Ne, ja znam ali smo svi mi, zameram i sebi, zaboravili da se radi o amandmanu na član 105. stav 1. koji je podneo uvaženi gospodine Pavićević i uvaženi gospodin Zoran Živković.
Taj amandman, podsetiću javnost, je prihvaćen od strane Vlade. Ja sam se veoma pozitivno, u ime poslaničke grupe SNS, izjasnio o tom prihvatanju amandmana. Rekao sam da je vrlo važan taj zarez ili zapeta i da mnogo čini na tome da ovaj zakon bude bolji. To pokazuje da ozbiljnijih primedbi ove poslaničke grupe, na ovaj zakon nema.
Ako su tačka, zarez i članovi interpunkcije nešto što je važno i što je bitno, onda znači da je zakon napravljen za ove dve godine, koliko se na njemu radilo, na najbolji mogući način u ovom trenutku za Republiku Srbiju.
Samo je neprimereno da kada se javite za amandman i kada hoćete da pričate o amandmanu ispalite neke strelice i očekujete da to bude bez posledica. Ja kažem zbog javnosti Srbije, a dozvolićete mi jednu rečenicu, niko iz poslaničke grupe SNS ne obavlja više funkcija. Svi smo mi podneli ostavke na sve druge funkcije. Ja sam bio odbornik u gradskoj Skupštini u Vranju, bio sam član Upravnog odbora apotekarske ustanove u Vranju…

Podneo sam ostavku na sve to. Tvrdim da su i ostale kolege tako nešto uradile.
Radeći ovaj posao ovde na ovim amandmanima i danas kao ovlašćeni predstavnik SNS, što mi čini veliku čast, hoću da kažem da moja profesija, advokatska, mnogo trpi zbog toga što sam ja u ovoj Skupštini. Ali sam u ovoj Skupštini zato što hoću da svima nama bude bolje, zato što hoću da Srbija iz dana u dan ide sve…

Vraćam se na amandman.
Zato ćemo usvojiti sve amandmane koji su ovakvi, koji ne menjaju suštinski zakon zato što je dobar, ali idu u dobrom pravcu i znakovi interpunkcije naravno čine da zakon bude puno bolji i na tome sam zahvalan predstavnicima opozicionih stranaka. Hvala.

Gospodine predsedavajući, poslanička grupa SNS se protivi ovakvom amandmanu. Mislim da je on pokušaj da se razvodni ideja zakonodavca. To je pokušaj da se raspravlja o nečemu što je po meni suvišno i nepotrebno. Radi se o institutu odlaganja izvršenja. Taj institut je uveden i predstavlja tri subjekta koji mogu da predlože odlaganje izvršenja. To može da učini sam poverilac, može sporazumom između poverioca i dužnika i može sam dužnik.  Prva dva subjekta ili subjekti zajedno, mogu da se sporazumeju i da se odloži izvršenje zbog nekih razloga.
Što se tiče odlaganja na zahtev dužnika, tu je toliko restriktivno navedeno da je nepotrebno da se bilo koji amandman na ovu temu daje ovoj Skupštini, zato što se taj zahtev može napisati samo jednom i nikada više. Za sve to vreme postupak traje, procesne radnje se izvode. Nigde u zakonu ne stoji da se povodom zahteva za odlaganje bilo koja procesna radnja u izvršenju sprečava da teče i kaže se, to naravno, hoću zbog javnosti, da izvršenje može u tom slučaju da se odloži ako izvršni dužnik učini verovatnim da bi usled izvršenja pretrpeo nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu, koja je veća od one koju bi zbog odlaganja pretrpeo izvršni poverilac i ako odlaganja opravdavaju naročiti razlozi koje izvršni dužnik dokaže javnom, ili po zakonu, overenom ispravom. Restriktivnije od ovoga ne može da bude. Dužnik ni na koji način ne može da zloupotrebi ovu normu, a pošto zakon i vredi u jednoj državi i vredi jednom narodu, onda je potrebno da predvidimo i jednu situaciju koja će se možda desiti, a sud će na najresriktivniji način imati u vidu kada donosi odluku o tome da li će dužniku dozvoliti odlaganje rešenja. Hvala.

Pa, morate da se dogovorite za šta ste. Imate amandmane sa kojima ste protiv uvođenja žalbe zato što će žalba da zadrži izvršenje, zato što će da ga odloži, a sada dajete predlog da se briše amandman, odnosno da se ne usvoji odlaganje izvršenja na predlog dužnika. Pa, da li ste vi da se brže izvede ili ste za to da se sporije izvede?
U svemu tome brzina nije bitna, jer postupak izvršenja teče od početka do kraja i čak i žalba ne zadržava izvršenje rešenja o izvršenju. Znači, žalba ne zadržava izvršenje rešenja o izvršenju. Sve procesne radnje teku, žalbeni postupak ide, predmet ide ka višem sudu, odnosno ka veću višeg suda, odnosno Apelacionog privrednog suda.
Ovo je predviđeno kao neki izuzetak, kao nešto što zaista može u životu da se desi dužniku. Ne bih da pominjem morbidne situacije koje bi se u tom trenutku desile, a možda i treba da bih vam pojasnio o čemu se ovde radi. Znači, ovo su izuzetne situacije, gde dužnik dokazuje sudu da će pretrpeti nenadoknadivu štetu, štetu koja će biti kasnije nemoguće da se nadoknadi, a manja je mnogo šteta koju će pretrpeti poverilac zbog toga što odloženo izvršenje.
Dakle, izvršenje će biti sprovedeno, ali će na jedno izvesno vreme, pod određenim uslovima, koji moraju da budu ispunjeni, koji su vrlo restriktivni, sud dozvoliti, a možda, ako oceni da to nisu dovoljni razlozi, neće dozvoliti da se odloži izvršenje za taj određeni period. Dakle, ako se odloži, biće određeno koliko dana. Neće to da bude prestanak izvršenja, neće to biti onemogućavanje poverioca, jer se mi zalažemo da poverioci naplate svoja potraživanja koja su stekli na osnovu izvršne isprave ili na osnovu verodostojne isprave. Hvala.

Gospodine predsedavajući, poslanička grupa SNS predlaže da se ovaj amandman ne usvoji i poručujem dužnicima da svoja dugovanja plate u paricionom roku. Dakle, u roku koji dođe posle pravosnažnosti odluke, na osnovu koje su oni obavezani da nešto plate, učine, trpe i ono što je napisano u toj presudi, ukoliko bude izvršeno u tom paricionom roku, onda do ovih situacija neće da dođe.
Davati toliku komotnost dužniku, a to je predviđeno ovim amandmanom uvaženog kolege, da se ne može izvršenje raditi za vikend i da se ne može raditi posle 22.00 do 07.00 sati izjutra. Pa, znate li vi u praksi šta se događa? Onaj dužnik koji hoće da beži, da ne plati, dužnik ne može da ga vidi. On dođe posle 22.00, legne, prespava, probudi se pre sedam i ode iz svoje kuće. Dođe izvršni radnik, ili sada javni izvršitelj, zatraži ga, a ukućani kažu - nije on tu, otišao je na posao, ne možemo da ga nađemo. Vikend da mu ostavimo da bi on mogao da provede mirno svoje trenutke u krugu svoje porodice, da duguje u to vreme i nekome kome je možda prevarom ili na neki drugi način došao do novčanih sredstava, da uživa on u svojoj porodici, a da poverilac tamo plače i kuka subotom i nedeljom, mislim da nije primereno.
Treba dužniku zapretiti, da nije siguran ni na jednom mestu u Srbiji, ni u koje vreme, ako očigledno izbegava izvršnog radnika, odnosno sada javnog izvršitelja. To je suština ovog člana i taj član, po nama iz Srpske napredne stranke, mora da ostane deo zakona i mi ćemo za to glasati. Hvala.

  Samo jednu rečenicu.
Pa, upravo to i uvodimo, 00-24 sata svakoga dana, bez praznika, bez vikenda, može se pojuriti dužnik koji beži, koji izbegava naplatu onoga što je dužan. To je ono što mi pozdravljamo i to je ono što mi hoćemo. Očigledno je da javni izvršitelj može da konstatuje da ga neko izbegava, ako više puta obiđe tu adresu, a njega nema, a mislim da se u svakom gradu već poznaju dežurni dužnici. Ovo nije dobro za njih i nije dobro da ih branite. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Ja bih se vratio na ovaj amandman. Bitno je reći da se ovim amandmanom uvodi javno beležnički saradnik. U svim sudovima, tužilaštvima imate saradnike. Imate lica koja su završila pripravnički staž i koja žele da rade i ostanu u tom organu, ne žele da napreduju iz mnogih razloga. Mi na ovaj način taj neki vakum prostor popunjavamo i kao što nijedan zakon nije Sveto pismo ni ovaj zakon nije, pa ga treba menjati, inovirati, dopunjavati, izmeniti ono što je život pokazao da je prevaziđeno ili što je život nametnuo da jeste važno. Zato smo za odbijanje ovog amandmana.
Imam utisak da čitav ovaj set amandmana jeste želja za samoreklamerstvom, za jednim političkim egzibicionizmom, za pokušajem da se ova vladajuća većina optuži za neki štrajk, za neku pobunu, zato da smo mi neozbiljni, da menjamo sedam, osam puta zakon ne bi li smo zbunili neuke građane u Srbiji. nije tačno i niko ne sme da se stavlja ispred tih građana, da sebe nameće kao zaštitnika siromašnih, neukih, jer da je to tako, a mnogo siromašnijih ljudi u Srbiji ima, predlagač ovog amandmana bi bio na listi koja bi dobila mnogo više nego što je dobila, a to je nekih 6%.
Da se vratim na ovo. Mislim da sa svim ovim amandmanima treba da objasnimo građanima Srbije da ovo ne doprinosi boljitku, ovo doprinosi tome da se zbuni javnost u Srbiji, da se ljudi dovedu u zabludu i da se ovde neko pojavi kao da ih štiti. Mi na ovaj način dajemo šansu mladim ljudima, dajemo šansu diplomiranim pravnicima koji žele da ostanu kod javnog beležnika. Ne žele da napreduju i da budu javni beležnici, ali žele da budu saradnici, dovoljno su stručni da u tome mogu da pomognu javnom beležniku. Ovo će samo doprineti kvalitetu notarskom sistema u Srbiji. hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poslanička grupa SNS traži da se odbije ovaj amandman, kao i svi amandmani koji su predloženi i koji će biti predloženi, a gde se samo dve reči navode, a to je - briše se.
Naš je stav da se na ovaj način želi da opstruira rad parlamenta, da se obesmisli i obezvredi rad ovog vrednog Ministarstva pravde, da se ukaže javnosti u Srbiji da Zakon o javnom beležništvu ne valja ništa, da je to menjano sedam ili osam puta, da je ovo zapravo osmi put i da je to dokaz nekvalitetnosti predloženih članova, odnosno izmena i dopuna ovog zakona.
Jednostavno to nije tačno. Svaku izmenu koju smo radili, koju je ministarstvo predlagalo, branili smo zdušno u ovom parlamentu. Opozicija je napadala, stavljala se na čelo nekoga ko je štrajkovao, ko je tražio da se redukuju prava javnih beležnika, pa se čak dotle išlo da je bilo predloga da se smanji broj i ovlašćenja javnih beležnika do te mere da bi oni bili obični udarači pečata kakvi su sada u sudu.
Da se vratimo na ovaj amandman, gospodine predsedavajući. Mislim da ovo ne doprinosi ni dobroj atmosferi u parlamentu, ne doprinosi ni tome da javnost koja ovo gleda bude zadovoljna onim što se priča. Unosi se jedna smutnja, unosi se jedan defetizam, unosi se jedan loš odnos između nas koji smo u vladajućim strankama i onih koji su u opoziciji.
Navodno ljudi iz opozicije brane interese građana, oni su zainteresovani za njihovu slobodu, oni su zainteresovani za njihovu imovinu, a mi to nismo. Apsolutno to nije tačno.
Dokaz da ovaj amandman ne valja, a da Zakon o javnom beležništvu koji je donet ili sedam i osam puta menjan, a sada ćemo ga izmeniti i ovim amandmanima, jeste to da sam pre mesec dana zajedno sa gospodinom Aleksandrom Martinovićem, imao tu čast da primim delegaciju iz Svetske unije notara. Oni su dobrano pregledali Zakon o javnom beležništvu, oni su obišli Komoru notara u Srbiji i zatražili su razgovor sa nama.
U tom razgovoru su bili veoma jasni. Nemaju nikakvih ozbiljnijih primedbi na Zakon o javnom beležništvu. Nemaju nikakvih ozbiljnijih primedbi na izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu. Zadovoljni su funkcionisanjem i načinom na koji je zaživeo notarski sistem u Srbiji, a pamtimo da je to bilo ukinuto nakon Drugog svetskog rata i da je vrlo teško bilo da se nakon tolikog vremena jedan novi pravni institut uvede u Srbiji, da on zaživi i za manje od godinu dana smo u jednoj stabilnoj situaciji, uz svesrdnu podršku Ministarstva pravde, došli u situaciju da dobijemo sve pohvale predstavnika Međunarodne unije notara.
Oni su imali samo sitne benigne primedbe, tehničke prirode, koje uopšte nisu važne da bi se u ovom trenutku u javnosti o tome raspravljalo, što je mene učinilo ponosnim, jer sam zaista usvajajući sve one izmene i dopune, vodio jednu, da tako kažem, i političku borbu, ovde podržavajući ministarstvo, nalazeći se u jednoj situaciji da kao advokat koji štrajkuje, u isto vreme kao narodni poslanik ovde branim amandmane, odnosno brani Predlog zakona koje ministarstvo daje i onda smo u jednom postupku, gde se džentlmenski došlo do sporazuma između advokature, odnosno predstavnika advokata i predstavnika ministarstva, došlo je do smirivanja situacije.
Zato ne želim da bilo ko tu situaciju zloupotrebljava u ovom parlamentu. Žao mi je da neko štiti advokaturu mimo mene ili u moje ime, a ja sam neko ko živi 30 godina u tom poslu.

Sve vreme je inputirano, izvinjavam se predsedavajući, zato su i ovi amandmani dati da bi se moglo da priča o svemu što nije tema i ponajmanje se priča o zakonu, odnosno o amandmanu. Ponajmanje se priča o tome šta je i koji je razlog da se ovaj amandman, odnosno ovaj član zakona briše.
Zašto, koji je razlog? Videli smo malopre oko javnobeležničkih saradnika. Da li je moguće da je neko protiv toga da javnobeležnički saradnici postoje u sistemu gde ih ima u sudovima, u tužilaštvima, u pravobranilaštvu?
Mi samo na ovaj način stvaramo mogućnost da mladi ljudi mogu da dođu do novog zaposlenja, da budu deo sistema, da se vidi da ono znanje koje su stekli kao pripravnici mogu da realizuju na ovaj način.
Ovde se sad daje predlog…

I to hoću da kažem, poslanička grupa SNS predlaže da se ovaj amandman odbije. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, posebno građani Raške oblasti i građani Pčinjskog okruga, ovaj amandman ne bi trebao prihvatiti, jer bi on napravio diskriminaciju. On bi rekao da imamo jednu situaciju zaoštrenih međunacionalnih odnosa, nepoštovanje ministarstva prema nacionalnim manjinama, njihovoj strukturi u pravosuđu. Jednostavno, to nije tačno.

Kada smo raspravljali u načelu o ovom predlogu zakona, ja sam istakao, to može da se vidi u stenogramu, da apelujem na vas, ministre, da svuda gde su nacionalne manjine, a to se pogotovo odnosi na Pčinjski okrugu, imate posebno u vidu, pospešite i pomognete da tamo bude određeni broj pripravnika, određeni broj tužioca, zamenika tužilaca, saglasno nacionalnom sastavu na toj teritoriji. Toga se držim sada, toga sam se držao tada i mislim da kucam na otvorena vrata, poznajući vas kao ministra, poznajući rad ovog ministarstva od 2012. godine, sve do danas, ubeđen sam, da ovo nije nikakav problem. Ovo je samo pokušaj da se dolije ulje na vatru, koje uvek tinja i još uvek nismo uspeli da to što smo između sebe imali u prošlom veku ispravimo. Nepotrebno je da se ovakve stvari rade, kolega.

Sticajem okolnosti poznajem situaciju u Novom Pazaru, zato što u onoj čuvenoj reformi pravosuđa 2009-2010. godine moja supruga je izabrana za sudiju Prekršajnog suda u Novom Pazaru. Ja sam više puta tamo odlazio i evo, reći ću nešto. Najlepše uspomene u svojoj dugogodišnjoj karijeri sudije ima iz Novog Pazara. Tamo je prihvaćena od svih kako službenika koji su u Novom Pazaru, u Prekršajnom sudu, tužilaštvu, to je sve jedna zgrada, jedan konglomerat, sastavljeno je od svih, osnovni sud je tu, viši sud, tužilaštvo osnovno, više tužilaštvo i sud za prekršaje. Nema nikakvih stvari koje vode ka tome da neko nekoga ne podnosi, da neko nekoga favorizuje, da se neko neprijatno oseća zato što je bošnjačke nacije ili srpske. Tamo se oni međusobno ne broje. Nemojte da ih brojite u ovoj Skupštini.

Malo je specifičnije u Pčinjskom okrugu, odakle sam ja. Tamo se stalno pominje i podgreva ta situacija da albanska nacionalna manjina nema dovoljan broj pripravnika, nema dovoljan broj sudija, nema dovoljan broj tužilaca. Ja vam kažem – nema, zato što nema kandidata, nema zato što mnogi od njih nisu hteli da završe pravni fakultet ili ako su ga završili, nisu uspeli da polože pravosudni ispit.

Ono što je moje saznanje za zadnje četiri godine, to je da se pospešuje polaganje i pomaže se diplomiranim pravnicima sa određenim iskustvom albanske nacionalne manjine da polože pravosudni ispit. Mogu da kažem čak i da se gleda kroz prste. Čak i te komisije nisu toliko rigidne koliko bi trebale i koliko su rigidne prema ostalim kandidatima, sve u želji da tamo ima zamenika tužilaca, kao što ih ima, iz albanske nacionalne zajednice, da ima tamo sudija Osnovnog suda u Bujanovcu albanske nacionalne pripadnosti, kao što ih ima.

Zbog toga mislim da ovaj amandman ne treba da bude prihvaćen i da ova Skupština ne sme da bude poligon gde ćemo dolivati ulje na vatru i stvarati lošu situaciju, tako što smo izneli netačne podatke, a na osnovu tih netačnih podataka izveli još gore zaključke i poslali lošu poruku Srbiji. Hvala.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, hoću da pre nego što pređem na set zakona koje ste danas doneli u Skupštini, da vama kao predstavniku republičke Vlade, svim narodnim poslanicima i onima koji su u vladajućoj koaliciji, kao i onima koji su u opozicionim klupama i svim građanima Republike Srbije čestitam otvaranje Poglavlja 32 i 35.
Vama, ministre, želim da sledeće godine, a znam da ćete naporno i predano raditi, doživite da se otvori i poglavlje 23 i 24 i to će biti kruna vaše ministarske fotelje. Očekujem da i nakon toga obavljate svoj posao na onaj način na koji to činiti od 2012. godine. Vi znate da ste uvek bili moj favorit. Vi znate da je Skupština uvek podržavala sve zakone koje ste vi predlagali ovoj Skupštini.
Jako je bitno da građani Srbije ne steknu pogrešan utisak o onome što ste vi doneli danas u Skupštinu. Vi ste doneli jedan Zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji nije mogao da se menja dopunama i izmenama zato što je drastično trebalo da se promeni dosta toga zbog toga što je taj zakon bio manjkav u velikoj meri. Vi ste veoma detaljno, iako smo danas u raspravi u načelu, skoro svaki član razložili i obrazložili u ovoj Skupštini. Održali ste jednu akademsku reč od sat i 20 minuta. Tu ne bih imao šta ni da oduzmem, ne bih imao ni šta da dodam. Ostaje da u danu kada raspravljamo o amandmanima, a ima ih negde oko 280 na ovaj set pravosudnih zakona, tada se izjasnimo ponaosob.
Ono što je najmarkantnije u ovom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju jeste da se vraća žalba. Ta žalba je bila i u Zakonu o izvršenju iz 1978. godine. Ona praktično garantuje dvostepenost postupka, kao što je to propisano Ustavom. Dozvoljava se dužniku, kao što se dozvoljava i osuđeniku za najteža krivična dela da napiše žalbu, da iskoristi to svoje pravo i da o toj žalbi odlučuje viši sud ili Apelacioni privredni sud, što znači u veću od trojice sudija koji imaju i veće iskustvo, koji su duži niz godina u poslu i gde je pretpostavka i neka prezumpcija da se zapravo radi o stručnijim ljudima, odnosno stručnijim sudijama nego što su to sudije osnovnog suda.
S druge strane, to daje mogućnost dužniku da se nada da ukoliko su opravdani razlozi podnošenja žalbe, da će žalba biti usvojena i on neće biti obavezan da izvrši ono što nije urađeno na pravi način.
Veoma bitni elementi u ovom zakonu jesu da, osim što dužnik ima pravo na žalbu, postoje određene obaveze, a to je nemogućnost bekstva, sklanjanja, izbegavanja obaveze i predviđena je poternica za dužnikom. Javni izvršitelj može zatražiti da se raspiše poternica, područna policija to radi. Dužnik ne može da se sakrije, biće priveden i sve procesne radnje biće izvedene na najbolji mogući način.
Takođe, postoji obaveza policije, što do sada nije bio slučaj, da pruža punu asistenciju prilikom izvršenja. Policija je dužna, na obaveštenje od strane javnog izvršitelja, da izvrši bezbednosnu proveru, da eventualno oduzme oružje od dužnika, da na taj način predupredi svaku negativnu situaciju i mogućnost narušavanja javnog reda i mira.
Ono što je bitno za ovaj zakon, a to je efikasnost koju će on doneti. Efikasnost se ogleda u tome što će ogroman broj izvršnih predmeta izvršavati javni izvršitelj. Oni će to činiti na jednoj tržišnoj osnovi i taj profit, koji ostvaruje, ili zarada koju će imati će biti veća i srazmerno veća njihovom angažovanju. Što više predmeta budu uradili, što efikasniji budu bili, njihov konto će biti uvećan i biće svakoga dana veći broj uplata. To je ono što, naravno, svakog čoveka koji se bavi ovim poslom tera i na kraju svako želi da zaradi i da krene.
Takođe, postoji i zaštita od toga da dužnik ne može da otuđi, da skriva i oštećuje ili umanjuje svoju imovinu, i za to je predviđena novčana kazna. To je u članu 131. Mislim da o tome danas niste ništa rekli, ali je veoma bitno da se zna i da javnost Srbije, ona laička, naravno, i stručna, spozna da se može izreći novčana kazna. Tu novčanu kaznu, naravno, izriče sud, i ta novčana kazna se može pretvoriti u kaznu zatvora, ukoliko ne može da se naplati od dužnika. To stvara, takođe, jedan teg svakom dužniku koji želi da izbegne, koji želi da uništi, koji želi da predupredi poverioca u pokušaju izvršenja i naplate onoga što je tokom spora dobio.
Nepoverenje u pravosuđe Srbije postoji i zbog toga što godinama vodite postupak, imate ogromne troškove, od takse za tužbu i odluku suda, tarifa advokatska, ukoliko imate uviđaje, takođe se to plaća. Sve to donosi ogromne troškove za stranku i ako na kraju, u finalu, ne može da naplati, odnosno onemogućen je, stvara se jedna slika nepoverenja, pravne nesigurnosti, straha. Ljudi kažu da su svi u pravosuđu potplaćeni. Svako je nezadovoljan time što ne može da realizuje ono za šta je vodio spor tolike godine.
Mislim da će ovaj Zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji ste dali Skupštini, da ubrza izvršenje, da smanji milionski broj predmeta koji postoji po svim sudovima, bez obzira da li se radi o Beogradu ili nekoj provinciji. Svuda su ovi predmeti u zagušenju, svuda su ti predmeti ostavljeni za neka bolja vremena ili da ih neko drugi rešava.
Naveo bih primer samo Osnovnog suda u Vranju koji je dugo godina imao samo jednog izvršnog sudiju. On fizički nije mogao da stigne sve ono što je trebalo da obavi. Sada je novina da troje sudija radi taj posao i verujte da jedva stižu da odobre i urade sve ono što je potrebno. To je ogroman broj predmeta. To je godinama, apsolutno godinama, stajalo po arhivima. Vi ste to polagano počeli da otvarate, ali to je jedna Pandorina kutija i jednostavno ne znam kako će sve to biti rešeno.
Ja očekujem da ovaj zakon donese mogućnost i ovlašćenja i da javni izvršitelji urade ono što je njihov posao, a to je da sprovedu izvršenje o izvršnim naslovima, odnosno da naplate ono što piše u presudi.
O javnim beležnicima, ministre, smo pričali i pretprošle godine, i prošle i ove. O javnim beležnicima smo imali jednu uzavrelu atmosferu i sada mogu da kažem da smo prošli zajedno kroz sve to. Prošli smo kroz štrajk i ubeđen sam da je štrajk advokata bio zbog primene Zakona o javnim beležnicima, koji je doneo prethodni režim. Njegova primena je izazvala štrajk advokata u Srbiji.
Mi smo pokušali, vi sa svoje strane, kao ministar, i mi, kao poslanici, da gasimo taj požar i uspeli smo da jednim džentlmenskim sporazumom prekinemo štrajk, da izvršimo izmene Zakona o javnom beležništvu.
Ono što je za mene markantno jeste da smo pre mesec dana gospodin Aleksandar Martinović i ja primili iz Svetske unije notara predstavnike koji su došli da obiđu notare u Srbiji. Bio sam ponosan kada su rekli da je zakon, sa svim onim izmenama koje smo mi u ovoj Skupštini načinili, veoma prihvatljiv. Imali su samo dve primedbe koje nisu od suštinskog značaja. Generalno, bili su veoma zadovoljni. Najavili su da će Notarsku komoru Srbije primiti u Međunarodnu uniju notara.
To samo pokazuje da smo mi država koja je potpuno krenula jednim putem ka EU, gde znamo da izmene zakona čine boljitak za građane Srbije i očekujem da notare kontroliše ministarstvo, a očekujem da ih kontroliše i njihova Komora, svako u svom domenu, i to je detaljnije predviđeno ovim zakonom.
Ovaj zakon prate izmene Zakona o uređenju sudova, proširuje se nadležnost sudova u tom smislu da viši sudovi i privredni apelacioni sudovi odlučuju po žalbama. To je ona dvostepenost. Prema tome, valja uvek raditi. Uvek treba dati šansu nekome da može da se žali, da može da napiše ono čime nije zadovoljan, da proba da u drugom stepenu ispravi nešto za šta misli da je nepravedno prema njemu, a očigledno da postoji jedna restriktivnost u podnošenju žalbe u ovom postupku, a to je da se žalba može podneti samo jednom i da nakon toga postaje rešenje pravosnažno i izvršno i nadalje se može izvršiti. Takođe, ne slažem se da žalba treba da zadrži izvršenje. Izvršenje treba da se nastavi, treba da se sprovede. Ako se dođe do greške, tu je reizvršenje, ali verujte retko se dešava da dođe do ispunjenja izvršenja, a da se onda posle toga reizvršenjem vraća ono što je dužnik dao poveriocu.
Prema tome, ta dužina postupka žalbenom i brzina koju pokušavate da nametnete sudijama, apsolutno nije potrebna. Oni osećaju novu politiku Vlade, osećaju da ovo ministarstvo stoji iza njih. Svi se mi ovde trudimo da bude bolje i pravosuđu. U tom smislu je i vaša želja da se sa ovim taksama malo bolje i malo više, malo ozbiljnije poradi. Moraju se naplaćivati takse. Ako je procenat od 40% realizacije, to je više nego sramno. To je pokušaj da se gurne ruka u državnu kasu i tu imate apsolutno našu podršku. Očekujemo da će se naplaćivanje nakon usvajanja ovog zakona i ovog seta zakona biti izvršeno makar do 90%, ako ne i više.
Takođe, ovim Zakonom o uređenju sudova broj pripravnika određuje ministar. Svaki sud ima specifikum. Svaki sud ima određene predmete koji su neobični, za neki drugi sud su obični, u nekom sudu treba više pripravnika, u nekom treba manje. Takođe, gleda se i nacionalna struktura, poznavanje jezika nacionalnih manjina.
S obzirom da dolazim iz okruga gde imamo više nacionalnih manjina, gde je veoma specifična situacija, mislim da i taj sastav pripravnika mora da odslikava stanje na terenu. Mnogi od ljudi iz nacionalnih pokušavaju i završavaju fakultete, polažu pravosudne ispite i ja zaista pozivam Ministarstvo da kad god je u prilici i kad god je moguće pomogne i pospeši da pripravnici budu iz nacionalnih manjina.
Pomenuto je i vezano je za dopunu Zakona o javnom tužilaštvu i Zakonu o sudijama, poznata je odluka Ustavnog suda i kaže se da VSS je dužan, a to je bilo nekada, da polaznike i početne obuke u Pravosudnoj akademiji obavezno predlaže za sudije osnovnog suda, za sudije prekršajnog suda i za zamenike tužioca. Ustavni sud je rekao da je ta odredba neustavna i sada će biti ono što je po meni potpuno ispravno, a to je da polaznici akademije neće morati da polažu ispit, biće ocenjivani tamo, jer je i to vrsta neke škole, ocene će biti od jedan do pet i one će biti korišćene kao merilo i kriterijum za izbor sudija prilikom donošenja odluke.
Još samo ono što se tiče VSS i Državnog veća tužilaca. Ne bih ništa o tome da danas nije bilo negativnih komentara i to iz klupa, iz usta onih ljudi koji su zdušno podržavali reformu pravosuđa koja to nije bila, reformu koja je dovela do toga da se skoro u potpunosti uruši jedan sistem, gde se voluntarističkim i politikantskim odlukama donosila odluka i odlučivalo o sudbinama mnogih sudija, mnogih tužilaca.
Sada kada se predlaže da sednice saveta budu javne, sada to ne valja. Dok nisu bile javne, odnosno dok to nije bilo napisano u zakonu, nije valjalo što nisu javne. Sada kada su javne nije dobro, treba da pronađemo velike prostorije, tehničke mogućnosti, prosto, nemoguće je da čujete i da spoznate šta to neko može u ovoj Skupštini da kaže.
Ovde je sada potpuno jasno i što se tiče VSS i Državnog veća tužilaca, sednica na kojoj se donosi odluka mora biti javna, odluka mora biti obrazložena i mora biti objavljena na internet stranici tog saveta, odnosno Državnog veća tužilaca.
Sve ovo me drži u uverenju da ću kao i ostale kolege iz poslaničke grupe SNS u danu za glasanje dati svoj glas, usvojiti ovaj set zakona i približiti se još jedan korak ka otvaranju poglavlja 23. i 24. koja se tiču pravosuđa, a na taj način napraviti još dva koraka bliže ka EU. Hvala.

Gospodine predsedavajući, uvažene koleginice i kolege iz VSS, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, čast mi je da budem predstavnik poslaničke grupe i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS, što će reći i SNS koja stoji iza stanovišta da u potpunosti podržavamo rad VSS.
Srećan sam i zadovoljan i kao narodni poslanik što mogu u jednoj mirnoj atmosferi, gde ne postoji nikakva afera, gde nema prigovora, gde nema novinskih natpisa, gde ne postoji pritisak na vas koga da izaberete, gde niko od nas ne poznaje skoro nikoga od advokata, a vi ste naveli njihove biografije. Niko od nas nikada nije kontaktirao sa tim kandidatima. Vama smo kao stručnom telu prepustili da izvršite izbor ovih ljudi, ovih diplomiranih pravnika sa položenim ispitom koje ste nam danas predložili.
Budite sigurni da ćemo mi u Danu za glasanje bez velikog udubljivanja, kontrole, pregleda onoga što ste vi nama dali glasati za sve vaše predloge. Nećemo tražiti izuzimanje nijednog kandidata. Za ove četiri godine od kako je SNS u vlasti i od kako je stvorena jedna politička atmosfera, u kojoj vi imate potpunu slobodu kao VSS, siguran sam da smo samo jednom, u samo jednom slučaju tražili izuzimanje i nismo glasali za vaš predlog, jer smo iskoristili svoje pravo da kao narodni poslanici znajući da postoji nešto što je nedostojno da se bude na nekoj funkciji to iskoristili i nismo dali glas samo jednom kandidatu.
Koliko smo kandidata izabrali za ove četiri godine, a da nijedan natpis ni pre sednice Narodne skupštine, niti posle sednice Narodne skupštine nije bio, potvrđuje da sam potpuno u pravu i potvrđuje da ćemo ono što ste radili znati da cenimo i da od nas imate jednu svesrdnu podršku.
Do 2012. godine apsolutno se ovakve stvari nisu događale. Bilo je mnogo uticaja. Nisu postojala merila. Nisu postojali kriterijumi na osnovu kojih se biraju sudije koji se biraju prvi put, koji se biraju na stalnu funkciju. Nije bilo merila i kriterijuma za izbor predsednika sudova. Merila i kriterijumi su bili članstvo u nekoj stranci, bliskost sa predsednikom opštinskog ili gradskog odbora DS ili neki od stranaka u vlasti. Dopisi i mišljenja, kafanski razgovori, dogovori, mešetarenja ispod žita.
Jednostavno, svi kandidati su bili u strahu. Svi kandidati su se plašili toga ko ima bolju vezu, ko ima bolji kontakt sa vladajućom strankom. Nisu se gledali kvaliteti. Nisu se gledali uspesi na fakultetu, položen pravosudni ispit, način na koji su radili u prethodnom periodu pre nego što su se kandidovali. To je ono što se sada gleda. To je ono što se sada traži i to je ono što ocenu daju opšte sednice sudova u kojima su radili kandidati, neposredno viših sudova, dakle, svih sudija na teritoriji jednog okružnog, a sada višeg suda. Ta mišljenja su došla od stručnih ljudi, od ljudi koji su sve te kandidate mogli da sagledaju i gledali su njihov rad svakoga dana i dolazimo do rezultata da se skoro svi kandidati koje predložite po oceni opšte sednice suda u kome rade i neposredno višeg suda kažu – naročito se ističe.
To naročito se ističe znači da dolaze na posao pre svih, odlaze posle svih. To znači da su zainteresovani, da su gladni znanja, da svakoga dana rade, da svakoga dana napreduju, da rade verovatno veći broj odluka i mnogo veći obim poslova, nego što to rade drugi. To se pokazuje prilikom glasanja, kada te opšte sednice suodlučuju o tome kog kandidata između više izabrati. Vi ste izabrali ljude koji su bili na prvom, drugom i trećem mestu.
Dakle, čak se ni vi niste mešali kao Visoki savet sudstva u to ko će biti izabran. Naravno, u krajnjoj liniji je vaša odluka, ali očigledno da poštujete te kriterijume, očigledno da ta merila koja su propisana odlukom da se tačno može znati ko je osposobljen, ko je stručan i ko je dostojan. Ko će to bolje znati nego ljudi iz sredine u kojoj naši kandidati rade i žive više godina unazad.
Danas biramo, odnosno biraćemo u danu za glasanje, ali danas diskutujemo o tome da se izaberu za sudije koje se prvi put biraju sudije Osnovnog suda u Novom Sadu, u Osnovnom sudu u Bačkoj Palanci i u Osnovnom sudu u Vrbasu.
Vi ste istakli u uvodnom izlaganju da je bilo preko 500 kandidata u svim ovim sudovima i kandidata, naravno, za predsednike sudova, u Pančevu Višeg i Osnovnog i Prokuplju Osnovnog, i to samo pokazuje tu oslobođenost od straha svih tih kandidata. Oni, dakle, znaju da učestvuju u jednoj fer i poštenoj utakmici gde se unapred znaju pravila, gde se zna rezultat, a to je kvalitet i znaju da se mi kao političari i mi kao vladajuća stranka, a tu mislim posebno na SNS, ne mešamo u izbor sudija, ne mešamo se u izbor predsednika sudova, niti želimo da se mešamo. Mi se ne mešamo ni u rad pravosuđa, ne komentarišemo nikakve sudske odluke.
Juče smo čuli da je neko ovde osuđivao, proskribovao, kritikovao jednu nepravosnažnu prvostepenu presudu, nazvao to sramotom pravosuđa. Jedan poslanik je komentarisao odluku suda kojom je odloženo izvršenje, odnosno početak izdržavanja zatvorske kazne. Svega smo se ovde naslušali.
Ono što je posebno važno, mi nikada nećemo uticati na sudije, nikada nećemo komentarisati odluke, jer naš uticaj nije kao što je bio uticaj do 2012. godine jedne stranke. Nažalost, očigledno je da neki pripadnici te stranke misle da se to vreme nije promenilo, da se može naručivati krivični postupak, da se mogu podneti krivične prijave za besmislene stvari, da se mogu izneti afere u novinama i da se na osnovu toga što piše u nekoj naručenoj novini, naručenom tekstu može da proizvede krivični postupak tek tako. Kada se to ne desi, onda lider jedne stranke poziva Tužilaštvo da pokrene postupak, jer, Bože moj, postoje dokazi.
Čak je predložen jedan zakon o zaštiti od slobode od straha. Bilo bi dobro da je taj zakon donet i da je važio do 2012. godine. Da je postojao zakon o slobodi od straha od DS za sve sudije, za sve tužioce, za sve predsednike suda to bi bilo jako značajno, bili bi rasterećeni, bili bi oslobođeni straha od toga da se u niškoj mehani odlučivalo ko će biti predsednik suda, ko će u čuvenoj reformi pravosuđa iz 2009. godine biti sudija, ko neće biti tužilac, ko je blizak sa nekim iz DS, a ko nije, ko je odbacivao krivične prijave, a ko je radio protiv interesa ove političke organizacije. Da je tada postojao taj zakon, situacija bi bila drugačija.
Zato hoću da se vratim na ovo što ste vi predložili. Predložili ste sudije koje se prvi put biraju, njih 16 i ono što su markantne stvari, za mene, a verujem i za ostale poslanike, jeste da se radi o sudijskim pomoćnicima. Svi su oni sudijski pomoćnici, svi su se oni opredelili za pravosuđe, svi su oni doneli odluku da budu deo pravosuđa, da donose odluke u ime naroda i sada ostaje da tu njihovu želju koju su pokazivali na fakultetu, a imali su veoma visoke ocene, vidim da tu ima dosta onih koji su sa 8, 9, 9,5 prosekom završili fakultete, položili pravosudni ispit sa odlikom, dobili „naročito se ističe“, od svojih kolega, verovatno i pred komisijom koju ste vi formirali, u intervjuima su se poneli na najbolji mogući način, pokazali svo svoje znanje, elokventnost, svoj stav, svoje mišljenje o tome kako će unaprediti posao kojim će da se bave. Očekujem da ćemo mi sve te ljude izabrati i dati im mogućnost da donose presude i da u ime naroda postupaju.
Ono što je takođe markantno, od 16 predloženih kandidata 11 su pripadnice lepšeg pola, 11 je žena, a petorica su muškarci. Moje pitanje je da li to žene u Srbiji uzimaju pravdu u svoje ruke? Naravno, ovo je šala, koristim priliku da svima njima čestitam unapred, znajući da ćemo u danu za glasanje da ih izaberemo, da im poželim da im karijere budu duge, da za ove tri godine tog probnog rada, pod znacima navoda, pokažu znanje, pokažu stručnost, pokažu dostojnost, da nakon toga budu izabrani na stalne funkcije za sudije.
Takođe bih spomenuo da ste dali predlog za predsednike sudova u Pančevu, Osnovnog i Višeg, i u Prokuplju. Takođe su njihove biografije impozantne, pokazalo se da su bili vredni na fakultetu, da su se pokazali kao stručni, da su u svojim karijerama, koje su veoma bogate učinili mnogo toga da se unapredi pravosuđe u delovima države u kojima su oni radili i živeli. Takođe su, verovatno, u svojim planovima i programima koje su dali i gde su prepoznali probleme u tim sudovima i način i merila na koji to treba da se reši, uzeti u obzir prilikom donošenja odluke da ove kandidate nama predložite.
Takođe, i to je vrlo interesantno, predsednica Višeg suda u Pančevu, predsednica Osnovnog suda u Pančevu, predsednica Osnovnog suda u Prokuplju, takođe se radi o ženama. Ne znam ko je u Visokom savetu sudstva slab na dame, ali očigledno da ćemo imati veliki broj žena koje su i predsednice sudova i koje su sudije i koje, naravno, pokazuju volju da uzmu pravdu u svoje ruke, koje imaju svoju pravdoljubivost, koje osećaju i žele da pravda u Srbiji bude na jednom visokom nivou, da se poštuje zakonitost. Zbog toga će SNS u danu za glasanje dati podršku vašem predlogu i odlučićemo da izaberemo ove sudije i odlučićemo da izaberemo ove predsednike sudova. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svi građani Republike Srbije znaju zašto su 2012. godine glasali za SNS, svi oni znaju zašto su 2014. godine glasali, kako reče kolega Atlagić, skoro plebiscitarno za SNS, čiji je nosilac liste bio gospodin Aleksandar Vučić.
Videli su novu perspektivu, videli su želju da se promeni privredni ambijent, da se međunarodna politika i položaj Srbije u svetu promeni, da se promene finansije, da se uredi budžet i prvi put sada posle 30 godina nemamo, niti ćemo imati rebalans budžeta Republike Srbije.
Uveli smo red u pravosuđe, dali smo mogućnost kolegama, sudijama, tužiocima da međusobno izaberu najbolje među najboljima, da od 500 i nešto kandidata koje ste imali, dođemo do ovih 19 cenjenih i poštovanih kolega i kažem, prošlo je vreme kada se mogao vršiti uticaj i u procesu izbora sudija, a to je bilo do 2012. godine.
Prošao je period i neko plače za tim periodom očigledno, kada je moglo da se utiče na tužioce, na sudije, kada se određivao pritvore zato što je neko bio politički protivnik, zato što je postojala opasnost da nekoga skloni sa vlasti, tada je moglo da se naručuje. Ti recidivi su ostali. Juče smo imali komentare i danas imamo komentare na sudijske odluke, ali ne iz klupa SNS, nego iz klupa DS ili onih od tada iz kojih su oni izlazili.