I to hoću da kažem, poslanička grupa SNS predlaže da se ovaj amandman odbije. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, posebno građani Raške oblasti i građani Pčinjskog okruga, ovaj amandman ne bi trebao prihvatiti, jer bi on napravio diskriminaciju. On bi rekao da imamo jednu situaciju zaoštrenih međunacionalnih odnosa, nepoštovanje ministarstva prema nacionalnim manjinama, njihovoj strukturi u pravosuđu. Jednostavno, to nije tačno.

Kada smo raspravljali u načelu o ovom predlogu zakona, ja sam istakao, to može da se vidi u stenogramu, da apelujem na vas, ministre, da svuda gde su nacionalne manjine, a to se pogotovo odnosi na Pčinjski okrugu, imate posebno u vidu, pospešite i pomognete da tamo bude određeni broj pripravnika, određeni broj tužioca, zamenika tužilaca, saglasno nacionalnom sastavu na toj teritoriji. Toga se držim sada, toga sam se držao tada i mislim da kucam na otvorena vrata, poznajući vas kao ministra, poznajući rad ovog ministarstva od 2012. godine, sve do danas, ubeđen sam, da ovo nije nikakav problem. Ovo je samo pokušaj da se dolije ulje na vatru, koje uvek tinja i još uvek nismo uspeli da to što smo između sebe imali u prošlom veku ispravimo. Nepotrebno je da se ovakve stvari rade, kolega.

Sticajem okolnosti poznajem situaciju u Novom Pazaru, zato što u onoj čuvenoj reformi pravosuđa 2009-2010. godine moja supruga je izabrana za sudiju Prekršajnog suda u Novom Pazaru. Ja sam više puta tamo odlazio i evo, reći ću nešto. Najlepše uspomene u svojoj dugogodišnjoj karijeri sudije ima iz Novog Pazara. Tamo je prihvaćena od svih kako službenika koji su u Novom Pazaru, u Prekršajnom sudu, tužilaštvu, to je sve jedna zgrada, jedan konglomerat, sastavljeno je od svih, osnovni sud je tu, viši sud, tužilaštvo osnovno, više tužilaštvo i sud za prekršaje. Nema nikakvih stvari koje vode ka tome da neko nekoga ne podnosi, da neko nekoga favorizuje, da se neko neprijatno oseća zato što je bošnjačke nacije ili srpske. Tamo se oni međusobno ne broje. Nemojte da ih brojite u ovoj Skupštini.

Malo je specifičnije u Pčinjskom okrugu, odakle sam ja. Tamo se stalno pominje i podgreva ta situacija da albanska nacionalna manjina nema dovoljan broj pripravnika, nema dovoljan broj sudija, nema dovoljan broj tužilaca. Ja vam kažem – nema, zato što nema kandidata, nema zato što mnogi od njih nisu hteli da završe pravni fakultet ili ako su ga završili, nisu uspeli da polože pravosudni ispit.

Ono što je moje saznanje za zadnje četiri godine, to je da se pospešuje polaganje i pomaže se diplomiranim pravnicima sa određenim iskustvom albanske nacionalne manjine da polože pravosudni ispit. Mogu da kažem čak i da se gleda kroz prste. Čak i te komisije nisu toliko rigidne koliko bi trebale i koliko su rigidne prema ostalim kandidatima, sve u želji da tamo ima zamenika tužilaca, kao što ih ima, iz albanske nacionalne zajednice, da ima tamo sudija Osnovnog suda u Bujanovcu albanske nacionalne pripadnosti, kao što ih ima.

Zbog toga mislim da ovaj amandman ne treba da bude prihvaćen i da ova Skupština ne sme da bude poligon gde ćemo dolivati ulje na vatru i stvarati lošu situaciju, tako što smo izneli netačne podatke, a na osnovu tih netačnih podataka izveli još gore zaključke i poslali lošu poruku Srbiji. Hvala.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, hoću da pre nego što pređem na set zakona koje ste danas doneli u Skupštini, da vama kao predstavniku republičke Vlade, svim narodnim poslanicima i onima koji su u vladajućoj koaliciji, kao i onima koji su u opozicionim klupama i svim građanima Republike Srbije čestitam otvaranje Poglavlja 32 i 35.
Vama, ministre, želim da sledeće godine, a znam da ćete naporno i predano raditi, doživite da se otvori i poglavlje 23 i 24 i to će biti kruna vaše ministarske fotelje. Očekujem da i nakon toga obavljate svoj posao na onaj način na koji to činiti od 2012. godine. Vi znate da ste uvek bili moj favorit. Vi znate da je Skupština uvek podržavala sve zakone koje ste vi predlagali ovoj Skupštini.
Jako je bitno da građani Srbije ne steknu pogrešan utisak o onome što ste vi doneli danas u Skupštinu. Vi ste doneli jedan Zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji nije mogao da se menja dopunama i izmenama zato što je drastično trebalo da se promeni dosta toga zbog toga što je taj zakon bio manjkav u velikoj meri. Vi ste veoma detaljno, iako smo danas u raspravi u načelu, skoro svaki član razložili i obrazložili u ovoj Skupštini. Održali ste jednu akademsku reč od sat i 20 minuta. Tu ne bih imao šta ni da oduzmem, ne bih imao ni šta da dodam. Ostaje da u danu kada raspravljamo o amandmanima, a ima ih negde oko 280 na ovaj set pravosudnih zakona, tada se izjasnimo ponaosob.
Ono što je najmarkantnije u ovom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju jeste da se vraća žalba. Ta žalba je bila i u Zakonu o izvršenju iz 1978. godine. Ona praktično garantuje dvostepenost postupka, kao što je to propisano Ustavom. Dozvoljava se dužniku, kao što se dozvoljava i osuđeniku za najteža krivična dela da napiše žalbu, da iskoristi to svoje pravo i da o toj žalbi odlučuje viši sud ili Apelacioni privredni sud, što znači u veću od trojice sudija koji imaju i veće iskustvo, koji su duži niz godina u poslu i gde je pretpostavka i neka prezumpcija da se zapravo radi o stručnijim ljudima, odnosno stručnijim sudijama nego što su to sudije osnovnog suda.
S druge strane, to daje mogućnost dužniku da se nada da ukoliko su opravdani razlozi podnošenja žalbe, da će žalba biti usvojena i on neće biti obavezan da izvrši ono što nije urađeno na pravi način.
Veoma bitni elementi u ovom zakonu jesu da, osim što dužnik ima pravo na žalbu, postoje određene obaveze, a to je nemogućnost bekstva, sklanjanja, izbegavanja obaveze i predviđena je poternica za dužnikom. Javni izvršitelj može zatražiti da se raspiše poternica, područna policija to radi. Dužnik ne može da se sakrije, biće priveden i sve procesne radnje biće izvedene na najbolji mogući način.
Takođe, postoji obaveza policije, što do sada nije bio slučaj, da pruža punu asistenciju prilikom izvršenja. Policija je dužna, na obaveštenje od strane javnog izvršitelja, da izvrši bezbednosnu proveru, da eventualno oduzme oružje od dužnika, da na taj način predupredi svaku negativnu situaciju i mogućnost narušavanja javnog reda i mira.
Ono što je bitno za ovaj zakon, a to je efikasnost koju će on doneti. Efikasnost se ogleda u tome što će ogroman broj izvršnih predmeta izvršavati javni izvršitelj. Oni će to činiti na jednoj tržišnoj osnovi i taj profit, koji ostvaruje, ili zarada koju će imati će biti veća i srazmerno veća njihovom angažovanju. Što više predmeta budu uradili, što efikasniji budu bili, njihov konto će biti uvećan i biće svakoga dana veći broj uplata. To je ono što, naravno, svakog čoveka koji se bavi ovim poslom tera i na kraju svako želi da zaradi i da krene.
Takođe, postoji i zaštita od toga da dužnik ne može da otuđi, da skriva i oštećuje ili umanjuje svoju imovinu, i za to je predviđena novčana kazna. To je u članu 131. Mislim da o tome danas niste ništa rekli, ali je veoma bitno da se zna i da javnost Srbije, ona laička, naravno, i stručna, spozna da se može izreći novčana kazna. Tu novčanu kaznu, naravno, izriče sud, i ta novčana kazna se može pretvoriti u kaznu zatvora, ukoliko ne može da se naplati od dužnika. To stvara, takođe, jedan teg svakom dužniku koji želi da izbegne, koji želi da uništi, koji želi da predupredi poverioca u pokušaju izvršenja i naplate onoga što je tokom spora dobio.
Nepoverenje u pravosuđe Srbije postoji i zbog toga što godinama vodite postupak, imate ogromne troškove, od takse za tužbu i odluku suda, tarifa advokatska, ukoliko imate uviđaje, takođe se to plaća. Sve to donosi ogromne troškove za stranku i ako na kraju, u finalu, ne može da naplati, odnosno onemogućen je, stvara se jedna slika nepoverenja, pravne nesigurnosti, straha. Ljudi kažu da su svi u pravosuđu potplaćeni. Svako je nezadovoljan time što ne može da realizuje ono za šta je vodio spor tolike godine.
Mislim da će ovaj Zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji ste dali Skupštini, da ubrza izvršenje, da smanji milionski broj predmeta koji postoji po svim sudovima, bez obzira da li se radi o Beogradu ili nekoj provinciji. Svuda su ovi predmeti u zagušenju, svuda su ti predmeti ostavljeni za neka bolja vremena ili da ih neko drugi rešava.
Naveo bih primer samo Osnovnog suda u Vranju koji je dugo godina imao samo jednog izvršnog sudiju. On fizički nije mogao da stigne sve ono što je trebalo da obavi. Sada je novina da troje sudija radi taj posao i verujte da jedva stižu da odobre i urade sve ono što je potrebno. To je ogroman broj predmeta. To je godinama, apsolutno godinama, stajalo po arhivima. Vi ste to polagano počeli da otvarate, ali to je jedna Pandorina kutija i jednostavno ne znam kako će sve to biti rešeno.
Ja očekujem da ovaj zakon donese mogućnost i ovlašćenja i da javni izvršitelji urade ono što je njihov posao, a to je da sprovedu izvršenje o izvršnim naslovima, odnosno da naplate ono što piše u presudi.
O javnim beležnicima, ministre, smo pričali i pretprošle godine, i prošle i ove. O javnim beležnicima smo imali jednu uzavrelu atmosferu i sada mogu da kažem da smo prošli zajedno kroz sve to. Prošli smo kroz štrajk i ubeđen sam da je štrajk advokata bio zbog primene Zakona o javnim beležnicima, koji je doneo prethodni režim. Njegova primena je izazvala štrajk advokata u Srbiji.
Mi smo pokušali, vi sa svoje strane, kao ministar, i mi, kao poslanici, da gasimo taj požar i uspeli smo da jednim džentlmenskim sporazumom prekinemo štrajk, da izvršimo izmene Zakona o javnom beležništvu.
Ono što je za mene markantno jeste da smo pre mesec dana gospodin Aleksandar Martinović i ja primili iz Svetske unije notara predstavnike koji su došli da obiđu notare u Srbiji. Bio sam ponosan kada su rekli da je zakon, sa svim onim izmenama koje smo mi u ovoj Skupštini načinili, veoma prihvatljiv. Imali su samo dve primedbe koje nisu od suštinskog značaja. Generalno, bili su veoma zadovoljni. Najavili su da će Notarsku komoru Srbije primiti u Međunarodnu uniju notara.
To samo pokazuje da smo mi država koja je potpuno krenula jednim putem ka EU, gde znamo da izmene zakona čine boljitak za građane Srbije i očekujem da notare kontroliše ministarstvo, a očekujem da ih kontroliše i njihova Komora, svako u svom domenu, i to je detaljnije predviđeno ovim zakonom.
Ovaj zakon prate izmene Zakona o uređenju sudova, proširuje se nadležnost sudova u tom smislu da viši sudovi i privredni apelacioni sudovi odlučuju po žalbama. To je ona dvostepenost. Prema tome, valja uvek raditi. Uvek treba dati šansu nekome da može da se žali, da može da napiše ono čime nije zadovoljan, da proba da u drugom stepenu ispravi nešto za šta misli da je nepravedno prema njemu, a očigledno da postoji jedna restriktivnost u podnošenju žalbe u ovom postupku, a to je da se žalba može podneti samo jednom i da nakon toga postaje rešenje pravosnažno i izvršno i nadalje se može izvršiti. Takođe, ne slažem se da žalba treba da zadrži izvršenje. Izvršenje treba da se nastavi, treba da se sprovede. Ako se dođe do greške, tu je reizvršenje, ali verujte retko se dešava da dođe do ispunjenja izvršenja, a da se onda posle toga reizvršenjem vraća ono što je dužnik dao poveriocu.
Prema tome, ta dužina postupka žalbenom i brzina koju pokušavate da nametnete sudijama, apsolutno nije potrebna. Oni osećaju novu politiku Vlade, osećaju da ovo ministarstvo stoji iza njih. Svi se mi ovde trudimo da bude bolje i pravosuđu. U tom smislu je i vaša želja da se sa ovim taksama malo bolje i malo više, malo ozbiljnije poradi. Moraju se naplaćivati takse. Ako je procenat od 40% realizacije, to je više nego sramno. To je pokušaj da se gurne ruka u državnu kasu i tu imate apsolutno našu podršku. Očekujemo da će se naplaćivanje nakon usvajanja ovog zakona i ovog seta zakona biti izvršeno makar do 90%, ako ne i više.
Takođe, ovim Zakonom o uređenju sudova broj pripravnika određuje ministar. Svaki sud ima specifikum. Svaki sud ima određene predmete koji su neobični, za neki drugi sud su obični, u nekom sudu treba više pripravnika, u nekom treba manje. Takođe, gleda se i nacionalna struktura, poznavanje jezika nacionalnih manjina.
S obzirom da dolazim iz okruga gde imamo više nacionalnih manjina, gde je veoma specifična situacija, mislim da i taj sastav pripravnika mora da odslikava stanje na terenu. Mnogi od ljudi iz nacionalnih pokušavaju i završavaju fakultete, polažu pravosudne ispite i ja zaista pozivam Ministarstvo da kad god je u prilici i kad god je moguće pomogne i pospeši da pripravnici budu iz nacionalnih manjina.
Pomenuto je i vezano je za dopunu Zakona o javnom tužilaštvu i Zakonu o sudijama, poznata je odluka Ustavnog suda i kaže se da VSS je dužan, a to je bilo nekada, da polaznike i početne obuke u Pravosudnoj akademiji obavezno predlaže za sudije osnovnog suda, za sudije prekršajnog suda i za zamenike tužioca. Ustavni sud je rekao da je ta odredba neustavna i sada će biti ono što je po meni potpuno ispravno, a to je da polaznici akademije neće morati da polažu ispit, biće ocenjivani tamo, jer je i to vrsta neke škole, ocene će biti od jedan do pet i one će biti korišćene kao merilo i kriterijum za izbor sudija prilikom donošenja odluke.
Još samo ono što se tiče VSS i Državnog veća tužilaca. Ne bih ništa o tome da danas nije bilo negativnih komentara i to iz klupa, iz usta onih ljudi koji su zdušno podržavali reformu pravosuđa koja to nije bila, reformu koja je dovela do toga da se skoro u potpunosti uruši jedan sistem, gde se voluntarističkim i politikantskim odlukama donosila odluka i odlučivalo o sudbinama mnogih sudija, mnogih tužilaca.
Sada kada se predlaže da sednice saveta budu javne, sada to ne valja. Dok nisu bile javne, odnosno dok to nije bilo napisano u zakonu, nije valjalo što nisu javne. Sada kada su javne nije dobro, treba da pronađemo velike prostorije, tehničke mogućnosti, prosto, nemoguće je da čujete i da spoznate šta to neko može u ovoj Skupštini da kaže.
Ovde je sada potpuno jasno i što se tiče VSS i Državnog veća tužilaca, sednica na kojoj se donosi odluka mora biti javna, odluka mora biti obrazložena i mora biti objavljena na internet stranici tog saveta, odnosno Državnog veća tužilaca.
Sve ovo me drži u uverenju da ću kao i ostale kolege iz poslaničke grupe SNS u danu za glasanje dati svoj glas, usvojiti ovaj set zakona i približiti se još jedan korak ka otvaranju poglavlja 23. i 24. koja se tiču pravosuđa, a na taj način napraviti još dva koraka bliže ka EU. Hvala.

Gospodine predsedavajući, uvažene koleginice i kolege iz VSS, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, čast mi je da budem predstavnik poslaničke grupe i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS, što će reći i SNS koja stoji iza stanovišta da u potpunosti podržavamo rad VSS.
Srećan sam i zadovoljan i kao narodni poslanik što mogu u jednoj mirnoj atmosferi, gde ne postoji nikakva afera, gde nema prigovora, gde nema novinskih natpisa, gde ne postoji pritisak na vas koga da izaberete, gde niko od nas ne poznaje skoro nikoga od advokata, a vi ste naveli njihove biografije. Niko od nas nikada nije kontaktirao sa tim kandidatima. Vama smo kao stručnom telu prepustili da izvršite izbor ovih ljudi, ovih diplomiranih pravnika sa položenim ispitom koje ste nam danas predložili.
Budite sigurni da ćemo mi u Danu za glasanje bez velikog udubljivanja, kontrole, pregleda onoga što ste vi nama dali glasati za sve vaše predloge. Nećemo tražiti izuzimanje nijednog kandidata. Za ove četiri godine od kako je SNS u vlasti i od kako je stvorena jedna politička atmosfera, u kojoj vi imate potpunu slobodu kao VSS, siguran sam da smo samo jednom, u samo jednom slučaju tražili izuzimanje i nismo glasali za vaš predlog, jer smo iskoristili svoje pravo da kao narodni poslanici znajući da postoji nešto što je nedostojno da se bude na nekoj funkciji to iskoristili i nismo dali glas samo jednom kandidatu.
Koliko smo kandidata izabrali za ove četiri godine, a da nijedan natpis ni pre sednice Narodne skupštine, niti posle sednice Narodne skupštine nije bio, potvrđuje da sam potpuno u pravu i potvrđuje da ćemo ono što ste radili znati da cenimo i da od nas imate jednu svesrdnu podršku.
Do 2012. godine apsolutno se ovakve stvari nisu događale. Bilo je mnogo uticaja. Nisu postojala merila. Nisu postojali kriterijumi na osnovu kojih se biraju sudije koji se biraju prvi put, koji se biraju na stalnu funkciju. Nije bilo merila i kriterijuma za izbor predsednika sudova. Merila i kriterijumi su bili članstvo u nekoj stranci, bliskost sa predsednikom opštinskog ili gradskog odbora DS ili neki od stranaka u vlasti. Dopisi i mišljenja, kafanski razgovori, dogovori, mešetarenja ispod žita.
Jednostavno, svi kandidati su bili u strahu. Svi kandidati su se plašili toga ko ima bolju vezu, ko ima bolji kontakt sa vladajućom strankom. Nisu se gledali kvaliteti. Nisu se gledali uspesi na fakultetu, položen pravosudni ispit, način na koji su radili u prethodnom periodu pre nego što su se kandidovali. To je ono što se sada gleda. To je ono što se sada traži i to je ono što ocenu daju opšte sednice sudova u kojima su radili kandidati, neposredno viših sudova, dakle, svih sudija na teritoriji jednog okružnog, a sada višeg suda. Ta mišljenja su došla od stručnih ljudi, od ljudi koji su sve te kandidate mogli da sagledaju i gledali su njihov rad svakoga dana i dolazimo do rezultata da se skoro svi kandidati koje predložite po oceni opšte sednice suda u kome rade i neposredno višeg suda kažu – naročito se ističe.
To naročito se ističe znači da dolaze na posao pre svih, odlaze posle svih. To znači da su zainteresovani, da su gladni znanja, da svakoga dana rade, da svakoga dana napreduju, da rade verovatno veći broj odluka i mnogo veći obim poslova, nego što to rade drugi. To se pokazuje prilikom glasanja, kada te opšte sednice suodlučuju o tome kog kandidata između više izabrati. Vi ste izabrali ljude koji su bili na prvom, drugom i trećem mestu.
Dakle, čak se ni vi niste mešali kao Visoki savet sudstva u to ko će biti izabran. Naravno, u krajnjoj liniji je vaša odluka, ali očigledno da poštujete te kriterijume, očigledno da ta merila koja su propisana odlukom da se tačno može znati ko je osposobljen, ko je stručan i ko je dostojan. Ko će to bolje znati nego ljudi iz sredine u kojoj naši kandidati rade i žive više godina unazad.
Danas biramo, odnosno biraćemo u danu za glasanje, ali danas diskutujemo o tome da se izaberu za sudije koje se prvi put biraju sudije Osnovnog suda u Novom Sadu, u Osnovnom sudu u Bačkoj Palanci i u Osnovnom sudu u Vrbasu.
Vi ste istakli u uvodnom izlaganju da je bilo preko 500 kandidata u svim ovim sudovima i kandidata, naravno, za predsednike sudova, u Pančevu Višeg i Osnovnog i Prokuplju Osnovnog, i to samo pokazuje tu oslobođenost od straha svih tih kandidata. Oni, dakle, znaju da učestvuju u jednoj fer i poštenoj utakmici gde se unapred znaju pravila, gde se zna rezultat, a to je kvalitet i znaju da se mi kao političari i mi kao vladajuća stranka, a tu mislim posebno na SNS, ne mešamo u izbor sudija, ne mešamo se u izbor predsednika sudova, niti želimo da se mešamo. Mi se ne mešamo ni u rad pravosuđa, ne komentarišemo nikakve sudske odluke.
Juče smo čuli da je neko ovde osuđivao, proskribovao, kritikovao jednu nepravosnažnu prvostepenu presudu, nazvao to sramotom pravosuđa. Jedan poslanik je komentarisao odluku suda kojom je odloženo izvršenje, odnosno početak izdržavanja zatvorske kazne. Svega smo se ovde naslušali.
Ono što je posebno važno, mi nikada nećemo uticati na sudije, nikada nećemo komentarisati odluke, jer naš uticaj nije kao što je bio uticaj do 2012. godine jedne stranke. Nažalost, očigledno je da neki pripadnici te stranke misle da se to vreme nije promenilo, da se može naručivati krivični postupak, da se mogu podneti krivične prijave za besmislene stvari, da se mogu izneti afere u novinama i da se na osnovu toga što piše u nekoj naručenoj novini, naručenom tekstu može da proizvede krivični postupak tek tako. Kada se to ne desi, onda lider jedne stranke poziva Tužilaštvo da pokrene postupak, jer, Bože moj, postoje dokazi.
Čak je predložen jedan zakon o zaštiti od slobode od straha. Bilo bi dobro da je taj zakon donet i da je važio do 2012. godine. Da je postojao zakon o slobodi od straha od DS za sve sudije, za sve tužioce, za sve predsednike suda to bi bilo jako značajno, bili bi rasterećeni, bili bi oslobođeni straha od toga da se u niškoj mehani odlučivalo ko će biti predsednik suda, ko će u čuvenoj reformi pravosuđa iz 2009. godine biti sudija, ko neće biti tužilac, ko je blizak sa nekim iz DS, a ko nije, ko je odbacivao krivične prijave, a ko je radio protiv interesa ove političke organizacije. Da je tada postojao taj zakon, situacija bi bila drugačija.
Zato hoću da se vratim na ovo što ste vi predložili. Predložili ste sudije koje se prvi put biraju, njih 16 i ono što su markantne stvari, za mene, a verujem i za ostale poslanike, jeste da se radi o sudijskim pomoćnicima. Svi su oni sudijski pomoćnici, svi su se oni opredelili za pravosuđe, svi su oni doneli odluku da budu deo pravosuđa, da donose odluke u ime naroda i sada ostaje da tu njihovu želju koju su pokazivali na fakultetu, a imali su veoma visoke ocene, vidim da tu ima dosta onih koji su sa 8, 9, 9,5 prosekom završili fakultete, položili pravosudni ispit sa odlikom, dobili „naročito se ističe“, od svojih kolega, verovatno i pred komisijom koju ste vi formirali, u intervjuima su se poneli na najbolji mogući način, pokazali svo svoje znanje, elokventnost, svoj stav, svoje mišljenje o tome kako će unaprediti posao kojim će da se bave. Očekujem da ćemo mi sve te ljude izabrati i dati im mogućnost da donose presude i da u ime naroda postupaju.
Ono što je takođe markantno, od 16 predloženih kandidata 11 su pripadnice lepšeg pola, 11 je žena, a petorica su muškarci. Moje pitanje je da li to žene u Srbiji uzimaju pravdu u svoje ruke? Naravno, ovo je šala, koristim priliku da svima njima čestitam unapred, znajući da ćemo u danu za glasanje da ih izaberemo, da im poželim da im karijere budu duge, da za ove tri godine tog probnog rada, pod znacima navoda, pokažu znanje, pokažu stručnost, pokažu dostojnost, da nakon toga budu izabrani na stalne funkcije za sudije.
Takođe bih spomenuo da ste dali predlog za predsednike sudova u Pančevu, Osnovnog i Višeg, i u Prokuplju. Takođe su njihove biografije impozantne, pokazalo se da su bili vredni na fakultetu, da su se pokazali kao stručni, da su u svojim karijerama, koje su veoma bogate učinili mnogo toga da se unapredi pravosuđe u delovima države u kojima su oni radili i živeli. Takođe su, verovatno, u svojim planovima i programima koje su dali i gde su prepoznali probleme u tim sudovima i način i merila na koji to treba da se reši, uzeti u obzir prilikom donošenja odluke da ove kandidate nama predložite.
Takođe, i to je vrlo interesantno, predsednica Višeg suda u Pančevu, predsednica Osnovnog suda u Pančevu, predsednica Osnovnog suda u Prokuplju, takođe se radi o ženama. Ne znam ko je u Visokom savetu sudstva slab na dame, ali očigledno da ćemo imati veliki broj žena koje su i predsednice sudova i koje su sudije i koje, naravno, pokazuju volju da uzmu pravdu u svoje ruke, koje imaju svoju pravdoljubivost, koje osećaju i žele da pravda u Srbiji bude na jednom visokom nivou, da se poštuje zakonitost. Zbog toga će SNS u danu za glasanje dati podršku vašem predlogu i odlučićemo da izaberemo ove sudije i odlučićemo da izaberemo ove predsednike sudova. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svi građani Republike Srbije znaju zašto su 2012. godine glasali za SNS, svi oni znaju zašto su 2014. godine glasali, kako reče kolega Atlagić, skoro plebiscitarno za SNS, čiji je nosilac liste bio gospodin Aleksandar Vučić.
Videli su novu perspektivu, videli su želju da se promeni privredni ambijent, da se međunarodna politika i položaj Srbije u svetu promeni, da se promene finansije, da se uredi budžet i prvi put sada posle 30 godina nemamo, niti ćemo imati rebalans budžeta Republike Srbije.
Uveli smo red u pravosuđe, dali smo mogućnost kolegama, sudijama, tužiocima da međusobno izaberu najbolje među najboljima, da od 500 i nešto kandidata koje ste imali, dođemo do ovih 19 cenjenih i poštovanih kolega i kažem, prošlo je vreme kada se mogao vršiti uticaj i u procesu izbora sudija, a to je bilo do 2012. godine.
Prošao je period i neko plače za tim periodom očigledno, kada je moglo da se utiče na tužioce, na sudije, kada se određivao pritvore zato što je neko bio politički protivnik, zato što je postojala opasnost da nekoga skloni sa vlasti, tada je moglo da se naručuje. Ti recidivi su ostali. Juče smo imali komentare i danas imamo komentare na sudijske odluke, ali ne iz klupa SNS, nego iz klupa DS ili onih od tada iz kojih su oni izlazili.

Gospodine predsedavajući, kada sam govorio o damama koje će biti izabrane za sudije, koje će biti izabrane za predsednike sudova, govorio sam potpuno afirmativno, to su svi poslanici u ovoj Skupštini koji nisu maliciozni i građani Srbije mogli da čuju. Izvlačenje iz konteksta jedne rečenice, ili pola, ili trećine rečenice, i komentarisanje ne služi na čast onome ko je to pokušao da imputira da sam ja rekao.
Dakle, stručnost, osposobljenost, dostojnost dovele su ove dame da budu predložene od VSS na predlog komisije koja je sa njima obavila intervju, a na osnovu odluke i glasanja opšte sednice sudova u kojima su radile, odnosno neposredno viših sudova. To je ono što sam ja rekao, to može da se vidi iz stenograma.
Kolika je šteta naneta Srbiji reformom pravosuđa, ko je sve uticao na izbor sudija, način na koji je 900 možda najboljih sudija i tužilaca ne izabrano na sudijske i tužilačke funkcije, ne treba da dajemo ocenu mi kao narodni poslanici, Venecijanska komisija je rekla – Katastrofalno je urađena reforma pravosuđa u Srbiji 2009. na 2010. godinu. Za tu godinu i u to vreme odgovorni su i svu odgovornost snose pripadnici DS iz čijih je redova bila ministarka koja sada tom deobom je u nekoj drugoj ili trećoj stranci, treba pisati feljton. Ja nisam neki biograf koji će sastavljati ko je u kojoj stranci bio. Hvala.

Opet je spomenuta SNS i opet u negativnom kontekstu, da su sudije bile članovi SNS, a onda smo ih mi vratili na sudijske funkcije. Jednostavno, nije tačno.
Reformom ili rasturanjem pravosuđa 2009. godine u režiji DS je 900 sudija i tužilaca ostalo na ulici. Proskribovani su kao najgori. Mnogi su umrli od tuge i jada, mnogi su se povukli u sebe, mnoge porodice nisu izlazile na ulicu zato što je gradu kome su živeli i sredine iz kojih potiču pričao sve najgore o njima bez ikakvog dokaza.
Postoji u Srbiji ona priča, kada kažete za nekoga – radi za policiju. Niti vi morate da dokazujete da on radi za policiju, niti on može da dokaže da ne radi za policiju. Tako se ovim ljudima prišivalo – radili sa kriminalcima, oni su ovakvi,, oni su onakvi, a zapravo, samo je jedna stvar bila bitna kod njihovog reizbora, odnosno neizbora, a to je da nisu bili bliski DS.
Odlukom Ustavnog suda su vraćeni zato što je na nezakonit način izvršen reizbor, zato što je predsednica Vrhovnog saveta, sada se to zove sudstva, bila izabrana pre nego što je bilo ko od članova izabran. To je isto kao da je predsednik Narodne skupštine bio izabran pre nego što smo mi verifikovali sve svoje mandate. To je bio razlog zašto je Ustavni sud doneo odluku da je kompletan izbor 2009. godine nezakonit. Zbog toga je Venecijanska komisija proglasila katastrofalnom reformu pravosuđa…

Samo jednu rečenicu. Dakle, vraćeni su na svoja radna mesta po zakonu, vraćeni su po odluci Ustavnog suda, koju vi očigledno ne priznajete. Hvala.

Gospodine predsedavajući, poštovane kolege i koleginice iz Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, kao ovlašćeni predstavnik SNS želim da pošaljem nekoliko poruka vama iz Visokog saveta sudstva, kolegama sudijama i tužiocima u Republici Srbiji kao i čitavoj javnosti Republike Srbije.
Vi ćete uvek imati našu podršku ukoliko budete nastavili ovako da radite, a ne postoji nijedan razlog da to bude drugačije. Imate jasno propisane kriterijume i merila za ocenu izbora sudija i predsednika sudova, za utvrđivanje njihove dostojnosti, stručnosti i obučenosti. To su okviri gde se vi obavezujete, jer je odluka doneta, a Zakon o sudijama je potpuno jasan.
Dakle, svaki put kada dođete u ovaj parlament i niko ne predloži, ne prigovori na vašu odluku, ne čujemo nijednog kandidata da je rekao zašto nisam ja a ne neko drugi, zašto je taj vaš predlog, a nisam ja, vi ćete imati našu podršku. Nikada nećemo uticati na vas. Nikada nećemo pozvati bilo koga od vas. Nikoga od vas nećemo sretati osim što bi vas pozdravili i govorili – bolje je da ste izabrali ovoga ili da učestvujemo uopšte u čitavom tom procesu od dana kada raspisujete izbore za izbor sudija i predsednika suda.
Očekujem da u mnogim sudovima u Srbiji gde manjkaju sudije, a verujte da ih ima manje nego što treba i zbog velikog priliva predmeta i zbog toga što smo imali jedan strašan period od 2009. do 2010. godine kada su mnogi predmeti ostajali u fiokama, jer sudije nisu izabrane. Oni koji su učestvovali u procesu jednostavno su samo odlagali ročišta nadajući se da možda neće biti izabrani, odnosno nadajući se da će biti izabrani i to je bio jedan haos od jedne tzv. reforme pravosuđa.
Venecijanska komisija je rekla svoje, da se radi o katastrofi, i da ćemo iz budžeta Republike Srbije mnogo štete platiti sudijama i tužiocima koji nisu izabrani, jer su pretrpeli duševne patnje za tri godine toga što su morali da sede kući, zbog političke odluke jedne stranke koja je vršila reformu pravosuđa. Mnoge tužbe su pred osnovnim sudovima, mnogo će iz budžeta Republike Srbije građani Srbije morati da plate nečije egzibicije.
Takođe, nećemo uticati na pravosuđe, nećemo nikada pozvati nijednog sudiju, nećemo uticati ni na jednog tužioca ili njegovog zamenika, nikada nećemo pozivati tužioce da pokrenu postupak, ako imamo dokaze, kao građani, kao poslanici, kao ljudi koji se bave određenom profesijom, imaćemo hrabrosti da podnesemo krivičnu prijavu, iniciramo postupak, ali imenom i prezimenom.
Nećemo pozivati tužioca da reaguje na besmislene napise u određenim novinama, koji su naručeni, ti napisi su stvaranje afera ni iz čega zasnovano, ni na čemu.
Zakon o strahu, koji predlaže jedna stranka trebalo je doneti do 2012. godine, trebalo ga je doneti i danas su me uverili svi poslanici te stranke koja je tada vladala, a koji su pokazali danas potpuno nepoštovanje prema vama.
Kada vam dođu gosti u kuću, vi ostanete do kraja dok su oni tu. Kako se osećaju gosti, a ja vas smatram gostima, kada domaćini, odnosno narodni poslanici nakon tirada koje su izveli u ovoj sali, jednostavno se dignu i odu.
Svi poslanici koji su danas replicirali meni, odnosno poslaničkoj grupi SNS, a ne meni, koji su prozivali predsednika stranke, gospodina Aleksandra Vučića, više nisu u sali.
Otišli su netragom, što reče šef poslaničke grupe Babić, zbrisali su iz ove sale. Toliko o njihovom poštovanju, toliko o poniženju, koje su naneli svima nama, i ja se u ime poslaničke grupe SNS, vama izvinjavam, što ima i takvih poslanika, što ima i takvih domaćina, koji umesto da ostanu ovde do kraja, da budu zabrinuti za sudbinu 16 kandidata, za sudije koje se prvi put biraju, zabrinuti za sudbinu predsednika sudova koji se sada biraju i koji će veoma odgovoran posao raditi, koji od njih očekuju da poštuju zakon, da uređuju sudove, oni su zbrisali.
Mi iz SNS iz poslaničke grupe u danu za glasanje ćemo dati podršku vašoj odluci izabraćemo ovih 16 mladih ljudi za sudije, izabraćemo za predsednike sudova takođe kandidate koje ste vi predložili i u svoje ime i u ime poslaničke grupe SNS, želim im da od sledećeg ponedeljaka kada polože zakletvu, sude u ime naroda, a ne u ime bilo koje političke stranke. Hvala.

Hvala.
Gospođo predsednice, predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, uvaženi kolega Neđo Jovanović je izrekao ono što i mi u poslaničkoj grupi SNS mislimo, a to je da Visoki savet sudstva ima puni, bezrezervnu podršku poslaničke grupe SNS, a to će reći SNS kao najveće i najpopularnije stranke dugi niz godina. To znači da smo zadovoljni onim što vi radite.
Ono što ste vi danas predložili jeste samo jedan deo, a to je da mi konstatujemo prestanak funkcije predsednika Privrednog suda u Čačku i ništa više. Da donosimo odluku o tome da on više neće biti predsednik tog suda, ali ne u smislu merituma da mi danas o tome pričamo, da mi o tome debatujemo, nego donosimo jednu odluku koja je deklarativnog karaktera kojom konstatujemo jedno stanje, a to je da se radi o tome da je ovaj predsednik suda zbog svojih zasluga, zbog svog znanja, stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti izabran za sudiju Privrednog apelacionog suda, što znači da je na mestu na kome je bio pokazao vrlo zavidne rezultate koje ste vi, kao Visoki savet sudstva, prepoznali. Dakle, mi danas ne odlučujemo o tome da će on biti izabran za sudiju Privrednog apelacionog suda, nego samo konstatujemo da više nije predsednik Privrednog suda u Čačku.
U tom smislu dolazi do razdvajanja onoga što se tiče da mi u parlamentu, da mi kao izabrani predstavnici građana Srbije, odnosno političari, kako god to neko shvatao, odlučujemo o sudbini pravosuđa, da odlučujemo onako kao što se nekada odlučivalo u Srbiji pre 2012. godine, a kada smo imali situaciju da se iz Vlasotinca šalju mišljenja za određene sudije, za određene tužioce, koga treba izabrati, koga ne treba, ko je blizak, čija svastika je dobra sa nekim iz DS, čija svastika nije dobra, ko zadovoljava, ko odbacuje krivične prijave protiv funkcionera DS, itd, itd.
Imamo sada jednu situaciju da se konačno dešava i nešto u toj stranci, a to je da gospodin Borko Stefanović traži od svoje stranke da se izvini građanima Srbije zbog katastrofalne reforme pravosuđa, zbog sramote koju su naneli Srbiji. Ja očekujem da će to stranka učiniti i očekujem da će gospodin Stefanović u tom smislu istrajati, jer znam da se to tako događalo i znam da se to više od 2012. godine ne događa, niti će se događati.
Vi imate punu slobodu. Mi ne utičemo ni na koji način na vaše odluke. Niko od kandidata ne dolazi kod poslanika SNS, ne dolazi kod nijednog drugog poslanika, jer zna da ne može da očekuje pomoć, zna da mi u tom smislu ne odlučujemo. Ostavljamo sve vama da po Poslovniku koji je usvojen o radu Visokog saveta sudstva utvrdite koje su merila i kriterijumi, da formirate komisije, da te komisije ispitaju dostojnost, obučenost svih tih ljudi koji su se kandidovali, da se zatraži mišljenje onih institucija u kojima su radili, ako su u sudu, onda iz tog suda i neposrednog višeg suda, od kolegijuma sudija sa kojima su radili, da vidite kako su se ponašali na fakultetu i sa kojom prosečnom ocenom su izašli, da li su položili pravosudni ispit sa odlikom, kako su radili za sve ovo vreme i ovo je finale onoga što ste vi uradili.
Nastavite tako, a mi ćemo u danu za glasanje dati punu podršku i konstatovaćemo ostavku zbog prelaska na drugu funkciju, najšire rečeno, a ostavka, odnosno prelazak na funkciju sudije Privrednog apelacionog suda zapravo predstavlja čast za gospodina koga ste predložili i mi ćemo ga u danu za glasanje svojim glasanjem podržati. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Želim samo da obavestim javnost Srbije da su predstavnici Visokog saveta sudstva, predstavljajući nam one koji će biti razrešeni, odvojili i one koji će biti danas izabrani. Služeći se tom logikom mislili su da ćemo raspravljati u jednom delu o tome, o prestanku funkcije predsednika Privrednog suda u Čačku, a onda u drugom delu ili po drugoj tački o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Sledeći tu logiku, ja sam se takođe u svom uvodnom izlaganju koncentrisao samo na prestanak funkcije predsednika Privrednog suda zbog odlaska na drugu funkciju, odnosno zbog izbora u Privredni apelacioni sud, a o sudijama koji se prvi put biraju nisam izrekao nijednu reč.
Postoji novina od 2012. godine, od kako SNS čini Vladu Republike Srbije, tada nismo imali premijera, sada ga imamo, ali se u ovom delu oko pravosuđa apsolutno ništa nije promenilo za ove tri godine. Jedino se promenilo da za izbor ovih sudija više nije potrebno mišljenje DS, nije potrebno mišljenje nijedne stranke, nije potreban stav nijednog poslanika iz ovog parlamenta. Negde do 2013. godine su neki od kandidata pokušavali da naprave kontakt sa nama poslanicima, misleći da je ono vreme koje je bilo isto i da se ništa nije promenilo, a onda su polagano shvatili da mi nemamo nikakav uticaj, da mi ne želimo nikakav uticaj na izbor sudija, da naše mišljenje i naš stav može biti iznet samo na ovoj sednici, ali taj stav može biti da glasamo ili ne glasamo za predloge koje vi nama dajete.
Imajući u vidu da je usvojena procedura od raspisivanja konkursa do vašeg predloga, odnosno odluke, da ta procedura traje više meseci, da je višestepena, da je transparentna i da svako onaj ko je završio pravni fakultet i položio pravosudni ispit može da se kandiduje, da svi oni moraju da podnesu urednu dokumentaciju, da VSS saglasno pravilniku formira komisiju koja ispituje dokumentaciju koja se predaje, ispituje svakog od kandidata, odnosno vrši intervju ne bi li se u neposrednom razgovoru, neposrednom kontaktu utvrdilo o kakvom se kandidatu radi. Uz to idu i svi ostali dokumenti: završeni pravni fakultet, prosečna ocena, položen pravosudni ispit sa odlikom ili ne, mišljenje sednice suda u kome radi ili državnog organa u kome je zaposlen, ili neposredno višeg suda, a ukoliko dolazi iz advokature, mišljenje advokatske komore kojoj pripada taj advokat.
Nakon toga se donosi odluka od strane VSS i tu odluku mi dobijamo u pismenom obliku. Svaki od poslanika koji sedi u ovoj sali, a većina ne sedi, negde su na nekim drugim poslovima, ali poslanici SNS u dobranom delu ispunjavaju ovu salu i skoro uvek daju kvorum, naravno i naši koalicioni partneri, dok oni koji su u opoziciji, a bili su na vlasti do 2012. godine, pokazuju svoju nezainteresovanost tako što ih nema u ovoj sali, mi ovu odluku dobijamo, dobijamo imena i prezimena, dobijamo kompletne biografije. I, ono što mene raduje, za Osnovni sud u Leskovcu i Osnovni sud u Lebanu se predlažu uglavnom sudijski pomoćnici, što znači da su se ti ljudi, te osobe, ti diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom već opredelili za pravosuđe, već su odlučili da budu deo sudstva, žele da presuđuju u ime naroda, sticali su iskustvo pored ljudi koji se godinama bave ovim poslom, a ti ljudi koji se godinama bave tim poslom, sudije su dale mišljenje o ovim kandidatima da se naročito ističu, da su se zalagali u prethodnom periodu.
Jedino što je markantno, jeste da jedan kandidat, radi se o Marjanović Ljiljani, nije sudijski pomoćnik, ali se radi o korisniku početne obuke pravosudne akademije, koja ima prosek sa fakulteta 9,94. To je nešto što je za svaku pohvalu, za divljenje, ali u isto vreme ne znači da ovi koji su predloženi sa vaše strane, a imaju prosek 6,87 – 6,40, neće biti dobre sudije. Nikakva garancija nije to koliki prosek imate na fakultetu i kakav ćete čovek postati, kakav ćete diplomirani pravnik postati, kakav sudija, tužilac ili advokat. Mnogo drugih stvari mora da se stekne da biste bili dobar sudija. Mnogo dobrih stvari u životu morate da uradite, da se stalno usavršavate, da iz dana u dan budete bolji nego što ste bili juče, da budete dostojni te svoje funkcije, da se osposobite i da onu stručnost koju ste stekli na fakultetu upotrebite na najbolji mogući način, jer na svakoj presudi, na svakom rešenju u sudu piše – u ime naroda.
Ja očekujem da ovi ljudi, ovi kandidati za sudije u danu za glasanje, a mislim da će to biti petak, budu sa naše strane izabrani. Imam garanciju svoje poslaničke grupe da će podržati vaš predlog odluke. Ovim kandidatima u svoje ime i u ime SNS i poslaničke grupe SNS želim uspeh u radu, želim da budu nezavisni, da rade ni po babu ni po stričevima, da ne obraćaju pažnju ko je pripadnik koje političke stranke i da ih to apsolutno ne zanima. Moraju da se ponašaju kao ljudi koje smo mi ovde izabrali za sudije, kojima smo dali poverenje, a nama su dali poverenje građani Srbije. Prema tome, svaki od ovih izabranih sudija ima odgovornost pred svakim građaninom Republike Srbije prilikom donošenja bilo koje sudske odluke, a od ponedeljka će ih oni donositi. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.
Pozdravljam posebno predstavnike Visokog saveta sudstva. Želim da se ovde, kao i uvek, ugodno osećate. Mislim da smo mi vaši dobri domaćini i slažem se sa kolegama koji su izneli svoje stavove da mi kao narodni poslanici i predstavnici naroda ne trebamo da biramo sudije, mislim da to treba da ostavimo struci, da vi kroz merila i kriterijume koji su jasno propisani za utvrđivanje stručnosti i osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudije to na najbolji mogući način činite, preko komisije koja utvrđuje sve elemente, a utvrđujete i na taj način što uzimate intervjue, odnosno neposredno kontaktirate sa kandidatima, što je veoma bitno, zbog toga što kroz živu reč možete utvrditi mnogo toga, i onaj fizički izgled i intelektualni odnos kandidata, što sve stvara jednu pozitivnu sliku o ljudima koji su završili pravne fakultete, koji su položili pravosudne ispite.
Kao što vidim, za Prekršajni sud u Beogradu se javilo preko 250 kandidata, što pokazuje jedno vrlo visoko interesovanje i jednu veliku želju diplomiranih pravnika koji rade u raznim institucijama, neki su u pravosuđu, neki su u advokaturi, neki su u drugim državnim organima, da se pravosuđe u Srbiji napravi onakvim kako mi želimo.
Mi iz SNS zaista insistiramo na tome da pravosuđe bude nezavisno. Ja, kao i ostali narodni poslanici, kada budemo glasali, kao što smo i do sada glasali, ne želimo da se ikada moje ili ime bilo kog od ovih poslanika spomene u negativnom kontekstu, kao što se spominju imena nekih ljudi koji su niškim meanama stvarali spiskove i pravili spiskove kandidata za tužioce, za sudije, o kojima se priča i pričaće se. Naravno, jako je bitno istaći da se tako radilo do 2009. godine, kada je bila ta čuvena reforma pravosuđa. Mislim da je to bilo rasturanje srpskog pravosuđa, zbog čega ćemo platiti ogromne štete u materijalnom i finansijskom smislu, zato što su mnogi ljudi pretrpeli psihičke bolove, zato što su bukvalno najureni iz pravosuđa, a da to nisu zaslužili.
Očekujem da svi ovi kandidati koje ste vi predložili u ovom visokom domu imaju u sebi sve ono što je potrebno, a to je da su obučeni dovoljno da obavljaju ovu funkciju, da su dovoljno stručni, a to vidimo iz njihovih biografija, a očekujem i da su dostojni, imajući u vidu da su mišljenja o tome dali i članovi ove komisije, kao i ljudi i organi u kojima su oni radili. Pretpostavljam da u par zadnjih godina svako od njih je pokazao da li je dostojan da obavlja ovu funkciju.
Danas smo čuli jedan disonantni ton i predlog da se po članu 201. Poslovnika odlučuje posebno o jednom kandidatu. Mi ćemo o tome veoma dobro razmisliti, zato što se to po prvi put događa u praksi ovoga parlamenta, ali, dozvolićete, još uvek zakon nije promenjen, tako da mi kao poslanici imamo prava da izdvojimo mišljenje i imamo prava da izdvojimo glasanje po određenom pitanju, odnosno vašem predlogu. Nadam se da se zbog toga nećete naljutiti.
Naše je da kao predstavnici građana Srbije u krajnjoj instanci odlučimo o tome ko će obavljati tu funkciju, jer će ti ljudi koje danas izaberemo, sutra odlučivati o sudbini, naravno, na osnovu zakona, o tim istim građanima koji glasaju za nas da bismo ušli u ovaj dom. Za mene su glasali građani Srbije da bih bio narodni poslanik i oni očekuju od mene da ih na najbolji način predstavljam u ovom visokom domu.
Zbog toga, kažem da imate podršku svih nas iz Srpske napredne stranke. Nastavite da ovako radite, jer je naša želja da sudstvo bude apolitizovano, da bude odstranjeno i bude sklonjeno iz politike, a da mi svi sačuvamo svoj obraz tako što ćemo glasati po svojoj savesti i tako što ćemo znati da smo mirne savesti uradili nešto što je trebalo i nešto što su građani Srbije od nas tražili.
Nastavite da ovako radite. Očigledno da znate kako to valja činiti. Očigledno da ste se u potpunosti uigrali kao tim koji ume da transparentno raspiše konkurs, da date mogućnost da svi koji žele, koji misle da mogu, učestvuju na tom konkursu, a da između velikog broja ljudi izaberete one najbolje. Činite tako i imaćete našu podršku. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre Selakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ono što je za mene najmarkantnije u današnjoj diskusiji, a i u danima koji su prethodili ovoj odluci koju je Vlada predložila Narodnoj skupštini, jeste da postoji jedan potpuni mir, da nema nikakve larme, nema nikakvih prigovora, nema nikakvih stavova koji oponiraju postupak koji je vođen i koji je doveo do toga da danas raspravljamo o predlogu da se za republičkog javnog tužioca izabere gospođa Zagorka Dolovac.
To je zbog toga što je stvorena jedna politička klima, jedan mir u državi koji je dao svoje svetlo i kroz jedan pravni mir, kroz donošenje odluka koje su veoma transparentne, a koje su daleko od svih političkih stranaka. Nema uticaja stranaka koje su na vlasti. Svi smo se mi kao narodni poslanici o procesu izveštali preko sredstava javnog informisanja čitajući kada je raspisan konkurs za izbor Republičkog javnog tužioca, čitajući ko su kandidati. Imajući u vidu da je i među kandidatima bilo nekih članova SNS, nekih simpatizera SNS, ali očigledno da oni nisu prošli gusto sito Državnog veća tužilaca zbog toga što je usvojen pravilnik o merilima i kriterijumima za izbor tužilaca, za izbor Republičkog javnog tužioca gde su na jasan i transparentan način utvrđena merila i kriterijum, gde se utvrđivala stručnost, osposobljenost i dostojnost svih kandidata.
Oni koji nisu bili deo pravosuđa, oni su morali da se pismeno testiraju, da se izjasne po mnogim pitanjima i očigledno da mnogi od njih neznajući tehnologiju i tehniku ponašanja i rada u javnom tužilaštvu taj test nisu uspeli da polože. Ono što je najvažnije u svemu tome i što je vrlo bitno i opredeljujuće za sve poslanike SNS, to je da mi ništa ni na koji način nismo uticali na predlog i imenovanje onoga ko će danas imenom i prezimenom doći pred ovu Skupštinu. To je bio posao stručne javnosti, to je bio posao stručnog tela koje se zove Državno veće tužilaca koje je raspisalo konkurs u maju mesecu i to nakon usvajanja pravilnika koji sam malopre spomenuo, a kojim su utvrđena potpuno jasna merila i kriterijumi za izbor Republičkog javnog tužioca.
Na taj konkurs su se javili svi koji su hteli. Konkurs je bio javan i potpuno transparentan. Svako ko je smatrao da iole vredi, da može učiniti poboljšanje u radu republičkog tužilaštva bio je na toj listi.
Komisija koja je formirana od strane Državnog veća tužilaštva je na najbolji mogući način, intervjuima, razgovorima, traženjem pismenog izjašnjavanja o planu i programu razvoja Republičkog javnog tužilaštva u širokoj lepezi delovanja kako po vertikali tako i po horizontali, kako sa saradnicima u tužilaštvu tako i sa saradnicima iz osnovnih državnih organa i nevladinog sektora.
Sve ono što je ministar rekao nama nije bilo potrebno da se kaže. Nama je bilo dovoljno ono što smo dobili kao predlog Vlade. Dobili smo biografiju svih kandidata, dobili smo ocenu. Potpuno je jasno da je gospođa Zagorka Dolovac dobila najveći broj poena, 70. Potpuno je jasno da su ti poeni utvrđeni na osnovu njenog znanja, njenog iskustva, njenog prethodnog rada, da su ostali kandidati dobili manje ocene jer su njihovi planovi, programi bili manje, možda manje uputni za dalji razvoj tužilaštva.
Lično kao profesionalac i čovek koji se dugo bavi i koji je dugo u pravosuđu u potpunosti slažem da neko ko je šest godina obavljao u veoma teškom periodu posao Republičkog javnog tužioca koji je veoma odgovoran, u nekim trenucima je bio čak i opasan, treba da nastavi da radi taj posao. Treba da nastavi zato što je stekla iskustvo, zato što ima neka znanja koja ostali kandidati nemaju, bila je na vrhu brda od 2009. godine. Mnoge prelomne trenutke u ovoj državi je preživela i shvatila da je posao tužioca da se drži krivičnog zakonika i zakonika o krivičnom postupku.
Želim da istaknem da ćemo mi kao poslanička grupa sigurno u danu za glasanje dati potvrdu onoga što je republička Vlada prihvatajući predlog Državnog veća tužilaca dala u ovoj Skupštini, smatrajući da i ono što je gospodin Selaković radio za ove tri godine predstavlja neki kontinuitet. Na neki način on je i svima nama garancija da ovakav jedan predlog predstavlja i političku volju većine ali u smislu da mi kao poslanici, mi kao SNS ne tražimo da imamo svoje tužioce, ne želimo da imamo svoje sudije.
Podsetio bih da to tako nije bilo do 2012. godine, podsetio bih na čuvenu reformu pravosuđa 2009. na 2010. godinu koja je mnoge nesreće donela ljudima preko 800 ili 900 sudija i tužilaca su ostali na ulici, izbačeni su na najbrutalniji način bez ikakvog poštovanja merila i kriterijuma, bili su politički proskribovani, označeni po opštinskim odborima tadašnjih vladajućih stranaka.
Ovo samo pokazuje veličinu SNS. Ovo samo dokazuje da smo mi ljudi koji žele apolitičnost u pravosuđu, koji žele da se sudi po zakonima ove države, da svako ko bude izabran za tužioca, svako ko bude izabran za sudiju mora to da radi na najčasniji mogući način, da dokaže da je dostojan, da pokaže svoju stručnost i da pokaže svoju osposobljenost.
Želim na kraju da, očekujući da ćemo izabrati Zagorku Dolovac za republičkog tužioca, ne učini ono što se ovih dana dešava u Republici Bosni i Hercegovini gde se jedan linč, pokušaj ubistva premijera jedne suverene države, a mislim na gospodina Aleksandra Vučića, pretvorio u lakrdiju, gde je tužilaštvo Bosne i Hercegovine dalo dobrani doprinos toj lakrdiji. Takve stvari ne smeju da se događaju. Takve stvari, prvo, nikada neće moći da se dogode u Srbiji, da dovedu do toga da reaguje tužilac, ali ako se ne daj Bože ikada bude tako nešto desilo, gospođo Zagorko Dolovac, moraćete da reagujete bez obzira ko je to učinio. Da li je to učinio gospodin Martinović, da li je to učino narodni poslanik Dragan Nikolić ili bilo ko iz ove sale, ili neko iz Vlade, moraćete da ga procesuirate, moraćete da uradite svoj posao i nećete tu imati našu podršku u koliko uradite drugačije.
Očekujući da će to tako biti, znajući da ovu podršku koju dajemo sa druge strane imamo i nekoga ko šest godina radio ovaj posao i koji sada zna da nije izbran na osnovu svog političkog iskustva ili zahvaljujući svojoj političkoj pripadnosti nekoj strance, mada se nekada išlo na neke svadbe, ali sada to nešto što smo mi zaboravili okrećemo se ka budućnosti. Hoćemo da verujemo da je ovo jedan od dana kada će biti izbrani ljudi koji su suvi i strogi profesionalci i koji će znati da cene nas narodne poslanike koji se nismo vodili političkim interesima nego smo se vodili interesima ove države. Zbog toga ćemo kao poslanička grupa u danu za glasanje dati podršku Vladi Republike Srbije i gospodinu Selakoviću koji nam je danas prezentovao ovaj predlog. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, imali ste priliku da danas čujete mnogo argumenata za i protiv ovih izmena i dopuna Zakona o privatizaciji koji smo usvojili prošle godine, ali nas životna nužda naterala da se danas nađemo u ovom parlamentu i napravimo određene izmene i dopune ovog zakona. Izmene su malobrojne, nema ih na kvantitetu, ima na kvalitetu.
Dakle, ideja predlagača ovog zakona, odnosno ovih izmena i dopuna odredaba zakona, jeste da poverioci ne mogu za jedan kraći period da naplate svoja potraživanja i na taj način onemoguće proces restrukturiranja i proces prodaje kapitala preduzeća koja tolike godine stoje, preduzeća koja su služila ranije za glasove, služila za davanje potpisa, služila za popunjavanje autobusa, služila za odvođenje radnika na razne mitinge različitih političkih opcija, a naročito je to bilo u periodu od 2000. do 2012. godine.
Sećam se 2012. godine da su radnici „Jumka“ dva po dva, kao učenici odlazili u prostorije DS i potpisivali kandidaturu za lokalne izbore. Sećam se da su punili halu, sećam se da su išli na mitinge, sve su drugo radili, ali nisu obavljali ono što im je posao, ali najvažnije je bilo u tom trenutku, nije važno što mašine rade, nije važno što se dugovi gomilaju, važno je da pobede naši.
Paradigma rada ove Vlade i ovog ministarstva jeste upravo „Jumko“. Reći ću da je prošle godine u vreme izbora bio žestoki štrajk u „Jumku“, obustava rada u potpunosti, sukobi, povrede, intervenisala je policija, pokušavali smo da ljude smirimo. Međutim, nastalo je jedno beznađe, jedna rekao bih čak autodestrukcija među tim ljudima. Oni su izgubili svaku nadu, nisu hteli da rade, nanosili su na taj način sami sebi štetu.
Nije postojao koncept kako i nije postojao niko ko je uživao autoritet da ih ubedi da će biti bolje i u predizbornoj kampanji i u poseti „Jumku“ bio je tadašnji prvi potpredsednik Vlade, a danas predsednik Vlade, gospodin Vučić, ja sam bio u toj delegaciji, prisustvovao je i gospodin Babić, razgovarali smo najotvorenije sa tim radnicima. Premijer Aleksandar Vučić je tada rekao istinu, da će biti teško, da nas očekuju i znoj i suze i teške mere, da moraju da budu spremni i na socijalni program i da odluče šta hoće sa svojom firmom, da li je vole ili je ne vole. Tadašnjeg direktora su jedva spasili, čak je on otišao na godišnji odmor i nikada se više nije vratio u firmu. Pošto je usvojen koncept Ministarstva privrede i pošto je data ideja da „Jumko“ mora da se stavi na noge, od tog momenta počinje, rekao bih, spas i vidi se svetlo na kraju tunela.
Ja sam vam tu veoma zahvalan, imajući u vidu da sam jedini poslanik iz Vranja i predstavljam sve građane Vranja iako sam bio na listi, čime sam ponosan, SNS, ali želim da vam se zaista zahvalim za sve one mere koje ste preduzeli i ono što ste rekli da perspektivu „Jumko“ ima i definitivno ima. Znam da su zaključili poslove od 12 miliona eura i to je jedna sigurna budućnost. Rade za Vojsku, rade za policiju, rade za poštu, rade za „Telekom“, a od dolaska novog menadžmenta sa kojim sam ja, naravno, zadovoljan, a i vi ste neko ko je posetio „Jumko“ i ko je veoma bio zabrinut za sudbinu tih mera koje ste predvideli i koje ste preduzeli i pokazali ste da ta forma ima perspektivu.
Sada postoji samo kod mene još jedna molba vezano za to da se pronađe neko ko će zaista privatizovati tu firmu, ko će zaista kupiti jedan brend koji se zove „Jumko“ koji je zaštitni znak Vranja unazad 50 godina, da ta firma nastavi da radi, a da se ne prodaju hale, da se ne prodaju upravne zgrade, da se ne prodaju mašine. I, dobro je da poveriocu ne mogu da uđu i dobro je, sa njihove strane nije, njima je teško i loše što ne mogu da naplate svoja potraživanja od „Jumka“, ali na taj način dajete svež vazduh, dajete mogućnost da ta firma dobije pravog privatnika koji će nastaviti proizvodnju.
Imate u zakonu jedan izraz koji kaže – strateški značaj i strateški značaj je vezan za „Jumko“, a reći ću vam i zbog čega, a to je jedan primer koji je životni. Radi se o pogonu „Jumka“ u Poljanici, koja je nekada bila opština, sada je jedna seoska sredina od 22 sela. Tamo postoji taj pogon. Počeo je ponovo da radi, obnovio je proizvodnju i po prvi put, posle 22 godine, u jednom od 22 sela u Poljanici je rođeno dete. Majka je zaposlena u „Jumku“, udala se, zasnovala porodicu, rodila tu bebu i to samo pokazuje šta to znači – strateški interes. Strateški interes je da tamo ljudi ostanu, da ona staračka domaćinstva koja su bila i zatvarale su se kuće, sada postoji opet nekakva nada i nekakva perspektiva.
Takođe, znam da je „Simpo“ dobio od države pet miliona eura, da bi mogao da posluje, znam da su stali na noge, znam da sadašnji menadžment je veoma agilan i veoma aktivan u zaključivanju ugovora. Mislim, da su zaključili neke ugovore, pretpostavljam uz pomoć Ministarstva privrede sa crnogorskim hotelima gde će opremati. „Simpo“ je takođe zaštitni znak Vranja. „Simpo“ je nešto sa čime se svi ponosimo i biće nam drago da taj strateški partner koji se traži i koji će biti, uveren sam i pronađen. Znam da su bili razgovori sa firmom „Delo“ iz Rusije. Ne znam dokle se stiglo. Znam da više stranih partnera postoji koji su veoma zainteresovani za kupovinu „Simpa“ i, ako sakupite broj radnika ove dve firme to je otprilike negde 5.000 ljudi.
U Vranju ima oko 82.000 žitelja, pa vi sad vidite, ako bi te dve firme prestale da rade, šta bi od Vranja ostalo. Nekoliko firmi, naravno, ići će u stečaj, tu mislim na „Zavarivač“ i nekoliko firmi iz Vranjske Banje, ali žao mi je, neko ko nije sposoban, ko nema snage, a po vašoj proceni, očigledno po merilima nisu mogli da uđu u listu onih kojima može da se pomogne. Nekome nema spasa. Žao mi je, izgubiće posao, ali sam takođe siguran i vidim da ste spremili fond za socijalni program i mnogi će od tih radnika uzeti socijalni program, otvoriti sebi perspektivu, otvoriti sebi radno mesto. Mnogi od njih su pošteni radnici, ljudi koji su godinama radili u drvnoj industriji, koji su radili za mašinom i znaju da naprave sebi prihod.
Očekujem da ćete nastaviti ovako da radite. Siguran sam da i pod palicom predsednika Vlade i po onome što ste pokazali danas i agilnost i energiju. Uverili ste me kao narodnog poslanika da u danu za glasanje treba dati podršku ovome zakonu i dati mogućnost da se ove firme, koje mogu spasu i nastave da rade na dobrobit svih građana Srbije, a naravno i Vranja, zato što sam ja otuda i nekako sam lokal patriote. Hvala.

Gospođo predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, predlažem da se ovaj amandman ne prihvati, a obrazloženje je izneo ministar i svi moji prethodnici. Ali, pošto su oni koji su se javili da diskutuju o amandmanu otišli potpuno u drugu stranu, krenuli da prozivaju ministra za stvari za koje nije kriv, jednostavno sam osetio potrebu da se javim.
Prvo, neću dozvoliti da se napadaju ljudi koji časno i pošteno obavljaju svoj posao sudije i tužioca, da se prozivaju za stvari za koje nisu krivi. Podsetio bih da u 2009/2010. godini, a to sam rekao i kada smo pričali u načelu o Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, nisu zakazivana ročišta, odnosno jesu zakazivana, ali su odlagana. Ulazili ste u sud i još na ulazu ste znali da će se odložiti ročište. To je trajalo punih devet meseci. Potpuna jedna nesigurnost i strah kod sudija da li će biti izabrani ili neće biti izabrani. Mnogi su rekli – zašto bih ja zakazivao suđenje kada postoji mogućnost da ne budem izabran, zašto bih ja radio tuđi posao? To se i desilo. Oko 800 ili 900 sudija i tužilaca nisu reizabrani zato što nisu dobili pismo od DS iz Vlasotinca, pismo podrške ko je bio podoban, čija žena je bila član DS. Zato postoji u ovom trenutku milion predmeta u Srbiji u sudovima koji rade, a stariji su od pet godina. Ako su stariji od pet godina, to znači da pre pet godina gospodin Selaković nije bio ministar. On je ministar u zadnje tri godine, a svi predmeti su stariji od pet godina. Ima i onih preko deset godina, kojih ima oko 200.000, a sveukupno milion. Ko je onda kriv? Da li vi možete da napravite tu razliku između tri i pet godina?
Optužujete ovu skupštinsku većinu, a to se tiče onog drugog zakona, da sa 67 godina sudije Vrhovnog kasacionog suda treba da idu u penziju. Mi smo to predložili i biće prihvaćeno. Najžalosnije od svega toga je što cenjeni kolega Janko Veselinović stalno spominje taj štrajk advokata, kao da su advokati štrajkovali da bi gospodinu Veselinoviću dali neku podršku. Stalno se on poziva na taj štrajk, a mi smo štrajkovali i znali smo zašto to činimo. To nismo radili zbog ministra Selakovića, nego zbog toga što smo imali određene zahteve.
Najžalije je svima vama to što je napravljen sporazum između radnih grupa Ministarstva pravde i nas advokata. Taj dan vam je bio najtužniji u Skupštini i bilo vam je veoma teško, a ja sam bio radostan toga dana, jer je napravljen prvi put kompromis u stručnoj javnosti između Ministarstva pravde i nas advokata. Nakon toga smo napravili izmene Zakona o notarima i napravili smo izmene seta zakona i onoga što smo tražili. Čak je Ministarstvo pravde dalo i više u tom predlogu nego što su advokati tražili. Pružilo je ruku i pokazalo da je željno kompromisa.
U načelnoj raspravi ste rekli da se u potpunosti slažete da je ovaj zakon potreban, a onda danas pričate nešto sasvim suprotno. Kolega Homen je došao i rekao koji je stav vaše poslaničke grupe, da je ovaj zakon potreban, a potreban je zato što postoji jedna geneza. Imali smo ustavnu žalbu, ali smo onda uspeli da pretrpamo Ustavni sud. Ustavni sud je rešavao mnoge probleme. Znate, u Srbiji postoji mnogo ljudi koji se žale, mnogo ljudi koji prigovaraju, koji pišu žalbe, a nemaju osnova za to. Ubili smo taj Ustavni sud, samo se time bavio. Da bi rasteretili te ljude da rade svoj posao, kada smo menjali Zakon o ustrojstvu sudova doneli smo odluku da viši sudovi, odnosno predsednici viših sudova odlučuju po prigovorima za suđenje u nerazumnom roku. Kada smo videli da i to nije dovoljno, krenulo se u sveobuhvatnost ovog i donošenje ovakvog zakona, koji je, naravno, usaglašen sa normama evropskog prava i služiće kako strankama da imaju jednu pravnu sigurnost, tako će služiti i kao štap iznad glave svim sudijama, tužiocima i svima koji učestvuju u postupku da to urade na najbrži mogući način.
Iz iskustva vam kažem da i bez ovog zakona, siguran sam da za zadnje tri godine, pošto postoji jedna i politička i pravna sigurnost u pravosuđu Srbije, sudije rade na najbolji mogući način, kao i tužioci takođe. Samo je moj apel da treba izabrati još više tužilaca i treba izabrati još sudija, zato što mnogi manjkaju u mnogim sudovima i fizički nije moguće postići posao. Oni hoće i rade i do pola pet. Rade i do šest sati, rade i uveče i nose predmete kući. I, umesto da pohvalimo te ljude koji su prihvatili sve ono što smo mi ovde doneli i primenjuju sve što mi donosimo, mi kažemo da je ovaj zakon nepotreban, da je suvišan, da neće proizvesti efekat. E pa hoće! Na vašu žalost, ovaj zakon ćemo usvojiti i proizvešće posledice koje vi ne želite, a mi želimo, a to je da se postigne potpuna pravna sigurnost u Republici Srbiji. Hvala.