došli do toga da ta predviđanja koja su uvek konzervativna, stroga, ne mora uvek da budu i oni su ti koji kao stručno telo treba da budu konzervativni i strogi, ali mi smo tu koji zaista treba da podržimo ono što Ministarstvo finansija sigurno dobro radi za svoje građane Srbije.

Zbog toga smo na samom Odboru podržali ovakav Predlog rebalansa budžeta sa ovim zakonskim rešenjima kada je u pitanju i PDV i kada su u pitanju i drugi porezi i Zakon i izmenama i dopunama o budžetskom sistemu, jer on upravo predviđa povećanje plata u javnom sektoru.

Zaista ono što smo imali prilike da čujemo i od vas, to je da se i u narednoj godini očekuje određeno povećanje i to koliko bude budžet omogućio. Hvala vam zaista na ovom obrazloženju koje ste dali i kroz rad ministarstva i koje ste imali na kraju krajeva i sa nama i sa vašim saradnicima koji su imali prilike na Odboru za finansije u više navrata i na sednicama van sedišta da budu prisutni i da nas pripreme za ovakvu sednicu u plenumu. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, reklamiram član 107. kao predsedavajući trebali ste da reagujte na rečenice – šta vas boli briga, kao vlast koja treba ovde da radi o glavi svojih penzionera. Nas boli glava od onih koji su nam ostavili dugove do 2012. godine i svi su se krili iza tog Vučića dok nije sproveo fiskalnu konsolidaciju i najveće probleme u ovoj državi.

Sada, kada treba da podrže upravo ovo, rezultate koje imamo danas u budžetu, da jednostavno našim penzionerima, ako su to jednokratne naknade od 5.000 dinara, da na neki način tim penzionerima zaista izađemo u susret i pokažemo zahvalnost za ono što su pretrpeli, sada se napadaju zbog čega to nije urađeno na neki drugi način, umesto da se zaista podrži ovakva politika. Hvala.
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, interesantna je ova danas rasprava o tome kako treba iz budžeta rešiti probleme ljudi koji su podizali kredite u švajcarcima, pa se sada kritikuje to, a izabrani ste na listi kao poslanik čije su kolege iz iste poslaničke grupe, mada ih sada ima tri poslaničke grupe od jedne, zastupali upravo udruženje Efektiva kroz svoje advokatske usluge i tražili od države da reše taj problem. To je u stvari jedan vid licemerstva. Možda, gospodine ministre, niste znali da je prethodni govornik inače zajedno na izbornoj listi izabran sa jednim poslanikom koji je zastupao Efektivu i tražio rešenje. I sad, kad su dobili rešenje, sad i to rešenje ne valja. Znači, sad idemo na penzije.

Ali, evo kod penzija da razgovaramo. Postoje dva modela povećanja penzija kad imate suficit, odnosno kad imate para u budžetu, ili ćete jednokratnu naknadu, ili ćete procentualno povećati svaku penziju. Tako ste mogli vi, recimo, da kažete – evo, povećanje od 5% ili 10% na onu penziju od 15.000 i na onu od 100, znači, linearno, tako da bi ovi od 100 dobili 10.000, a ovi od 15 dobili hiljadu i po dinara, na primer.

Vi ste se opredelili za jedan socijalno-izbalansiran model, da svi dobiju po pet hiljada i na osnovu toga ste rekli, i prošle godine je tako bilo, znači, i prošle godine je to bilo i nije bilo toliko kritike od strane Fiskalnog saveta, ali Fiskalni savet vodi jednu finansijsku disciplinu, po kome kaže – isključivo su opravdane samo finansiranje po infrastrukturnim projektima i po vraćanju dugova. Sve ostalo, plate, penzije, bilo šta što su kamate, recimo, od naknada, odštetni zahtevi sudova, koji iznose 22 milijarde, koji su takođe ostali ovoj državi zato što su neki ministri rekli – pa, tužite državu, nema veze, vojni penzioneri naspram ovih i napravili jednu rupu u budžetu od 22 milijarde dinara. To, znači, nije problem, to ne treba da se rešava i to, jednostavno, nije opravdano.

Znači, tako neki ekonomisti vide problem koji treba gurati pod tepih. E, tako su gurali i javni dug pod tepih, pa je izgledalo kao da imaju dug od 15 milijardi, ali su držali na određenim bankama, na bankovnim garancijama, podračunima dugovanja, koje je moralo u jednom trenutku da izađe sve na videlo, pa ste dobili 2013, 2014. godinu, pa dolazak MMF-a, koji su rekli – dobro, ljudi, koliko ste vi u stvari dužni.

Tek onda se ustanovilo koliki je taj dug, jer su u međuvremenu kamate na kredite od 1,4 milijarde dospele na naplaćivanje, pa su došli dugovi od 750 miliona evra godišnje za firme u tzv. restrukturiranju, gde je 100.000 ljudi trebalo da ostane bez posla, pa je država morala da ide u privremenu privatizaciju, dokapitalizaciju da se reši taj problem.

Znači, sada kada ste došli u ovu situaciju da kažete da je izvršena konsolidacija i da ima rezultata i da sad te rezultate treba na određeni pravedan način da podelite i sa građanima Srbije i sa time da određeni deo sredstava date u investicije, sad je to problem. Uvek je problem kad ima para. Prvo je problem kad nema prava, jer neko mora da rešava te probleme, pa se onda svi sakriju iza onog ko je najhrabriji, a očito je Aleksandar Vučić, zajedno sa SNS, bio najhrabriji u tom trenutku. Izašao je pred građane 2014. godine na izbore, pa je rekao – znate šta, mi moramo da smanjimo plate i penzije. To ni jedan političar nije uspeo da kaže. Znači, 2014. godine pred izbore.

Znate, neki su 2008. godine povećali penzije, bez ikakvog obrazloženja i bez podloga u budžetu, za 10% i 20%, pa napravili ogroman jaz, pa su došli do toga da je 40% ukupnog budžeta za penzije trebalo izdvojiti od svih građana Srbije, a sada više to nije slučaj.

Znači, ono što je SNS uradila, jednostavno je uspela zajedno sa građanima Srbije da sprovede tu fiskalnu konsolidaciju kroz reforme. Meni je drago što danas svi ovi poslanici koji ne čini vladajuću koaliciju kažu da je reforma i da je fiskalna konsolidacija uspela. Zašto? Zato što kažu – tačno je, ima para.

Čak je i Fiskalni savet ovako rekao u svom uvodu, kaže – mi postavljamo osnovna dva pitanja u svojoj oceni, prvo je pitanje da li je opravdano povećanje rashoda? Znači, oni postavljaju pitanje da li je opravdano što mi imamo višak prihoda u budžetu, a onda drugo pitanje – da li su ta sredstva iskorišćena za određene namene za koje oni smatraju da treba da budu iskorišćene?

Po njima, rešavanje problema za švajcarce, za penzionere, znači, određeno davanje jednokratne naknade, za sektor bezbednosti koji treba da dobije novu opremu, za određeni deo povećanja plata u javnom sektoru nije opravdano. Jedino su opravdane da se plate kamate i naknade i presude i jedino je opravdano ono što ste dali za infrastrukturu, a to da se više od 42% ukupnog ovog rebalansa odnosi na samu infrastrukturu, puteve, železnicu i dr.

Znači, mi sada imamo, s jedne strane, ekonomiste koji su vama govorili – ne smete više da držite suficit, suviše je dugo trajalo, četiri godine suficit, ugušićete kompletno celu proizvodnju, ugušićete fabrike, a mi svaki dan imamo otvaranje sve većeg i većeg broja fabrika, sve veći broj investicija. Kao što smo videli na osnovu vaših podataka, imamo i veći broj zaposlenih.

Na osnovu toga, imamo i veće prihode na osnovu poreza i ti veći prihodi pokazuju da je to oko 32,9 milijardi dinara i za ne poreske prihode imamo 12,7 milijardi dinara, što govori i za jednokratne naknade koje se odnose na Aerodrom „Nikola Tesla“.

Prema tome, mi sada govorimo o tome da čak i akcize koje iznose u ovom prihodu 9,8 milijardi pokazuju da narod ima veći standard. Zašto? Ne bi se vozili automobilima, ne bi trošili toliko gorivo da nemaju zaista ta sredstva, da ta sredstva ne postoje u potrošnji koju svi građani Srbije osećaju da je veća.

Naravno da postoje problemi sa socijalnim kategorijama i naravno da u oceni Fiskalnog saveta stoji da, recimo, nije prepoznato 100.000 ljudi koji nemaju ni jednu platu, ni jedno primanje, ni jednu penziju, pa nisu se našli načini da se njima izađe u susret. Kako o tome nisu govorili do 2012. godine? Imali su i tad 100.000 socijalnih slučajeva koji nisu prepoznati, imali su 1,7 miliona penzionera, pa su imali 100.000 ljudi u firmama u restrukturiranju, ali tada su neki jako dobro zarađivali. Ekonomija se svodila na budžet koji je bio podređen Miškoviću i njegovim firmama i Đilasu i njegovim minutima i tada je jednostavno uvoz i izvoz bio pokriven svega 59,6%. Danas je pokriven sa 74,6%.

Da li je to dovoljno? Možda nije dovoljno, ali se promenila struktura uvoza i izvoza. Nekada je prva država u saradnji sa nama bila, u uvozu i izvozu, Italija, sada je to Nemačka. Nekada smo izvozili auto delove i poljoprivredne proizvode, znači, od primarne poljoprivredne proizvodnje. Danas izvozimo IT sektor, izvozimo i znanje i opremu. Danas izvozimo i onaj deo koji se odnosi na prerađivačku industriju, znači, poljoprivredne proizvode od primarne proizvodnje prerađujemo i te gotove proizvode izvozimo.

Da li je to dovoljno? Možda nije dovoljno, ali jednostavno se trudimo da kao država postignemo rast i razvoj kompletne privrede čime smo došli do ovoga da će plate i penzije biti veće i da sada, čak u decembru mesecu, osetimo taj boljitak i da projektujemo i za 2020. godinu određeni rast. Da li će on biti ovoliki, mi to ne znamo, ali ćemo ga prognozirati za sledeću godinu sigurno u određenom iznosu, zato što ste najavili nacionalni investicioni plan od 12,2 milijarde. Gospodin Vučić upravo govori o tome da Srbija treba jedan novi ciklus investicija da otvori i čim vi otvarate tako jedan veliki ciklus, nema bojazni da će plate i penzije rasti.

Ova priča o tome zašto sad povećamo medicinskim sestrama plate, zašto jednostavno dolazi do povećanja plata i penzija, da je to jedna populistička mera zato što idu izbori, jednostavno ne stoji. To se dešavalo i prošle godine i pretprošle godine u sklopu onoga koliko smo kao država bili u mogućnosti kroz budžet da to dotiramo. Onoliko koliko nismo bili, a vrlo je teško sprovoditi fiskalnu konsolidaciju u isto vreme i sprovodi jednostavno investiranje, odnosno rast i razvoj. To je, znači, jedino nama pošlo za rukom, jer ne možete vi imati prijatelje, kako neki kažu, u međunarodnim finansijskim institucijama, jer oni gledaju samo brojke, suve brojke i ukoliko postoji taj rast i razvoj oni vas poštuju i kažu – sada ste na određenom nivou kredibilnosti BB, drugi nivo BB+. Zašto? Zato što imate rezultate. Ne možete biti prijatelj i sa Svetskom bankom, i sa IBRD, i sa MMF zato što se od vas traži da postignete rezultat. Taj rezultat smo postigli i to se pokazalo na ovom sadašnjim nivou plata i penzija.

Ono što sam htela još da dodam kao jako bitan faktor, kada su u pitanju platni razredi, niko ovde neće da kaže da ne postoji za sada saglasnost između određenih struka da nivelišu svoja lična primanja kroz određeni nivo plata svojih, jer jednostavno profesori u školama traže da se izjednače sa plata lekara. Izjednačavanje tih plata jednostavno stvara velike fiskalne izdatke, a pri tome stvara jedan otpor u samoj administraciji koji ne žele ovakav plan i program. Sami sindikati, kada biste ih stavili za sto i kada biste rekli – izvolite, oblast kulture, oblast obrazovanja, zdravstva, izjednačite svoje plate, iznivelišite na osnovu struka da imate jednake, imate takav otpor u svemu tome, jer svaka struka misli da je mnogo veća i zaslužuje veći nivo plata i veće platne razrede i zbog toga se sa tim inače, planom i programom, mora ići jako pametno i odgovorno. Sve institucije moraju da učestvuju u tome, i taj Fiskalni savet, i parlamentarci, i ministarstva, i nezavisne institucije i, na kraju krajeva, profesionalna udruženja, koja jednostavno treba da sednu i da donesu jedan konsenzus da prihvate ovako nešto.

Uvođenjem novog zakona, a ne prihvatanje same administracije da radi taj posao i da funkcionišu, imali bi veliki problem. Zbog toga mi ne želimo kao država da uđemo u određene aranžmane, a da ne znamo kako će sistem da se ponaša.

Ne radi se o izborima, ne radi se o bilo kakvim stranačkim problemima kako neki to ovde govore, nego se radi o jednoj odgovornoj Vladi Republike Srbije.

U danu za glasanje SNS sigurno će podržati ovakav predlog rebalansa budžeta. Na kraju treba reći da po prvi put sada mi imamo novac koga nikada nije bilo za ovakav vid rebalansa, po prvi put imamo pozitivan rebalans budžeta Republike Srbije i prvi put imamo, ne samo poverenje naroda, nego promenu u načinu razgovora, tema o kojima pričamo u ovom parlamentu. Mislimo da je to jedan veliki politički iskorak i za Vladu Srbije i za predsednika države i za Skupštinu Srbije. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, na kraju smo današnje rasprave u načelu o rebalansu budžeta za 2019. godinu. Gospodine ministre, poslanici koji su sada imali svoja izlaganja zaista su se potrudili da decidno u brojkama izraze sve ono što su rezultati rada Vlade Republike Srbije, Ministarstva finansija, predsednika države. Ono što je važno jeste da građani Srbije mora da znaju da sada imamo novac koji do sada nismo bili u mogućnosti da preraspodelimo na ovaj način.

Ono što sada preraspodeljujemo, to je da te dobre rezultate koji su na kraju krajeva pokazali da nije bilo uzaludno sve one ekonomske reforme koje smo imali kroz zakonska rešenja i podzakonske akte i sve ono što je fiskalna konsolidacija donela i sva ona trpljenja koja su građani Srbije imali kroz ceo taj postupak i tranzicije prelaska iz jednog minusa ekonomskog rasta u plus ekonomski rast, dolazimo do toga da danas imamo razloga da kažemo da poverenje građana zaista imamo od strane svih relevantnih subjekata u društvu, koji su dali svoje mišljenje o tome kako treba da izgleda taj rebalans, odnosno kada imate suficit, kada imate višak u budžetu, kako ga treba raspodeliti, da ga treba zaista raspodeliti na što pravičniji način - i dati građanima određena povećanja, i državnim službenicima koji do danas nisu imali povećanje plata, ali najveći deo, naravno, u investicije.

Treba rešavati probleme iz prošlosti za koje mi ne snosimo nekakvu odgovornost, ali smatramo da treba politički da snosimo odgovornost u tome da pomognemo građanima da sve ono što su bile njihove loše odluke i loše političke odluke nekih koji su vladali do 2012. godine, mi moramo da pomognemo i zajednički to rešimo. To su krediti u švajcarcima, to su sudske presude i naknade koje u obimu, kad pogledate, sredstava, predstavljaju velike cifre.

Znači, ako pričamo o devet milijardi dinara skoro kada su u pitanju švajcarski franci, kada pričamo o sedam i po milijardi dinara kada su u pitanju sudske presude, onda su to ogromna sredstva koja su mogla biti zaista usmerena u neke druge potrebe, kad su u pitanju socijalne kategorije, ne samo da povećamo tipa, plate 9%, mogle su da budu i veće, ali, kako da vam kažem, mislim da će SNS ostati u istoriji zabeležena da se suočavala sa problemima i nije to krila od svojih građana. Možda nekima to smeta što mi stalno govorimo o tome ovde, ali mi smo preuzeli tu odgovornost i veliku hrabrost onda kada oni nisu ni postojali u ovom parlamentu i nisu imali svoje poslanike.

Možda da su tada bili ovde i da su dobili poverenje građana, možda bi nam i pomogli da to brže, jače i bolje uradimo, ali to nije slučaj. Mi to radimo jednostavno iz prevelike odgovornosti prema građanima i zbog toga se trudimo da to poverenje koje imamo ne želimo ni u jednom trenutku da prokockamo. Zato ćemo u svakom trenutku ih pitati - šta treba raditi sa sredstvima iz budžeta Srbije i kako treba da izgleda nov investicioni plan i šta treba uraditi konkretno da bi zaista imali bolju Srbiju i gde bi to bila jedna zemlja u kojoj zaista mladi će želeti da ostanu i neće hteti da odlaze.

Odlazak mladih i medicinskih sestara i lekara i naučnika isključivo je vođen ekonomskim parametrima zemlje članice EU sa svojim standardom i platama, jer jednostavno privlače, ne samo iz Srbije, nego iz svih zemalja regiona, ali postoji velika fluktuacija kadrova i unutar zemalja samih članica EU.

Prema tome, taj slučaj nije samo u Srbiji i za to nije samo odgovorna SNS, ali smo mi, mislim, jedina država koja je u regionu napravila jedan Savet pri Vladi Srbije koji se odnosi na rešavanje problema tzv. socijalnih migranata, a to je upravo ovo. Svesni smo problema koji postoje u našoj državi, i ne samo u našoj, nego i u regionu, i sarađujemo sa EU po ovom pitanju, jer i oni rade na tim problemima rešavanja mladih, odnosno koji su u problemu kada dolazi do toga da pametan svet želi neko bolje sutra, želi svoje iskustvo da podeli sa razvijenim državama u svetu, znači, ne samo u EU, nego i na istoku i na zapadu, i jednostavno odlaze zbog toga što imaju veće plate, dotacije i mogućnosti da se nose sa visokim tehnologijama, jer mi se sada nalazimo u četvrtoj industrijskoj revoluciji.

Prema tome, ono što Vlada sigurno radi, a to je prati jednostavno i ekonomske i industrijske trendove i pokušava sa svim izazovima da se nosi na onaj način da sačuva interese svih građana Srbije. Zbog toga danas treba podržati ovakav predlog rebalansa, jer on pokazuje da sve segmente u društvu podjednako tretiramo.

Mislim da u Danu za glasanje SNS i njeni poslanici će zaista sa velikim opravdanjem podržati ovaj predlog rebalansa. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Mislim da ste se ogrešili o član 106. stav 2, koji govori o tome da govornik mora da govori o tački dnevnog reda.

Niti je ovde predlog Moravski koridor, niti je on finansiran od strane IB-a na današnjoj tački dnevnog reda, niti je „Behtel“ tačka dnevnog reda, niti je pitanje nekih kovčega kako kažu, alarmiranje javnosti, nego su jednostavno finansijski ugovori koji govore o kliničkom centru A i B faza, auto-putu Koridor 10, a ne Moravski koridor, istraživanje i razvoj u javnom sektoru, program modernizacije škole. Zatim, unapređenje objekata pravosudnih organa i rehabilitacija bezbednosti na putevima.

Prema tome, trebali ste, gospodine predsedavajući da prekinete i da vratite govornika na temu zbog toga što je svima nama u interesu danas zaista da pošaljemo istinu građanima Srbije koliko su uopšte ovakvi projekti doprineli tome da rast i razvoj Srbije ide preko 4% BDP i da imamo uslova da povećamo plate i da dajemo penzionerima jednokratne pomoći u toku godine. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas je tačka dnevnog reda autentično tumačenje za ugovore o kojima smo malo govorili. Više smo govorili o tome zbog čega je uopšte došlo do teme koja se odnosi na autentično tumačenje ugovora koje je Republika Srbija potpisala sa Evropskom investicionom bankom i došli smo do toga da je pitanje javnih nabavki, odnosno odnos između Evropske investicione banke i našeg zakonodavstva koje tačno definiše kako treba da izgleda uopšte proces javnih nabavki, u jednom trenutku došao do toga da su mnogi izvođači radova koji su želeli da dobiju na tim otvorenim postupcima se žalili ne samo Komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, nego i samoj Komisiji Evropske investicione banke.

U tom trenutku, jednostavno, sva ona planirana sredstva jedne banke, vi dolazite u situaciju, prvo, da ne možete da povučete kao država, a i posao za koji postoje projekti, jednostavno, staju. U stvari razlog zbog koga mi danas imamo ovo autentično tumačenje je taj da mi sebi želimo da otvorimo i da završimo poslove koji smo započeli, da otvorimo projekte koji se odnose na rekonstrukciju škola, bolnica, izgradnju novih, izgradnju puteva i da je nama potrebno, suštinski, da ovaj posao na ovaj način rešimo, da pokušamo da to evropsko zakonodavstvo, u kojem se još uvek nismo integrisali potpuno, kada su u pitanju javne nabavke, jer imamo svoje zakonodavstvo, suštinski, tražimo način, a ovo je jedini pravni način da one ugovore koje je država Srbija sklopila sa Evropskom investicionom bankom u planiranim iznosima, i realizujemo.

Šta to znači? To znači da oni Komisiju za zaštitu dobavljača u postupcima javnih nabavki vide kao drugostepeni organ, a da Komisiju vide kao prvostepeni organ. Kod nas, recimo, u našem zakonodavstvu prvostepeni organ, kao Komisija, imate Upravu za javne nabavke koja pripada Ministarstvu finansija, a za nas u našem zakonodavstvu Komisija je drugostepeni organ. Naravno ona je u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, a upravo zbog te drugostepenosti i ona zaista, imali smo prilike na Odboru za finansije svake godine da usvajamo izveštaje o radu ove institucije, ima jako veliki posao. Ona se trudi da svojim radom, svojim zakonskim aktima i modernizacijom tog svog rada pokuša da što veći broj predmeta reši u krajnje efektnom i efikasnom roku. Mogu vam reći da su ti rokovi sada postali sve manji i manji, mada još uvek je to veliki broj i oni su još uvek zatrpani velikim brojem predmeta.

Mislim da ćemo ovim načinom mi njih, na neki način, osloboditi tog pritiska kada su u pitanju dobavljači koji rade po projektima Evropske investicione banke. Mislim da ćemo time otkočiti probleme koji nastaju u realizaciji ovih projekata i zbog toga je važno da smo u stvari mi pokrenuli ovakvo nešto, kao Republika Srbija, da to nije pokrenula Evropska investiciona banka, jer nama je u interesu da povlačimo ta sredstva. Nama je u interesu da završavamo taj posao.

Na osnovu spiska projekata koji su ušli kroz ovo autentično tumačenje i na osnovu onoga što je planirano, kada su u pitanju projekti Ministarstva privrede, koji se odnose na opštinsku i regionalnu infrastrukturu, videćete da je ugovoreno 25 miliona evra za izvršenje rekonstrukcije objekata koji se nalaze u nadležnosti lokalne samouprave, a svega je povučeno 23,76 miliona. Tako je i za istraživanje i razvoj u javnom sektoru, gde je Ministarstvo prosvete jedan od nosioca ovog posla. Od 200 miliona povučeno je svega 109 miliona.

Znači, ono što treba zaista reći javnosti, a to je da su projekti koji su vezani za infrastrukturu, koridori, za deo koji se odnosi na Koridor 10, linije 265 miliona i 314 u potpunosti su povučene, realizovane. Vi znate da to nije tako jednostavan posao, kao i za Klinički centar, Ministarstvo zdravlja od 80 miliona evra investicioni projekat, takođe su povučena sva sredstva.

Vi kada sarađujete sa jednom ovakvom institucijom, pored svih dozvola koje imate i pored svih postupaka koje imate, morate da dnevnik građevinskih knjiga koje, naravno, dostavljate toj zajedničkoj komisiji.

U tom dnevniku na kraju krajeva, imate i nadzor koji treba da potpisuje tu realizaciju. Da bi sve to uradili, da bi oni priznali povlačenje svih tih sredstava mora svi da se saglase. To znači da zaista kontrola i supervizija na ovim projektima je krajnje rigidna i detaljna i zbog toga je vrlo teško, uopšte realizovati ovakve poslove.

Zato je Republika Srbija, važno bilo da nađemo pravni način kako da otkočimo, u stvari, stajanje ovakvih projekata. Verujte mi na jedan uloženi dinar, kada imate uopšte investicije i ulaganje kroz kredite imate dva dinara prihoda kada su pitanju ovakvi investicioni projekti. Mi imamo sada puteve gde ćete određenu vrstu naknada, putarina, koje će se prihodovati direktno u budžet. Imate bolnice koje su rekonstruisane sa novom opremom gde će naši građani moći da se leče. Neće morati da odlaze u inostranstvo.

Imate škole u kojima će deca, zaista, obavljati nastavu na najvišem nivou i imaćete određenu vrstu ušteda kada je u pitanju uopšte taj sektor prosveta, zdravstvo i kultura, a za njih kažemo da su neprofitabilni sektori. Ali, kada manje trošite, u smislu ulaganja u ovakve objekte onda na neki način i štedite. Tako da su projekti Evropske investicione banke, koja je osnovana još 1957. godine za vreme Evropske ekonomske zajednice, a kasnije za vreme EU 7. februara 1992. godine definisana i formira, je koristila sredstva po tržišnom principu.

Naravno 2000. godine je videla da ti tržišni principi mnogo će lakše dospeti u zemlje koje su srednje razvijene i nerazvijene države kroz tzv. fond koji je investicioni formirala. Iz toga fonda ona plasira sredstva. U čemu je prednost Evropske investicione banke u odnosu na druge međunarodne institucije i druge banke sa kojima sarađuje država Srbija? Upravo zbog toga što finansijskim sredstvima koja daje ne upravlja on tim resursima već na osnovu određenih ugovora sa državom ustupa ta sredstva onima koji su zaduženi, odnosno zajmoprimci tih sredstava. To su određena ministarstva, određena javna preduzeća, kada je u pitanju infrastruktura, Železnice Srbije, koridori Srbije, kada je u pitanju direktno Ministarstvo zdravlja, onda su to klinički centri. Prema tome raspolaganje novcem je upravo na onima koji rade taj posao.

Izbor izbor izvođača je ono što nas najviše zanima. U uvek nas je zanimalo da domaće firme budu ti koji će dobiti ovaj posao. Prednost Evropske investicione banke je što daje, otvara mogućnost svima pod jednakim uslovima da učestvuju. Ti uslovi da li su visoki za naše kompanije? Za neke jesu, za neke nisu. Zato se naše kompanije modernizuju, njihovi inženjeri polažu za određenu vrstu licenci ne samo u Srbiji, nego i u inostranstvu, upravo zato da bi mogli da rade na ovakvim projektima.

Prema tome i mi na neki način dobijamo sofisticirane kadrove u smislu izvođenja radova koje do sada do sada nismo imali. Vi ste imali prilike da vidite da je veliki izazov bio Koridor 10, kada je u pitanju bila Sićevačka klisura i da su oni radovi kada su u pitanju potporni zidovi bili veliki izazove uopšte za ceo region, jer niko do sada nije radio takvu vrstu poslova. Da smo mi čak pozajmljivali iz susednih država specijalizovane inženjere da učestvuju na ovakvim projektima da bi pomogli da ovakav projekat izvedemo do kraja.

Prema tome, Evropska investiciona banka uglavnom finansira velike projekte, preko 25 miliona pojedinačno. Sredstva kojima raspolaže su preko 50% kada se odnosi na svoje ulaganje, drugi deo ulaganja država treba da obezbedi. To znači da je Republika Srbija dovoljno bila sposobna da sa budžetom Srbije može da uđe u jedan partnerski odnos, kada su ovakvi projekti u pitanju. Rokovi koje daje su od šest do dvadeset godina.

Tako da je ono pitanje koje smo do sada imali prilike da slušamo, kada su u pitanju izgradnja mostova, mi smo do 2012. godine imali primer izgradnje mosta na Adi, pa smo u stvari sada videli da smo mogli da izgradimo dva ili tri mosta sa pristupnim saobraćajnicama, a ne samo jedan kao što je Đilas izgradio, jer su neki dopunski radovi bili 220 miliona evra. Znači za tih 220 miliona evra dopunskih radova mi smo mogli da sagradimo još jedan most, ili da uradimo određeni deo, ili da završimo određene deonice Koridora 10.

Prema tome, neodgovorna politika pokazuje se do 2012. godine koji su vodili oni koji sada zatvaraju fakultete i ne daju profesorima ni studentima da žive i da rade. Znači, pokazuju u stvari kako bi oni vodili državu i kako bi dalje išli sa ovim projektima gde bi ulagali, pre svega u svoje džepove, u svoje političke kampanje, a ne ulagali u Republiku Srbiju, u njenu infrastrukturu, u opremu, u ljude koje treba školovati i zbog toga građani Srbije jednostavno i ne daju podršku za takvu politiku.

Kada govorimo o današnjem aneksu, rekli smo da je ključni problem pitanje javnih nabavki. Reći ću vam da smo mi kao Odbor za finansije imali jednu sednicu van sedišta, gde smo imali raspravu o nacrtu zakona o javnim nabavkama koji Vlada treba da usvoji. Dosta toga mislim da je obavljeno u smislu javnih rasprava po ovom zakonu i na drugim mestima, i u stručnim organizacijama i mislim da će ovaj problem koji danas imamo kroz autentično tumačenje sigurno biti predmet novog zakona o javnim nabavkama i sigurno će Republika Srbije gledati da napravi određena rešenja sa kojima nećemo više morati da dolazimo u ovakvu priliku da moramo da govorimo o autentičnim tumačenjima, već će to biti jedna potpuno normalna procedura sa kojom će naravno i EIB da se složi.

Znači, mi to radimo zbog nas, zbog Republike Srbije, zbog projekata koje ulažemo u infrastrukturu, zbog toga da bi imali sve veći i veći rast, da bi imali sve veće i veće prihode, da bi imali mogućnost kao što sada imamo, da povećamo plate u proseku za 9,6%, kada govorimo i o lekarima, i o medicinskim sestrama, i o državnim službenicima, da smo sposobni da isplatimo jednokratne naknade svim penzionerima pod jednakim uslovima, ne samo povećanje penzija, da smo sposobni da jednostavno pokrenemo jedan nov investicioni projekat Srbije koji treba da da određena sredstva koja će svaka lokalna samouprava, svako javno preduzeće, svaki dom kulture, svaka bolnica osetiti boljitak i promenu. Ta promena se oseća svakog dana, ali ono što nam je potrebno je veći rast i razvoj da bi naši mladi ljudi ostali u zemlji. Sve više ostaju kada vide da ovakvi projekti počivaju na realnim osnovama, na realnom budžetu, na realnim povišicama, na održivosti naše ekonomije.

Znači, mi imamo sada jedan plan da država Srbija u narednih pet godina akumulira investicije u vrednosti od 10 milijardi evra. Takav vid novog investicionog plana za narednih pet godina, koji treba da bude plan i da idemo ka toj realizaciji treba u stvari da preokrene potpuno naš rast na visoke stope rasta, ne samo 4%, nego 5 i 6. Time bi i naša deca koja bi odlazila, ostajala ovde, jer bi zaista radili sa najnovijim tehnologijama. Na kraju, krajeva i oni koji se bave IT sektorom, znači mladi ljudi. Pre svega, vide šansu u Srbiji zato što je izvoz IT sektora iz Srbije sada povećan za 30% u odnosu na prethodnu godinu. To znači da oni imaju motiva ovde da rade za i domaće i strane kompanije, ali sami otvaraju svoje kompanije, jer Srbija ide tim putem digitalizacije i jednostavno mladi ljudi koji se bave ovim sektorom su nam jako potrebni.

Stoga mislimo da je i sam način realizacije ovih projekata naravno će biti negde podržan od strane IT sektora i zbog toga kompletna priča o tome da Srbija je zavijena u crno ovakvim kreditima ne stoji, jer vi ako nemate mogućnost da podignete ovakav kredit, a imate mogućnost samo ako imate stabilan kredit, vi nemate mogućnosti ni da se razvijate i to je jednostavna matematika u kojoj ukoliko imate viši stepen investicija imate smanjeno siromaštvo.

Srbija ide ka tome, ka visokim stopama rasta, zato što je želela da smanji siromaštvo. Time suštinski, smanjenjem siromaštva, vi podižete životni standard i kroz to, kroz one cifre o kojima stalno govorimo, da smo proglašeni za jednu od deset zemalja sa najvećim prilivom stranih direktnih investicija za prošlu godinu od strane "Fajnešel tajmsa" je veliki značaj i veliko priznanje, da imamo nezaposlenost na nivou 11%, da imamo stabilnu inflaciju, da imamo samo u ovoj polovini godine dve milijarde stranih direktnih investicija. To pokazuje da je Srbija jako interesantna za sve investitore da dođu ovde da ulažu svoj novac.

Prema tome, čim imate takav jedan privredni ambijent, samim tim ovakvi projekti se pokazuju kao mogući za realizaciju.

Zbog toga će u danu za glasanje SNS podržati ovakav predlog. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, privodimo današnju raspravu kraju sa temom koja nosi naziv – Autentično tumačenje na izmene i dopune finansijskih ugovora. Ono što smo danas imali priliku da čujemo to je da su neke teme možda prekoračene u delu i malo šire gledane od strane pojedinih poslanika, kada su u pitanju sami ugovori i realizacija tih projekata.

Moramo da kažemo da ono što danas imamo kao tačku dnevnog reda, koju će SNS podržati, je na neki način usaglašavanje tih evropskih propisa kada su u pitanju same banke i ono što je naš Zakon o javnim nabavkama. Jednostavno, onaj ko daje određeni novac, plasira, kao što su Evropska investiciona banka i druge banke, oni imaju svoje procedure i te procedure daju kroz određeni rad svojih komisija, zatim vodiča i oni ne prepoznaju možda teme koje smo mi prepoznali, a to je zaštita prava ponuđača u postupcima javnih nabavki, a koje smo definisali zakonom.

Da bi projekti nastavili da funkcionišu, da se završavaju, da se realizuju, a pogotovo oni koji se odnose na infrastrukturu, mi danas imamo u stvari ovaj Predlog autentičnog tumačenja, kojim suštinski mi treba da završimo određene projekte, posebno onaj što se odnosi na obilaznicu oko Beograda, gde je zajmoprimac Javno preduzeće „Putevi Srbije“, zatim obilaznica oko Beograda faza „B“, gde je zajmoprimac Javno preduzeće „Putevi Srbije“, zatim grad Beograd, Projekat „Most na Savi“ faza „B“ i pristupne saobraćajnice, putevi, gde je zajmoprimac grad Beograd, zatim Elektroprivreda Srbije, zamena elektronskih brojeva, gde je zajmoprimac Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“, kao i projekat obnove železnice gde je zajmoprimac Javno preduzeće „Železnica Srbije“ sada Akcionarsko društvo „Železnica Srbije“.

Znači, suština ovoga je ono sve što ste čuli u širem smislu što je govorio gospodin Orlić, a u užem smislu da znači nastavimo sve projekte koji se odnose na infrastrukturu, jer su to na kraju kraja preporuke svih međunarodnih finansijskih organizacija koje su nam priznale uspeh u fiskalnoj konsolidaciji i ekonomskim reformama, ali koji su rekli da bi ste postigli veće stope rasta treba da idete na javna ulaganja, treba da idete na infrastrukturu, jer jedino tako možete da stvarate tu veće prihode, veći suficit iz koga, na kraju krajeva građani Srbije osećaju boljitak kroz povećanje plata, kroz povećanje penzija, kroz ono što se zove standard građana Srbije.

I zbog toga ovaj Predlog autentičnog tumačenja i ovaj Predlog koji se odnosi na podršku svim ovim projektima je u stvari glasanje za današnji Predlog zakona, odnosno autentičnog tumačenja ovog dokumenta kojim treba u stvari da omogućimo svim građanima Srbije da zaista osete rezultate realizacije ovakvih projekata.

Možda niste znali do sada, od 2000. godine do sada je povučeno od EIB-a, Evropske investicione banke 3,1 milijarda evra. Znači 5,5 milijardi je svega povučeno u poslednjih pet godina. To znači da je veliki rezultat postignut ukoliko zaista krajnje odgovorno realizujete ovakve projekte i zaista trošite za ono za šta ste planirali, jer i Ministarstvo ekonomije i Ministarstvo infrastrukture su u ovom spisku i Ministarstvo prosvete i Ministarstvo zdravlja.

Znači, kada vi zaista imate projekte koje ćete moći da realizujete i uradite to od početka do kraja, onako kako je propisano pravilima, a ne zato što biste vi to potrošili na neke druge namene, a iz toga ne bi završili mostove, nego bi ostavili neke dopunske radove koje bi bili po 220 miliona evra, kao što smo imali tzv. Đilasov most, odnosno „Most na Adi“, sada kada imate zaista realizaciju u tom kapacitetu gde postoji i nadzor i komisija i trošenje javnih sredstava, znači pod nadzorom Ministarstva finansija i kroz Budžet, praćenje kroz Budžet Srbije i kroz Uprave za javni dug, vi onda imate zaista rezultate koje danas imamo.

Još treba reći da svaka ova izmena ne doprinosi nikakvom povećanju javnog duga, što je vrlo važno, a to znači da mi ovim suštinski omogućavamo realizaciju ovih projekata do kraja.

U danu za glasanje, mislim da ne samo poslanici SNS i njeni koalicioni partneri će podržati ovo, već možda neki koji su do sada bili glavni protivnici. Hvala.