Želeo sam da vam kažem da je suština ovog zakona koji je bio na dnevnom redu, koji je povezan sa onim što smo pričali maločas, a to je stanje u poljoprivredi, koje je bilo katastrofalno i vezano za ono što gospodinu Milivojeviću nije bilo jasno kod pominjanja trovanja koje se događalo u prethodnim periodima, naročito u Kruševcu, bilo povezano sa tim katastrofalnim stanjem u poljoprivredi. To je suština mog izlaganja od malopre.
Zaista mislim da nije na odmet da podsetimo na katastrofalno stanje u svim oblastima, pa i ovome što pričamo danas na dnevnom redu. Hvala.

Moram da se složim sa konstatacijom da je u ovom Predlogu zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila dosta stvari formulisano na jedan vrlo složen način, koji bi možda ljudima koji nisu baš u toj struci, a s obzirom da je malo stručnjaka iz oblasti upisa plovila i državne pripadnosti tih plovila i među nama u parlamentu. Moram da kažem da je možda bitno bilo da se, recimo, raščlani jedan ovakav složen član kao što je ovaj član 144, ali malo pomnijom analizom ovih predugačkih rečenica, koju možda eksperti iz DS razumeju malo bolje, jer oni su eksperti za sve i svašta.
Dakle, da kažemo da je ovde stvar o zabeležbi spora, ne samo o zabeležbi, koji zaista nema pravo dejstva protiv trećih lica i to je zaista trebalo da se raščlani. Međutim, ukoliko sada ulazimo u pravnu redakciju teksta, možda bi se iz ovih predugačkih rečenica moglo izvući nekoliko njih ili možda bi ovaj član mogao da bude podeljen na nekoliko članova pod a), pod b) i pod c). Suština ovog člana jeste u zabeležbi spora u slučaju tužbe za brisanje. Ukoliko postoji jedan takav pravno komplikovan slučaj, kakav se navodi u ovom članu, objašnjeno je ovim članom šta bi se desilo i da nema pravo stečeno održajem, tačnije da pravo stečeno održajem ima pravo na upis pre svih upisa koji su sprovedeni posle zabeležbe spora.
Dakle, trebalo je to raščlaniti i trebalo je to malo više obrazložiti. Međutim, mislim da se jednostavno ovakav član treba naći u zakonu i da ovo ipak treba da ostane, možda u malo drugačijem obliku, ali za sada mislim da nije sporno da i ovakav član ostane u zakonu. Hvala.

Dame i gospodo,danas je na dnevnom redu Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, što je oblast u kojoj postoji veliki prostor za delovanje. Moram najpre da se osvrnem na situaciju u kojoj se Srbija nalazi, naročit srpska privreda i kao što je moj uvaženi kolega rekao – srpski seljak. Naime, zahvaljujući tom nesalomivom srpskom seljaku država Srbija uspela je da pregura i ratove i sankcije i da pomaže braću preko Drine da formiraju svoju državu i da izdrži nalete 17 najmoćnijih zemalja sveta 78 dana. Taj srpski seljak je uz pomoć države Srbije, kada je na vlasti bila SPS na čijem se nalazio Slobodan Milošević, uspeo je da na svojim  nejakim plećima iznese sve nedaće kojima su nas opteretili oni koji su želeli da Srbija nestane. Srbija nije nestala iako je u velikim problemima bila i posle 2000. godine. Nažalost posle 2000. godine desilo se još gore. Do 2000. godine imali smo jasnu situaciju ko nam je neprijatelj, a posle 2000. godine dešavalo se to da smo imali nejasnu situaciju, totalno zamagljenu koja je dovela do katastrofalnog stanja u poljoprivredi. Da je tako govori i podatak da su svi oni poljoprivredni kombinati koji su nekada izdržavali većinu srpske poljoprivrede bili privatizovani po osnovu novog Zakona o privatizaciji po modelu DS, koja je dovela do apsolutno devastiranja svih poljoprivrednih kapaciteta onih kombinata i onih poljoprivrednih struktura koje su godinama predstavljale osnov za prehranu i ishranjivanje ove Srbije i u tim najgorim periodima.
Kada danas sa ove vremenske distance pogledamo šta je to što se najgore dešavalo u ovom periodu ne možemo da se ne podsetimo da je recimo država Srbija preko Ministarstva poljoprivrede, a naročito želim da istaknem uvaženim kolegama iz DS da kada kritikuju bilo šta najpre pogledaju malo unazad i da kažu da li je to realna politika koju je vodila DS bila ona kojom je država Srbija preko Ministarstva poljoprivrede dodeljivale nepovratne subvencije od 41 milion dinara u toku 2007. godine bivšem premijeru Zoranu Živkoviću. Da li je to ta politika koja je ostvarivala mogućnost da pojedinci, možda je gospodin Živković jedan od tih uspešnih eksperata iz te oblasti bio zaslužan da mu se da jedna takva bespovratna subvencija. Da li je to kriterijum po kome je trebala da se razvija srpska poljoprivreda? Ne, nije.
Zbog svega toga i bez da se previše vraćamo u prošlost, donošenje jednog ovakvog zakona koji je u skladu sa nacionalnom strategijom ruralnog razvoja koja je neophodna i zbog činjenice da se u ruralnim predelima Srbije danas živi 90% teže nego što se živi u gradskim delovima ili u razvijenijim delovima Srbije, zaista je neophodno da se kroz jedan ovakav zakon unapredi stanje u toj oblasti. Kao poslanik Pokreta socijalista, apsolutno podržavam ovakve napore, u nadi da će ti napori rezultirati u najkraćem vremenskom periodu poboljšanjem stanja i u sredini iz koje dolazim, dakle, u Pirotu, i da će ovaj zakon predstavljati osnov i za subvencije i za poboljšanje stanja i poboljšanje života i rada svih poljoprivrednih proizvođača i u kraju iz koga ja dolazim.
Ovim zakonom, kao što se već više puta danas isticalo, treba da se doprinese uspostavljanju predvidivosti, stabilnosti i konzistentnosti agrarne politike Republike Srbije. Ukoliko tih nekoliko kriterijuma nisu mogla da budu obezbeđena u onom periodu kada smo imali sankcije, ratove, pitam ja vas – zbog čega i šta je sprečavalo da srpski seljak nema stabilnu situaciju u kojoj bi znao u prethodnih 12 godina koliko će ga koštati, tačnije koliko će zaraditi od proizvodnje žita, kukuruza, malina i bilo čega?
Upravo taj cilj koji se ovim zakonom teži da postigne je osnovna vrednost ovog zakona. Zbog svega toga, moram da istaknem da su dobre vrste podsticaja kroz direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja i posebnih podsticaja koja su predviđena ovim zakonom. Naime, nadam se da ćete se složiti da je namera ovih zakona da do onih najsitnijih proizvođača dođu subvencionirana sredstva, a da se članovi vladajuće većine, bilo da se vladajuća većina sada sastoji od članova SNS, SPS ili bilo koga ili do juče je bila koncipirana od strane DS, ne mogu preterano okoristiti ili ne mogu pohvaliti time da će biti korisnici sredstava iz nepovratnih subvencija od 41 miliona dinara kao što je to radio Zoran Živković. O tome će verovatno gospodin Rističević pričati malo više.
Ono zbog čega sam se ja najviše opredelio da zaista podržim ovaj zakon jeste predviđena mogućnost da kao posebna vrsta direktnih plaćanja su propisani podsticaji za proizvodnju i da ta vrsta direktnih plaćanja predstavlja novčane iznose koji se isplaćuju po jedinici mere za posejan usev i višegodišnji zasad. Dakle, oni poljoprivredni proizvođači koji se bave proizvodnjom i koji imaju konkretne rezultate, bez obzira na partijsku pripadnost, kao što je do sada bio slučaj za vreme prethodne vlasti, ne moraju da budu premijeri da bi dobili bespovratna sredstva. Ali, moraće da imaju konkretan rezultat. Nažalost, ta negativna epizoda sa bivšim premijerom se završila 2011. godine pa je čovek bio u velikim problemima i tražio je pomoć od svojih partijskih drugova.
Za kraj iz koga dolazim vrlo je bitna mera, tačnije, vrlo je bitan set mera iz ruralnog razvoja, što predstavlja podsticaje koji imaju za cilj jačanje konkurentnosti i dostizanje standarda u okviru primarnog poljoprivrednog prehrambenog sektora u ruralnim oblastima. Kao što sam rekao, zaista se danas u unutrašnjosti Srbije mnogo teže živi. Oni koji su bliži Beogradu, lakše i brže dolaze do centra moći, mi koji smo malo dalje, to činimo malo teže. Vrlo je teško da se oni ljudi koji se zaista bave poljoprivrednom proizvodnjom bez dobrog posredovanja lokalnih samouprava i detaširanih organa ili okruga na adekvatan način povežu i budu korisnici ovih sredstava.
Zbog toga, među ovim merama koje obuhvataju podršku programima koji se odnose na investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta, održivi ruralni razvoj, unapređenje ruralne ekonomije i
pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnih razvoja, odlučujuću a možda i najbitniju ulogu treba da imaju lokalne samouprave. S obzirom na to da se na lokalu danas u velikom broju opština nalaze, najblaže rečeno, ljudi kojima nije baš mnogo stalo da se tim problemima bave, lično ću insistirati i kod ministarstva, kao poslanik ispred Pokreta socijalista u okviru vladajuće većine koju predvodi SNS, da se posebno obrati pažnja i na ovu meru, jer je zaista kroz ovu meru moguće poboljšati uslove života u onim sredinama u kojima se zaista ti uslovi ne mogu uporediti sa uslovima života u centralnoj Srbiji.
Moram da kažem da je među merama i podrška investicijama u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta ona koja može da predstavlja okosnicu ovih mera. Ukratko ću pokušati da predstavim da je jedan od subjekata koji mogu da budu korisnici ove mere i lokalna samouprava i da je to jedna od mera koja zaista može da predstavlja značajan napredak u ovoj oblasti.
Takođe, posebna prednost ovog zakona jeste što na dobar i odgovarajući način tretira područja u Republici Srbiji u kojima su prisutni tzv. otežani uslovi obavljanja poljoprivredne aktivnosti i da i ovom prilikom istaknem da je Pirot ili pirotski kraj jedan od tih krajeva na koji posebno treba obratiti pažnju. Evo jednog konkretnog primera. U Pirotu je postojala i dan danas postoji pirotska mlekara koja se bavi proizvodnjom tradicionalnog pirotskog brenda – pirotskog kačkavalja. Ne znam ko od prisutnih ili odsutnih poslanika ne zna za taj brend ili ko nije probao taj brend. Ali, vrlo malo vas zna da je pirotska mlekara koja ima kapacitete proizvodnje ili prerade 60 hiljada litara mleko dnevno. Nakon treće privatizacije, i dan danas je ona praktično nefunkcionalna. Svi oni vajni eksperti za privatizaciju, pa i uvaženi kolega koji je rodom iz Pirota iz DS, koji se sada bavi organizovanjem vlade u hladovini od strane DS, nisu uspeli da pokrenu proizvodnju u toj pirotskoj mlekari. Propala je. Jedino radi Mlekarska škola koja brani čast proizvodnje tradicionalnog pirotskog kačkavalja. To je jedna konkretna slika stanja u kome se danas donosi jedan ovakav zakon.
Apelujem zaista na sve vas da racionalno razmislite i podržite jedan ovakav zakon, kako bismo unapredili stanje, pre svega u ovim ruralnim oblastima i pokrenuli ponovo proizvodnju u onim oblastima koje su tradicionalno izdržavale Srbiju. Hvala lepo.

Očigledno da me je uvaženi gospodina Stefanović nije dobro razumeo. Uvaženi gospodin Borko, može tako? Nije me dobro razumeo. Moja namera nije bila da vređam DS. Moja namera je bila da istaknem ono negativno što se dešavalo u vreme vlasti DS, što je imalo dalekosežne posledice, ili zaista veliki odraz na obične građane koji su rukama i nogama, noktima, grebali pred Ministarstvom poljoprivrede, tražeći mogućnost da dobiju nekakvu subvenciju, ili bespovratna sredstva za razvoj poljoprivredne proizvodnje. Ne da nisu hteli, ne da zemlju nisu imali, ne da nisu želeli da rade, nego jednostavno niste im dali.
Ukoliko želite da se vređamo, ja ne baštinim nikog, ja sam Dragan Todorović, isto kao što sam bio i 1990. i 1999. godine i 2001. i dan danas, i ako uporedite kakvo je stanje u 2000. godini kada ste, kao DS došli na vlast i danas 2012. godine nećete dobiti sjajne rezultate.
Dakle, niti želim da vređam DS, niti želim da se nadgovaram sa vama, niti želim da sad uplićem JUL, Mirjanu Marković, gospođu ili neću da se spustim na taj nivo da odgovaram na taj način na koji ste vi govorili o nekim prethodnim subjektima na političkoj sceni Srbije.
Dakle, moja intencija je bila da istaknem stanje, ili da opišem stanje u kome se nalazi poljoprivreda danas, nakon 12 godina vladavina političkih principa, koje je kreirala DS. Nemojte sada da se nađete uvređenim i da kažete da nisu politički principi koje je diktirala DS. Nemojte da kažete Zakon o privatizaciji, nešto što je palo sa Marsa, nešto što su smisli vanzemljaci, ne to ste vi iz DS smislili. To je imalo devastirajući odraz na poljoprivredna preduzeća, gazdinstva itd. Hvala.

Zahvaljujem i zbog obaveze da pružim mogućnost i drugim kolegama da kažu još nešto, biću vrlo kratak.
Ova Vlada, nakon 12 godina vladavine DS koja je kreirala politiku u prethodnih 12 godina, zatekla je stanje u kakvom se Srbija danas nalazi. Najbolje očitati to stanje je jedan primer iz Pirota kada je u vreme božićnog posta, jedna lokalna televizija iz Pirota pravila anketu pitajući građane da li postite i da li poštujete božićni post. Jedan dekica je rekao – sine mi postimo zadnjih 10 godina jer nemamo para da kupimo meso. To je posledica vaše vladavine.
Vi ste Zakonom o radu, Zakonom o privatizaciji, Zakonom o javnim nabavkama, o čemu god, doveli do krupnog prelivanja društvenog kapitala u džepove pojedinca. Kada govorite o tome kako treba počistiti svoje dvorište, pogledajte među sobom, pogledajte da li se među vama nalaze ljudi koji su se do juče hvalili kako su zaradili 11 miliona dolara spavajući na otomanu kod tetke, pogledajte da li je to posledica dobre politike ili nije. Onda povedite računa o tome da li će ova Vlada imati dobru nameru i da li će neki vaš unuk koji još veruje u deda mraza, držati ovde predavanje kako je loša namera predlagača Zakona o javnim nabavkama, da neće moći da dovede do boljitka.
Hoće gospodo. Da se mi iz pokreta socijalista više pitamo, a pitaćemo se, bilo bi i radikalnijih poteza nego što je ovaj predlog zakona, jer bismo obezbedili pravdu i pravičnost za kojom vapi ovaj narod nakon 12 godina vladavine DS, na mnogo efikasniji, Putinovski način, nego što se sada obezbeđuje. Doći će i to vreme, pa ćete morati i vi sami da se pogledate i da se osvrnete malo unazad, da vidite kakve ste to rezultate vladavine napravili. Kao da patite od amnezije kao da niste na vlasti 12 godina.
Gospodo u Srbiji se desila krupna promena i ovaj Zakon o javnim nabavkama je samo pokušaj da se u jednoj oblasti društvenog života napravi pomak napred. Napraviće se, a budite sigurni da će nakon ovog zakona uslediti još set zakona u istom smislu.
Moram da kažem da je u oblasti javnih nabavki recimo u Pirotu iz koga dolazim, zabeležena jedna vrlo interesantna stvar, gde je po vašem zakonu u 2011. godini po nalazu DRI provedena kompletna revizija svih javnih nabavki i zaključeno da ni jedna javna nabavka nije sprovedena u skladu sa zakonom. Dakle, one zakone koje ste donosili ste bez veze donosili. Niste ih primenjivali. Sada vi nama spočitavate, jedan ružan izraz ili pridikujete šta mi da radimo i kakve su naše dobre ili loše namere.
Gospodo, efekti ove Vlade i ovih zakona će biti vidljivi za pet ili šest meseci. Ne može se sve promeniti u vrlo kratkom roku od kada je formirana ova Vlada. Ono što je za Srbiju bitno jeste da je Srbija krenula napred i nastaviće tim putem.

S obzirom da sam očigledno pogrešno shvaćen od strane šefa poslaničkog kluba, moram da dam jedno pojašnjenje. To je pojašnjenje koje se tiče suštine mog izlaganja povodom amandmana DS. Nije sporno da vi kao opozicija imate pravo da predlažete amandmane, to smo i mi kada smo bili opozicija radili.
Sporna je namera tih amandmana. Prvo, ovde se radi o raspravi u načelu a ne u pojedinostima, pa ćete imati prilike da pričate o amandmanu. Ukoliko imate zaista dobru želju i dobru volju da obezbedite sredstva za socijalne potrebe građana, obezbedite ih ili dajte neki predlog zakona koji će potvrditi tu vašu volju, kojima će biti oduzeta imovina od onih koji su je nelegalno stekli. Nije normalno da neko stekne imovinu od nekoliko desetina miliona evra a da obavlja samo par državnih funkcija. Oduzmite imovinu od takvih pojedinaca kojih imate u stranci tušta i tma i obezbedićemo, na taj način, kao država sređivanje našeg zajedničkog dvorišta, ne po evropskom modelu, nego po američkom modelu. Bićemo zaista u jednoj situaciji da imamo dovoljno para da finansiramo nepotrošnju ili izgradnju nekih objekata koji će zadovoljavati neke kulturne potrebe, nego bićemo u situaciji da razvijemo privredu.
To je ono što vi niste radili i na šta ste vi trošili vreme građana i građanki kako je neko od prethodnih govornika rekao. To se nama ne sviđa i to je ono na šta vam ukazujemo da nije dobro. Vaša želja za poboljšanje socijalnog stanja deluje malo licemerno, sada 12 godina nakon vaše vladavine. U najboljoj nameri, neću pričati ko je čija bivša stranka, sećam se kada je čovek iz vaših redova, iz prvih redova došao u ovu zemlju kao vajni ekspert iz inostranstva, pa je doveo do katastrofalnih posledica za srpsku ekonomiju. Hvala.

Zahvaljujem.
Danas raspravljamo o jednom predlogu zakona o izmenama i dopunama koji reguliše jednu oblast života koja je bila, možda u zapećku, usled velikih trvenja i velikih krupnih dešavanja koje su se nadvile nad životima svih nas, u oblasti koja se tiče autorskih prava.
Moram da kažem da pokušaj za sređivanje stanja u toj oblasti autorskih prava nisu urodili plodom, već su, naprotiv, naneli jednu zaista veliku štetu većini ljudi koji se bave svojim poslom, recimo, zanatlijama, onima koji žive od svog rada sa svojih 10 prstiju, tako da smo došli u situaciju da kreatori ekonomskog okruženja u kojem živimo svi, oni koji su vršili vlast 12 godina, počeli su da brinu o tom tek sada, kako žive ljudi u stvarnom životu. I naknadna pamet je bolja nego nikakva pamet, pa je i meni drago, meni kao članu Pokreta socijalista, a svim građanima, što su se neki pojedinci nakon 12 godina dozvali pameti. Počeli su da brinu o tome kako to da se nametne neki naknadni porez ili namet običnom frizeru ili automehaničaru koji u svoj radnji ima tranzistor.
Draga gospodo, vi koji ste vršili vlast u prethodnih 12 godina, izgubili ste vlast upravo zbog gluposti koje ste nametali ovom jadnom, napaćenom narodu i zbog toga što ste ne vodeći računa o tome što se dešavaju krupne nepravilnosti, da ne kažem neku grublju reč, u oblasti privatizacije, u oblasti rasprodaje i rastakanja onoga što je stvarano radom generacija ljudi u Srbiji, našli ste jedan način da nametnete obaveze plaćanja nekih nadoknada sitnim ljudima, "sitnim", običnim ljudima koji žive od svog rada, auto-mehaničarima, frizerima, zanatlijama.
Nisam se javljao u zadnjih nekoliko nedelja, možda i mesec dana, ali sam sa velikom pažnjom slušao lamentiranje onih koji su vršili vlast 12 godina, kako roni suze zbog pogrešnih privatizacija, zaboravljajući jedno "Takovo", zaboravljajući "Swisslion", zaboravljajući mnogo toga što je privatizovano upravo od onih koji su njihovi članovi, zaboravljajući šećerane, zaboravljajući mnoge stvari koje su dovele do toga da Srbija danas ima potrebu za ostvarivanjem ideala pravde i pravičnosti. Ne kažem da će ovo biti jedan veliki korak u tom pravcu, ali oslobađanje onih ljudi koji žive od svog rada ovakvih nameta, kao što sam rekao frizera, zanatlija, auto-mehaničara, od jedne naknade da plaćaju muzički dinar zato što imaju tranzistor u svojoj radnji, zaista je nešto normalno.
Mi smo u toj nameri i sa tim zadatkom rešili da uvedemo malo više realnosti u život običnih ljudi. Sa tom namerom smo rešeni da podržimo Predlog zakona koji ima taj cilj, a to je normalizovanje rada države ili iznalaženje nekih drugih načina za punjenje budžeta, a oslobađanje od nameta koji ne predstavljaju nikakav pozitivan napredak ka civilizovanom društvu kakvo ste vi, rečima, hteli da stvorite.
Pored toga, stvorene su dve, tačnije stvoren je paralelizam u naplati tih nadoknada za naplatu muzičkog dinara, pa su te dve organizacije koje su vršile naplatu stvarale vrlo neprijatne situacije. Ako je od 2005. do 2011. godine čak 30.000 sudskih postupaka povedeno po osnovu ovih ne naplaćenih autorskih prava, ako je zatvoreno ili blokirano preko 25.000 računa, procenite kakav je efekat vašeg vršenja vlasti za ovo vreme.
Moram da kažem jedan primer da su ljudi, pojedinci, za koje ja znam, dovođeni u neprijatnu situaciju, da su bili hapšeni po prijavama OFPS, a od strane policije po zahtevu za asistenciju od Privrednog suda iz Niša, da bi se pojavili na ročištu pred Privrednim sudom, na kome je utvrđeno da ne postoji odgovornost. Da ne zalazim sada u detalje, bilo je primera da su raskinuti ugovori, da jedna organizacija nije više bila u funkciji, ali da su se redovno vodile evidencije o potrebi naplate tog stanja. Bivša direktorka, u pitanju je osoba ženskog pola, je bila uhapšena, čak je prenoćila u policiji po prijavi OFPS. To je jedan od razloga zbog čega ću ja lično, kao poslanik socijalista u okviru poslaničkog kluba SNS, podržati ovaj pokušaj za normalizaciju stanja u Srbiji, jer zaista nije bilo normalno da se običnim ljudima, zanatlijama, po treći put kažem, auto-mehaničarima, vodoinstalaterima, serviserima kompjuterske opreme, TV mehaničarima, naplaćuju nekakve nadoknade za realizaciju autorskog prava.
Sa druge strane, nemojmo da mislimo ili nemojte misliti da će autori biti oštećeni ovakvim predlogom zakona ili ovakvim izmenama zakona. Vodilo se računa u tom pravcu i o tome. Ako kroz istoriju pogledamo na koji su način autori bili tretirani od strane svoje države, nekada su o njihovom životu brinule mecene. Možda su oni koji su vršili vlast 12 godina sebi možda dali za zadatak da budu mecene autora koji bi bili njihovi poslušnici. To nije bilo dobro. To nije dobro. Ljudima treba omogućiti da žive od svog rada, pa bilo da se oni bave nekim zanatom, bilo da su autori muzičkih dela.
Zbog toga jedno centralizovano vršenje naplate korišćenja njihovih autorskih dela jeste dobro. Taj paralelizam koji je postojao u naplati tih naknada je izbačen iz prakse i sada će to vršiti samo jedna organizacija koja ima dugu pedesetogodišnju tradiciju, a to je SOKOJ. Zbog svega toga, a u smislu normalizacije stanja u Srbiji, podržaćemo ovaj predlog zakona i nadamo se da će on vrlo brzo dovesti do konkretnih rezultata u životu svih nas. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Moram da kažem da je ovaj dosadašnji rad republičkog parlamenta protekao u znaku velike borbe da se negira nešto što je očigledno. Protekao je u znaku pokušaja da se izvrgne ruglu borba protiv organizovanog kriminala, koju pre svih vodi predsednik SNS Aleksandar Vučić. U toj svojoj nameri da se bori protiv organizovanog kriminala Aleksandar Vučić ima i imaće podršku svih članova simpatizera SNS, ali i svih ljudi koji žele da se organizovanom kriminalu stane na kraj i koji žele da se iz ove situacije u kojoj je naša zemlja dovedena nakon 12 godina bezočne vlasti, koja je kršila sve zakone koje je mogla da krši i dovela nas na ivicu bankrotstva.
U svemu tome moramo da vodimo računa o statusu koji građani imaju danas, o načinu na koji građani žive. Danas smo zaista bili u situaciji da čujemo sve i svašta od ljudi koji su sada napustili sednicu, koji su to isto mogli da urade i na početku ovog zasedanja, da jednostavno ne mlatimo praznu slamu, što kaže naš narod, ceo dan do podne, već da jednostavno damo mogućnost da se istražni organi, pravosudni organi ponašaju i postupaju u skladu sa zakonom i da gospodinu, bivšem ministru prostornog planiranja, Oliveru Duliću jednostavno omoguće da kaže ono što ima da kaže, ukoliko nešto ima da kaže i ukoliko zna šta želi da kaže na temu polaganja tog famoznog optičkog kabla pored auto-puta, zbog koga su građani Pirota, odakle ja dolazim, morali da putuju mnogo teže nego što su mogli da putuju kroz Sićevaćku klisuru. Moram da kažem da je to zaista bilo nezapamćeno, da se optički kabal postavlja na bankinu pored auto-puta, zbog čega je saobraćaj bio vrlo otežan i zbog čega smo morali da imamo vrlo otežanu komunikaciju sa centralnom Srbijom.
Mi iz Pirota smo prvi videli da tu nešto nije u redu. Pokušavali smo da ukažemo na to da zaista nije logično da neko postavlja optički kabal na trasu na kojoj će biti izgrađena trasa auto-puta Koridora 10, jer je samim tim što je neko položio optički kabal, jednim prostim narodnim rečnikom rečeno, povećan trošak izgradnje auto-puta kasnije koji bi trebao da bude urađen na toj trasi. Tim povodom smo počeli malo da se raspitujemo i jednostavno smo došli do zaključka da i oni ljudi koji su tamo bili zaduženi za izgradnju i za polaganje tog optičkog kabla ne znaju ko je dao dozvolu i zbog čega se to tako nakaradno radi, imajući u vidu da je samo pre možda pet – šest meseci optički kabal položio drugi operater, kome neću da spominjem ime, ali sve je to proteklo u jednom cugu, bez detaljne analize onoga što je nužno uraditi i bez potrebnih procesa i procedura koje su zakonom predviđene.
Da je tako potvrdili su i neki stručni ljudi koji se bave telekomunikacijama iz Pirota. Zaista smo se čudom čudili kako je to moguće. Kako je moguće da je jedan ministar, kao što je gospodin Oliver Dulić, koji je, podsetiću vas, 2008. godine u svoj dnevnik rada zabeležio i činjenicu da je jedino u Pirotu, u pirotskoj opštini izvršio rušenje izgrađenih objekata na parcelama u ličnoj svojini pored Zavojskog jezera, u nevreme, po temperaturi na minus četiri, kako je moguće da je taj čovek, koji je toliko insistirao na poštovanju zakona zbog toga što navodno ti objekti pored Zavojskog jezera nisu imali sve dozvole, mogao sebi da dozvoli taj luksuz da se složi sa polaganjem optičkog kabla firmi iz Slovenije, koja em što nije kvalifikovana za to, em što nema baš nikakve stručne kvalitete, niti ima zaposlene ljude, operativu, niti se bavila time? Kako je moguće da jedan takav čovek, ekspert, ortoped, lekar u oblasti prostornog planiranja, sebi dozvoli takav luksuz? Pitali smo se, a neki su nam dobacivali – moguće je, on je imao jednu ingenioznu ideju kopanja tunela od gradske skupštine do republičkog parlamenta. Eto, verovatno mu je palo na pamet i nešto takvo.
Međutim, šalu na stranu, ljudi koji su pretrpeli štetu od činjenja Republičke građevinske inspekcije, koja je direktno po nalogu Olivera Dulića izvršila to nelegalno rušenje, dobili su u sudskom postupku pred Upravnim sudom presude koje su potvrđene nekoliko puta. Na kraju je i sama Administrativna komisija Vlade Republike Srbije priznala da je to rušenje bilo nelegalno. Sada imamo situaciju da je gospodin Dulić u svom tom činjenju došao dotle da mora da se nađe na udaru istražnih organa.
Zbog toga ćemo i mi iz Pokreta socijalista, na čijem se čelu nalazi Aleksandar Vulin, dati punu podršku Aleksandru Vučiću u borbi protiv organizovanog kriminala, koji je ne postoji ukoliko ne postoji sprega između kriminalnih struktura i onih koji su na vlasti. Zalagaćemo se da svi počinioci krivičnih dela, ili oni za koje se to sumnja, nemaju mogućnost da se pozivaju ni na imunitet, ni na bilo šta drugo, već da jednostavno odgovaraju za ono što su činili. Hvala.

U članu 107. se kaže: "Govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine". Prethodni govornik očigledno nije poštovao dostojanstvo Narodne skupštine, izrekavši nekoliko apsolutnih neistina koje ne stoje, kritikujući na sasvim neosnovan način i bez ikakvog spoja sa tačkom današnjeg dnevnog reda. Dakle, ja zaista ne znam po kom osnovu je pričano o eventualnom boravku delegacije Vlade Republike Srbije na Samitu nesvrstanih i po kom osnovu se to može povezati sa rebalansom budžeta, jer je to jedan akt nepoštovanja Narodne skupštine.

Tim povodom, rekao bih da sam i ja, kao i svi mi iz Pokreta socijalista, pa i gospodin, tačnije, možete reći kao što ste rekli danas na sednici Odbora za KiM, drug Aleksandar Vulin, iz ideoloških razloga bio na toj konferenciji međunarodnoj, i to sa željom da pozdravi sve one zemlje koje nisu priznale tzv. nezavisno Kosovo. Ono isto za koje se vezuju toliki vaši pregovori, koji su ostavili dubok trag po sudbine svih onih koji danas žive na teritoriji KiM i koji moraju da se bore sa posledicama koje su zaista prouzrokovale neke stvari koje ste upravo vi, kao pregovarač Vlade prethodne ili države Republike Srbije, potpisali. Počevši od toga što će morati sada da se sadašnja Vlada suočava sa posledicama koje implementacija tih vaših sporazuma ima kao posledicu na život svih nas.

Zbog toga, još jednom apelujem da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine, da poštujemo dostojanstvo Republike Srbije. Svima onima koji misle da će moći da provere rezultate svoga rada, preporučujem da slobodno odu na teritoriju KiM, tamo među Srbe, pa da sami vide šta ti Srbi misle o njegovom radu. Hvala.

Zahvaljujem se. Pre nego što počnem, izvinite da li bih mogao da saznam koliko je preostalo vreme naše poslaničke grupe.

Dame i gospodo, sadašnje stanje ekonomsko, političko u Srbiji jeste vrlo teško i vrlo bremenito i ne može se u ovom trenutku 2012. godine podsećati na nešto što je bilo pre 10 ili 12 godina ili više od toga i ne može se za ovako katastrofalno stanje u ekonomiji, u privredi, u politici optuživati neko ko je bio na vlasti pre desetak ili 15 godina.

Ljudi zaista teško žive i težina života nas tera da se ophodimo u rešavanju ovih problema i ove veoma teške situacije vrlo odgovorno i da za na trenutak na stranu stavimo sve one naše političke razlike, političke možda i sukobe koje smo imali prethodno, jer zaista je dogorelo do nokata i zaista se ovo stanje u Srbiji može nazvati vanrednom situacijom.

Pošto je leto i skoro je mnogo krajeva u Srbiji bilo opterećeno mnogim požarima zaista se stanje u ekonomiji Srbije može opisati kao zahvaćeno požarom. A, kada je požar prisutan onda ga treba hitno gasiti i svim mogućim sredstvima, najpametnije, najracionalnije kako se taj požar ne bi širio, kako ne bi devastirao sve oko sebe.

Zbog toga moram da kažem da sa ponosom ističem da je danas 2012. godine u Srbiji došlo do velikih promena, da je pre svega očigledno da su te promene u političkoj sferi urađene zahvaljujući snagama koje su danas u situaciji da slobodno pogledaju sve u oči i da prihvate ono što je pozitivno, bez obzira od koga taj pozitivni predlog poticao, da li se to radi o predlogu iz poziciji ili opozicije ili od nekog ko je možda u prethodnom periodu imao različite političke stavove od nas koji smo danas na vlasti.

Zato moram da kažem da je sadašnje stanje zaista u ekonomiji posledica jednog neoliberalnog kapitalističkog sistema koji je posle 2000. godine uveden u Srbiju i koji je za ovih 12 godina ostavio velike tragove, pre svega u toj privrednoj oblasti koji su mogli da se vide sada i koji su rezultirali danas situacijom kakva jeste da postoji velika rupa u budžetu. Znači, s jedne strane imali smo smanjenje prihoda koji će omogućiti finansiranje svih onih oblika potrošnje, koji su u međuvremenu uvedeni, a šta je sve to uvedeno ili kako je sve to što je uvedeno trebalo da potroši sve ono što nije stvoreno, pa samo što nije stvorena agencija za sve i svašta, ili ispitivanje uticaja kiselosti mleka na pubertet muve, i zbog svega toga došlo je do ovakvog stanja u kakvom se nalazimo svi, bez obzira da li smo iz vlasti ili iz opozicije.

Moram da kažem da sam zadovoljan što u ovom parlamentu vlada takva atmosfera koja je promenjena u odnosu na onu koja je vladala od 2000. godine, kada je bilo potrebno bičem dolaziti do govornice, kada je u velikom broju slučajeva sa mesta predsedavajućeg bila upućivano toliko prekora opoziciji da nije moglo ni da se čuje nikakvih kritičkih tonova prema radu Vlade, ili prema radu vlasti. Danas je to promenjeno. Danas je sasvim drugačija situacija.

Međutim, da danas ne pričamo kakvo je stanje bilo, već da kažemo kakvo jeste. Pošto je pomenuta malo pre i teška situacija u lokalnim samoupravama, na žalost postoje neki relikti onog političkog delovanja gde je još uvek DS, na žalost zajedno sa pojedinim članovima ili opštinskim odborima URS ili drugih na vlasti, u kojima recimo u lokalnim parlamentima imate samo minut i po ako ste slobodni odbornik da kažete šta imate o nekom predlogu odluke, zakona ili o nekoj tački dnevnog reda.

Recimo, kao što je to slučaj u Pirotu. Zahvaljujući SNS i onome što se desilo kao promena. U ovom parlamentu to nije slučaj i nadam se da će u celoj Srbiji, zaista doći vreme da se demokratski, na pravi način ophodimo prema realnim problemima u kojima se nalazimo.

Dakle, set ovih zakona dolazi upravo kako bi se sprečila ona negativna posledica sistema političkog, ekonomskog koji je od 2000. godine doveo Srbiju u ovakvo, vrlo teško stanje. Set ovih zakona iako se na prvi pogledi neki od aspekata, ili od delova ovih zakona mogu činiti nepopularnim, mora da bude u funkciji gašenja požara koji je zahvatio budžet Republike Srbije. Ovi zakoni jesu u funkciji omogućavanja nesmetanog funkcionisanja republičkih institucija.

Ali, mi iz Pokreta socijalista koji delujemo zajedno sa našim koalicionim partnerima iz SNS trudićemo se da ovo bude samo početak reformi koje će označiti zaista pokretanje Srbije sa mrtve tačke u koju je dovedena, opet moram da kažem, ne u prethodnom periodu od 40, 50 dana, već zahvaljujući tome što je stvoren sistem koji je na žalost, na čelu sa DS promovisao vrednosti neolibarnog kapitalizma, bez obzira na to što je DS prišla Socijalističkoj internacionali ili slovi za levičarsku partiju.

Nažalost, u Srbiji postoje pojedini politički subjekti koji, bez obzira na ovakvo objektivno teško stanje, i dalje zagovaraju primenu tih neoliberalnih sistema, koji ne shvataju da na taj način nećemo moći da idemo nigde, koji ne shvataju da je čak i u onim državama u kojima je neoliberalni kapitalistički sistem postojao mnogo duži period, nego što je kod nas. Odustalo se od tog sistema, ali postoje ljudi koji su nastavljači neoliberalne politike u funkciji stranog kapitala koji misle da će na taj način moći da deluju na političkoj sceni i moći da doprinose razvoju Srbije. Nažalost, od toga nema ništa. To su samo prazne priče koje ne stoje više ni u EU. To su samo priče koje mogu da služe za dnevno političke potrebe.

Kada u ovom parlamentu čujemo nekog ko se poziva na zaštitu interesa radnika, a taj isti neko je do juče bio glavni zagovornik ovakvog zakona o radu, istog zakona o privatizaciji, koji su dva glavna sistemska zakona koji su doveli do ovih problema koje danas imamo i do rupa u budžetu, nemojte se čuditi što moramo da pribegavamo čak i nepopularnim merama kakvih ima među ovim predloženim zakonima koji su danas na dnevnom redu, da bismo sve te posledice anulirali.

Teško žive ljudi u celoj Srbiji, ali je naročito teško ljudima na prostorima Kosova i Metohije. U ovom trenutku moramo obratiti pažnju da zaista tim ljudima na Kosovu i Metohiji treba pomoći maksimalno. Ovaj set zakona će imati i te kako krupne posledice i na njihov život, ali pre svega moram da istaknem da oni koji su se nakon osam godina drznuli da pozovu međunarodne faktore na zabranu posete pojedinca, pre svega direktora državne kancelarije, Vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju, da bude u prilici da poseti Srbe na Kosmetu, je vrlo negativan potez i zaista sa žaljenjem sam morao da slušam pozive koji su neodgovorni pojedinci iz pojedinih opozicionih partija, konkretno iz LDP, upućivali na tu temu. Igrom slučaja, isti takav poziv ili isti takav predlog je imao Bajram Redžepi, tako da se otkriva u čijoj su funkciji te izjave i zbog čega su se te izjave dešavale.

(Predsedavajući: Molim narodnog poslanika da se vrati temi.)

Mi ćemo podržati ovaj set predloženih zakona da bi se, kao što sam istakao, požar ugasio.

Moram da odgovorim samo na nekoliko napomena koje su se čule u jučerašnjem danu, nisam bio u prilici da odgovorim na njih.

Pomenuta je Babušnica od jednog govornika sa primedbom da u ovom trenutku u Babušnici postoje vrlo loše ekonomske prilike, da lokalni funkcioneri primaju plate, a da su putevi puni rupa.

Podsećam da je i Babušnica deo Srbije i da deli sudbinu cele Srbije, da je u Babušnici bilo preko 7-8 jakih privrednih subjekata u kojima je radilo preko 2000 radnika, a danas ta ista Babušnica ima funkcionere lokalne samouprave kao što je imala i onda, ali nema te privredne subjekte koji su u međuvremenu propali.

Takođe moram da iskoristim priliku, pored napomene da ćemo apsolutno podržati ovakav zakona, iako ima nekih stvari koje će biti nepopularne, da uputim pitanje ministru oko ukidanju sopstvenih prihoda direktnim budžetskim korisnicima, pošto je bilo nekih pitanja iz sredine iz koje dolazim, iz Pirota - da li će iz tih tokova biti izuzete i srednje škole? Dakle, konkretno, da li će jedna srednja škola koja ima sopstvene prihode biti pod uticajem mera ukidanja sopstvenih prihoda direktnim budžetskim korisnicima? Hvala lepo.

Apelujem na povredu člana 107. Poslovnika koja kaže da govornik na sednici Narodne skupštine mora da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Izvinjavam se, ali da li je poštovanje dostojanstva Narodne skupštine kada pričate o nečemu ili o čoveku koji nije prisutan. Kada navodite citate iz nečijih izjava iz novina? Čoveka koji zaista više nije u sastavu ovog parlamenta. Apelujem u ovom mom prvom javljanju da iako imam utisak da se malo dešava neki "dežavi" jer imamo na predsedavajućem mestu osobu koja i te kako dobro         zna da vodi sednice parlamenta, i te kako oštro zna da vodi sednice parlamenta, ali da bude tako oštar prema svima onima koji krše Poslovnik i koji žele da zloupotrebe vreme i mesto ovog parlamenta za iznošenje nekakvih političkih floskula koje nemaju ama baš nikakvih dodirnih tačaka sa onim što je na dnevnom redu.

Dakle, mogao bih sada da pričam do u nedogled o nečemu što mi se ne sviđa u radu prethodnog režima, ili prethodne vlasti, kao što je stožer prethodne vlasti DS dvanaest godina u svom radu optuživala za sve ono što je negativno prethodnu vlast ili njenog nosioca Slobodana Miloševića. To nije način na koji ćemo doći do nekog poboljšanja, to nije način do kojeg ćemo doći do dizanja kvaliteta života u Srbiji, to je način da se zaista bavimo prošlošću.

Apelujem da se sada zaista vratimo na poboljšanje stanja u oblasti pravosuđa što je i suština predloga zakona o izmeni Zakona o javnom beležništvu, jer složićete se da ima veoma mnogo problema u toj oblasti, a naročito posle one reforme, čuvene reforme pravosuđa koja je dovela stanje u toj oblasti u vrlo nezavidan položaj i da se u daljim diskusijama obratimo upravo na rešavanje ovih problema.

Žao mi je što moram da pomenem, ali kada se već radi o situaciji u toj oblasti ima nas koji pamtimo i da je set zakona iz oblasti pravosuđa propisivao neke 2002. ili 2001. godine reformu pravosudnog sistema koja je trebala da bude oličena u tome da se konstituišu apelacioni i kasacioni sudovi ali se to nije desilo jedno pet godina, a ovde se govori o problemu za pet dana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, opet moram da postavim pitanje šta je sa odgovorima na postavljeno pitanje. Dobio sam čak i obećanje od vašeg prethodnika, potpredsednika, da će lično urgirati da ti odgovori stignu, ali odgovora nema. Šta je sa pet milijardi evra koje duguju otprilike oko 17 preduzeća u Srbiji za neisplaćene poreze i doprinose?
To je prosto neverovatno, da više od tri meseca taj odgovor ne stiže. Ali, to bi bilo neverovatno samo za normalnu državu, pošto je ova država ovakva kakva jeste, onda je to potpuno normalno. Kada je država u stanju da obmanjuje svoje građane, vezano za Kosovo i Metohiju, što bi morala da vodi računa o poslaničkim pitanjima i odgovorima na ta postavljena pitanja?
Ima još jedan problem, ne zna čovek šta je gore, da li kad ne dobije odgovor ili kad dobije odgovor. Prosto, možda je ova druga mogućnost i bolja. Ja sam, naime, postavio pitanje Vladi skupštine Republike Srbije - šta će uraditi da olakša ekonomsku situaciju malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji, s obzirom, na ekonomsku krizu, koju smo imali 2008. godine, na ekonomsku krizu koju očekujemo i koja traje, ali se očekuje novi udar krajem ove godine i početkom iduće godine? Dobio sam od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja odgovor. Sada tu kreće program za podsticaj, program za razvoj, program mera i ublažavanja, program ovaj, program onaj, bla, bla, truć i na kraju kažu ovako - naglašavamo da je u planu osnivanje razvojne banke, koja će značajno unaprediti finansijsku podršku poslovanju sektora malih i srednjih preduzeća.
Pa, dobro ljudi. Ima li neko normalan tamo? Oni pričaju o programima, a te programe neko valjda treba da podrži. Ko može da podrži? Pa razvojna banka, a oni razmatraju da će u nekom budućem vremenu osnovati tu razvojnu banku.
Takođe, kažu - u vezi problema, naplate, potraživanja malih i srednjih preduzeća, ističemo da je Ministarstvo ekonomije i regionalnih razvoja, prepoznalo navedeni problem, kao i da je pokrenulo inicijativu u saradnji sa drugim nadležnim organima, da se to reši.
Pa, zar ovo nije sramota? Pa, znate li vi koliko malim i srednjim preduzećima duguju te tajkunske firme, koje naplaćuju te poreze i doprinose? Ne plaćaju, po devet, 10 meseci ljudima, a vi sada razmatrate tu mogućnost da se ta potraživanja naplate. Pa, ovo je prosto neverovatno.
Statistika, odnosno realnost, kako vi volite da kažete, je vrlo crna. Do septembra 2008. godine, januar – septembar, ugašeno je 2.170 firmi. U istom periodu ove godine ugašeno je 10.800 firmi. To je pet puta više. Nemojte više da im pomažete, pustite ljude da rade sami, vi ih uništavate, posebno ovi koji drže ovo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, jer ovo što su napisali to je program. praktično njihov partijski program. Ja im predlažem i da promene ime neka se zovu Ujedinjeni srpski regioni i to da kažu odavno – Mlađan Dinkić, a mislim da je bolje i zbog skraćenice, kad pogledaju i pročitaju tu, shvatiće koliko im vredi i program i stranka, a što se tiče kumstva, ne moraju da mi kupuju košulju.

Član 27. Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, sramno je ovo što radite. Ovakvo brutalno kršenje Poslovnika prevazilazi svaku meru. Srpska radikalna stranka je 26. i 27. juna podnela dve interpelacije, jedna je vezana za pokušaj da nas učlanite u NATO pakt, a druga je vezana za politiku Vlade vezano za KiM.
Prošlo je 90 dana od kako smo podneli taj predlog, a vi ste po Poslovniku dužni da, najkasnije u roku od 45 dana, zakažete sednicu. Vlada ima 30 dana od njenog odgovora i još 15 dana, to je 45 dana.
Vi sve probleme u Srbiji pokušavate da zatrpate i da prevarite građane Srbije. I sada, iako je ova interpelacija došla kasno, nakon 67 dana, pokušavate da zamažete problem koji je pred građanima Srbije, a to je situacija na KiM. Računate – Srđan Srećković, SPO, to vam je najmanja šteta da se raspravlja o njemu. Time pokušavate da izbegnete odgovornost vezano za KiM.
Vi više ne predstavljate nikoga. To vam najbolje govore građani na severu KiM. Lepo su vam rekli da ne priznaju vaše odluke, odnosno vašeg pregovaračkog tima, ne priznaju predsednika Republike Srbije, ne priznaju Vladu. Šta više hoćete – samo da varate građane Srbije. Ovo što činite je jedan od najsramnijih činova u istoriji srpskog parlamentarizma.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 223. koji se odnosi na interpelaciju u vezi rada Vlada vrlo precizno u prvom stavu govori o tome…