Zahvaljujem.
Neki put čovek ovde može i onako iskreno da se nasmeje. Nije baš sve tako kako je u žaru diskusije izrečeno od pojedinih poslanika ovde. Naravno, o amandmanu ne treba više ni raspravljati. Amandman je predlagač Gordana Čomić usvojila, prihvatila ga je i on je postao sastavni deo Predloga zakona i isti takav amandman je predložen takođe na član 1, potpuno ista formulacija Olene Papuge i Nade Lazić i naravno, na predlagaču je bilo da prihvati amandman i ona je to veoma kolegijalno i dobro promišljeno politički uradila da jedan Predlog zakona koji je dala opoziciona poslanica, uvaži amandman poslanice iz SNS, ali da kažem, mi smo se sve zajedno dogovorile kako će amandmani da izgledaju, da bi nakon vaše sveukupne rasprave, gde je bilo i nevernih Toma odagnali sumnju da će zaista biti 40% žena, ovde u parlamentu, kada se završe izbori. Znači, ne samo na izbornim listama, nego će ih zaista biti 40% ovde u parlamentu.
Niko nikoga nije sprečavao da predloži izmene Zakona o izboru narodnih poslanika u drugom smeru da ide. Četiri godine smo ovde. Da je neko od poslanika koji sada lamentiraju nad sudbinom žena, pa kažu, pa što nije 50%, predložio 50%? Dobro bi došlo i mi bi to opet zdušno podržale, ali nije to četiri godine predloženo, niti je bila predložena izmena materije o kojoj se danas govori i koja nema veze sa ovim predlozima i izmenama i gde sada priča ko šta hoće, ali dobro, u nekoj široj raspravi možemo da pričamo i o potpisima, o ovome i o onome, ali niko nije predložio.
Hartiju, olovku ima svako i može da predloži amandman ili izmenu i dopunu zakona. Čemu sada priča, što niste ovo, što niste ono, kada možete i vi? Svi smo ovde jednaki, nas 250, sedneš, predložiš, raspravljamo, ne raspravljamo i onda možeš da kažeš da neko nešto nije hteo, te vas čekamo da predložite i radićemo još da bude više zastupljnih žena, možda u izvršnoj vlasti, pa da razgovaramo.
Ali, polako, pošto je očigledna namera nekoga da puno priča, a u stvari uskoro, sat, dva, tri, pokazaće se na glasanju ko iskreno želi da napravi pomak u ravnopravnosti žena, u političkom životu Srbije, ovog puta u zastupničkim domovima građana naše države, ovde u parlamentu Srbije, na lokalnom nivou, čekamo predlog i na pokrajinskom nivou i nadam se da će biti jednak kao i ovo za šta se mi ovde zalažemo.
Zašto sam rekla da ima amandmana sa istom sadržinom?
Zato što ne želim da umanjim značaj svih političkih opcija koje su zaista aktivno radili na donošenju ovog zakona, odnosno prihvatanje zakona koji smo dobili od Gordane Čomić i kako je ona više puta ponovila da nije bilo sluha vladajućih stranaka ovde toga ne bi bilo, ali je stvarno bilo izuzetno zadovoljstvo učestvovati u ovom radu.
Moram da ponovim mi učestvujemo u kreiranju dela istorije naše države kada će se za 100 godina, kada bude stogodišnjica nečega čitati naša imena onako kako smo mi čitali imena poslanica koje su učestvovale u velikoj Narodnoj skupštini u kojoj se odlučivalo o ujedinjenju Republike Srbije. Čitali smo ovde imena Mage Malagurski i ostalih. Ne želim ni jednu iz istorije da izbrišem, tako će se čitati naša imena.
Možda bude to sada smešno, možda nas neko zove cveće, ne cveće, dame, slabiji pol, ne znam ni ja kako, možda su i njih zvali tako, ali su ostale upisane u istoriju. Ne sumnjam da im je bilo lakše nego nama. Bilo im je teže. Ušle su u istoriju. To je bitno. Ne treba to da zaboravimo. Tako će ući u istoriju i ko podržava i ko ne podržava, ali naravno politička odluka je svakoga da u skladu sa svojim političkim opredeljenjima i glasa.
Napravili smo veliki pomak. Godina 2020. je značajna zato što svet obeležava 25 godina od donošenja Pekinške deklaracije. Srbija ima čime da se prikaže svetu. Uskoro će biti i veliki skup u UN na temu šta je svet uradio 25 godina kasnije po pitanju ravnopravnosti polova. Znači, nismo mi nikakav slabiji pol. Ne znam šta to znači slabiji pol? Fizički, intelektualno, radno, ne znam na šta se to misli?
Sebe smatram često jačim polom, bilo je u ovo kategoriji, merim sebe ili neku svoju koleginicu u odnosu na poštovane kolege. Ne bi mi nikada palo napamet da u diskusiji sa poslanikom muškog roda kažem ti si slabiji pol ili vi ste slabiji pol, nego bi intelektualno tražili da obaram ruku sa njim, u stavovima, ne bi li ubedila glasačko telo i građane Srbije da sam u pravu ja, a ne on koji je kao jači pol.
Ali, pitam u čemu. Kada neko to izgovori baš me interesuje u čemu su žene tako generalizovane, da smo mi sve slabiji pol, koliko god nas ima, miliona, milijardi, mi smo kao slabiji pol, a neko drugi je zajedno, generalno jači pol. Sa tim se zaista ne mogu složiti.
Da vam kažem nešto. Taj zakon o čemu se često govori kao opravdanje je za to da nije potrebno 40% žena više prevaziđen životno. Zakon je glasio 30%, odnosno svaka treća, to je 33,3% u ukupnom broju. Sada u ovom momentu nas ima 37,8% u parlamentu. Život pokazuje nešto drugo i mi povećamo praktično prisustvo žena za 2,5% ovde u parlamentu. Kada se o nečemu govori treba suštinski da se prouči šta mi to danas radimo.
Otvaramo vrata i obavezujemo političke stranke da uvaže da u ovoj državi postoji preko 50% manje zastupljenog pola, ovog puta ženskog i da u biračkom telu takođe ima više zastupljenog manje zastupljenog pola, odnosno ženskog u ovom trenutku. Pa da vidimo ko je manje zastupljen pol u toj kategoriji, uopšte u broju stanovnika i u broju birača ispadne da su uvaženi muškarci manje zastupljeni pol u Srbiji.
A, da li se mi udvaramo nekome ili ne udvaramo, ne udvaram se trenutno nikome u mom životu, ne znam da li to radi uvaženi kolega kome se dopada tako da nekoga potcenjuje kada ima dobru politiku ideju. Ne. Ovo je naš politički program. Mi zastupamo naša politička opredeljenja. Srećom da ogromna većina u parlamentu, ne samo vladajuća većina, nego ogromna većina u parlamentu ima takva politička opredeljenja da žene budu, ne samo vidljivije, nego da žene imaju mnogo veću ulogu u kreiranju politike Republike Srbije.
Izuzetno sam ponosna što će naš parlament doneti odluku i što ćemo ući jedne od pet u Evropi, a ne znam vrlo, vrlo visoko u svetu, 23 u svetu i ne može niko da kaže da ne pravimo krupne korake u ispunjenju ciljeva održivog razvoja 2030. godine i ispunjavanju te agende. Ovaj deo rodne ravnopravnosti je izuzetno važan deo agende UN. O tome će se razgovarati u Beču, jer je to jedna od najvažnijih tema na samitu predsednika parlamenata sveta. Ne znam ko će zastupati naš parlament u avgustu mesecu, ali biće ponosan što je Srbija lider u omogućavanju manje zastupljenom polu, ženskom polu, da donosi važne odluke za svoju državu. Hvala vam.