Dame i gospodo narodni poslanici, kamera verovatno može da snimi levu stranu koliko je prisutno poslanika vladajuće većine, koji su i te kako zainteresovani za promenu ovih delegacija, da se uskladi sa sastavom Narodne skupštine.
Javljam se ponovo po članu 104, i insistiram sada još jednom, jer želim da se vidi jasno na kom principu funkcioniše parlamentarna većina, da li radi na principu brojke ili radi ono što građani od njih očekuju, tj. da rade na osnovu zakona, Ustava, Poslovnika i istine.
Istinu je pokazala i Parlamentarna skupština Saveta Evrope. Znači, naša delegacija je tamo danas mogla da bude prisutna i mogla je da radi, i kao što govorimo, morala, ali to govore oni koji smatraju da je potrebno da se brani interes države. A oni koji misle da to nije bitno kažu da nije morala ni da ide, poput predsednice Poslaničkog kluba ZES, da li je opravdano ili ne opravdano odsutna, ali nije tu.
Danas posle novonastale situacije u 12.00 sati, verifikovanjem mandata više je nego jasno da je Slavica Đukić-Dejanović, predsednik Narodne skupštine, prekršila Poslovnik, nanela štetu državi Srbiji zato što je poslušala jednog čoveka koga je ugušila sujeta i naterala da se ovako ponaša kako se ponašao, jer je to drugačije nemoguće objasniti, dakle, poslušala je njegovo tumačenje, njegovo tumačenje se pokazalo kao neispravno... pa gospodin Mićunović... na osnovu toga je više nego jasno, da čak i on apsolutno nema šta da traži više u toj delegaciji, jer je pogrešno tumačio i sve one dokumente na osnovu kojih radi Parlamentarna skupština Saveta Evrope.
Šta će on tamo ako ne zna na koji način funkcioniše Parlamentarna skupština Saveta Evrope, a kamo li da bude predsednik delegacije?!
Znači, insistiram na tome da se u danu za glasanje izjasni Skupština da li je Slavica Đukić-Dejanović prekršila Poslovnik. Jasno je da jeste, jer nije poslala delegaciju, nije potpisala rešenje, dakle, nije poslala delegaciju tamo da zastupa interese države Srbije, a samo zbog toga što je poslušala jednog čoveka. Insistiram još jednom da se u tom danu glasa, pa da vidimo kako će se prema tome šta je istina ponašati poslanička većina, da li će izglasati to ili će reći da je noć – dan.

Gospođo predsedavajuća, javljam se po članu 104. Meni uopšte nije jasno zašto ste obrazlagali. Tražio sam lepo da se izjasni Skupština, mogli ste da pređete preko toga. Onda ste tumačili na takav način nešto što ja uopšte nisam izgovorio. Znači, ja sam se pozvao na pismo koje je Savetu Evrope poslala predsednica Skupštine. Kakav crni Ivica Dačić?! U pismu lepo stoji ko je najavljen, kao članovi te delegacije, poslanici koji su bili članovi prethodne delegacije u prošlom mandatu, a da i sada imaju mandat poslanika.
Kakav crni Ivica Dačić, ko ga je spomenuo?! Niko ga nije spomenuo. Ja sam se pozvao na pismo predsednice Parlamenta, a ne na prethodni saziv te delegacije.
Zašto ste me na takav način tumačili? To je čista obmana javnosti. Neka se Parlament o tome izjasni. Priznajte jednom grešku. Ugledajte se na Borisa Tadića, kako je on priznao grešku. Čovek je rekao – jesmo, krali smo kad je bilo glasanje za izbor guvernera Narodne banke, Neda Arnerić nije bila tu, bila je u Bodrumu. Čovek je priznao! Jeste da je najodgovorniji Bojan Pajtić, koji nije odgovarao, nego je sada njegov potpredsednik i predsednik Pokrajinske vlade, ali je priznao.
Priznajte na tom glasanju da ste i sada pogrešili. Pogrešili ste!
Nije poslata delegacija, a danas je Politički komitet – tema KiM. Niste poslali delegaciju, a Savet Evrope je rekao da je mogla delegacija da dođe i verifikovao je delegaciju, to je činjenica.
To što vi sada želite istragu, da vidite ko je, na koji način, došao do tih podataka i kako je to taj Savet Evrope mogao svakome da podatke da – pa to se zove demokratija, pa to se zove javnost u radu. To što vi krijete šta radite, ne znači da će Savet Evrope da krije šta radi. To što odlučuje jeste javno, zna se. Odlučili su ljudi, za njih je ta delegacija bila delegacija Srbije. Danas u 12.00 sati su to verifikovali, svidelo se to vama ili ne.
Slavica Đukić-Dejanović je pogrešila što nije potpisala rešenje i nije poslala poslanike tamo da rade posao za koji su izabrani i to mora da se zna.

Javljam se na osnovu člana 104. Mogao bih i po čl. 225. i 226, mada ne znam od koga da tražim informacije. Meni je jasno, ali izgleda da njima nije jasno. Trebalo bi, u stvari, informisati njih u izvršnoj vlasti u Srbiji o tome šta se dešava na KiM.
Ne vidim nijedan razlog zbog čega je narodni poslanik Velimir Ilić upozoren zbog onoga što je govorio i načina na koji je govorio. Ne vidim šta je uopšte bilo sporno u njegovom govoru, mislim da ni jedna jedina reč nije bila uvredljiva. Ako se to nekome ne sviđa, šta je trebalo da radi ovde, da baca cveće pred poslaničku većinu, da vam deli ruže, lale, da biste vi bolje svarili ono što je on rekao, a što je činjenica da se dešava na KiM?
Rekao sam sa ove skupštinske govornice da ćete platiti cenu, kao skupštinska većina, toga što radite na Kosovu i da možete svojom propagandom i marketingom da obmanjujete građane sve dok ne počnu da se dešavaju one stvari koje govore u prilog tome da Euleks i KFOR, ili drugim rečima Euleks i NATO, ili EU i SAD, pomažu stvaranju lažne nezavisne države Kosovo. I vi ste, prihvatanjem Euleksa i svim što ste učinili, takođe učesnici u celom tom procesu.
Rekli smo vam odavde, i rekao sam vam više puta da će prva presuda nekog Ahtisarijevog Euleks sudije iz npr. Švedske, Finske, koja bude po zakonima koje usvoji Kosovska skupština biti dokaz da ste izdali Srbiju i da ste izdali Kosovo. I evo, počelo je stvaranje institucija nezavisne lažne države Kosovo. Prvo, preko kosovske vojske, ne treba je drugačije nazivati, to je vojska Kosova.
Kažem vam sada, do leta će svi sudovi, sva tužilaštva, raditi onako kako je Ahtisarijev plan predvideo, šta god vi govorili i kako god se vi smeškali. S druge strane, policija (pa evo, smeška se vaša koleginica do vas), carina će biti postavljena i biće carinske postaje. (Predsednik: Vreme.) Euleks carinici će raditi ono što Kosovska skupština usvoji.
To će se sve dogoditi i vi ćete biti odgovorni. Baš me briga za Baraka Obamu, za NATO, za KFOR, za Brisel. Vi ćete biti odgovorni i vas ćemo po Srbiji juriti zato što... Tako je, gospodine Mićunoviću, onaj ko izda Srbiju će biti juren, a vi ste izdali Srbiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da podržim amandman uvažene koleginice Raguš, zato što on, kao i većina amandmana koje je opozicija podnela, u stvari pokazuje to da, ono što govorimo već danima ovde, Vlada Republike Srbije ova, ovakva kakva je, kako je pravljena, kako je dogovarana, naravno da bolje ne može ni da radi.
U suštini ne samo da ne radi dobro za Republiku Srbiju, za državu Srbiju i za građane Srbije, nego i čini toliku štetu da ko god sledeći dođe na vlast posle njih imaće ogromnih problema da reši tu situaciju i da pomogne Srbiji. Srbija je naša zemlja, Srbija je moja zemlja i kakav bih bio čovek ako ne bih učinio sve što mogu da pomognem Srbiji.
U ovom trenutku, kao narodni poslanik i kao član DSS, mogu da kažem da je jedino odgovorno ponašanje, dobro bi bilo da možemo drugačije, da možemo zajedno da pokušamo da pomognemo Srbiji, ali upravo vi koji ste na vlasti radite suprotno, jedino što u ovom trenutku mogu da kažem je da ovu vlast treba što pre ispratiti zbog ovakvog seta zakona koji su nam dali i zbog predloga budžeta koji smo usvojili.
Ovo je sve suprotno od onoga što je trebalo raditi. Dobili smo i ove informacije koje su malopre kolege Radojko Obradović i Krasić rekli vezano za ono što je Ministarstvo finansija očigledno objavilo i agencijski preneto u Srbiji. Mi smo upozoravali kada su bile rasprave i o rebalansu budžeta i o budžetu da je nerealno skrojen i da neće biti tako.
Ova vlast ulazi iz grške u grešku. Već nekoliko puta to sam rekao. Recimo, to što je samo zarad punjenja budžeta, a to nije sve što se tiče ekonomske politike jedne zemlje, samo zarad punjenja budžeta, pokušaja da se bolje napuni, na primer privilegovala one firme, ona pravna lica, one kompanije, preduzetnike koji nisu redovno ispunjavali svoje obaveze, pre svega, prema svojim zaposlenima, u vidu isplaćivanja za socijalno, penziono, zdravstveno osiguranje, tako što im je Predlogom zakona obećala brisanje kamate.
Mi smo i tada, ako se isplate dugovi koji su bili do kraja 2008. godine, ajde što smo mi kao opozicija, nego su i privrednici upozoravali da je to loša mera, da je to mera koja će dovesti do suprotnog efekta. I dovela je do suprotnog efekta, jer i oni koji su bili redovne platiše, koji su radili u skladu sa zakonom do tada su jednostavno rekli - što bih to sada nastavio da radim, otpisaće mi 2009. godine kamatu, daj da taj novac uložimo u nešto drugo u ovoj situaciji.
To je bila velika greška, to se nije smelo uraditi i na takav način se ne pomaže srpskoj privredi. Kao i ovo povećanje administrativnih taksi, akciza, svega ostalog što smo govorili, a suprotno smanjenje određenih carinskih stopa kojima Srbija u ovoj situaciji praktično finansijski i ekonomski pomaže EU.
Od obećanja da ćemo imati pristup evropskim fondovima, bržem putu EU, što su građani poverovali i na kraju boljem životu, 200.000 novih radnih mesta, ispostavilo se da nema ništa, da je sve obrnuto.
Ni ovo što sada radimo, najnovije dodvoravanje praktično sa jednostranom primenom trgovinskog sporazuma, neće ubrzati put Srbije ka EU, voleo bih da hoće, ali neće i samo će naneti Srbiji štetu u 2009. godini, i to veću od ovih predviđenih 260 i nešto miliona evra, jer će ona dovesti do mnogo drugih problema takođe.
U suštini privileguju i te odluke oko carinskih stopa. Kome pomažu? Opet onima koji imaju novac, ponavljam treći put za ovom govornicom. Onaj ko ima 18.000 evra da kupi neki skroman automobil, koji nam dolazi iz EU, taj ima i 20.000 evra da ga kupi, ali 95% građana Srbije nema ni 18.000, ni 20.000 evra da kupi taj automobil. Kome mi u principu na ovaj način pomažemo? Zašto to radimo? Neće nam sigurno doprineti, živi bili pa videli, da ove godine ubrzano idemo ka EU. Uostalom, ljudi imaju toliko problema i oni sami zbog ove svetske ekonomske krize nemaju baš toliko vremena da se bave i nama.
Sami ste obećavali i to u predizbornoj kampanji, što vam je naravno običaj, obećali ste, mislim da je bio datum 29. april, i potpisali Kolektivni sporazum sa sindikatima. To vam je bilo potrebno zbog 11. maja, slikali ste se tamo, bio je i predsednik Tadić tamo. Rekli su meni konkretno - ima prisutnih i iz vladajuće većine, pa mi smo zvali tada i vas, što niste došli. Pa baš zato da ne bismo ispali manipulanti, da se slikamo pored sindikata i da im nešto obećavamo u vreme predizborne kampanje, zato nismo došli, koliko god da je moglo da bude politički profitabilno to.
Ali, ajde to što se desilo, onda ste im ne samo obećali, nego i potpisali prošireno dejstvo tog istog kolektivnog ugovora. Šta se desilo posle toga? Tih dana ne možete reći da niste znali. Žarković vam je u ''Vremenu'' napisao - tih dana dok ste vi to potpisivali, brokeri su se u Njujorku bacali sa zgrade, izvršavali samoubistvo.
Nemoguće da niste znali za svetsku ekonomsku krizu. Hajde što smo vam mi pričali u septembru i oktobru da nadire svetska ekonomska kriza u Srbiju, ali kako u novembru niste znali da nadire kriza u Srbiju? Nekoliko dana posle toga ne može da se primeni i onda nova napetost, nove rasprave, novi problemi.
Sve ovo što činite nije dobro. Ono što treba da se uradi je da ova država postane jeftinija građanima, da se ne pozivaju samo penzioneri da štede, građani da štede, da stavljaju rashlađene šerpe u frižider da ne bi trošili previše struju, a ne vrele, i sve takve gluposti koje čujemo preko elektronskih medija od pojedinih činovnika, pa i ministara u Vladi.
Potrebno je da štedimo na pravi način, potrebno je da najveću vladu, ako već pričate o rekonstrukciji vlade, sa 27 kabineta svedemo na 15, potrebno je da se oslobodite svih onih savetnika, stotinu savetnika koje ste doveli u Vladu i koje skupo plaćate, potrebno je da se što pre je moguće nastavi privatizacija, ni to ne govorite da je stala, doneli ste u oktobru na Vladi uredbu.
To je neviđeno. Privrednici se smeju, sad kad idu u Agenciju za privatizaciju ne mogu da veruju kakvu ste uredbu doneli. Doneli ste uredbu kojom se državni kapital u određenom preduzeću, može imati mešoviti, društveni i državni kapital, u određenom preduzeću, plaća odjednom, to je termin koji koristite - odjednom - ne odmah, ne u tom i tom roku, ne u celom iznosu, nego se plaća odjednom.
Svi znaju da je to čak i zaustavilo i usporilo proces privatizacije, i to opet zbog punjenja budžeta. Nema više ni onoga što je bilo odloženo na šest rata, u šest godina, privatizacija da može, i to ste ukinuli. Pravite probleme na svakom mogućem koraku.
Takse treba smanjiti, administrativne takse, PDV treba smanjiti, ne povećavati, treba ga smanjiti na 15%. To je prava mera. To je mera koja bi psihološki značila za privrednike u Srbiji, sigurno bi bila bolja naplata tog istog PDV, jer ovde je problem naplata i ako ga povećate neće biti većeg ulaska u PDV, jer će se smanjiti procenat naplate.
Treba ga smanjiti da bi bila veća naplata da bi ste debalansirali firme i preduzeća, da ne bi morali da otpuštaju radnike zbog tih povećanih troškova, manjeg profita, zbog toga što, kao što vidimo po svim podacima, privreda je u problemima.
Ako se zna da je poljoprivreda ta koja nam još uvek donosi najviše, onda treba tu istu poljoprivredu subvencionisati. Predvidite to u budžetu, dajte taj rebalans što pre, da takve stvari odradimo. Subvencije u poljoprivredu, smanjite PDV.
Šta je sa novcem za pomoć privredi? Vidimo po novinama, počela svađa tajkuna - ko će koliko od toga da dobije. Držali ste sastanak s njima iza zatvorenih vrata, na koji način taj novac da se raspodeli, a u stvari je pitanje da li će ga i biti, jer kao što vidimo, to punjenje budžeta ne ide na predviđen način.
Drugim rečima, ako nastavite ovako da radite, nažalost, Srbiji se ne piše dobro. Ponavljam još jednom, bez obzira na opšti politički konsenzus da je Srbiji mesto u EU, izuzetno je pogrešno u ovom trenutku da primenjujemo jednostrano trgovinski sporazum sa EU, jer će on Srbiju previše koštati, a ko zna kada će Srbija od toga imati neku korist.

Poštovani građani Srbije, kome drugom da se obratim, iz Vlade nema nikoga, a od narodnih poslanika može da se vidi koliki je broj u sali.
Javljam se po amandmanu kolege Arsena Đurića iz poslaničke grupe DSS i u nadi da ćemo ubediti, ako ne apsolutno nesposobnu Vladu Republike Srbije, onda poslaničku većinu, koja je u nekoliko navrata pokazala da može da, bez obzira na negativno mišljenje Vlade, usvoji neki amandman opozicije, da usvoji i ove amandmane koje je podnela DSS, jer svi zajedno moramo da znamo da budžet nije sve u ekonomskoj politici jedne zemlje. Jednostavno nije. Mnogo toga ima što čini ekonomiju i ekonomsku politiku jedne države.
Ovim predlozima zakona, koji su sada na dnevnom redu, Vlade Republike Srbije, koja ne samo što nije prisutna na sednici Narodne skupštine, nego je i apsolutno nesposobna, ponavljam po drugi put, svrha je samo jedna, punjenje budžeta, lošeg budžeta Vlade Republike Srbije koji smo doneli, u što je većem mogućem obimu, pošto već svi znaju da onako kako je predviđen, kao što ni ovaj za 2008. nije realizovan na način na koji je predviđen, ni ovaj neće biti realizovan, niti napunjen na način na koji je predviđen, a Vlada Republike Srbije ovim predlozima zakona ulazi u čitavu seriju grešaka koje pravi još od septembra.
Podsetiću vas da je ova vlada donela pred ovaj dom i da se opozicija tome žestoko suprotstavila, pa i privredni ljudi u Srbiji, izmene i dopune Zakona o doprinosima, kojim je omogućeno onim pravnim licima ili privrednim subjektima, koji nisu na vreme regulisali svoje obaveze prema zaposlenima u tom smislu i prema državi i državnim fondovima, da te svoje obaveze izmire do kraja 2008. godine, a da im država zauzvrat otpiše sve one kamate koje su imali.
Mi smo govorili da je taj predlog zakona veoma loš, da će izazvati suprotan efekat, da se privilegijom takvih privrednih subjekata koji ne posluju na zakonom predviđen način i ne ispunjavaju svoje obaveze prema državi i zaposlenima na zakonom predviđen način, i normalan način svugde u svetu, u suštini u neravnopravan položaj stavljaju oni koji su redovno, pošteno i na zakonit način obavljali svoj posao.
To može izazvati suprotan efekat i izazvalo je suprotan efekat. Izazvalo je, jer budžet u 2008. nije punjen onako kako je predviđeno i povećao se, umesto da se smanji, broj privrednih subjekata koji su počeli na takav način da duguju, jer je bilo potpuno logično.
Odmah su se pojavili, i to su upozoravali privrednici i udruženja privrednika u Srbiji (može li, predsedništvo, malo tiše) da će se to dogoditi i da to ne treba raditi. Dogodilo se, zaista se dogodilo. Povećao se broj privrednih subjekata koji je prestao te obaveze da uplaćuje. Povećao se.
Šta se sada dešava? Sada ovim zakonom treba povećati akcize. Zašto? To je svima jasno. Zbog nesposobnosti Vlade Republike Srbije, koju predvodi Boris Tadić, kada smo upozoravali da svetska ekonomska kriza stiže u Srbiju, da je stigla u Srbiju, govoreno je da širimo paniku, da se služimo demagogijom, da pokušavamo da diskreditujemo novoizabranu vlast i formiramo vladu koja će voditi računa o socijalnim pravima i zaštititi svakog građanina pojedinačno. Sve se suprotno dešava.
Govorili smo tada - ljudi, stigla je ekonomska kriza. Ona nije počela da bi bilo koga iznenadila u septembru-oktobru. Oni koji prate to, a znamo da su vlade dužne to da prate, znaju da je ta kriza počela još 2007. godine u SAD i da je samo ovo što se dešavalo u 2008. bilo ojačavanje te krize, a prava recesija je 2009.
Jer sada kada se urade bilansi kompanija, banaka, osiguravajućih društava, pa kada vide šta su sve izgubili 2008, kreće recesija u 2009. godini.
To je nešto što se i ranije dešavalo i što je bilo predvidivo za svakoga ko se malo barem malo razume u ekonomiju, a očigledno da u ovoj vladi, koja stalno priča kako vrvi od eksperata, od toga nema ništa. Nisu uopšte kao vlada bili spremni da zaštite ovu državu. To je realnost. Pogledajte novine koje su vam čak i naklonjene, dve decenije su vam naklonjene, pogledajte naslov u "Vremenu".
U novembru, kada je Vlada Republike Srbije i ova prazna stolica ovde, ne obećala, nego potpisala Prošireno dejstvo kolektivnog ugovora, kada je obećala i potpisala regrese i topli obrok, u to vreme su uveliko skidali sa asfalta brokere u Njujorku koji su se bacali sa zgrada. Kako je to moglo da vas iznenadi u novembru? Kako ste mogli u novembru da imate takav potez?
Sada posle nekoliko dana to ne može i onda rasprave sa privrednicima, rasprave sa sindikatima, nategnuta situacija. Ko je kriv? Skupština. Vrši opstrukciju, da nije Skupštine ništa, sve bi bilo u redu. Naravno, jer jedino u Skupštini, i uz ove medije koje imamo, čuje se o tome šta i kako radite.
Sada ste pristali, jedan deo Vlade, pre svega u DS, i te kako je razmišljao da ne radi ovo što se sada dešava. Sami znate da su vam koalicioni partneri iz G17 plus rekli mora i vi ste čučnuli i rekli mora, vezano za jednostranu primenu trgovinskog sporazuma SSP-a sa EU. O tome vam pričamo danima.
To ne košta samo tih 300 miliona evra Srbiju. To košta mnogo više. To košta svakog građanina Srbije pojedinačno, siromašnog građanina Srbije najviše, jer će oni bogati sada moći da plaćaju automobile iz EU za 10% jeftinije i sedam koma nešto, ali to obični građani Srbije, 90% njih iovako ionako ne rade.
Ali će zato, zbog povećanih akciza na gorivo, morati da plaćaju skuplje gorivo na pumpama, a samim tim će morati naravno i privreda, a ako plaća privreda šta ćemo dobiti sledeće? Naravno da ćemo dobiti veće cene privrednih proizvoda. Ne, nego će gospodin Mišković da se odrekne marže u svojim trgovinama, baš da vidimo i to čudo. On je najveći, ali ima ih još, nije jedini.
Da li treba voditi računa o njima ili o najsiromašnijima? Da li ste vi obećali u kampanji pristupne fondove EU? Jeste, obećali ste. Gde su? Šta je sa njima? Vi dajete 300 miliona evra para srpskih EU.
Vi pomažete EU. U svetskoj ekonomskoj krizi ispada da Srbija pomaže EU ovim predlogom zakona, a ne EU Srbiju. Sve ste okrenuli naopako. Tačno pet puta sam postavio pitanje sa ove govornice, na osnovu ekonomskih mera koje je predvidela Vlada Republike Srbije za 2009. godinu, koliko će novozaposlenih ljudi u Srbiji biti 2009. godine na osnovu obećanja koje ste dali u izbornoj kampanji od 200 hiljada zaposlenih. Ne mora 200 hiljada u prvoj godini, ali nešto mora. Obećali ste. Nema odgovora uopšte.
Kažu mi kolege iz opozicije - aman, čoveče, nemoj to više da ih pitaš, kako da ti odgovore, šta da ti odgovore? Znači, mnogo teško pitanje. Povećava se broj nezaposlenih i još će se više povećati. Cela Evropa spušta PDV, cela Evropa spušta kamate, spušta opterećenje privredi, upravo da se ne bi gubila radna mesta, ovde se radi obrnuto. Privreda se opterećuje, privrednici se opterećuju.
Juče sam govorio, sada može da izađe bilo ko iz vladajuće većine da kaže - nije tako, biće ovako, ali meni je danas poruku poslao privatnik, neću reći koji, da ne bi imao probleme, koji je od dve svoje firme jednu zatvorio. Jednostavno čovek kada je video još ove mere koje spremate da uradite, kada je sve stavio na papir on je izračunao da je gotovo, da njemu sledi bankrot, likvidacija, propast preduzeća i poslao mi je poruku kojom podržava sve što sam juče rekao i traži da vršimo još veći pritisak na Vladu da se spusti PDV, da se ne donose ovi loši zakoni.
Ako niste uradili budžet kako treba, a niste, dajte rebalans budžeta koji će zaista biti restriktivan. Povećali ste broj zaposlenih u javnom sektoru, povećali ste od maja naovamo, umesto da se smanji. Povećali ste potrošnju u javnom sektoru, umesto da se smanji.
Ovo je jedina država u svetskoj ekonomskoj krizi, u trenutku svetske ekonomske krize na teritoriji Evrope koja povećava javnu potrošnju umesto da je smanjuje. Možete da vrtite glavom koliko hoćete, to objasnite preduzetnicima. Vi povećavate javnu potrošnju, ako je neko i povećava, povećava je po pitanju socijalnih davanja i pomoći ugroženih kategorija svoga društva i pomoći onih koji ostaju bez posla.
A ovde kome se ovde pomaže? Direktno ovim merama i direktno ovim zakonima je najugroženija privreda i metalski kompleks Srbije, i to baš interesantno gradovi kao što su Niš, Kraljevo, Čačak, Kruševac, moje Smederevo. Pitajte potpredsednika Vlade iz DS da li je tačno, ne samo da nije tačno ono što je izgovorio predsednik Republike u svom novogodišnjem intervjuu na RTS-u vezano za "US Steel" da u Košicama fabrika staje, kao i u Smederevu; usporava, ali ne staje. U Smederevu su zaustavili obe visoke peći i stavili ih na onaj tih hod.
Ne samo to, nego pored zagađenja koja čine Smederevu, a ne ispunjavaju one uslove koji su predviđeni svugde, pa i kod njih u Pitsburgu koji su predviđeni, ne samo to, nego planiraju, a pitajte potpredsednike iz DS Vlade da li je to tačno ili ne, da ceo pogon, koji je verovatno najsavremeniji u Evropi, hladno valjanog lima, tzv. hladnu valjaonicu pakuju i prevezu u Slovačku ove godine.
Koliko će to smanjiti broj zaposlenih u toj fabrici, koliko će smanjiti prihod ovom budžetu i ovoj državi od firme koja je bila najveći izvoznik, i pored svega toga planiraju da naprave koksaru u krugu fabrike, samo jedna postoji na teritoriji istočne Evrope i nigde više, jer su takve fabrike najveći zagađivači životne sredine. Tako oni gledaju na nas. Razlog zašto se tako ponašaju je način na koji ste im prodali železare.
Inače, pokojni predsednik Vlade i predsednik DS, Zoran Đinđić, bio je protiv toga. Znate da je on išao i u "Tisen Krup", to je prva poseta koju je napravio kao izabrani predsednik Vlade, otišao je u Nemačku da pregovara sa Nemcima o prodaji železare, ali ste na silu koja je načinjena ovoj državi, na jedan potpuno nezakonit i katastrofalno loš način, tu fabriku prodali "US Steel"-u za 20 puta nižu vrednost nego što je procenjena od strane "Deloitte&touche".
I, završavam, onda ste doveli sad i čitavu fabriku, je l' šta, hoćete li vi možda Amerikancima da kažete da to ne rade. Vi? Hajde da vidim i to čudo. Meni je potpredsednik Vlade rekao da se muči.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.)
Ponavljam još jednom, ovim zakonima, završavam, izvinjavam se, mada smo imali četiri amandmana vezana, sat vremena, nema veze, završavam, biće manje od tih sat vremena, budite ubeđeni, završavam, još jednom ovom rečenicom, ovim predlogom zakona Srbija finansira EU, Srbija pomaže EU sa najmanje 300 miliona evra. Zahvaljujem.

Dame i gospodo poslanici, podržavam amandman poslanice Donke Banović i sve ovo što je ona ovde iznela.
Kakav je odnos prema ovom zakonu i šta Vlada od njega očekuje, vidi se i po tome što je, moram reći, uvaženog ministra poslala, ali mislim da je, baš zato što ga mi iz DSS-a poštujemo, pogrešio što je danas ovde došao i možda bi trebalo da iskoristi pauzu, da traži da neko drugi dođe, inače će doživeti seriju ovakvih pitanja kao što mu je gospođa Donka Banović sada postavila.
Jer ispada da je Vlada poslala ministra vera po ovom zakonu i ostalim zakonima koji su vezani za budžet Republike Srbije, da nam svima ovde pomogne da se bogu molimo i na današnji dan, a i cele 2009. godine, da ne doživimo baš katastrofu potpunu sa ovom vladom, što se tiče ekonomije i ekonomske politike.
Želeo bih za ova dva minuta da kažem da je ovo jedan, naročito ovaj prvi zakon, potpuno politički zakon, apsolutno štetan po državu Srbiju.
Malopre smo čuli primer IMT-a, možemo slobodno reći da je ceo metalski kompleks ugrožen ovim zakonom, ionako iovako je zbog svetske ekonomske krize već na kolenima.
Ovim zakonom će ga Vlada Republike Srbije potpuno dotući i ovo je najapsurdniji mogući predlog koji smo dobili, da Srbija, koju Evropska unija toliko uvažava, ne želi ni da počne da primenjuje taj očigledno potpisani SSP, samo da bi se pomoglo određenim političkim grupacijama, pre svega DS da ostvari dobar rezultat na ovim izborima i ništa drugo, pošto niti ga primenjuju, niti imaju nameru da primenjuju ni SSP, ni privremeni trgovinski sporazum.
Na ovaj način i ovim predlogom zakona praktično Srbija finansira EU i praktično Srbija pomaže EU za skoro 300 miliona evra, i otvara tako slobodno svoje tržište, a građani Srbije će od toga imati samo štetu.
Kakva je korist na 10% skidanje carinskih stopa za uvoz automobila iz EU? Ako uzmemo nisku cenu automobila koji se uvozi odatle, 20 hiljada evra, to je niska cena. Pa, onaj ko ima 18 hiljada evra da ga plati u Srbiji, taj ima i 20 hiljada evra da ga plati.
Kakva je korist za građane Srbije od ovog predloga zakona? Nikakva, samo je veća šteta što će budžetski korisnici imati nategnutu godinu.
Vidimo šta se dešava po pitanju prosvete koja najavljuje štrajkove, putari, pregovori sa sindikatima su teški, naporni, oko kolektivnog sporazuma i proširenog dejstva, o penzionerima da ne pričamo, pričaćemo, ne treba PUPS da se nada da nećemo još u ovih sedam tačaka dnevnog reda po amandmanima pričati o tome.
Znači, da ne pričamo o tome, iz dana u dan sve veći problemi za Srbiju, a mi praktično ovim predlogom zakona kao Srbija finansiramo EU, a obećali smo građanima pristupne fondove EU kako bi se brže razvijala privreda, više ljudi zaposlilo i kako bi u Srbiji konačno počeo bolji život. Suprotno sve od toga se dešava.

Dame i gospodo narodni poslanici, verovatno je ministar vera ovde sa nama zato što, kada smo videli ovaj zakon, većina nas se prekrstila i rekla: Bože pomozi, šta ovo poslaše u Skupštinu. Onda poslaše tog ministra, mada se ne trudi da izađe i da sa nama polemiše, da nas ubedi, barem nas iz opozicije, da nije tako strašan ovaj predlog zakona i da neće po Srbiju biti toliko strašno da se primenjuje, kao što, koliko vidim, cela opozicija tvrdi da će biti.
Ovde nisu uopšte u pitanju evropske integracije: da ili ne. DSS je, dok je bila izvršna vlast u zemlji, toliko uradila na putu evropskih integracija da sadašnja izvršna vlast, ovako nesposobna, trebaće joj jedno 30 godina da stigne te tri godine, koliko smo mi uradili dok smo bili izvršna vlast u Srbiji.
Međutim, DSS se uvek zalagala, i pored saradnje sa EU, i za saradnju sa Rusijom, sa SAD, sa državama koje imaju najveći privredni rast u poslednjoj deceniji u svetu, kao što su Kina, Indija, Brazil, da primenjujemo u našoj zemlji sve ono pozitivno iz iskustava tih zemalja, a ne samo ono što je politika EU. Kakva je politika EU prema Srbiji vidimo svakog dana.
Nije neevropski reći da se sa nečim ne slažete i da nešto što vam se nameće nije dobro. Jednostavno, ovo što se sad radi je loše, ne zbog evropskih integracija, loše je zbog Srbije, loše je zbog srpske privrede, loše je zbog građana države Srbije. To je izuzetno loše.
Primena ovoga će nas usporiti i u samim tim evropskim integracijama, jer će naša privreda zbog ovoga doživeti velike udarce i onda neće biti spremna da se u punoj meri uključi u tu veliku evropsku porodicu onako kako treba, kada jednog dana postane član EU.
Rekao sam primer IMT-a. Govorili su poslanici DSS-a o tome. Na koji ćete način objasniti radnicima IMT-a zašto gube posao, zašto gube tržište, jer će se to desiti kada se primeni ovaj zakon, ako ga usvojite?
Zbog toga vam smeta i Skupština, zbog toga govorite o opstrukciji Skupštine, zato što kontrolišete elektronske medije u zemlji, pričate priču, naročito ovaj preko puta - predsednik Republike, koji sve govori kao fino, lepo, sada on brani radna mesta.
Ono što je obećano - 200 hiljada radnih mesta, od toga nema ništa, ali će on ispasti badža kada u Srbiji 200 hiljada ljudi izgubi posao jer, bože moj, nije izgubilo dva miliona, pa će reći ovima ostalim, da nije bilo mene i vi biste izgubili posao, samo 200 hiljada je izgubilo. To je spinovanje koje vi radite.
Zato vam smeta Skupština, smeta vam da se čuje istina. Zbog toga govorite o opstrukciji, zbog toga govorite o Poslovniku. Ko vrši opstrukciju? Vi. Prekjuče vas nije bilo 126 da počnemo u 10.00 časova, jutros vas nije bilo na Zakonodavnom odboru da bi doneo mišljenje i niste imali kvorum da bismo počeli u 12.00 da radimo. Vi vršite opstrukciju parlamenta. Vi ste nesposobna skupštinska većina, Vlada je nesposobna i štetočinska vlada po državu Srbiju.
Ovaj zakon će napraviti velike štete, i to ne samo ovih 300 miliona evra, o kojima se priča. To nije jedina šteta. Mnogo veća šteta će na tom gubitku biti još veći gubitak i povećanje broja nezaposlenih u Srbiji, gubitak radnih mesta. To je činjenica. Ugrožavanje srpskog sela, ugrožavanje privrede i jačanje, iz svega ovoga, samo malog broja bogatih pojedinaca. Vi samo o njima vodite računa.
U prepodnevnoj raspravi sam rekao primer i sada ga navodim, šta znači to smanjenje carinske stope na uvoz automobila iz EU? Praktično, to znači da automobil, i to skroman automobil iz EU, koji košta 20 hiljada evra, sada će koštati 18 hiljada. Pa, onaj ko u Srbiji ima 18 hiljada, taj ima i 20 hiljada da kupi automobil. Upravo tu razliku će platiti građani Srbije, onaj siromašniji sloj Srbije, jer podižete akcize, razmišljate da podignete PDV. Cela Evropa spušta PDV, spušta kamatne stope, samo vi ni da spomenete.
Kaže prekjuče ministar, koji je bio ovde prisutan, ne danas prisutni - nemojte da otvaramo temu PDV-a. Hoćemo da otvorimo. Zašto se tu ne ugledate na EU? Kako može tu da se spušta PDV da se pomogne privredi, svako vodi računa o svojoj privredi, ne vodi se globalna, ne vodi se neko proevropsko rešenje svetske ekonomske krize, nego svaka država u EU rešava na svoj način problem koji ima, jer su različite, samo kod nas se uopšte ne razmišlja o smanjenju PDV-a, da se pomogne privrednicima, da se rastereti opterećenje koje oni imaju, da ne bi otpuštali radnike.
Ne, o tome vi ne razmišljate, vama je samo bitna realizacija budžeta. Problem je broj poslanika. Uštedećete 138 miliona dinara na godišnjem nivou. O tome pišete, a koliko potrošite mesečno na heftalice i papir, koliko imate savetnika u 28 ministarstava, najveća Vlada u Evropi, koliko imate savetnika za četiri potpredsednika i predsednika Vlade, koliko u odnosu na poslanike?
Samo je parlament kriv. (Predsednik: Vreme.)… evo, završavam. Znači, još jednom ponavljam, ovaj predlog zakona u interesu Srbije moramo da odbacimo, ostavimo sve na onome kao što je do sada bilo, prihvatimo ove amandmane, odbacimo ovaj predlog zakona, jer ovim predlogom zakona Srbija pomože EU i to je činjenica, a ne EU Srbiju. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, upravo baš u duhu članova 225. i 226. i potpuno u skladu sa dnevnim redom želim da postavim pitanje prisutnom ministru da bismo uopšte mogli da nastavimo dalje da radimo, jer je potpuno zbunjujuća atmosfera kada vidimo predloge zakona koji su došli, na osnovu kojih bi trebalo predviđeni budžet da se puni i obaveze prema budžetskim korisnicima da se realizuju.
S druge strane, onda u istom danu imamo napise u novinama i izjave ministra finansija, koja danas nije ovde, koja najavljuje, van svega ovoga i celog ovog paketa zakona, moguće i povećanje PDV-a. Znamo da nas je od toga i MMF branio, da su i oni bili protiv toga.
Mene interesuje da ministar izađe i kaže, ne da beleži i markira, nego verovatno oni tamo znaju odgovor na ta pitanja, da izađe i kaže - da li je on izračunao, da li su oni u Vladi izračunali da će se ovim izvršiti predviđeno punjenje budžeta. Pitam i kolege poslanike iz PUPS-a - da li su svesni, sa svim ovim što je sad predviđeno, da će penzije imati 31. decembra ove godine vrednost 60% otprilike koju imaju danas. To je suprotno onome što je bilo obećanje.
Znači, PDV sve zemlje u Evropi smanjuju, smanjuju kamate, upravo da bi pomogli privredi, da bi pomogli privrednicima s kojima ste se do pre par dana sastajali. S druge strane, potpisujete prošireno dejstvo kolektivnog ugovora, pa ga ne primenjujete. Kažete - ne može, opterećuje privredu - a onda najavljujete povećanje PDV-a. Ko se time opterećuje? Privreda i građani.
Da li ovo što ste predložili, ovaj set zakona, u stvari nije dovoljan za predviđeni budžet? Ako najavljujete povećanje PDV, stavite znak jednakosti, što znači da ovo što ste predvideli nije dovoljno.
Za šta služi PDV, ako ne za punjenje budžeta? Ako dižete PDV opteretićete privredu još više i ono malo što radi pitanje je da li će se naplatiti.
Potrebna je bolja naplata predviđenih dažbina, a ne povećanje dažbina.
(Predsednik: Vreme.)
Dobro znate u šta ste ušli. Nas interesuje ovde, pošto ste ovlašćeni, da nam odgovorite na ova pitanja jasno, konkretno, da bismo mi mogli da nastavimo da radimo.

Predsednice, zaista priznajem da sam svoje parlamentarno iskustvo iskoristio da, bez obzira na zrele godine, ipak poslanički neiskusnog poslanika Arsenovića navedem da izgovori za govornicom ono što smo u stvari svi želeli i da čujemo na neposlovnički način. Da ste me kaznili bili biste u pravu, to sada kažem sa skupštinske govornice, ali mi nije žao što sam to uradio zato što smo čuli ono što smo želeli da čujemo.
Gospodine Arsenoviću, nije tačno da niste obećali, obećali ste i to je trebalo da važi od 1. januara ove godine. Tako ste obećavali u kampanji, tako ste nastupali u pregovorima, tako ste tražili od predsednika Republike i od Tomislava Nikolića i Vojislava Koštunice kada ste pregovarali o pravljenju Vlade, to jest kada ste simulirali pregovore, jer ste za to vreme sa DS po kafanama i restoranima pregovarali o pravljenju ove vlade, dok ste pred kamerama zvanično s nama pregovarali, i to je jedina istina.
Nemojte da se hvalite sa 10% povećanja. Da li znate kolika je inflacija bila 2008. godine, kolika je predviđena za 2009. godinu? Da li znate koliko se predviđa da će biti kurs evra 31. januara 2009. godine? Da li znate koliki je bio kurs tada, a koliki je sada? Šta su dobili sa tih 10% penzioneri? Kakva je to vaša borba unutar Vlade?
Slažem se i sa gospodinom Čolakovićem. Naravno da ste vi možda dobili najmanje glasova penzionera, zato i nemate tapiju da govorite i da budete zastupnici penzionera i da govorite u njihovo ime. Nemate ni odgovornost, tu se slažem, da govorite u ime svih penzionera, svi imamo glasove penzionera u određenom broju, neko manje, neko više, ali vi sigurno nemate najviše, bez obzira što imate u nazivu penzioneri.
Sve to što ste rekli, jedna je jedina stvar ispravna, niste ispunili obećanja, niste uradili ono zbog čega ste ušli u Vladu. Samo ste zbog toga ušli u Vladu, nemate snage to da uradite i ne napuštate Vladu sa pet poslanika, iako ne možete da uradite ono što ste obećali, i niste uradili, i ne možete da uradite 2009. godine.
Ministre, slažem se s vama da možda ne treba da se otvara pitanje PDV-a, a što to niste rekli ministarki finansija, što pričate ovde nama? Ona ga otvorila. Njen je intervju u "Večernjim novostima". A treba da se otvori i da se smanji. Treba da se smanji i da se pomogne privrednicima, jer će biti, tvrdim, sa manjim PDV-om veća uplata u budžet i manja opasnost da se gube radna mesta. Treba da se otvori, da se smanji, a vi ne da ne razmišljate da smanjite, nego ministarka finansija razmišlja da se poveća.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam jedan, čini mi se, komplikovan amandman, ali nije komplikovan, nije mnogo. Komuniciramo i ovako, bitno je kada je kratak rok da komuniciram sa ministarkom.
Opredelio sam se za to da pokušavam da nađem, a naravno da se ne promeni ona ulazno-izlazna strana budžeta, da tako kažem, da nađem više novca, shodno situaciji, u kojoj se nalazimo, ovim amandmanom, pre svega za Državnu revizorsku instituciju, kao i za Vojsku Republike Srbije.
Kada je takav Poslovnik i kada imamo takav odnos, možda bi trebalo da razmislimo kako prema budžetu u narednom periodu, prema ovom zakonu da baš ne primenjujemo Poslovnik, ovakav kakav jeste, nego da nađemo neka druga rešenja za zakon o budžetu, opet shodno standardima, da kažemo, demokratskih društava, jer ovaj član je zaista komplikovan.
Kada bi doneli budžet, pa kada bi videli na koliko je strana, svaki poslanik ima pravo na jedan amandman na jedan član. Onda moramo i takve stvari, kao što je, recimo, novac za Državnu revizorsku instituciju ili Vojsku Republike Srbije da stavljamo u jedan amandman, što nije dobar primer.
Zaista postoji potreba za jačom borbom protiv korupcije u javnom sektoru, to je ovih prethodnih par meseci bilo i te kako aktuelno po pitanju javnih preduzeća. Sada vidimo da će se krenuti u neku vrstu revizije poslovanja Ministarstva odbrane, zbog svega ovoga što je rekao načelnik Generalštaba. U suštini, sve je to posao Državne revizorske institucije, koja nije počela ni da funkcioniše.
Mogu da se složim sa ministarkom da ona kaže - znate, oni su dobili novca onoliko koliko su tražili. Međutim, to nije prihvatljivo.
Znači, oni mogu da traže malo, ali moraju da rade mnogo više. Da bi radili mnogo više, mi moramo da im obezbedimo uslove.
Ajte da im obezbedimo uslove, da odredimo, izglasamo taj novac za Državnu revizorsku instituciju, pa onda, ako ne rade, da kažemo - ljudi, vi ne radite vaš posao, došlo je vreme da vas menjamo, da biramo drugu Državnu revizorsku instituciju.
Znači, ovako, na ovaj način, oni uvek mogu da imaju alibi, kako njima Vlada ne da novac, prostor da rade, Vlada kaže - oni imaju toliko u budžetu, toliko su tražili i nema prave kontrole poslovanja ni javnih preduzeća, ni kontrole kako se budžet troši.
Državna revizorska institucija treba da kontroliše i lokalne samouprave u tome kako rade. Znači, to je potrebno razviti kao instituciju.
Potrebno je napraviti, u nekim državama se to zove - komisija za kontrolu, imaju saradnju na evropskom nivou između sebe te institucije. Ali, mi nekako tu stojimo u mestu. Nigde ne krećemo.
Po meni, ovde se ne povećava nešto, to je nekih 300 miliona. Vezano je i za ovu priču kako nemaju prostor, ne znam, tamo neki ministar neće da se iseli ili da im da prostor, pa onda treba veći broj zaposlenih da bi se radila kontrola na pravi način.
Kažem - nije to samo kontrola budžeta u pitanju, nego svih javnih preduzeća, svih ministarstava, svih javnih preduzeća i ustanova i njihovog poslovanja, svih budžetskih korisnika, bilo da se radi o Republici, bilo da se radi o lokalnoj samoupravi.
Gde sam tražio novac za njih? Recimo, kod predsednika Republike, u nekim delovima sam tražio da vidim gde njemu da se smanji novac, jer je on prvi čovek koji je rekao da treba da se bori protiv kriminala i korupcije. Prvi treba valjda da da primer da se smanji novac u njegovom kabinetu, pa da se da onima koji treba da se bore protiv korupcije.
Zatim, Generalni sekretarijat Vlade, recimo, predviđeni troškovi putovanja u Generalnom sekretarijatu Vlade, verovali ili ne, jeste 94 miliona dinara. Smanjio sam na 44, ovim amandmanom sam predložio da se pedeset prebaci Državnoj revizorskoj instituciji.
Zatim, Kancelarija za saradnju sa medijima, ionako iovako ta kancelarija očigledno obmanjuje građane sa informacijama koje daje o radu Vlade Republike Srbije. Vidimo na ulici da je potpuno drugačije kada sindikati izađu, da nije ono što priča Vlada to što se radi, šta će im onda i toliki novac? Sa 37 miliona na 16 miliona, recimo, za plate i zarade, jer šta će njima tolike plate? Tamo je dovoljno da rade dva čoveka, smanjujemo javnu potrošnju, štedimo, a opet kažem - potrebnije je Državnoj revizorskoj instituciji.
S druge strane, Vojska, nedopustivo je da se ide ispod, a 2,4 BDP-a je neki minimum koji bi trebalo opredeliti u budžetu za potrebe Vojske. To je neki minimum.
U Vojsci se žale da je sada manje. Videli smo, načelnik Generalštaba je uostalom to rekao na sednici Odbora za odbranu i bezbednost, da to što je predviđeno, pa čak i ono što ima ne koristi se na pravi način.
Mi smo doneli već jednom, to mora da se shvati, parlament je doneo odluku o vojnoj neutralnosti. Strategija nacionalne bezbednosti, strategija odbrane na osnovu toga moraju do budu donete. Sve potrebe Vojske, jer svi znamo da zbog te novonastale situacije, otprilike 2,5 do 3.000 novih vojnika profesionalnih, a da ne pričam da nije krenula profesionalizacija, plus na ono što je predviđeno, treba da povećamo za još 3.000 profesionalnih vojnika Vojsku.
To ništa neće moći da bude urađeno od onoga što je sada predviđeno budžetom za Vojsku. Znači, apsolutno ništa. Svi stručni ljudi iz Vojske, ceo Generalštab, svi ostali to kažu.
Prema tome, hoćemo li da budemo bezbedni, hoćemo li da imamo Vojsku onako kako Srbija zaslužuje, i kakva je Srbija, s obzirom na poziciju u kojoj se nalazi i na stratešku odluku o vojnoj neutralnosti koju je donela, hoćemo li se na takav način opredeliti?
Imamo dobre primere. Nije tačno. Stalno se ovde širi zabluda. Ima više zemalja koje su članice EU, a koje nisu članice NATO-a, Švedska, Finska, Austrija, takođe, ima koja nije članica NATO, ni EU - Švajcarska itd. Znači, ima više takvih zemalja, imaju svoju praksu u upotrebi vojske, imaju svoju praksu u korišćenju nacionalne strategije o bezbednosti itd.
Možemo da prilagodimo mnogo toga onome što je naša potreba. Nema potrebe da i dalje neko razmišlja o NATO paktu, a meni ova poslednja događanja oko vojske se čine da neko tu namerno nešto radi. Samo razmislite o terminu, onoga dana kada je predsednik Republike sa nadležnim direktorima i ministrima potpisivao ugovor o gasno-naftnom sporazumu, tog dana je izašao intervju generala Ponoša u "Politici" i listu "Alo", istog dana.
Mene neko da ubedi da to nije poruka sa one druge strane vlasti u Srbiji, ne može niko. Inače, ne bi bilo istog dana, bilo par dana ranije, pet dana kasnije, danas bi se to događalo, ali na ovaj način kako se desilo, sasvim sigurno je bila i poruka.
Pokušao sam, takođe, Vojsci da nađem novac tamo gde mi se čini da je preterano dat, da li na osnovu ovoga, oni su tražili, ovi drugi su tražili, pa su dobili toliko. Verujem da je i Vojska tražila više. Kako ona nije dobila toliko koliko je tražila?
Na primer, kabineti potpredsednika Vlade, šta će im, osim Krkobabića, kome svakako i ne treba kabinet, nije trebalo ni da bude u Vladi, ali ajde, to mu je jedina funkcija. Ovi drugi, recimo, Dačić ima kabinet u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Dinkić ima kabinet u svom ministarstvu, Đelić ima kabinet u svom ministarstvu. Šta će im ovi kabineti, šta će im ovoliki troškovi? To su veliki novci, 72 miliona, 67 miliona, 60 miliona za tamo neke savetnike, za ljude koji su zaposleni u tim kabinetima, a pričamo o smanjenju javne potrošnje.
S druge strane, EK, recimo, turizam - subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama - 1,980 milijardi. Dve milijarde, da li su ovo ta skijališta ili šta već? Opet ne vidimo po stavkama gde to ide, za šta ide 1,980 milijardi u toj klasifikaciji.
Ili, na primer, EK 481, isto Ministarstvo turizma - dotacije nevladinim organizacijama 50 miliona. Znači, završava se izvršavanje budžeta za 2008. godinu i vidimo pun Beograd bilborda o Petrovcu na Mlavi, o Staroj planini. Šta će to u Beogradu? To treba u Beču da reklamiramo. Što stavljamo bilborde u Beogradu za takva mesta? Da li je sada trenutak, u ovoj situaciji na takav način trošiti novac?
Ili, na primer, nefinansijska imovina koja se finansira iz sredstava za realizaciju NIP, znači, dodatno 550 miliona. Ima tu svačega, turističke destinacije, menadžment turističkih destinacija. Slušali smo ministarku kako kritikuje tamo neki upravni odbor, Stara planina, da joj nije jasno kako su trošili novac i na ostale stvari.
Znači, tu sam, verovali ili ne, našao negde oko 1,5 milijardi ovim amandmanom novca za potrebe vojske. Obrazloženje Vlade je, otprilike, ne prihvata se zato što su sredstva namenjena za navedene troškove predložena u skladu sa nadležnostima i potrebama ovih budžetskih korisnika.
Znači, to su njihove nadležnosti, to su njihove potrebe, ali nigde pojedinačno ne vidimo za šta je taj novac toliko odvojen, a znamo kolike su potrebe Vojske Republike Srbije, vidimo u kakvoj situaciji se nalazimo, znamo da je bezbednost zemlje, doduše, ovim potpisivanjem u Moskvi je donekle popravljena, ali da je još uvek i te kako ugrožena i da je potrebno da država Srbija, shodno odluci o neutralnosti, ima jaču vojsku. Naravno da je potrebno da ima jaču Državnu revizorsku instituciju, ako želimo stvarnu kontrolu trošenja javnih sredstava, trošenja budžeta u svim segmentima našeg društva i javnog sektora.
Ako to zaista želimo, onda mislim da ovaj amandman treba da bude prihvaćen. Naravno da će neki zbog toga biti uskraćeni, to nije sporno, uvek je tako kada se radi na budžetu, ali mislim da je potrebno da odredimo prioritete mnogo bolje nego što ih je uradila ova vlada u predlogu. Konačno, mi donosimo budžet, a oni samo daju predlog budžeta. Zahvaljujem.

Potpuno sam pogrešno protumačen ovde. Prvo, nisam rekao ništa negativno za Petrovac na Mlavi. Nisam iz Petrovca na Mlavi, ali sam u Gornjaku cepao drva u manastiru kada je bilo potrebno za zimu igumaniji.
S druge strane, baš sam rekao suprotno - što ti bilbordi, te reklame ne idu u Beč, u London, u Pariz, zašto tamo ne reklamiramo Srbiju, zašto tamo ne reklamiramo lepote Srbije da donesemo novac u budžet Petrovca na Mlavi, da donesemo novac tamo gde je lepo, nego ovde uzmemo budžet, pa uzme neko turizam, Dinkić, pa onda on raspoređuje, i baš sad, na kraju, što to nije stavio u martu, u aprilu, nego sada kada se završava realizacija budžeta, da slučajno ne ostanu nerealizovane pare, ajmo sada kačimo, pet dana pred Novu godinu, bilborde. O tome se radi, nije to usluga Petrovcu na Mlavi.
To sam podržao, ali sasvim suprotno sam rekao od onoga što se pogrešno razumeli. Čudi me da niste podržali to da kad Ministarstvo unutrašnjih poslova ima, pogledajte koliko, građani da vide, za kabinet i za Ministarstvo potrebe, a onda ima potpredsednik Vlade, prvi potpredsednik Vlade, izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi, spoljni poslovi, ekonomska klasifikacija 01 - iznos 72 miliona. Na sve ovo što ima u MUP, što treba da ima, još i 72 miliona na kabinet kao potpredsednika Vlade.
Što to nije uloženo u turizam i u privredu Petrovca na Mlavi? Vi treba da podržite ovaj amandman. Ako tako mislite i ako tako govorite o svom kraju treba da podržite ovaj amandman, jer on jeste u korist. Ko će doći u Petrovac na Mlavi ako zemlja nije bezbedna? Ko će doći u Petrovac na Mlavi ako Državna revizorska institucija ne kontroliše trošenje javnih sredstava? Ko će doći od investitora i ko će doći u turizmu? Potpuno ste me pogrešno razumeli, moja namera je bila drugačija.

Nadam se da ćete ovaj amandman da prihvatite i da ne govorim. Znam da želite.
U budžetu Republike Srbije, građani Srbije, Vlada je sledeće predložila: kabinet predsednika Vlade, funkcija 110, ekonomska klasifikacija 422, troškovi putovanja dva miliona dinara. To je predsednik Vlade. Znamo kakva su mu ustavna ovlašćenja, nadležnosti, znamo za šta je ovde biran, dobio većinu. Prezime mu je Cvetković, ako je neko slučajno zaboravio ko je predsednik Vlade u Srbiji.
Nije Tadić, Tadić je predsednik Republike i rekao je da podržava Vladu, ali mora da se menja. Imamo novi intervju, to je nova dovitljivost Borisa Tadića, to podržavam, ali ne valja.
Znači, dobar sam, sklonim se u stranu, a oni neka rade šta znaju dok ih ne promenim, a kako će da ih promeni dok ne dođe ovde, to ne znam. Znači, mora opet da dođe kod nas, ali da se vrtimo na suštinu.
Kaže dalje, troškovi putovanja, kabinet prvog potpredsednika, Ivice Dačića, njegovi troškovi putovanja su 11 miliona. Znači, imamo predsednika Vlade Cvetkovića dva, a onda imamo Ivicu Dačića 11, a onda imamo potpredsednika Vlade za oblast evropskih integracija, to je Đelić, što viče svako malo ajmo, ajde u EU, osam miliona 799 hiljada, skoro devet miliona.
Onda, imamo kabinet potpredsednika Vlade za socijalnu politiku i društvene delatnosti, izvršni zakonodavni organi, finansijski fiskalni poslovi, spoljni poslovi, fale turizam i regionalni razvoj, verovatno nije moglo da stane, to je Mlađan Dinkić - 5,5 miliona.
Nisam dirao Krkobabića, on ima samo to, nema nijedno Ministarstvo, neka mu alal, koliko god da su mu dali. Ali, četiri potpredsednika 13 puta više novca za putovanja od predsednika Vlade. Trinaest puta više! Hajde četvorica da je četiri puta više, ali 13 puta više.
Ma pustite šta je bilo kod Koštunice. Vi ste rekli da ćete biti bolji. Gde ste crno bolji, evo vam sindikati s motkama na ulici, govore koliko ste bolji. Koštunica je napravio 11 milijardi evra deviznih rezervi, vi ste već milion potrošili. Kako crno bolji? Pedeset hiljada ljudi je izgubilo posao, plata je pala 50 evra od kad ste vi vlast. Kako crno bolji? Euleks na Kosovu. Nemojte da dobacujete, poštujte Poslovnik. Prodali NIS.
Znači, gospodo, 13 puta više potpredsednici Vlade nego predsednik Vlade. Ko predstavlja državu? Da li je normalno da potpredsednik Vlade, makar bio i Đelić, na nekom skupu, na nekom međunarodnom predstavljanju, u nekoj poseti državi, zamislite predsednik Vlade Nemačke i Đelić, zar to nije neozbiljno od strane države Srbije? Zar ne treba da ide predsednik Vlade, makar ga i niko ne prepoznavao ko je? Koji je razlog da on ima samo dva miliona, a da ovi imaju 13 puta više?
Amandmanom gospodina Samardžića mi smo predložili, DSS je predložio da se poveća predsedniku Vlade, svim ovim potpredsednicima, osim Krkobabića, njega nismo dirali jer nema ministarstvo, nema troškove putovanja, da bi bilo još jasnije.
Sva ova trojica imaju predviđene troškove putovanja, to nije bilo u Koštuničinoj Vladi, znači svi imaju predviđena putovanja u svojim ministarstvima, a plus dodatno, osim Krkobabića, imaju i u ovim kabinetima potpredsednika.
Znači, naš predlog je da se svima njima skine na dva miliona, koliko je dato predsedniku Vlade, evo, mi iz opozicije probamo da branimo predsednika Vlade i njegovu poziciju, i da se prebaci na razdeo koji se tiče predsednika Vlade. U tom slučaju bi on umesto dva miliona imao 21 milion 297.000 za troškove putovanja, da ide čovek i da predstavlja zemlju, da radi ono što mu je posao, a ne potpredsednici Vlade, jer to je neozbiljno. Neozbiljno je da potpredsednik Vlade bude gost kod nekog predsednika Vlade i da predstavlja Srbiju.
Prema tome, mislim da ovaj amandman treba da prihvatite, naročito o njemu da razmislite vi iz DS. Zašto? Čemu ovo? Ova trojica, ponavljam, imaju troškove putovanja u svom ministarstvu. Šta će im u kabinetu? Smanjite im ovo, skinite, izglasajte ovaj amandman, učinite dobro za Srbiju, a on tj. predsednik Vlade, to je ovaj gospodin Cvetković, ako je neko slučajno zaboravio, ako ne želi da ih realizuje, da ih potroši, pa još bolje, ostaće za nešto drugo. Dajte da piše onako ako treba da bude. Zahvaljujem.

Gospodine Maraš, Vlada Vojislava Koštunice, prethodna, u kojoj je bila DS većina, potpisala je u Moskvi krovni sporazum, gasno-naftni, koji je bio izvanredan.
Šta oni sad rade u detalje nemojte nama da postavljate pitanje, to se njima obraćajte. Za ove detalje, ove stvari i ove propratne ugovore, to njih pitajte.
Ako pričamo o troškovima putovanja, koje god da je ministarstvo u pitanju, manji su troškovi putovanja do Moskve nego do Vašingtona, jeftinije za državu. Nemam ništa protiv da imamo troškove i za putovanja u Vašington, ali nemojte da sporimo i putovanja u Moskvu.
Sporno je to što ste vi rekli da predsednik Vlade nigde ne ide. Slažem se s vama. Njemu je verovatno i ovih predviđenih dva miliona mnogo, ali to je sramota za državu, da pišemo u budžet 13 puta više potpredsednicima Vlade nego predsedniku Vlade. Bruka i sramota, kakva je to država?
Ne mora on da potroši, hvala bogu, i nek ne potroši, ostaće više za obdaništa, bolnice, vojsku, policiju, neka on ne potroši, ali da mi ovde, to je naš posao, nije njihov, oni ne znaju, pokazali su da ne znaju, kao Vlada, da mi ispravimo, to je naš posao, mi donosimo budžet, oni donose samo predlog budžeta, mi donosimo budžet, predsednik Vlade mora biti uvažen na pravi način, dva miliona potpredsednicima, 20 miliona predsedniku Vlade, ali on ne mora da potroši.
Sami ste dali jedan primer, juče smo gledali u ekran, u monitor, nismo mogli da verujemo. Znači, grb Srbije, zastava Srbije, sajt Vlade i potpredsednik Vlade kaže - nezakonito se dele sredstva od prodaje NIS-a. Šta radiš u toj Vladi ako je nezakonito? Svaka čast, lepo ste izašli i rekli, Dinkić kaže - nezakonito - i hvala bogu pa su prihvatili amandman narodnog poslanika Miloša Aligrudića, inače bi opet neko morao da se bavi njima.
Taj amandman, samo da vam kažem, vi ste koliko sam razumeo pohvalili što je prihvaćen, ne znači da se neće nastaviti sa nezakonitim radnjama. Mi smo doveli do mogućnosti da do toga ne dođe, ali je pitanje šta će oni da rade dalje u realizaciji svega.

Podsetio bih gospodina Ostojića na dvougao. Drugo, nemojte da spinujete, nemojte sada da obrćete ono što sam rekao. Nisam rekao da nas detalji ne interesuju. Nas detalji i te kako interesuju.
Krovni sporazum koji je napravljen je zaista, strateški gledano, sa ekonomske strane, privredne, bezbednosne, za Srbiju sjajan i to ne može niko da spori. Što se tiče detalja, o tome ćemo pričati kada dođe u Narodnu skupštinu. I te kako nas interesuje, kao i vas, da vidimo da li se to radi na onaj način na koji smo dok smo mi bili vlast planirali da bude urađeno. Južni tok je i te kako potreban Srbiji, gasovod je potreban Srbiji. Svi to znamo.
Ako već govorite o Briselu, ponovo ću reći, ljudi postoji Severni tok. Ide ispod Baltičkog mora, direktno Rusija - Nemačka. Berlin je bliži od Moskve Srbiji, ali nemaju nikakav problem, kao najveća članica EU, da prave Severni tok sa Rusijom. Nikakav problem nemaju. Ovo preko nas samo prolazi. Krajnji korisnik je EU, Italija i druge zemlje EU. Preko nas samo prolazi.
Nabuko, nemam ništa protiv, ali tvrdim, bio sam u Azerbejdžanu, Kazahstanu, to je izmišljotina. To je priča. To je toliko daleko.
Znam da vi možete da kažete da sada nije napravljen još ni projekat. Potpisuju se sporazumi, države potpisuju. Za ovo ne postoji nijedan papir, samo ideja. Čak ni države nisu nikakve sporazume, ne postoji sporazum između dve države vezano za taj gasovod. Nije sporno.
Nas iz DSS-a interesuju detalji takođe. Nadamo se da nećemo videti ovakve stvari, kao što sada vidimo na sajtu Vlade Republike Srbije, nezakonito ovo, nezakonito ono. Strašno. Nas interesuju detalji, ali kažem, kada kritikujete te detalje, još pre nego što su došli određeni sporazumi u Skupštinu, molim vas, imate ko je na vlasti i ko to radi, njima se obratite. Nama više ne.
Mi smo naš posao, dok je bilo, završili u interesu građana Srbije. To što možda postoji sumnja da ovi koji su sada vlast, a neki od njih koji su vlast to isto kažu, ne rade na pravi način, to sada sa njima raspravite.

Neki Žika svojevremeno je prodao i "Sartid", ima svačega.
Dame i gospodo narodni poslanici, prvo želim da se zahvalim... dobacuju, narodni poslanik Đoković po običaju, nevaspitano, ali nema veze.