Na član 4. amandman je podnela Ivana Nikolić.

Na član 4. amandman je podnela Svetlana Nikolić Pavlović.
Na član 4. amandman je podnela Jelena Mijatović.
Na član 4. amandman je podneo Veroljub Arsić.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela poslanica Tanja Tomašević Damnjanović.

Na član 4. amandman je podne Vladimir Petković.
Na član 4. amandman je podne Nenad Mitrović.
Izvolite.

Na član 4. amandman je podneo Vladimir Orlić.
Da li neko želi reč? (Da)

Hvala.
Na član 4. amandman je podneo poslanik Jovica Jevtić.
Na član 4. amandman je podneo poslanik Dragan Veljković. Izvolite.

Reč ima ministar Vulin. Izvolite.

Ne znam to da ponovim, ali zahvaljujem se poslanicima na današnjem radu. Nastavak sednice je sutra u 10.00 časova. Hvala.

Hvala lepo.

Odustajem od povrede Poslovnika zato što smatram da ni prethodnih 20 povreda Poslovnika suštinski nije bilo, nego su svi zloupotrebljavali instituciju zloupotrebe Poslovnika i trebali ste, da bi se vratili svi na diskusiju o amandmanu poslanika Miodraga Linte, da upotrebite član 103. stav 8. i da to sprečite kažnjavanjem i oduzimanjem vremena.

Vrlo je jasan amandman poslanika Miodraga Linte, koji samo upotpunjuje materiju zakona. Ne vidim zašto se desila ovakva žučna diskusija između dve poslaničke grupe, nakon njegovog amandmana i nakon njegovog obrazloženja amandmana.

Smatram da, baš zbog osetljive teme i zbog položaja srpskog naroda van teritorija granice Republike Srbije, nije ovde mesto da jedni drugima zadajemo niske udarce ispod ili iznad pazuha, nego barem ta tema da bude nešto što će poslanike Narodne skupštine Republike Srbije ujediniti. Naša obaveza je da predstavljamo građane Srbije, bez obzira kom narodu pripadaju, ali naša je obaveza da brinemo o položaju srpskog naroda u zemljama u okruženju.

Najmanje ćemo ovakvim diskusijama pomoći da se poboljša njihov status i položaj i u Republici Hrvatskoj, i u Republici Crnoj Gori, i u Republici Sloveniji, i u Republici Makedoniji, a pogotovo oni neće biti srećni posle rasprave o amandmanu koja je najmanje ličila na raspravu o amandmanu, a najviše o svađi srpskih poslanika jedne i druge političke opcije. Zato molim poslanike da razmisle da su neke teme jednostavno iznad svakodnevne politike.

Smatram da je ovaj amandman Miodraga Linge sasvim u redu, da je njegovo obrazloženje sasvim u redu i da mi je žao što je Vlada Republike Srbije, sa obrazloženjem onako više tehničkim, odbacila ovaj amandman, te pozivam poslanike da ga eventualno na glasanju i podrže. Hvala lepo.

Zahvaljujem predsedavajući na mogućnosti da jednako ne govorim o amandmanu kao što je na isti način govorila poslanica Gordana Čomić. Pretpostavljam da je ona još uvek ministar odbrane vlade u senci, iako Bojan Pajtić više nije predsednik DS, ali je možda još uvek premijer vlade u senci, a ako ne, onda je bivši ministar odbrane u bivšoj vladi u senci DS. Ne govorim to zlonamerno, nego prosto ne mogu da ispratim to, a i želim da je odbranim od onih koji smatraju da ministar odbrane je morao da služi vojsku. Koliko znam, Gordana Čomić nije služila vojsku, niti neke kurseve koji bi imali dodira sa tim, ali je najbolji izbor DS u senci za to mesto.

Kao što smo videli, ona je protiv ovog amandmana jer ga nije razumela ili ga nije pročitala do kraja, jer ovde piše da vojno obrazovanje je veoma važno za sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na prava izbeglih i prognanih lica, te ovim amandmanom želi da se omogući jednak status ljudima koji žele da se obrazuju u vojnim ustanovama, a došli su sa teritorija koje se nalaze van granica Republike Srbije i spadaju u kategoriju izbeglih i prognanih lica. Znači, pravno-tehnički i politički ovaj amandman je sasvim u redu, a sada je pitanje da li neko želi da ga podrži ili ga ne želi i stvar tumačenja.

Vidim da je ministarka u vladi u senci, u senci Demokratske stranke Bojana Pajtića, koja možda jeste, a možda nije više premijer te vlade, želela da ga protumači time što će, već u maniru partije u kojoj pripada, nas sve nagovarati da se suočavamo sa devedesetim godinama, pa da Vojska Srbije, kako ste zaključili vašu diskusiju, kroz dijalog valjda sa nekom drugom vojskom, ne znam kojom, dođe do pomirenja, valjda dođe do nekakvog istorijskog saznanja šta se stvarno dogodilo u devedesetim. Ne mislim ništa pežorativno na njeno izlaganje, jer to je njihov politički rečnik. Stalno se moramo suočavati sa nečim iz devedesetih, pa ćemo sa nekim da vodimo dijalog da bi došli do bolje budućnosti itd. To je jedna ovako mantra koja ne znači ništa, ali evo nešto konkretno što će možda poslanica podržati i to već na narednoj sednici vlade.

Predlažem da u taj korpus novog predmeta koji je sad predložen, suočavanje sa istinama iz devedesetih godina, znači, otvorila mi je mogućnost da uvrstimo i 1999. godinu, i pošto se ne menja tako lako obrazovni sistem u vojnim ustanovama, imamo vremena taman kada svi zajedno ovde budemo glasali za osnivanje komisije koju sam predložila jutros ovde u parlamentu, da se osnuje ovde istražna komisija parlamentarna koja će se baviti utvrđivanjem posledica bombardovanja NATO pakta na zdravlje građana Srbije i životnu sredinu. Nadam se da ste se vi već upoznali svi sa sadržinom ovoga, sa posebnim osvrtom na uticaj upotrebe projektila sa osiromašenim uranijumom na zdravlje građana Srbije i životne sredine.

Tako da, predlažem, kada završimo ovu istragu, da se i taj deo, taj izveštaj obavezno uvrsti u ovaj obrazovni sistem koji je koleginica predložila i novi predmet suočavanja sa devedesetim, pa da jednostavno onda možemo lakše i mi iz Srbije, i naša vojska, i građani i civili, i oni koji su služili Vojsku Srbije 1999. godine na prostorima koja su bila bombardovana sa osiromašenim uranijumom, a onda da vodimo dijalog sa tim vojskama koje su osiromašeni uranijum bacale ovde na teritoriji Srbije, a pogotovo na teritoriji južne pokrajine Kosova i Metohije.

To je već uradio italijanski parlament, imamo odličan njihov izveštaj. Oni su se bavili istragom uticaja tog bombardovanja na njihove vojnike koji su službovali u misija u inostranstvu, a to je za njih svakako Srbija, odnosno Kosovo i Metohija, a koji su nakon te službe dokazano oboleli od kancerogenih bolesti. To je njihov parlament dokazao. Imamo izveštaje koje sam ja predala određenim predstavnicima najviših organa vlasti u državi.

Kao što vidite, i Vlada Republike Srbije sada predlaže formiranje i formiraće jedno koordinaciono telo koje će se ozbiljno baviti ovom temom. Mi smo spremni da sarađujemo, a jedan od prvih koga ćemo pozvati da da izjavu pred tom istražnom parlamentarnom komisijom će biti svakako poslanik italijanskog parlamenta, predsednik njihove komisije, gospodin Skanu, koji je časno uradio svoj posao, koji sada više nije poslanik najvećim delom i zbog toga što se nije bojao pretnji koje je imao. Pet poslanika je bilo u toj komisiji i crno na belo imamo da je dokazana uzročno-posledična veza i da italijanski vojnici oboljevaju i umiru zbog toga što su boravili u misijama na teritoriji Kosova i Metohije, tamo gde je bombardovano za osiromašenim uranijem i nisu imali adekvatno propisanu zaštitu.

Prema tome, delimično ću podržati vašu diskusiju ako se vi složite da uvrstimo i ono da se suočimo sa istinom iz 1999. godine, pa da vodimo dijalog sa svim vojskama koje su bile na ovim ili onim stranama. Hvala lepo.

Hvala lepo. Po amandmanu.

Ne, po amandmanu. Tema je vrlo interesantna i vrlo široka.

Da, niste pročitali predlog. Dakle, predsednik je već utvrđen predlogom i to je dr Darko Laketić, predsednik Odbora za zdravlje i porodicu. Pretpostavila sam da vi to ni ne želite, jer ste imali šansu da postanete predsednik komisije, da ste hteli da je formirate, za vreme dok je ministar odbrane bio bivši predsednik DS, gospodin Šutanovac.

Svakako zahvaljujem na tome što ste rekli da imate određena saznanja, da možete da svedočite pred ovom komisijom. Ova komisija treba da bude vrlo mala, vidim da u italijanskom parlamentu uopšte nije bilo rasprave što neće biti pokriven široki spektar, treba da bude operativna i da se otvori mogućnost da u njoj učestvuju naučne ustanove i stručna lica, a ne da se mi svađamo. Mi ćemo raspravljati o izveštajima koji će nama morati komisija da predoči, a ne da pretvaramo u nešto što će biti u startu sprečeno da radi svoj posao. Pozvaćemo vas da svedočite, svakako, drago mi je što ste to rekli i bićete jedna od sigurno važnih svedoka pred ovom istražnom komisijom, jer ste sami sada dali izjavu da možete da doprinesete i da znate nešto i o upotrebi kasetnih bombi. Zahvaljujem na tome što imate dobru nameru da pomognete.

Moram da kažem da zaista ne znam šta se dešavalo devedesetih godina u tom smislu da mogu da bude arbitar i da politički sada kažem ko je kriv za devedesete. Volela bih da znam ko je pokrenuo mašineriju devedesetih da se jedna država raspadne. To bih volela da znam i molim da mi pomognu oni koji to znaju i oni bi da se suočavaju sa nečim što znaju. Iako je prošlo 28 godina nakon toga, uporno se bavim politikom i još nemam nijedan dokaz relevantan da bih mogla da se suočim sa bilo čim, jer još uvek nam niko nije saopštio ko je taj ko je pokrenuo mašineriju devedesetih, ko je koga naoružavao i kako su nastali građanski ratovi u republikama bivše Jugoslavije, oko Srbije, jer u Srbiji nije bilo rata.

(Gordana Čomić: NATO bombardovanje.)

U Srbiji nije bilo rata. Govorim o 1999. godini i to je nesporno, nadam se da ćemo se složiti da nas je NATO pakt bombardovao surovo. Od severa do juga naše države bili smo bombardovani, uništeni, unakaženi i sada će se naša komisija ozbiljno baviti time, jer mi smo dužni to da radimo u interesu građana Srbije. Žao mi je što to ranije nije započeto, to je moglo već da počne da se radi 2001, 2002, 2003. godine, a ne da pomažemo možda da se neki dokazi i uklone, o čemu opet imam formalnih saznanja.

Znači, ne znam šta se dešavalo, ne znam ko je pokrenuo rat i molim da me suoči sa istinom onaj ko to zna. Hvala vam što ćete podržati odluku i što ćete aktivno učestvovati u saznavanju i otkrivanju istine kakve posledice trpe građani Srbije i životna sredina u našoj državi nakon bombardovanja NATO pakta 1990. godine i upotrebe projektila sa osiromašenim uranijumom. To je važno za građane Srbije, to nije par ekselans političko pitanje po kome treba bilo ko ovde da se deli. To je zajednički interes, to nije ni interes jednoj naroda, to je interes svih ljudi koji žive u ovoj državi. I, odgovor zašto smo bombardovani osiromašenim uranijumom? Da bi dobili republiku Kosovo, jel to bio cilj?

Godine 2008. i osam godina kasnije smo dobili to što smo dobili zahvaljujući onima koji su nas bombardovali. Jednom mora da se kaže istina, pa ne treba da se bojimo, čega da se bojim ja, mene su građani Srbije izabrali ovde kao i sve nas, svih 250 poslanika, da zastupamo njihove interese, a ne da zastupamo interese onih koji su nas bombardovali, pa kao malo ću da sakrijem istinu od građana Srbije. Dovoljno imam godina da ne moram više ništa da radim ili da ne radim. Prema tome, odlučila sam da časno završim svoju karijeru time što će iza mene, iza mojih kolega, koji će podržati ovu odluku, ostati istorijski trag i izveštaj da smo se bavili ovim pitanjem i da smo dokazali uzročno posledičnu vezu između teških oboljenja građana Srbije i činjenice da smo bombardovani projektilima sa osiromašenim uranijumom. Hvala vam.

Hvala.
Povreda Poslovnika, Vjerica Radeta.

Zahvaljujem.
Da li smatrate da je potpredsednik Arsić prekršio član 32?
Pozvali ste se na član 32, da potpredsednici pomažu predsedniku Narodne skupštine.
(Vjerica Radeta: Da.)
Ali on je meni pomagao.
(Vjerica Radeta: Nije dozvolio meni da predsedavam.)
Dobro. Nije problem. Kad god budete imali vremena, možete doći ovde i pomagati mi.
Hvala
Na član 1. amandman je podnela poslanica Aleksandra Majkić.
Da li neko želi reč? (Nije tu.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Vladimir Đukanović.
Da li neko želi reč drugi? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Jančić.
Reč ima narodni poslanik Radovan Jančić. Izvolite.