Na član 1. amandman je podneo poslanik Ana Karadžić. Izvolite.

Amandman kojim se posle člana 1. dodaje novi član zajedno su podneli poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga i Nada Lazić.
Na član 2. amandmane u istovetnom tekstu podneli su poslanica Vjerica Radeta i poslanik Marko Đurišić.
Vjerica Radeta ima reč.

Hvala, potrošili ste vreme grupe.
Reč ima ministar. Izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela poslanica Marija Janjušević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Dragan Vesović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Ivan Kostić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Boško Obradović?
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici Tatjana Macura, Nenad Božić, Vladimir Đurić i Aleksandar Stevanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Momčilo Mandić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.

Na član 2. amandman je podnela poslanica Marina Ristić.
Da li želite reč? (Da)

Na član 2. amandman je podneo poslanik Petar Jojić.
Nije tu.
Tomislav LJubenović, 14 sekundi.
Nema više, vaša grupa nema više uopšte vremena. Potrošili ste vreme grupe, samo ovlašćeni.
Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Aleksandar Šešelj.
Na član 2. amandman su zajedno podneli Zoran Živković, Marinika Tepić, Aleksandra Čabraja, Jovan Jovanović i Sonja Pavlović.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Tomislav LJubenović.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Miljan Damjanović.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Vladan Zagrađanin.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici Srđan Nogo i Zoran Radojičić.
Reč ima Srđan Nogo. Izvolite.

Potrošili ste vreme grupe. Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima ministar Vulin. Izvolite.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodna poslanica Ružica Nikolić.
Izvolite.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodna poslanica LJiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Govoriću jednako o amandmanu kao što je govorio i prethodni govornik, dakle ništa o tom amandmanu, pošto je vama dozvoljeno da pričate i dalje na temu da li svi poslanici imaju prava ili neki imaju, a neki nemaju da ulažu amandmane.

U vremenu dok ste vi bili u poslaničkoj grupi koja je učestvovala na izborima i to je bio pokret DJB, ta praksa je započeta, o kojoj vi sada govorite sa tolikom strašću. Mislim da je u pitanju bio jedan od zakona iz oblasti obrazovanja, gde je Saša Radulović, i vi ste mu zdušno u tome pomagali, dajući svoje potpise, preko 100 amandmana uložio na jedan zakon sa jednom te istom rečenicom.

Znači, nijedan amandman, odnosno predlog amandmana nije odgovarao materiji koja treba da se promeni, jer je sto puta napisano – udžbenici moraju biti besplatni za svu decu koja pohađaju osnovno i srednje obrazovanje. Tako nešto. Toliko je to bilo besmisleno sto puta ponoviti nešto, da smo došli u situaciju da smo nekoga vašim demagoškim obrazloženjima pokolebali ovde i da je većina poslanika pritisla dugme i glasala za zakon, odnosno Predlog zakona bi bio potpuno obesmišljen i morali bi da idemo na novo usvajanje, jer materija sa desne strane, koja je trebalo da se menja tim amandmanom, uopšte nije odgovarala toj rečenici sleva. I vi ste dali jedan primer koji je demokratski prihvatljiv bio ovde i za poslanike koji podržavaju Vladu Republike Srbije i za vas koji je trenutno ne podržavate. Videćemo, možda ćete u budućnosti i da se predomislite.

Znači, ne vidim šta je sada sporno, zašto jedan broj poslanika ne bi smeo da ulaže amandmane da bi drugi ulagali amandmane koji, do sada se pokazalo, apsolutno nemaju nikakvu, nikakvu vezu sa materijom koju predstavlja jedan od zakona?

Ako već pričate o tom izveštaju, prvo, ne piše rečenica – vladajuća većina vrši opstrukciju. To je neko vaše tumačenje. Te rečenice u izveštaju nema.

Oni koji su pisali taj izveštaj imaju malo više veze sa shvatanjem demokratije od onih koji interpretiraju široko izveštaj, pa su se uzdržali to da napišu, možda misle kod kuće kada odu, uzdržali su se zato na moje pitanje ambasadoru samo da mi pomogne kako da zabranim jednim poslanicima da ulažu amandmane, a da dozvolim drugima samo da ulažu, on je rekao da nema za to nikakvo rešenje. Prihvatila sam da zajedno, ekspertski to nekako napravimo. Možda zemlje koje su članice EU imaju drugačija rešenja, možda oni imaju nekakve zabrane u svojim poslovnicima. On je rekao da će videti, razmisliće.

Najlakše je kritikovati nekog, držati našem parlamentu lekcije o demokratiji, podleći onome što čuju od vas ili od onih iz Beograda koji im pomažu da bi napisali taj izveštaj. Verujte mi, ambasador ne sedi i ne gleda ovo po čitav dan, niti prati koliko je koja poslanička grupa uložila amandmana, a koja ne. To sigurno ne radi. Možete sa njim porazgovarati, ako do sada niste.

Prema tome, zlonamerno se izveštava nešto o radu našeg parlamenta i treba da pomognemo da slika o našem parlamentu bude bolja, a ne da se trudimo da ocrnimo rad u našem parlamentu koji ništa nije nekvalitetniji od rada u drugim državama. Tamo se svađaju. Ako hoćete, malo pogledajte kako je to nedavno izgledalo u parlamentu Francuske Republike. Kreću ka stolu predsedavajćeg, hteli su valjda nešto sa njim da raspravljaju, vikali su na njega da im je ukrao dve-tri minute vremena, policija je stala ispred predsedavajućeg da bi ga fizički zaštitila. Ništa se ovde ne dešava dramatično drugačije u odnosu na druge parlamente.

Zato vas molim, kada kritikujete, dajte neko rešenje, ali u skladu sa Poslovnikom koji imamo, jer u članu 38. piše da moramo da radimo na način utvrđen zakonom i ovim Poslovnikom. Dajte rešenje po ovom Poslovniku kako jedni da ulažu amandmane, a drugi da ne ulažu.

Dajte rešenje da više ne obesmišljavamo predlog za utvrđivanje dnevnog reda. To vam izgleda ne smeta. Na svakom početku sednice imamo preko 200 predloga utvrđivanja dnevnog reda po redovnom, po hitnom postupku, koji ne znači ništa. Vi tvrdite da ovi amandmani ne znače ništa, pa kakvi su onda ti predlozi za utvrđivanje dnevnog reda. Sada, kada bi neki poslanik ozbiljno hteo da se neka tačka dnevnog reda uvrsti, nešto što će suštinski promeniti život građana koje mi predstavljamo, bio bi shvaćen kao još 237. predlog dnevnog reda i poslanici koji možda imaju nameru da nešto uvrste, a ne da drže ovde političke pridike i Hajd park govore, oni se uzdržavaju od toga.

Znači, dajte predlog kako da smisleno upotpunjujemo dnevni red i kako da neki odustanu, a neki da predlažu dopune amandmana. Nemojte samo ustajati i govori ovo ne valja, ovo ne valja, vi nama ne date da govorimo. Imate vaše vreme, rekao vam je poslanik Martinović, pa koristite ga, pa preskočite to vreme koje drugi koriste i onda vaše vreme koristite za tačku koju vi želite. Ko vas sprečava da govorite sada u novom vašem klubu koji ima šest minuta, i to veštački?

Protivnik sam toga da oni koji su učestvovali na izborima i oni koji nisu učestvovali na izborima prekrajaju volju građana i onda dobijaju nekakvih šest, 10, 15, 20, 50 minuta. Zašto? Kada građani nikada nisu čuli sa za vas i za vaš poslanički klub, da vi uopšte imate šest minuta? Vi ste bili na listi DJB, trebali ste ostati tamo do kraja i koristiti vaše vreme na Predlog Zakona o BIA, a na koji vi imate amandmane i pričati u vremenu koje su vam građani Srbije dali. Vi sami znate da ste vi u nepostojećoj nekoj političkoj opciji koja je ušla posle godinu i po dana u parlament, predstavlja se sada, i vi sada nama tražite da poslanici SNS ne ulažu više amandmane da bi vi malo više govorili, pa to je apsurd politički. Pokažite mi državu u Evropi, članicu EU u kojoj se ovakav presedan kakav se dešava ovde u parlamentu. Baš u tim klupama u kojima sedite, osim DS i Dveri, ko je ostao u autentičnoj poslaničkoj političkoj opciji koja je učestvovala na izborima, pa da onda razgovaramo ko kome uzima vreme? Ne, vi ste dobili dodatnih šest i nešto minuta od nula koliko ste imali na izborima, jer vas na izborima nije ni bilo. Izvinite.

Hvala lepo.

Ne znam za nenamerno delovanje… Poslaniče, vama se obraćam.

(Vladimir Đurić: Replika.)

Ne znate šta ću reći, da li ima uslova ili nema. To ne može po slobodnom shvatanju. Nemojte mi oduzimati vreme.

Znači, vi ste bili na listi Saše Radulovića i do skoro ste bili njegov poslanik, niste ustali da kažete – predsedniče, poslaničke grupe, gospodine Raduloviću nemojte da opstruišete rad parlamenta i nemojte nas zamajavati ovde dva dana sa jednom te istom rečenicom. Ne, vi ste ovde vikali na mene kada sam primetila da je Saša Radulović napisao jednu te istu rečenicu na sto različitih članova zakona. Vi ste bili jedni od najbučnijih ovde, da mi pretite i da vičete na mene.

Jasno sam vam rekla, obratila sam se ambasadoru Fabriciju koji mi je doneo taj izveštaj da ga pogledam ovde. Niste nam otkrili toplu vodu šta piše u izveštaju, verujte mi. Svi građani Srbije mogu da ga pročitaju. Nije znao odgovor na pitanje kako zabraniti predlaganje amandmana jednima, a drugima dozvoliti, koji su to tačno poslanici koji mogu, a koji su to tačno poslanici koji ne mogu. Nije znao. Predložio mi je da zajedno radimo, pa da nađemo nekakvo rešenje u skladu sa zakonima ove države, naravno, i Poslovnikom, pošto kod njih ne postoji institucija davanja mogućnosti jednim poslanicima, bez obzira… Što su sad bogom dani poslanici koji sad u ovom momentu ne podržavaju Vladu Republike Srbije? Gde to piše? Gde piše da onaj koji je osvojio manje glasova ima više prava od onog koji je osvojio više glasova? Pronađite mi to. Gde piše da jedan poslanik više vredi od drugog poslanika? Zato što sam to kaže, a ovo da li sam ja poznata u mom gradu Novom Sadu po ovom ili onom političkom delovanju, da li je to vaš problem? Da li je to problem onih građana koji se pripremaju da glasaju možda za vas…

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

… u nekoj novoj političkoj opciji? Verujte mi ne. Oni će razmišljati o vama, a ti koji vas podržavaju mene nikad neće podržavati i vrlo sam ponosna na tu činjenicu. Vrlo sam ponosna, a meni oni građani Novog Sada i uopšte Srbije koji glasaju, zaokružuju moje ime ništa ne zameraju. Zamera mi vas nekoliko iz opozicije koji ste pokazali kako postoji ta lakoća kritikovanja drugih, a onda rađenja skoro istog. Znači, sličnog.

Vi ste našli neki svoj put u nekoj nepoznatoj poslaničkoj grupi i želim vam puno uspeha u politici i ja vam to uopšte ne zameram. To je vaš izbor i to je vaše lično pravo i to naučite u demokratiji, da je to lično pravo čoveka i ne treba da se mešate u to uopšte.

Kažem, moji birači meni to ne zameraju, a ne znam zašto vi imate taj problem da vaš čin pravde da je tuđim činovima političkim. Ja ga nemam hvala.

Opstrukcija se pominje samo jednom u izveštaju i to kada je bivši ambasador EU, Davenport pokušao da izveštaj predstavi poslanicima u Odboru za evropske integracije. Čitam i ja koliko čitate i vi. Izgleda ja malo suštinski. Tu nisu bili samo poslanici vladajuće većine koji nisu vršili tu opstrukciju, nego se odnosi upravo na poslanike različitih političkih opcija koje su u opozicionim redovima. To je istine radi, vas to ne interesuje. Vi ste vašu mantru pripremili danas da govorite kako mi vršimo opstrukciju, a ne vi.

Možemo da analiziramo i dopune dnevnog reda, vi to izbegavate. To je jedna velika opstrukcija od koje ne može uopšte da se pređe na konkretan rad i to vam ne smeta. Čitav dan ustajanje poslanika koji ne govore o predlogu kojim žele da potpune dnevni red, često ne prilože zakon. Oni moraju ne samo taj jedan papir, nego zakon da prilože kad traže dopunu dnevnog reda. To vam ne smeta. Sedite i pritiskate dugme, a ne znate da je predložena samo prva stranica dopune dnevnog reda bez teksta zakona, jer kad god predložite morate ponovo da predložite i zakon. To vam ne smeta.

Znači, vi ste poslanik koji vidi samo jednu stranu. Kao predsednik parlamenta vidim da ste vi započeli opstrukciju i to opstrukciju ne ulaganjem amandmana koje je dozvoljeno, nego obesmišljavanjem institucije dopune dnevnog reda.

Sa vama više ne bih polemisala. Stvarno mislim da smo se ovde okupili da bi raspravljali o predlozima zakona, a ne da raspravljamo o onome za šta vi znate da sam u pravu, ali nećete to da priznate, jer vi ste odlučili – ja sam opozicija, ja sam uvek u pravu, a druga strana nikad nije u pravu i jednostavno neću da slušam. Kao deca u zabavištu pritisnete uši i zažmurite i mislite problem je prošao posle par sekundi i otvorite oči. Nije baš tako.

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Nije lako voditi parlament, ali po meni su 250 poslanika potpuno jednaki u svojim pravima i obavezama, ne samo pravima. Hvala.

Hvala lepo.

Ja bih vas samo zamolila, kao predsedavajućeg, da pitate poslanicu koja obrazlaže ovaj amandman šta je ona htela da kaže uopšte u ovom obrazlaganju? Vrlo sam voljna da podržim neki amandman opozicije, bilo koji, kada me budu ubedili da se time suštinski menja tekst zakona. Nekako sam izabrala koleginicu Janjušević, kao najprikladnije poslanice, a i koleginice smo, da možda čujem šta ona ima da kaže, pa da je podržim. Ali, ja nju baš ništa nisam razumela. Evo, i poslanici oko mene su voljni da podrže danas neki amandman opozicije, ali ništa nisam razumela.

Ako je neki general njoj dao instrukcije za ovaj amandman, onda sam vrlo zabrinuta za sudbinu Vojske Republike Srbije, u čijim je ona to rukama, a zabrinuta sam, kako mi dobacuju poslanici, i za tog generala, kakav je to njegov kapacitet kada on daje instrukcije poslanici Janjušević da ovakav amandman, koji niko živi ovde nije razumeo šta se time želi, eventualno podrži.

Jer, svrha obrazlaganja nije da zasenite oficire koji su ovde prisutni, ili da oduševite ministra odbrane vašim umećem menjanja Predloga zakona, svrha amandmana je da ubedite nas, ovde većinom, da podržimo taj amandman. A vi ste ovde rekli da vam je jedan general dao instrukcije za vaše delovanje, ne znam koje je to delovanje, pošto vas niko ovde nije razumeo, jer ne znate da obrazložite amandman, a i da je naša Vojska prepuštena sama sebi. I to je jedno ingeniozno konstatovanje i mislim da je sada Srbija duboko zabrinuta time što ste vi danas izneli i ljudi se, evo, već evakuišu i napuštaju državu, jer je Vojska prepuštena sama sebi.

Prema tome, očigledno da nema ovde namere da većina poslanika iz opozicionih i nas koji činimo većinu koja podržava Vladu zaista i podrži ovaj amandman, nego samo da ustanete i da kažete bilo šta i da kažete makar šta, što bi rekle naše stare generacije. Znači, bilo šta, makar ko i makar šta. To su čuvene reči naših baba i deda, a vi ste to očigledno ovde doktorirali.

Znači, kakav general daje instrukcije vama iz Vojske Srbije? To je sramota za jednu vojsku, da imaju generala koji su šunja nešto okolo-naokolo, daje instrukcije poslanicima opozicije da pišu besmislene amandmane i još besmislenije da ih obrazlažu, kao i da je Vojska prepuštena sama sebi. Stvarno ste me zabrinuli. Ja hoću da upoznam tog generala i da popričam sa njim, da vidim da li mu je dobro ovih dana.

Hvala lepo, ali mi ovaj amandman ne možemo da podržimo.

Da pojasnim amandman, pošto vidim da je vaskoliko srpstvo uzbuđeno zbog ovog amandmana, jer vi kažete da se dobro razumete sa našim građanima koje samo vi zastupate ovde od 250 poslanika. Svaka čast! Kao poslanik koji sam ovde desetinama godina, ja izgleda zastupam Eskime, ali nema veze. Valjda će i oni da izađu na izbore.

Znate kako glasi vaš amandman? Nešto ste zamenili dve reči – planiranje i organizovanje i organizovanje i planiranje, pa ste rekli da vam je te instrukcije dao general Vojske Srbije da baš to napišete i da tako nastupate danas i da je vojska prepuštena sama sebi. Valjda zato što nije inverziju reči napravila – planiranje i organizovanje i organizovanje i planiranje. To je od suštinskog značaja za ovaj zakon.

Ja molim poslanike vladajuće većine ovog puta, jer bez nas ne može ovo da se izdvoji, da razmislite do dana glasanja, ovo je jedan ingeniozan amandman koji će promeniti suštinu obrazovanja u vojsci i uopšte nakon usvajanja ovog amandmana vojska najednom neće više biti prepuštena samoj sebi i napravićemo veliki doprinos, a pomoći ćemo i tom generalu koji piše te amandmane da mu bude malo bolje do sledećeg zakona, pa da nam nešto smislenije napiše. Ako taj general uopšte postoji, a ja mislim da ne postoji.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.