Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je naoko jedan uobičajeni predlog da se zaposle dvoje radnika, sada već, koliko čujem, ostaje da se zaposli samo jedan, i ono što možemo da kažemo, jer o kandidatima teško da bilo ko, sem ako ih poznaje, može da kaže bilo koju reč, jedino što, za razliku od nekih slučajeva, u ovom slučaju njegove godine na neki način opravdavaju da bude zaposlen. Jer, sećam se da je prošle godine (i to je bio, mislim, jedan od primera kako se zloupotrebljava vlast) u Skupštini Srbije zaposlen izvesni gospodin Vićentijević, zvani Vića, sa 63 godine. Možda je sada stariji, ali je imao 63 kada se prijavio na konkurs. Pretpostavljam da je bio konkurs, ne bi se ovde ništa radilo bez konkursa.
Posebno je interesantno što se on prijavio za mesto za koje je trebalo da ima i određeni ispit koji se polaže. Taj ispit je trebalo da položi pre nekoliko meseci, mesec-dva-tri. Čak sam postavio i pitanje da li je položio, kakav je bio, da li su pratili taj njegov razvoj itd. Nažalost, do današnjeg dana nisam dobio odgovor, tako da ne znamo da li gospodin Vićentijević ima položen ispit da bi mogao da radi na mestu na kom je zaposlen i molio bih da ipak dobijem taj odgovor, jer pretpostavljam da će kod ovog kandidata koji treba da bude zaposlen biti sve u skladu sa zakonom.
Ovo je jedna od vrlo interesantnih oblasti i dosta problematična tema kada je u pitanju naša država i naše društvo. Nažalost, mi imamo oko milion nezaposlenih u našoj državi i to je jedan od najvećih problema koji očekuje da bude rešen od strane neke ozbiljne vlade. Očigledno je da se u proteklih deset godina niko nije ozbiljno uhvatio sa tim problemom, sem kada su u pitanju partijski kadrovi, odnosno članovi stranaka. Za neke stranke važi pravilo – koliko radnih knjižica, toliko članskih karata. To se nesmanjenom žestinom nastavlja i dan-danas. Da bi se zaposlili, posebno kada je u pitanju državna uprava, prvi uslov je da imate dobru vezu, nekoga u vlasti, a drugi da pristupite nekoj stranci koja je na vlasti i tek tada možete da računate na zaposlenje.
Ono što je u ovom trenutku za nas izuzetno važno, to je da se prisetimo ona dva zakona koja smo doneli, jedan vezan za racionalizaciju na republičkom nivou i jedan vezan za racionalizaciju zaposlenih u lokalnim samoupravama. Bilo bi interesantno da dobijemo podatke kako je taj zakon sproveden i šta možemo da očekujemo.
Mislim da ste za ovih proteklih deset godina uspeli nešto za šta nikad nisam verovao da će moći da se desi – ne samo da potvrdite Orvela, nego i da ga prevaziđete. Sve ono što vi kažete, praktično ima suprotno značenje. To, jednostavno, leži u vašem biću, to vam je karakter. Vi ste krenuli, recimo, kada je u pitanju Zakon o lokalnoj samoupravi, da izvršite racionalizaciju i sad me interesuje dokle se stiglo sa tom racionalizacijom.
Ima tu jedan interesantan podatak. Ako pogledate, lokalna samouprava je do 2000. godine u velikoj meri ili u jednom značajnom broju gradova u Srbiji bila u rukama nekih od stranaka koje su pripadale DOS-u. Reći ću vam samo najveće gradove: Beograd, Niš i Kragujevac. To odslikava vaš karakter, na koji način vi zloupotrebljavate vlast. U ova tri grada višak zaposlenih je bio 1.240 – u Beogradu 585, u Nišu 518 i u Kragujevcu 240. Treba li bolji primer da pokaže vaš karakter i karakter vaše vlasti?
Znači, čim ste došli do vlasti, gledali ste da je iskoristite tako što ćete je zloupotrebiti i zaposliti maksimalan broj baba, tetaka, stričeva, strina. Sećam se kad ste došli 2001. godine na vlast, prosto nije moglo od rođaka, žena i drugih pripadnika familije da se živi. Samo u Vladi, sećam se, Zoran Živković ministar, a njegova žena sekretar Vlade. Pa braća Bajec, pa ne mogu sad već da se setim, zaboravio sam tačno koliko ih ima, ali taj spisak je čak objavljen i u novinama. Onda se postavlja pitanje kako vi možete bilo koga da ubedite u bilo šta i da na bilo koji način građani Srbije mogu da očekuju bilo šta od vas.
Setite se šta je obećao Boris Tadić na predsedničkim izborima, da će zaposliti preko 500.000 radnika. Pa posle, na sledećim, da će zaposliti 200.000 radnika. Sad imamo 700.000 evidentiranih na Birou za zapošljavanje. Imamo preko 900.000 građana Srbije koji žive ispod egzistencijalnog minimuma. Mi smo država u kojoj se na jedvite jade otvaraju narodne kuhinje, jer ni za to nemamo mogućnosti ili nismo spremni, a sećam se mnogih institucija koje su se bavile pokušajem da se neki od ovih problema reše. Jedna od tih institucija je bila i Kancelarija predsednika Republike, čini mi se da se tako zvala, ne znam da li je imala 40 ili koliko zaposlenih, a ne znam ni da li je tu bilo nekakvih rezultata. Jednostavno, ne obaveštavate nas o tim grandioznim rezultatima, a bilo bi dobro da znaju građani Srbije kakva je sad situacija po tom pitanju.
Evo da se podsetimo, 2000. godine u državnoj administraciji je bilo zaposleno nešto malo manje od 9.000 ljudi. U decembru 2003. godine bilo je 28.000 ljudi. Kada je 2009. godine donet zakon o racionalizaciji republičke administracije, u državnoj samoupravi je bilo nešto oko 31.500 (gore-dole, nije uopšte bitna tačna cifra) i vi ste rešili da izvršite racionalizaciju tako što će broj zaposlenih u republičkoj administraciji da se svede na 28.000. Znači, onaj broj od 2003. godine, jer tu ste sigurni da ste zaposlili skoro sve vaše kadrove, s tim što ste dali mogućnost da 10% od tog broja bude zaposleno po ugovoru o delu ili na neki drugi način.
Kad preračunate 10% od 31.000, do 28.000, to je otprilike, pretpostavljam, onaj broj koji je zaposlila ona vlada od 2004. do 2009. godine. Njih ćete da isterate, a vaše ćete da primite kroz raznorazne vidove, od ugovora o delu do autorskih honorara itd.
Evo sad isto postavljam pitanje, da dobijem odgovor, dokle se stiglo u racionalizaciji republičke samouprave. Jer, jednostavno, ne verujem da ste uradili bilo šta. Vi ste oba ova zakona iskoristili da biste ili otpustili neistomišljenike ili se obračunali s neposlušnim kadrovima unutar vaših stranaka, onima koji su se oteli.
Neke ste čak i hapsili, kao što je gospodin Knežević, iako je do tada bio proglašen za naj predsednika opštine u Srbiji, put u Evropu sa takvima nam je bio otvoren, ali se na kraju ispostavilo da je stotine hiljada evra prešlo preko njegovih ruku. On tvrdi da je samo prešlo preko njegovih ruku, možda se nešto i zalepilo, neću ja da tvrdim ništa, ali da je najveći deo otišao DS-u. Ono što je interesantno iz izjava svedoka koje smo imali prilike da čujemo, sve te donacije bile su u vreme predsedničke kampanje.
Proces je u toku, međutim, nešto se stalo sa time. Očigledno je da ćete uspeti da postignete neki dogovor, koji će verovatno značiti da se pokriju sve stvari, da on ćuti, da ne priča ništa, a da to ili doživi zastarelost ili se reši na bilo koji drugi način, jer u poslednjih 10 godina nema ništa od obračuna sa korupcijom i kriminalom. Vas to apsolutno i ne interesuje.
Ono što je mnogo gore i što će, na neki način, imati mnogo teže posledice, to je ovo što radite sa Parlamentom Republike Srbije. Pozvao bih vas da uzmete i pročitate policijski dosije. Videćete tamo, iz izveštaja službenika ili doušnika Službe državne bezbednosti, za šta se tada borila opozicija, za šta su se borili SRS, DS, DSS, SPO i šta su nam bili glavni ciljevi.
(Srđan Milivojević: Je l' ima "Otpora"?)
Vas su tad još držali vezane.
Jedna od glavnih stvari je bila mogućnost da se u Parlamentu da više prostora opoziciji. Poslovnik koji je donet 1994. godine bio je u odnosu na ovaj Poslovnik pojam demokratije, a mi smo se borili da se taj poslovnik izmeni. Borili smo se za javne televizijske prenose. Šta je sad sa javnim televizijskim prenosima? Javni su, u tri-četiri sata noću. Interesantno je, kada god se pojave, ili u najvećoj meri kada govore poslanici SRS, prenos se prekida i on će biti odložen. Čudi me da to nije bilo prekjuče, kada smo raspravljali o rezoluciji vezanoj za Kosovo i Metohiju. Kako to da toga dana prenos može da traje ceo dan, a neki put ne može da traje ni nekoliko sati?
Vi ste danas sveli Skupštinu Republike Srbije na neku predškolsku ustanovu. U zavisnosti od karaktera ili naravi onoga ko predsedava Skupštinom, sveli ste poslanika na to da je bez ikakvih prava. Predsedavajući procenjuje apsolutno sve, da li je tema ili nije tema. Ne svi, ima ih koji su tolerantniji, ali ima i onih kojima samo fali šinjel. Imaju i brkove i sve, samo im fali šinjel. Jer, po načinu kako vode Skupštinu, to je sačuvaj bože. I vi očekujete da ćete na taj način postići neko pomirenje, za šta se zalažete, i da ćete pokrenuti neke procese u ovom društvu.
Trebalo bi nekih stvari da se setite. Bile su stranke koje su izbacivale poslanike iz Skupštine. Bilo je to, kako vi to volite da kažete, vreme diktature, ono do 2000. godine. Pa se jednog trenutka, iako je bilo nezamislivo da može da se desi nešto što se desilo 2000. godine, desilo. Znate, dođe vreme kada moraju računi da se plate. Naš narod kaže – ono što se ne plati na mostu, plati se na ćupriji. Ali tad se plati zbirno, za sve ono što se uradi, i siguran sam da ćete zbog svega ovoga što ste uradili u proteklih 10 godina jednog dana pred građanima Srbije snositi odgovornost, jer će oni svojim glasovima odlučiti da niste ispunili njihova obećanja. Ne samo da niste ispunili njihova obećanja, nego ste ih i teško obmanuli.
Jedna od takođe izuzetno važnih oblasti za ovu državu sa kojom niste uspeli da uradite ništa je borba protiv korupcije i kriminala. Najbolji primer za to je Skupština Republike Srbije. Ovde postoji institucija koju ste sveli na minimum, postavljanja pitanja na koja bi državni organi, po pravilu, morali da daju odgovor. Svesni ste koliko je pitanja postavljeno u ovoj skupštini, a da odgovora nema do dana današnjeg, a da je ogroman kriminal u pitanju. Prosto neverovatno.
Zašto ja ne dobijam odgovor na pitanje da li je u NIP "Borba" izvršen deobni bilans. Šta je tu problem? Koja to sila treba da naredi da dobijem taj odgovor? Zbog čega ga ne dobijam? Znate zbog čega? Zato što je u pitanju pljačka. Teška pljačka. "Novosti", prodajne mreže "Borba", štamparije "Borba", list "Borba".
Ono što je posebno interesantno, čiji je novac u toj privatizaciji? Stalno postavljam pitanje kako su neki kriminalci povlašćeni, a neki nisu. Gaze im i osnovna ljudska prava onda. Ako jednom kriminalcu oduzimate imovinu, zašto se ne oduzima i drugom? Kakva je razlika između Stanka Subotića Caneta i braće Šarić? Samo su se bavili različitim kriminalnim aktivnostima, koliko znam. Jedan je švercovao duvan, a drugi je švercovao narkotike. Kakva je tu razlika? I jedno i drugo je kriminal. Ovome uzimate imovinu, a ovome ništa. Zbog čega?
Zato što je novac Stanka Subotića Caneta umešan sa tajkunima i umešan sa političarima. Egzemplar, kriminalci, tajkuni i političari, koji su omogućili pljačku državne imovine, i vi ćutite. Sem kad se pobiju između sebe oko deobe plena, mi druge informacije nemamo. Dok se nisu zakačili Mišković i Milka Forcan, je l' se neko drznuo od vlasti da pomene bilo šta? Niko ništa. Ne smete da kažete ništa, zato što vas imaju u rukama.
Kao što vas ima i Stanko Subotić Cane. On lepo reče da vam je 2010. godine dao deset miliona evra. To što je vozio predsednika Vlade, to je bilo za džabe, to je častio, ali kaže da je dao deset miliona evra. Drugoj stranci kaže da je dao 500.000 evra. Mislim da ne laže, jer po onim podacima sa kojima je on izašao… Ne laže on uopšte, jer se pokazalo na primeru "Novosti" da se tolike pare ne daju za džabe i da se ne daju bez dokaza. Tako da nisam siguran da Stanko Subotić Cane laže, siguran sam da vi zbog toga ne smete da otvorite tu aferu.
Ono što je posebno interesantno, kada je krenula afera o braći Šarić, tada je državni sekretar Ministarstva pravde rekao – zbog ovoga može da padne i Vlada. (Predsednik: Vreme. Zahvaljujem.) Završavam. Pitam se zašto. Ili Slobodan Homen treba da podnese ostavku zato što je obmanjivao građane Srbije ili….