Zar je moguće da čak i predstavnici nove DOS-ove vlasti, koji se pozivaju na demokratiju, na pravdu, istinu, pravnu državu i ostalo zatvaraju oči pred ovakvim događajima i dozvoljavaju da se država ruši, a Srbi i ostali građani koji nisu mađarske nacionalnosti, budu i postanu građani drugog reda u sopstvenoj državi. U kojoj zemlji na svetu opštinski organi vlasti, tzv. lokalna vlast slavi državni praznik druge države. To mogu da rade pojedinci kod kuće, u svom domu, ako se osećaju kao državljani druge države, ali ovako javno, organizovano, to su teške provokacije, to je izazivanje srpskog i ostalog življa nemađarske nacionalnosti u ovom mestu. Ovakvim ponašanjem lokalne vlasti u Čoki, ovakvom tolerancijom organa koji bi trebalo da reaguju, deo Vojvodine će ubrzo postati Kosovo, a Srbi i ostali građani nemađarske nacionalnosti, građani drugog reda.....

......... evo, ja ću završiti uskoro, pošto to vas očigledno ne interesuje i ne shvatate ozbiljnost probleme gore na severu Srbije.
Samo ću reći još dve - tri rečenice. "Srbi dobijaju otkaze, zapošljavaju se Mađari i to na rukovodeća mesta, kao direktori, i pored činjenice da su ti isti ranije otpuštani sa posla kao lopovi i kriminalci. Poslednji primer su nametnuti izbori za članove saveta mesne zajednice Čoka, koji su opštinskom odlukom o obrazovanju mesnih zajednica predviđeni kao izbori za narodne poslanike u Skupštini Srbije. Na ovakvu odluku o obrazovanju mesnih zajednica Ministarstvo za lokalnu samoupravu, a sada i Ministarstvo pravde, je dva puta potvrdilo i dostavilo svoje mišljenje da odluka nije u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i kao takvu uputilo Ustavnom sudu Republike Srbije na ocenu ustavnosti i zakonitosti. Bez obzira na sva upozorenja, predsednik opštine, ne poštujući odluku Ministarstva, doneo je odluku o raspisivanju izbora u mesnoj zajednici Čoka. Izbori su održani 18. marta 2001. godine i, kao što se pokazalo liste kandidata su bile partijske i jednonacionalne. Saveti mesnih zajednice su konstituisani, normalno ni u tim savetima nema mesta za Srbe, ni za bilo kakve druge. Sa ovim i sličnim događajima, sa ovakvom slikom dešavanja želimo da upoznamo i upozorimo sve koji mogu da reaguju. Samo vas jedno molimo, shvatite da ovo nije igra, ovo je naš život, život u našoj državi, jer druge nemamo".
To je pismo građana Čoke. Vi se pozivate da to nije tema. Gospodo, to je vrlo ozbiljna tema, a i tema s obzirom da je ova tačka upravo Zakon o lokalnoj samoupravi.

Dame i gospodo narodni poslanici, po količini i po oporezivanju svega što se kreće i ne kreće danas, stekao bi se utisak da je u prethodnom periodu jednim delom dubioza i dubina ekonomske krize, i socijalne krize, uslovljena i nedovoljnim oporezivanjem građana. Ispada delimično da građani nisu dovoljno plaćali porez i zbog toga je prošli period bio takav kakav je bio.
Međutim, gospodin Đelić je predstavljen kao ekspert finansijski i ekonomski. Nemam razloga da u to sumnjam, nisam ni kompetentan. Međutim, ono što je možda njegova greška, to je pokušaj političke i istorijske analize svega što se dešavalo na ovim prostorima, uzimajući poslednje decenije, a pogotovo zadnjih desetak godina. To ipak treba prepustiti nekim drugim ekspertima i istorija će sud o tom vremenu na neki način i dati. Pokolenja će sigurno suditi, ali ovaj period ima verovatno, a gospodin Đelić to dobro zna, jednu tragičnu sudbinu jednog naroda koji je preživeo ne samo ovih zadnjih 10 godina stradanja, nego da ne pominjem komunističkih 50 godina, iscrpljujuće komunističke privrede, koja je sigurno ostavila svoje tragove.
Međutim, ono što je bitno, bile su ovde vlade i vladari, mnoge su bile i prolazile i sve su bile proganjane posle toga, a sve su bile u startu demokratske i ekspertske, ali to su neka naša srpska posla da mi kada nešto prođe činimo neka proganjanja obično među nama. Predsednike i kraljeve smo likvidirali na svoj način, jedino se Čeda Broz izvukao, njega nismo zato što nije bio Srbin, on je bio Hrvat. Da je bio Srbin puknuli bi ga i sve bi zvonilo. Prema tome, to su neka naša posla i ovo vreme koje će doći i ova vlada koja će proći, ona će slično proći kao i sve prethodne vlade, jer je to možda neka istorijska sudbina koja nas prati.
Gospodin Đelić je verovatno znao kada je dolazio ovde kakvog to konja treba da jaše. Nije valjda očekivao da posle svih ovih muka, stradanja i ratova koji su bili u poslednjih 10 godina, nije valjda očekivao posle sankcija od 10 godina, bombardovanja, svega onoga zla koje je zateklo ovaj narod, da će zateći neko blagostanje. Sigurno nije, sigurno da je bio spreman šta može i šta treba ovde na neki način da uradi. Ono na čega još treba da pogledamo jeste njegov odnos prema kritici, koja u svakom slučaju može da bude dvojaka. Jedna je kritika kada vi ukazujete na jedna problem, kada donosite amandmane i pokušavate tim amandmanima da popravite jedan zakon ili više zakona koji su dati i tim amandmanima u stvari Vlada upada u jednu kontradiktornost da ih usvaja, ali ne kao amandmane poslanika, nego kao svoje. To pokazuje tu ishitrenost i možda jednu mladalačku želju da se što pre nešto veliko napravi, posle silnih decenija onoga što smo kao narod preživeli.
Prema tome, ta kritika je dobronamerna i on bi to trebao tako da shvati. Bolje da shvati, nego ona hvalisava kritika aplauza i podrške i priče da je sve super, da se ne obraća pažnja upravo na neke elemente koji su negde u narodu najviše koncentrisani. Ne možemo govoriti o inflaciji od dva, tri ili 0,9%. Možda na papirima, matematički saberete ovo što je poskupelo, ovo što je pojeftinilo i dođete do tog podatka, ali to što je pojeftinila gumarabika, tutkalo i viski, kakve to veze ima sa onim što je poskupelo mleko, hleb i što su poskupeli lekovi. Gospodo, lekovi su glavni problem. Uveden je porez od 20%, a 12% je marža kod apotekara. Danas imamo situaciju da bolničko pakovanje acetisala, koji je najjeftiniji, 800 dinara košta. To su neki životni elementi o kojima ipak treba razgovarati, treba shvatiti kao jednu dobru nameru i ljudsku kritiku.
Ono što je opet posebno važno to su ta obećanja. Časno i moralno je obećanje ispuniti, ne ulaziti u njih ako realno nije u mogućnosti neke stvari da se ispune ili urade, bar za neko kratko vreme ili za neko vreme koje može da nam dođe. Inače, u suprotnom, stvoriće se jedna atmosfera koja može da ima elemente straha od poreza i dok traje taj strah od poreza narod će biti blokiran tim strahom, ali kada glad nadjača strah onda će se pojaviti neke stvari koje niko u ovoj zemlji, posle svega što smo preživeli, ne bi želeo da se dogodi. Upravo zbog toga, u želji da se malo primire ti udari adrenalina i želje da se neke reforme stravične i tako brzo dogode, pogotovo u sferi propisa o lokalnoj samoupravi. A pročitati ću vam jedno pismo u kojem možete da vidite šta može da se desi ako se ishitreno neke stvari lome preko kolena i pokušava mnogo toga da promeni.
Pismo od građana Čoke upućeno ne samo meni, nego mnogim strankama i pojedincima. Pročitaću vam to šta će lokalna samouprava, ako se brzo decentralizuje, doneti u neki područjima naše zemlje i šta može da se dogodi sa našom državom i našim narodnom.
Pišu građani Čoke ovako 15. marta 2001. godine. "U Čoki, tačnije u SO Čoka radnici su tog dana radili skraćeno do 12 časova slaveći 15. mart 1848. godine kao dan osamostaljenja mađarske države, odnosno izdvajanja Mađarske iz Austrougarske. Toga dana naš sused Mađarska je obeležavala svoj veliki državni praznik kao neradni dan. Kao građani ovog mesta koje se nalazi u Jugoslaviji, Srbiji, Vojvodini ostali smo zapanjeni činjenicom da radnici SO Čoka, na čelu sa predsednikom opštine Maroš Antalom, kao članom Saveza vojovđanskih Mađara, slave državni praznik države Mađarske. U kancelariji predsednika opštine od prvog dana njegovog izbora stoji zastava mađarske države i naredba o upotrebi mađarskog jezika kao službenog jezika u opštini Čoka. Na bilo koji telefonski poziv upućen SO Čoka obraćanje strankama je na mađarskom jeziku, a tek po zahtevu stranke upotrebljava se srpski jezik. U zgradi SO Čoka nazivi svih službi i odeljenja ispisani su prvo na mađarskom, a uz te nazive je na svim vratima istaknut grb mesta Čoka, koji predstavlja jednu staru mađarsku porodicu, za koje se građani Čoke nisu izjašnjavali referendumom".

Ovo je još kako vezano za temu o promeni Zakona o lokalnoj samoupravi. Dobronamerno samo želim da vam ukažem da ćete ishitrenim potezima, nekontrolisano izazvati u pojedinim delovima naše zemlje neke stvari koje niko ne želi. Na sugestiju i upozorenje upravo i ministra Batića i Ustavnog suda da nije po Ustavu ovo što su radili,  njihov komentar je bio stravičan i ovog puta ga za ovom govornicom neću izgovoriti, ali ovde ima još dve strane. Čisto zbog upozorenja da to nije tema, jer očigledno nikome nije stalo, a tvrdim  vam da je gore na severu, u Sevrnobanatskom okrugu, izuzetno komplikovana situacija upravo nakon izbora, upravo nakon raspojasanog na neki način pod  demokratskom pričom, jednog mađarskog nacionalizma i želje za separatizmom i otcepljenjem tih opština, što može da bude vrlo opasno. To ovog momenta mislite da nije tema, iako se u dnevni red stavili Zakon o lokalnoj samoupravi.

Dame i gospodo narodni poslanici, u nekoj drugoj državi, sa nekom drugom privredom, u jednom možda drugom privrednom ambijentu ovakav paket zakona i želja da se bruto zarada afirmiše, želja da se suzi obim paušalnog oporezivanja, možda bi imala i smisla. I ne samo to, nego bi bila sasvim realna.
Međutim, mi živimo u zemlji u kojoj imamo manjak proizvodnje, manjak novca, manjak rada, manjak optimizma, manjak građanske sigurnosti, a imamo višak lažnih obećanja, haosa, siromaštva, beznađa, apatije i gladi. U takvom privrednom ambijentu, ovakav zakon će samo još više pogoršati ukupno tešku socijalnu situaciju u kojoj se zemlja nalazi.
On je ponovo na podlozi jedne psihološke opterećenosti i obećanja, opterećenosti revolucionarnim zanosom, na podlozi, psihološkoj podlozi obećanja od šest milijardi dolara, o brzom poboljšanju ukupne proizvodnje, o medu i mleku koji će teći Srbijom. I sad, kad se došlo do toga da su se karte otvorile sad se nekim restriktivnim poreskim sistemima u stvari odvraća pažnja od prave istine koja postoji u državi. Ovaj zakon je u stvari prepisan zakon sa izmenjenim brojevima. Nije se morao donositi nov zakon, nego napraviti samo izmene i dopune postojećeg zakona.
Jedina razlika od prethodnog je što je izbačena socijalna komponenta, koja možda u ovom momentu predstavlja najvažniju komponentu koju treba da ovakav zakon nosi. Socijalna komponenta - da su mnogi radnici kroz tople obroke upravo preživljavali ove teške godine kroz koje je zemlja prolazila.
Ono što je apsurd u ovom zakonu, to su kaznene odredbe. Ne po njihovoj veličini, nego po rasponu koji tu postoji. Od 1.000 do 100.000 dinara, od 2.000 do 200.000, 1 prema 100. To je prostor za stravične manipulacije koje mogu da se prave u rešavanju i kažnjavanju nekih prestupa.
Još jednom se dokazuje, gospodo - kad se ne može onako kako je obećano krenuti u demokratizaciju, uvek se lakše iz demokratije prelazi u diktaturu, nego što se iz diktature prelazi u demokratiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman kojim se povećavaju sredstva za unapređenje stočarstva. Smatram da je unapređenje stočarstva danas sigurno prioritet u poljoprivredi. Kvantitativno i kvalitativno unapređenje posebno je značajno kad vidimo situaciju u Zapadnoj Evropi. Lude i blesave krave, šap, slinavka, bukvalno su desetkovali stočni fond Zapadne Evrope.
Juče smo čitali da oni prelaze na krokodile i nojeve, odnosno da njih uključuju u ishranu svog stanovništva. Engleska, Francuska, Holandija s obzirom na desetkovan stočni fond, menjaju način ishrane. Međutim, kako se to nama ne bi dogodilo, bilo bi pametno da malo više pažnje obratimo na naše stočarstvo. Ali ne ovako kako to radi ministar za poljoprivredu, da dobija donacije od Amerikanaca u količini od 50 hiljada tona modifikovane ili bolje rečeno izmanipulisane sojine sačme.
Amerikanci kažu, što nas ne plaši, da nemaju podataka da je ona opasna po zdravlje, ali nas plaši to što oni nemaju podataka i da nije opasna po zdravlje. Da čiste magacine i svoj otpad prebacuju ovde već u prvim danima ove vlasti, sa sojinom sačmom, i opasnošću koja će se tek kasnije pokazati, da li ćemo i kod nas imati lude i blesave krave, slinavku, šap i druge boleštine, to ćemo tek da vidimo.
Međutim, ne mogu Amerikanci, i to će vreme pokazati, bombardovati čitav svet, raditi šta hoće po svetu, a da se i njima sutra ne dogode lude krave, slinavka, šap, da se desetkuje i njihov stočni fond. Neko će verovatno i o tome da počne da razmišlja. Kada im se to dogodi pa kad oni krenu kao sad po Zapadnoj Evropi da love, da pecaju krokodile i da hvataju nojeve, možda i slepe miševe, onda ćemo imati jednu sasvim drugačiju situaciju u svetu.
Da to ne dočekamo, možda bi bilo pametnije da već sada uložimo malo više para u naše zdravo stočarstvo, koje je sačuvano zdravo, i da ne dočekamo ovo što je dočekala Zapadna Evropa.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, imamo u članu 2. amandman - sredstva za pokriće troškova budžeta AP Vojvodine, 395 miliona. Nije sporna želja da se pre svega poljoprivredi u Vojvodini, koja je podnela teret ovih teških godina, nadoknade neka sredstva. Međutim, sporno je što se ova sredstva daju jednoj vladi AP Vojvodine, koja nema narod, jedna vlada koja nikome ne vlada, jedna vlada koja ima 6 potpredsednika, više nego Kinezi, a ne postoji narod kojim vlada. To je skoro jedna veštačka tvorevina. Skupština Srbije, Vlada Srbije, koja dobija silna sredstva od Republike Srbije, apsurdno, ta sredstva će Parlament Srbije odobriti pre svega da se finansiraju mediji koji će rušiti ovu Srbiju.
Prema tome, ovo što treba 5% od poreza na lična primanja i 10% od poreza na dobit preduzeća iz Vojvodine, treba usmeriti, ako već hoćete, direktno poljoprivredi Vojvodine, zdravstvu u Vojvodini, prosveti u Vojvodini, i na taj način ćete ova sredstva usmeriti onako kako ste želeli, ali ćete namenski to dati. Ovako ćete dati jednoj administraciji koja će sve to da potroši, a da građani Vojvodine od toga neće imati ništa.

Dame i gospodo narodni poslanici premijer je u svom izlaganju kao jedan od ključnih prinicipa naveo princip pravednosti. To nije sporno. Nema narodnog poslanika koji ne želi da takav princip vlada ovim budžetom.
Međutim, ono što se izjavi mora da se u praksi i sprovede ili da se bar, ako se ne zna šta se u praksi i na terenu dešava, na neki način iskontroliše situacija u lokalnoj samoupravi. Dolaskom DOS-a na vlast enormno su povećane plate funkcionerima u lokalnoj samoupravi.
Ne možemo govoriti o principu pravednosti, kad je, recimo (ovo je na zahtev odbornika Demokratske stranke), u Kikindi dat zvaničan izveštaj, pošto se čoveku verovatno već smučilo šta se tu dešava, o platama predsednika opštine, predsednika izvršnog odbora, sekretara itd. Ja ću vama te cifre pročitati, kao zvanične podatke - predsednik opštine sada ima 22 hiljade platu, predsednik Izvršnog odbora takođe 22 hiljade, sekretar 21, ceo Izvršni odbor je sada profesionalan i svi imaju negde oko 19 hiljada. Molim vas, kada je lokalna samouprava imala ingerencije, izvršni odbori nisu bili profesionalni.
Sada, kada lokalna samouprava i nema bog zna kakve velike ingerencije, svi članovi izvršnog odbora imaju profesionalno po 19 hiljada, a kada je prosveta izašla na trg da štrajkuje, onda su oni izašli da im daju maramicu i rame za plakanje, i kažu kako se slažu sa njima. Nije fer, nije korektno. Ako se princip pravdenosti sprovodi, onda se stvarno mora sprovesti. Ovako, enormno se povećavaju plate upravo na onim mestima gde ste vi došli.
Gospodo, narod je glasao da povećate plate njima, a ne vama, a vi ste povećali vama, a niste njima. Onda ne možemo govoriti o principu pravednosti u ovom budžetu.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7, pozicija 33, analitički konto 911-360, iznos "2.004.400.000" se zamenjuje iznosom "4.008.800.000".
Suština amandmana je oko zdravstva i Fonda za zdravstvo. Ovde smo danas čuli, gospodin Mijailović je, ako se ne varam, izneo jednu diskusiju koju u svakom slučaju treba podržati, u interesu je zdravstva, ali je rekao da je dogovorio sa gospodinom ministrom, i on je obećao da će jedan i po put povećati sumu izdvajanja za zdravstvo. Znači, da bi to moglo već sada. Zašto to obećanje ne ispuni već danas, ako stvarno želi i oseća koliki su problemi zdravstva, a rekao je da to oseća, i dao je čvrsto ubeđenje, otprilike, da se već danas ovaj amandman prihvati i njegovo obećanje već danas ispuni.
Prema tome, mi ćemo doći u poziciju da možemo, a neka se smanji budžetska rezerva, da već danas imamo ispunjeno obećanje ministra Đelića. Ono što je suština, a što svakako treba podržati, to je prioritet zdravstvu. Međutim, ono što je gospodin Đinđić objasnio, da je to stend baj prioritet, da se čekaju sredstva od Svetske banke, pa ako ta sredstva stignu, onda će ona prioritetno biti obezbeđena za zdravstvo.
Međutim, to je ono - ako bude, biće, a pošto neće da bude, neće ni biti. Može da bude, ne mora da znači, ali kako nas neko iskustvo uči, uvek tako kad se nešto obećavalo, na kraju to ne bude, i ostane bez tih sredstava. Mislim da nije red da zdravstvo bude na stend baju, neka nešto drugo bude, neka se, uostalom, budžetska rezerva malo smanji, ona je 7 milijardi, neka se smanji na pet, a neka te dve milijarde već od danas budu obezbeđene za zdravstvo, jer je situacija katastrofalna, kritična, i više se ne može čekati i ne može se sa tim problemom odlagati.
Opet se vraćam na onaj princip pravednosti, o kome sam govorio, i istinito tumačio zvaničan dokument, dobijen od opštine Kikinda, a i od drugih opština, kako su se digle plate. Možete sada porediti - predsednik SO, sekretar i predsednik Izvršnog odbora, kad se njih trojica saberu, imaju koliko 10 specijalista, 10 hirurga, gospodo. Ne možemo govoriti o principu pravednosti u takvim odnosima, a to su podaci za januar, februar i mart. Šta će biti i kako ćete vi menjati te sume, da li ćete taj princip pravednosti primeniti, to ćemo videti, o tome ćemo govoriti kada to uradite, ili ne uradite, ali molim vas, danas je situacija takva. Prema tome, potpuno je neodrživo.
Imamo mogućnost da ispunimo obećanje gospodina Đelića, imamo mogućnost odmah da neke stvari radi pravednosti u principu popravimo, a sada samo zavisi od vas. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, teška je ova knjiga, ovaj vaš predlog dža-budžeta. Teška je milijardi nula. Previše nula je ugrađeno u nju. Same nule. Teško narodu pod ovolikim nulama i milijardama. One milijarde od avgusta obećane, još niste preneli. Obećala vam Amerika, a ispalo da je ona bogata što je davala i delila, a ne što je otimala i uzimala. Obećala pa vam nije dala. I Medlin Olbrajt vam obećala, pa vam nije dala. Narod glasao za te milijarde, a ne za DOS, a dobio DOS, a nije dobio milijarde. Duplo gore. Čime ćete gospodo dopuniti ovaj budžet. Proizvodnja od septembra pada. Svaki dan 50% pada, 130 milijardi, 32 milijarde bilo u prošlom budžetu, a dosad su ga punili znojem poreskih obveznika, a ovaj će se puniti krvlju. Dosad su kožu derali, a vi otišli dublje, u potkožu, pa onda u meso. Nema tih para koje su vam potrebne da možete da ga napunite. Da su svi srpski petlovi kukurikali protiv taksi i poreza, ne bi vas nadkukurikali koliko ste vi kukurikali na takse i poreze. A sada, šta imamo, takse na takse, poreze na poreze i još više sada je oporezovano. Neko je rekao, samo vazduh, mleko i hleb su ostali. Usput, ovaj budžet ima psihološki problem. On je revolucionaran. U njemu se oseća euforija previše obećanja, niste uspeli da zakočite i da realno pogledate stvari, vreme u kome se zamlja nalazi. Ovde, za ovaj budžet može da se kaže da je kao leš, svi su organi tu, samo života očigledno nema. U njemu ima znanja, ali nema pameti. Nema hladne glave. Previše je sve usijano.
A da pogledamo samo neke od bisera. Petsto miliona za koordinaciono telo, pa kakvo je to Čovićevo telo od 500 miliona. To je četvrtina budžeta za zdravstvo, gospodo, dve milijarde za celo zdravstvo, a četvrtinu od toga za njegovo telo. Ko će da vas leči, vreme vračeva je prošlo. Za lečenje su potrebni lekovi i visoka stručnost, specijalisti, sa dva fakulteta. Ni jedna doktorska disertacija nije vredna ni pola specijalizacije. Ti ljudi su svedeni na najniže grane. Da pogledamo samo plate u MUP-u koje su male. Nikakve, pa 10 milijardi nose, pet puta su veće od budžeta za zdravstvo. To pokazuje koliko je mali budžet za zdravstvo. Da pogledamo agrarni budžet, koji je danas ispod 4%, a toliko kritikovan prošle godine bio je preko 4% učešća. Za razvoj i za reforme gospodina Gaše Kneževića 50 miliona. Koje reforme, kada su vam đaci više van škole nego u školi. Kako da sprovodite reforme kada su đaci van škole? Valjda treba prvo obezbediti da deca idu u školu, pa da im onda obezbedimo reforme. Da bi obezbedili da idu u školu, onda treba podići plate prosvetnim radnicima. Mnogo toga je ovde potpuno istumbano. A da bi se obezbedio porez, ovaj budžet, morate oporezovati sve. Gospodo, vratite ovo na doradu, razmislite malo, nemojte se sramotiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, DOS-ova vlast odgovorno, brižno donosi prioritete i u ovim teškim vremenima nalazi najbolje rešenje kako da postavi dnevni red ove skupštine. U toj svojoj brizi ona na dnevni red stavlja po hitnom postupku, na vanrednom zasedanju, izmenu Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Verovatno će to dosta doprineti da se upale svetla po prostorijama naših građana, da se popravi stanje u prosveti, zdravstvu, poljoprivredi, da se ukupna ekonomska i socijalna situacija promenom ovog poslovnika popravi.
Plus toga, verovatno će biti i od međunarodne zajednice pohvala, jer je ovo još jedan nastavak svega onoga što je krenulo na vašoj oktobarskoj revoluciji.
Računajući sve te pozitivne efekte ovakve promene Poslovnika, čudi me kritika opozicionih poslanika. Pozivaju se na to da će ovaj poslovnik ukinuti pravo poslanika da govore za ovom govornicom, da nije demokratski, da je restriktivan itd.
Gospodo opozicioni poslanici, vi bi da govorite za ovom govornicom? E, ne može. Ne može, jer vi očigledno niste čuli za promene. Desile su se promene. Značajne promene. I, dok je bio diktatorski režim, onda se moglo govoriti, ali sada u demokratskim režimima - e, više ne može da se govori.
Molim vas, ovo više neće biti govornica. Ovo će biti ćutaonica, jer ako se govori tu će se vršiti opstrukcija. Onaj ko govori uzima učešća u radu, pravi opstrukciju, a onaj ko ćuti i radi on je vrlo koristan i zahvalan.
Prema tome, ne iznenađuje me da će sledeća dopuna ovog poslovnika biti da se ova govornica ili ćutaonica koristi da ovde neko može da ćuti jedno tri do pet minuta i kada se lepo naćuti ode i biće vrlo efikasan rad ove skupštine.
Najzad je pala maska i kod predsednika ove skupštine, koji je pokušavao da možda malo lakoverno, naivno, ipak ubedi da je došao jedan predsednik Skupštine koji će vrlo demokratski da vodi ovu skupštinu i koji će se stvarno postaviti kao spiker, da neće biti pristrasan, da neće navijati ni za jednu stranu.
Međutim, ovo je sada na njegovu dušu, ali on sad ovim poslovnikom treba da bude učiteljica. On će da određuje nama ko će gde da sedi, samo ne znamo kriterijume. Da li će dobri đaci levo, lošiji đaci desno, da li će devojčice sa dečacima, ili kako će to već da se uskladi. Možda bi predsednik Skupštine mogao da uzme obavezu i da nam odredi kad ćemo ići na ručak, jer poslanici DOS-a obično brzo napuštaju, nikada nisu tu, pa odu ranije na ručak, pojedu sve i kad odemo tamo nikada nema ono što želiš.
Možda se ipak desilo da je gospodin Maršićanin podlegao rečima "ubile su ga prejake reči". Treba to ipak izdržati.
Ovde je bilo reči i o skupoći. Toliko kukamo kako je skupa Skupština, gospodo, nema ništa skuplje od loših i glupih zakona. Vi donosite glupe zakone sa dva člana i četiri vaša amandmana i onda kada mi kritikujemo to, vi kažete - vi vršite opstrukciju. Znači, nije kriv onaj što donosi glupe zakone, nego je kriv onaj što kritikuje glupe zakone.
I, na kraju, ovakvim radom, gospodo, demagogijom, pričom da je sve demokratija, da je sve u interesu građana i naroda, sve više mi se čini da DOS polako ali sigurno donosi haos.

Dame i gospodo narodni poslanici, argumenti u sveopštoj kuknjavi, muci i galami, protestima kojima su se pridružili kod Zakona o javnom informisanju, najčešće su bili da je ugrožena sloboda štampe, gušenje medija, sloboda medija, getoizacija kako je rekao ministar. Možda je to prilagođeno nekoj predizbornoj kampanji, mislim na tu demagogiju i ona bi tu mogla da ima rezultate. Ona je u svakom slučaju daleko od prave istine.
Zakon o javnom informisanju stvarno je pokušao da spreči slobodu laži, izmišljanja i podmetanja i satanizacije određenih ljudi. Neverovatno je, gospodo iz DOS-a, koliko ste brzo od tog razvijenog demokratskog, naprednog, humanog Zapada naučili sve ono što je loše i što je taj isti Zapad koristio u satanizaciji srpskog naroda, u medijskoj blokadi, podmetanju, izmišljanju raznih priča, tražeći alibi za bombardovanje srpskog naroda i činjenje velike instorijske nepravde. Možda je i odnos prema medijima i vaše ponašanje jedna reakcija na medijski sumrak koji smo imali desetak godina u Srbiji. To je bio jedan jedini sumrak, a sada je kod nas više i pretočeno u jednoumlje koje predstavlja bezumlje i predstavlja totalni mrak. Kolika je moć medija, moglo se videti ovih poslednjih godina kada je bio rat u Bosni i kada smo na televiziji RTS-a mogli da vidimo najgora stradanja, paljenja, ubistva, krv na sve strane, utoliko vernom prenošenju da vam se čini ponekad da će krv sa ekrana da poteče. Onda jednog momenta čovek sa raskrečenim nogama je naredio i rekao - gotovo, nema više i ništa se više nije moglo videti. Mogli smo da vidimo kako su ... ali nismo mogli da vidimo kako je 200 km odavde rat i kako strada srpski narod u Bosni i Hercegovini. Kako kome odgovara, tako se prikazuje. Ko se u stvari bavi novinarstvom? Bave se oni koji imaju fakultet i nemaju ga, koji imaju srednju školu i nemaju je. Važno je da se zna da se piše, toga ima u osnovnoj školi, a možda i ne sva slova, ali tu su lektori i korektori i oni će već upakovati onako kako centrima političke moći ta priča odgovara. Mnogo se manipuliše nezavisnim novinarima i nezavisnim novinarstvom. Gospodo, nezavisni novinar to je novinar koji se bavi nekom drugom profesijom. Apsolutno nezavisnog novinara nema nigde. Relativno nezavisni novinari možda i postoje i zadržavaju se vrlo kratko u određenim ustanovama. Ko je gušio medije, jer je rečeno da su mediji gušeni? Molim vas, teško je reći da na manjem prostoru, sa manje stanovnika, da je bilo više novina i više radio stanica. Sretao sam radio stanice i po garažama i po kotarkama, ali novina i novinara na sve strane, a pisalo se o svemu i svačemu.
Šta je u stvari razlika, ako poredimo između starog RTS i novog RTS? Suštinske razlike tu nema. Uređivačka politika se promenila, promenili se ljudi, promenila se vlast, ali se u demokratizaciji ništa nije promenilo. Prema tome, nema baš puno moralnog prava da kritikujete nešto što i sami činite. Oni se nisu predstavili kao velike demokrate, vi se predstavljate i zbog toga je vaša obaveza daleko veća.
Gospodo, ako nekome slomite prst, vi ćete za tešku telesnu povredu biti krivično gonjeni. Ako kroz novine nekome nanesete veliki duševni bol, njemu i njegovoj porodici, ako ga neargumentovano ispljujete, izmislite brdo laži, satanizujete ga za godinu unapred, vi nećete odgovarati ništa i tražite za to da potpuno bude jedna sloboda data ljudima koji se bave novinarstvom da mogu da satanizuju i da pljuju po kome hoće i kada hoće. Molim vas, informisanje nije samo u medijima informisanje, već je to neko vaspitanje, edukacija. Kroz informisanje može mnogo toga da se napravi. Može da se jedan narod moralno podigne, a da se potpuno vaspitno formira njegova svest. Mnogo je mržnje na ovim prostorima, upravo provokacijama raznih delovanja medija, finansiranih i sa Zapada, a i iznutra. Ta mržnja je uslovila mnoge podele u Vladi i u državi, podela na vaše, na naše, na njihove i ničije. Tih - "ničijih" je najviše i to je običan građanin koji sada mora da čita samo jedne novine jer drugih više nema, mora da čita i povraća. Zbog toga, da vam kažem, najviše se to u profesiji oseća, ta takozvana "trodimenzionalna prostitucija" u profesiji.
Prva dimenzija toga je da je čovek spreman da svoje mišljenje zameni za mišljenje neke političke moći. Druga dimenzija je svesno pljuvanje novinara na svoju profesionalnu etiku i kodeks. Treća dimenzija je kad za to sve dobiješ još i pare, i to pare sa Zapada, da bi mogao da grdi i uništava svoj sopstveni narod.

To je stvarno onda treća dimenzija jedne profesionalne prostitucije. Ovim ću završiti, možda bi vi trebali da počnete da razmišljate i o tome kako se na vas odražava ta dezinformisanost u medijima. Vidite, ta dezinformisanost na vas se izražava što oni dezinformišu narod da ste vi obećali da ćete milijarde doneti ovoj zemlji, dezinformišu da ste rekli da neće biti povećanja cena, dezinformišu da ste rekli da ćete sledeće nedelje ili za dve nedelje proterati teroriste. Vidite, nije to dobro. Te dezinformacije i vama dosta škode.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo moram da uputim jednu, na neki način i primedbu. Nije prihvatljivo da se ograničava vreme za diskusiju kad se raspravlja o ovako ozbiljnoj temi. Mi treba da raspravljamo da li će neko u zatvoru provesti 2-3 godine više ili manje, i za to se ograničava na 5 minuta. Ukupno izlaganje gospodina ministra se baš zasniva na nekom humanom aspektu čitavog ovog zakona.
Gospodin ministar kaže da je ovo akt milosrđa. Možda bi i bio akt milosrđa da nije iznuđeno milosrđe. Iznuđeno, pre svega, demonstracijom i pobunom u zatvorima. Ako je milosrđe, pamtimo jedno milosrđe, i onda je ono prema, pre svega, onim akterima kampanje i bombardovanja ove zemlje, koji su i nazvali tu kampanju - "Milosrdni anđeo." Ova vlada je amnestirala ukupno najviše te milosrdne anđele, koji su nas tako anđeoski bombardovali 78 dana.
Ovaj zakon je, najzad, došao na dnevni red posle te novembarske pobune, a u stvari, je isprovocirana čitava ta pobuna jednim, na nekom tzv. talasu - nove demokratizacije, krajnje nedemokratskim postupkom prvog čoveka ove države, koji je ishitreno, želeći da pokaže svu svoju demokratičnost, pod pritiskom Evropske zajednice, oslobodio preko noći Floru Brovinu, osuđenu za terorizam. Onako pompezno, u pratnji kola Savezne vlade i predsedničkog kabineta, gospođa je otišla kao veliki junak i veliki humanista. Tu je, u stvari, demokratija pala na prvom koraku.
U poređenju, mogu da se setim 1989. godine, kada je izvršena revolucija u Rumuniji, kad je zbačen diktator Čaušesku, i odmah posle toga, da bi pokazali veliku demokratičnost, oni su taj isti dan, izmerili mu pritisak i streljali ga. To veče švajcarska vlada je dala obaveštenje i rekla - ako je to početak nove demokratije u Rumuniji, onda od te demokratije nema ništa. I ništa nije ni bilo, do današnjeg dana. Ako je ovo početak neke nove demokratije u Srbiji, tako što se puštaju teroristi odlukom jednog čoveka, onda od te demokratije, verovatno, isto tako, neće biti ništa. Jer, nijedan pojedinac nema pravo da se izdigne iznad zakona bilo koje države. Bar u ovoj zemlji, od Broza, toga nije bilo. U stvari, postavlja se onda i pitanje gde su i ovi šiptarski teroristi, za koje je Evropska zajednica, takođe, tražila da budu pušteni? Da li su oni i dalje u zatvorima ili su već pušteni volšebno, preko noći, bez objave u javnosti?
Verovatno su možda pušteni zbog nehumanih uslova ili su preko noći učeni da su oni heroji, heroji borbe, ali za svoju naciju, što verovatno i jesu. Međutim, u ovoj državi se ide u zatvor zbog tog razloga, ali zbog jednog ćete biti sigurno pušteni ako odete tamo. Bićete pušteni ako ste ubili srpskog policajca ili ako ste ubili srpskog vojnika.
Hoće li se sve to amnestirati? Reći će - pa dobro, vi to možda i niste tako mislili, jer oni su tu glineni golubovi i služe da ih neko u ovoj zemlji, njihovoj zemlji, ubija. Da li ćete amnestirati sutra i one koji danas pucaju u Bujanovcu, Preševu, Medveđi, na srpske policajce?
Glavna vest je da srpska policija nije odgovorila na bombardovanje, na pucanje na srpske kolone, na automobile, na autobuse. To je najvažnije - nije odgovoreno. Policija u svojoj zemlji ne odgovara na terorističke napade.
Želim da ponovim da, kada je u pitanju taj humani aspekt, nije sporno, sigurno niko nije protiv toga da se na neki način učini nešto da se ti ljudi resocijalizuju, da se uključe u društvo, da im se pomogne ako su jednog momenta skrenuli sa puta, sa ispravnog puta, da se vrate na neki pravi put. Međutim, ne može se paušalno pričati - kakvi su uslovi.
Ne može se paušalno pričati šta se radi u tom smislu da se, pre svega, taj problem kao više psihološko-sociološki kod tih ljudi reši. Da im se pomogne. Mora se dati jedna ozbiljna analiza, kakvo je stanje u zatvorima, kako se sa tim ljudima radi, koliko se može pomoći da se oni stvarno resocijalizuju.
Prema tome, u sklopu ovog zakona bilo bi dobro da se napravi jedna strategija, da se oformi možda jedan tim koji će da ispita sve te elemente i da za neko buduće vreme pripremi način rešavanja svih problema koji su u toj oblasti sigurno neosporni. Hvala.

 Dame i gospodo narodni poslanici, osnovno pitanje koje se ovde postavlja je, da li će ova vlada biti uspešna i da li ona uopšte može biti uspešna? Na to pitanje treba dati odgovor, a može kroz analizu kakva je ova vlada, a verovatno svetski rekorder u broju stranaka koje je sačinjavaju i po broju potpredsednika koje ona ima. Ona po prirodi stvari i po logici ljudi ne može biti uspešna, jer će biti opterećena bavljenjem sobom i biće opterećena neprekidnim međusobnim sukobljavanjima i iznalaženju kompromisa i gubljenju vremena da dođe do nekih rešenja. Međutim, ova vlada, u stvari ova vlast je ovde od 6. oktobra. Do danas ona je više glumila opoziciju i činila sve da bude opozicija, predstavljala se kao opozicija, tako da smo u ovoj zemlji imali opoziciju na vlasti, a vlast u opoziciji. Nadam se da će ona sada, posle ovoga današnjeg dana preuzeti odgovornost na sebe, za sva svoja činjenja i nečinjenja u ovom i prethodnom periodu. Ono zbog čega bih bio neobično srećan, ako bi se desilo čudo, a da najzad u toj oblasti zdravstveni radnici i zdravstvo doživi jedan svoj preporod, da se desi da dostojanstvo se vrati zdravstvenim radnicima, materijalni status poboljša i poboljša lečenje.
To je nešto što je možda od vitalnog interesa za ovu državu. Međutim, mandatar u svom ekspozeu nije ni pomenuo zdravstvo. Kada smo kod zdravstva, tu se dešava vrlo interesantna situacija, da ono do sada, opterećeno silnim problemima, a već u startu biva opterećeno neslaganjem zdravstvenih radnika sa izborom ministra za zdravlje, gospodina doktora Joksimovića. Šta se to dogodilo da je doktorka Nada Kostić, koja je bila ministar u prelaznoj vladi, odjednom postala nepodobna da nastavi da bude ministar u sada ovoj, novoj vladi, koja će takođe verovatno biti prelazna? Šta se to desilo, šta je to njen greh da više ne može da radi posao koji je mogla da radi nekoliko meseci? Šta je to kvalitet gospodina doktora Joksimovića, jer je on isto tako bio prisutan u DSS-u, kada se birao ministar prelazne Vlade, ministar za zdravstvo.
Verovatno, odgovor na to pitanje dao je gospodin Zoran Šami, potpredsednik DSS-a, koji je pre nekoliko dana na konferenciji za štampu izjavio, verovali ili ne, sledeće, ne treba da zdravstveni radnici uopšte brinu o tome, uskoro ministar zdravlja više neće biti lekar. Da li će on biti pekar ili alvar ili saobraćajac, a da će takvi ljudi voditi zdravstvo, ko će onda voditi, ako neće voditi lekari. U stvari, tu je greh gospođe doktorke Nade Kostić, koja je izjavila i izjavljivala, vrlo korektno se zauzimala za interes zdravstvenih radnika, da će izvršiti depolitizaciju zdravstva, da će krenuti u ozbiljne reforme u zdravstvu. To je ono što se zamerila i rekla je da političari ne shvataju sve probleme zdravstva, da oni treba da se udalje od zdravstva i od rukovođenja zdravstvom. To je u stvari bio njen suštinski greh, da ona odjednom postaje apsolutno nepodobna.
Prema tome, problem politizacije se nastavlja u zdravstvu. Imali smo do sada julovsko partijsko zdravstvo, sada ćemo imati umesto julovskog zdravstva dosovsko, iz DSS-a, a zdravstvo je jedno, ali je suština i priča, ostaće potpuno ista. Ono što mandatar takođe nije rekao, a govorio je o programu DOS-a, što je pomalo neshvatljivo, da postoji jedan program od 18 programa, napravljen u nekom ekstratu, što je apsolutno nemoguće, da od tih 18 programa se ideološki, suštinski u mnogim tačkama potpuno razlikuju. Prema tome, ne možemo govoriti o nekom zajedničkom programu koji treba da bude ideologija 18 različitih stranaka. Upravo je izbegao to da priča, jer nije rekao ni V od Vojvodine, jednog dela Srbije, teritorijalno, i jednog dela Srbije u kojoj se u perspektivi očekuju vrlo ozbiljni problemi. A, da ne govorim o zajednici 7 opština, koju je gospodin Kasa pokrenuo i koja će uskoro doći na dnevni red i koja će biti realizovana, jer za nagradu što vrši destabilizaciju Srbije i što čak i teritorijalno svoju nacionalnu manjinu pokušava da izdvoji i da za njih obezbedi maksimalna i veća prava, nego što to garantuje pravo za nacionalne manjine, on se nagrađuje, pa postaje potpredsednik Vlade Srbije.
Uopšte nije bilo pomena o tome i nagoveštaja, da će se tražiti apsolutna autonomija Vojvodine i da će Skupština Vojvodine, sada većinski gledano od DOS-a, ali i od autonomaških stranaka i od separatističkih stranaka iz Vojvodine, na tome insistirati. Iako je bitno, da se odgovori upravo na ta ključna pitanja, koja čine i koja obezbeđuju stabilnost Srbije. Ako na ta pitanja nemamo odgovore i ako nas u budućnosti čeka potpuna destabilizacija, onda ova vlada više neće vladati kompletnom Srbijom, nego samo nekim užim ili užasnim njenim delom. Na kraju, kada su personalna rešenja u pitanju, gospodin Đinđić je verovatno zaboravio ili nije čuo ili pročitao izjavu gospodina Nenada Čanka, jednog od vodećih ljudi u DOS-u, koji se predstavio kao vrlo talentovan za finansije. Možda je on stvarno mogao zauzeti mesto ministra finansija, pošto je dao jedan predlog, a to su prenele sve novine, kako da izvuče Srbiju iz ekonomske krize. Gospodin Čanak je izjavio da treba samo naštampati novčanicu od 70 dinara, sa likom i delom Barta Simpsona i to prodavati po Americi, pa će se tako Srbija vrlo jednostavno izvući iz ekonomske krize. Čak i takvi predlozi od čelnika DOS-a su dolazili u poslednje vreme, u sklopu svih demokratskih promena, koje su najavljene i koje su činjene sve ovo vreme. Ono što sam možda zaboravio da kažem, kada je u pitanju ministar za zdravlje gospodin Joksimović, je to da je njemu posle svih teškoća koje će imati još na leđa natovarena i ekologija. Ili, bivše Ministarstvo za zaštitu životne sredine, kako sada u sklopu svih demokratskih promena i tu promeniše ime, pa nije životne sredine, nego je životna okolina. Verovatno, po uzoru na Hrvate, koji to zovu okoliš. Vidite, zašto mi uvek, kada jedni idu na jednu stranu, mi idemo na drugu stranu. Mi već 10 godina imamo to ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Svi na jednu stranu, a mi obavezno na drugu. Kada svi oni pređu na našu stranu, koja je dobra, mi, verovatno ne želeći da budemo ni sa kim, prelazimo na neku drugu stranu. Pogotovu što to danas u svetu postaje način življenja i što je kao nešto u trendu, i ne samo to, nego predstavlja i pravi i human odnos kako se jedna država i jedan narod odnosi prema svojoj životnoj sredini, pre svega u funkciji budućih pokolenja i novih naraštaja.
Mandatar je nagovestio da će za šest meseci biti formirano novo ministarstvo o resursima i ekologiji. To je stvarno u redu, to je dobro i to treba odmah da uradimo. Nema nikakve logike da se tu čeka. Toliko meseci je prošlo, ove vlasti, da je mogla da napravi taj program, pogotovu što je sve pripremljeno i svega nekoliko dana je potrebno da se jedno takvo ministarstvo i organizuje. Hvala lepo.