Hvala predsedniče, nismo vas ni mi razumeli baš ovo oko dži-pi-es sistema i kako ste objasnili poslaniku kako se računa vreme. Ja ću vam reći, ono prošli put kad je bio opšti haos oko vremena, generalni sekretar, koji je smenjen, je resetovala sistem i imam pismeno, dakle, da je ona to uradila, a svi ste je zdušno branili kada smo predložili da bude smenjena. Šta se sada desilo, pošto imamo i ručno brojanje, lako će se doći do rešenja i ako je greška biće ispravljena. Nadam se da sam bila… Jeste, jeste, da li u dogovoru sa vama ili samostalno, mene više interesuje, smenjena je, kao i drugi. Nemojte vikati koleginice, kad god uđete u salu u popodnevnim časovima.

Što se tiče amandmana, u amandmanu predlagača se govori na član 1. da treba zameniti reči: „ciljevi i načela“ u „načela i ciljeve“ ili obratno potpuno je svejedno i sam predlagač je rekao da je amandman besmisleni. Sad ja ne znam da li je smislen ili besmislen, neću da ulazim u to, njihovo je pravo da predlažu i da menjaju reči u redosledu kako god žele.

Neke druge stvari me ovde bune. Prvo, poslanik ako zna da je na hiljade i hiljade pripadnika Vojske Srbije napustilo Vojsku Srbije ne znam zašto onda pita ministra da mu to potvrdi. Ni ministar ne može to da mu potvrdi, jer hiljade i hiljade pripadnika Vojske Srbije nije napustilo Vojsku sigurno, ali kada iznosi te podatke, neka nam on od onog ingenioznog generala koji ih savetuje kaže, dakle, tačan broj pripadnika Vojske Srbije koji su napustili Vojsku u poslednjih nekoliko godina. Znači, vreme dok je bio ministar odbrane gospodin Šutanovac se ne računa, doborovoljno ga amnestiramo jer znamo šta se u ono vreme dešavalo i koliko ih je stvarno oterano iz Vojske Srbije, pogotovo onih koji su učestvovali u odbrani bivše Jugoslavije. Za vreme agresije NATO bombardovanja oni su bili nepoželjni, pa su oni sigurno napustili Vojsku Srbije i to najmanje dobrovoljno i otišli da rade kao pekari i ne znam ni ja šta sve već ne rade, tako da to pitajte jednog od vaših koalicionih partnera koliko ih je bilo i koliko ih je oterano iz Vojske Srbije. Nekom je rečeno otići ćeš dobrovoljno, a neko je zaista i shvatio da mu tu više nije mesto kada je ministar odbrane postao taj i taj gospodin ili kad je DOS preuzeo vlast. U vezi načela… Vi niste bili tu, pa nemojte da vičete na mene, ne znate o čemu smo razgovarali u prethodnoj diskusiji.

To vam je odgovor na to pitanje koje je apsolutna nepoznanica, na hiljade i na hiljade nije bilo, pitajte poslanicu koja sedi pored vas, ona ima te informacije od generala iz vojske, pa će vam ona to pribaviti bez asistencija Vlade Republike Srbije.

Što se tiče formiranja sindikata, ne znam kakve to veze ima sa ciljevima i načelima, ali nema veze, pričamo sada uopšteno o vojsci. Pa, recite mi, pošto ste rekli da ste podržali sporazume sa Ruskom Federacijom i sa Belorusijom, u oblasti saradnje naše vojske sa ove dve države, da li postoji sindikat, evo da čisto da se ugledamo na sindikalno organizovanje u vojskama zemalja za koje ste zainteresovani da sarađujemo, da li postoji takav sindikat u vojsci Ruske Federacije i da li postoji takav sindikat u Belorusiji, a onda ćemo preći na one države za koje niste zainteresovani da nas podržite u saradnji. Baš me zanima, interesuje u kojim državama postoje sindikati. Apsolutno sam protiv sindikalnog organizovanja u Vojsci Srbije, malo bih to svoje privatno razmišljanje iznela i za policiju jer ne znam koja je svrha sindikalnog organizovanja u sistemima bezbednosti jedne suverene države. Ali to je moj stav, ne mora čak ni da se poklapa sa stavom partije kojoj pripadam. Apsolutno sam protivnik sindikalnog organizovanja u Vojsci Srbije. Možete me streljati kada bude promena vlasti, mene prvu izvedite na streljanje, jer se ne slažem u tome. Na sve druge načine mogu pripadnici Vojske Srbije da se izbore za svoja sindikalna prava bez tih nekih organizacija unutrašnjih i podela u vojsci, jer gde je jedan sindikat, tu se odmah formira na desetine i to nema nijednoj državi, pa neće biti ni u Srbiji, iskreno se nadam.

Treće šta ste rekli, da, stalno spočitavate ministru odbrane, da li je on služio vojsku ili nije služio vojsku. Očigledno je da vi mnogo o politici ne znate. Znači, na čelu Vojske, odnosno tog resora Vlade, Ministarstva odbrane, običaj je u demokratskim državama sveta da budu civili. U velikoj većini država u poslednje vreme su to žene. Nijedna od tih žena, mogu primere da vam ređam, ako ste zainteresovani, nije služila vojsku. Znači, ne možete vi da spočitavate meni, na primer, da moje političke ambicije negde u budućnosti budu da budem ministar odbrane. Pitanje je samo da li ja imam političku sposobnost i veštinu da sprovodim politiku Vlade Republike Srbije u tom resoru.

Znači, moj zadatak ili zadatak bilo koje žene ili bilo kog muškarca koji nije služio vojsku nije da držim pušku, da znam da rasklapam tromblon, ako se tako to zove ili ne znam da se bavim ratnim veštinama i taktikama, moj zadatak bi bio kao i ministra odbrane Vulina ili XYZ, da sprovodim politiku Vlade Republike Srbije u resoru odbrane, tačka. Ne treba vam služenje vojnog roka nikako, a možda sam od nekih koji bi samo da služe vojni rok i misle da će odmah moći i da ih to kvalifikuje da vode ove resor, garantujem da bih vas čak i u tom sektoru zasenila.

Nemojte to da ističite kao argument. To vam sigurno ne ide u prilog, a da sam bolji, veštiji političar od nekih koji misle jedino to da obučeš majicu, kažeš služio sam vojsku, preduslov da budete ministar odbrane, onda bi policajac bio ministar zdravstva, slikar ili balerina bi bili ministri kulture, obesmislili bi bavljenje politikom, jer bi to bio onda jedan skup strukovnih udruženja koji bi vodili Vladu Republike Srbije.

Znači, taj argument zaboravite, to jedino ako želite da vređate nekoga sa tako nekih jeftinih pobuda ispred kafića da se neko zafrkava, pa kaže, jao nije služio vojsku, pa se kao malo smejemo.

To suštinski sa politikom nema nikakvog dodira.

A predlažem da vaš amandman dobro razmotrimo da li da promenimo redosled reči. Ja sam za. U svim amandmanima gde menjamo redosled reči, to će poboljšati položaj Vojske Srbije, definitivno. Hvala.

Hvala.

Nekako bi da se vratimo na podneseni i uloženi amandman na član 1. kojim se traži da se zameni redosled reči – ciljevi i načela i načela i ciljevi.

Htela bih svoju diskusiju od pre sat vremena da upotpunim sa podacima oko sindikalnog organizovanja koje naravno nema veze sa ovim amandmanom, ali u današnjoj diskusiji nismo ni mogli da čujemo bilo šta što bi opravdalo predlog da se ove dve reči rotiraju, zamene.

Sindikalno organizovanje je gle čuda nastalo u Vojsci Srbije upravo na jesen 2012. godine kada je promenjena konačno vlast u Republici Srbiji voljom građana.

To je jedan podatak onako meni kao običnoj građanki ove države vrlo interesantan. Vrlo je interesantno da se onda dosetio neko da organizuje sindikat u Vojsci Srbije kao da sindikalnih problema i položaja ovakvog ili onakvog nije bilo problematičnog u neku ruku i pre toga. Izgleda da je onda sindikalno organizovanje bilo nepotrebno ili zabranjeno.

Možemo malo da idemo u istorijat pa da vidimo. Mislim da je neko malo potpomogao da se neko doseti da ima problema u Vojsci na jesen 2012. godine, kada se videlo da neće doći skoro jesen neke tamo godine, kada će ponovo pripadnici DOS voditi Vojsku Srbije, ne daj Bože.

Pošto ne znate podatke gde sve nije dozvoljeno, odnosno strogo zakonskom normom zabranjeno sindikalno organizovanje u vojskama, evo ja ću vam reći koje su to države članice EU, i one druge, sa kojima vi deklarativno, kako kažete, podržavate saradnju sa njima. Dakle, u Francuskoj Republici - zabranjeno, u Velikoj Britaniji - zabranjeno, u Islandu - zabranjeno, u Letoniji - zabranjeno, u Estoniji - zabranjeno, u Beolorusiji, Ruskoj Federaciji, Italiji, Rumuniji, BiH, u Nemačkoj ih nema. Ne postoji sindikat u Vojsci Srbije itd.

Da ste još tu raspravljali, našla bih ja još država u kojima je zabranjeno sindikalno organizovanje i to nije u sistemu vojske tek tako zabranjeno. Nije to baletska škola. To je jedna organizacija u kojoj ne treba da bude takvih organizacija iz vrlo jasnih razloga zašto to države zabranjuju.

Dobro razmislite iz kojih razloga vi to sada podržavate, tako da bi ustajali i pričali o tome kako je samo Srbiji potreban sindikat u Vojsci. Samo Srbiji, samo naša država da bude eksperiment, a ove sve druge države izgleda još nisu saznale za tu mogućnost kako će poboljšati položaj članova, odnosno pripadnika njihovih vojska. Samo za Srbiju opet važi neko pravilo i opet mi treba da budemo predvodnici avangarde rasturanja Vojske Srbije tako što ćemo stati svi i podržati, ako je jedan sindikat, sutra drugi, treći, peti, deseti. To nema mesta u Vojsci Srbije. Ja kažem, lično, imenom i prezimenom, ne kao član neke stranke, ne prihvatam da ja tu iznosim stavove stranke, i u policiji mesta nema, iako ih sada ima, i opet smo mi jedini u Evropi koji imamo kolektivni ugovor za radnike policije i to je potpisao ministar Dačić. Jedini u Evropi. Znači, mi smo neki genijalci koji stvarno u vojsci i policiji, jedini u Evropi sagledavamo da nama baš trebaju sindikati i najbolje će nama sindikati poboljšati stanje u vojsci i policiji.

Pitam se onda zašto mi tu našu inovaciju ne izvozimo, prosto, državama članicama EU, Beolorusiji, Ruskoj Federaciji i drugim državama koje striktno zabranjuju zakonskom normom ovakvo organizovanje? Kad smo mi tako genijalni, zašto mi sada to ne ponudimo da to znanje i umeće, prosto, ne prodajemo?

Molila bih ministra odbrane da ovaj moj predlog ozbiljno razmotrite na nekom kolegijumu u Vladi Republike Srbije. Možda mi to da prodajemo? Ispada da smo jedna od retkih zemalja koja eto tako blagonaklono gleda na sindikalno organizovanje i da mi nekako uputimo Italiju, Francusku, Veliku Britaniju i Island kako bi bilo bolje za njih, i Belorusiju i Rusku Federaciju, da oni naš pozitivan primer usvoje ili da oni nama objasne zašto to nije dobro za jednu državu.

Eto, to bi bio neki moj mali predlog i ja se slažem da idemo i u jednom i u drugom pravcu ako nas te države ubede, ili mi njih, u pozitivan primer prakse kakav imamo mi ili kakav imaju oni. Zašto oni to zabranjuju i niko od tih zemalja ovde u Srbiji koji imaju ambasadore to u razgovorima sa poslanicima opozicije ne objasne, nego objašnjavaju da bi bilo dobro da opozicija podrži te sindikate u vojsci, na primer, već kada smo u policiji dozvolili čak da ih bude i nekoliko, koji ne mogu ni da se slože međusobno.

Mislim da zamenom ove dve reči nećemo uspeti da poboljšamo položaj pripadnika Vojske Srbije nikako, a samom ministru odbrane se zahvaljujem što dobro vodi ovaj resor koji mu je poverila Vlada Republike Srbije.

Ministre, bili ste dobar ministar i u drugom resoru. Tako se to radi u svim demokratskim državama. Žak Lang je jedno vreme bio ministar kulture. Nije svirao klavir, on je bio dobar političar. Posle toga je bio ministar obrazovanja. Isto nije bio učiteljica ni u jednoj školi u Francuskoj. Dobro je vodio taj resor. Tako se radi u demokratskim državama.

Dobri političari koji znaju da sprovode politiku Vlade vode određene resore, a ostali mogu da se organizuju, neke nevladine organizacije, stručnjaci iz tih oblasti. Nekada su to bili pripadnici nekih strukovnih udruženja, u privrednim komorama. To se zove civilni sektor sad po najnovijem rečniku i onda mogu da se koriste njihovi saveti, ali i ne moraju, tako da mali je ovo bio politički čas kolegama koji sami sebe već unapred diskvalifikuju za neku budućnost u narednom veku, kada će oni preuzeti Vladu Republiku Srbije.

Znači, neko ko je bibliotekar treba da se otvori resor bibliotekarstva u Vladi Republike Srbije, po tezi koju ovaj ponavlja uporno ovde iz sednice u sednicu. Srećom da sam pravnik, pa mogu širi spektar tih resora da obuhvati ako bi tražili strukovna udruženja. Protivnik sam toga. Više sam zagovornik nemačkog modela, da samo član stranke pojedine može da bude član Vlade, ali to su sad neke druge tendencije i svoje mišljenje u okviru partije zadržavam. Hvala.

Neđo Jovanović, replika.

Boško Obradović.

Vjerica Radeta, Poslovnik. Izvolite.

Vreme, hvala.
Slažem se, mere moraju da se primenjuju iz Poslovnika.
Da li želite da glasamo? Ne.
Reč ima Marijan Rističević.

Hvala poslaniče, isteklo je vreme.
U skladu sa članom 27, dajem reč Vladimiru Marinkoviću.

Prvo po Poslovniku Nataša Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Boško Obradović, po Poslovniku.

Hvala vam.
Molim poslanike da više ne ističu povredu Poslovnika kada žele da repliciraju ili iznesu nešto iz svog političkog delovanja. Oko grljenja i ljubljena ne znam ništa, verujte mi, ne mogu tu ništa da presudim. Da li se neko grlio i ljubio na večeri, doručku, ručku, mislim da to nije tema današnje rasprave.
Da li neko od prijavljenih na listi želi o amandmanu ili želi da nastavi da pričamo o svemu ostalom.
Reč ima reč Mirjana Dragaš. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Božidar Delić.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić. Izvolite.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite.