Hvala.
Svrha mog javljanja je da se zaista vratimo na temu predloga izmena i dopuna dva zakona zbog kojih i imamo - molila bih kolege ako mogu, pogotovo ove koje su došli pred kraj sednice, da saslušaju, ne mene nego poslanike koji su tu od jutros i govore o zaista važnim izmenama i dopunama zakona koji suštinski menjaju Srbiju od dana današnjeg, glasanja, za buduće vreme.
Sve ovo što smo čuli u poslednje vreme kao da je imalo nameru da zatrpa ono važno što smo mi radili i što radimo i što ćemo ispuniti glasanjem za predloge izmena i dopuna zakona koje imamo pred nama.
Ako uvažene poslanike koji predstavljaju građane Srbije ili barem tvrde da to čine, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadaju, pa pripadali i opciji koja nas nekoliko dana ubeđuje kako zastupa naše stavove i kako je za još veću zastupljenost žena u političkom životu Srbije ili nekog drugog, da imaju smisla posle 30 godina bavljenja politikom da čuju i nekog drugog, a ne da u svakom političkom potezu traže zaveru, traže nekakve izmišljene dogovore i već znaju šta će biti, kad će biti, i time traže opravdanje za to što će kada se zaključi sednica izaći iz sale i što u stvari neće glasati za veću zastupljenost žena u parlamentu Republike Srbije na lokalu, a da im je u stvari obrazloženje - pa, mi svakako mislimo na žene. To nije istina.
Da nisam bila godinama u toj istoj stranci, možda bih i poverovala. Ali, imam gorke primere, kada je bilo komentara na ženu koja je želela da se kandiduje za predsednika Srbije, da to ne može da uradi zato što je žena i zato što nema decu. A nikada se nije postavilo pitanje u toj stranci, a ovo što govorim je u mnogim strankama, nije se postavilo pitanje da li muškarac koji nema decu može da bude predsednik Srbije? To se nikada nije postavilo.
Zato, kada se nekom kaže da je logoreičan, da ne razume, da, vreme je da saslušate ko stvarno zastupa ravnopravnost žena a ko ima potrebu da nas ubeđuje danima da je nešto baš tako, a onda će da izađe napolje i neće da da zakon, da i zakonski žene imaju pravo da više učestvuju u političkom životu Srbije, a ne samo deklarativno, jer im, eto, mi baš obećavamo da ćemo misliti na njih. Nije istina. Da nije bilo kvota sistema jedne trećine, mnoge žene ne bi sedele danas ovde u parlamentu. Niko ne bi znao za njih. I to je istina.
To nije neki ekskluzivitet za Srbiju, to je tako svuda u Evropi i to je tako u većini zemalja u svetu. Nije tu ništo pežorativno rečeno, ali nije istina. Ja tačno znam ko bi bio a ko nikada ne bi bio. A kvote su nešto ipak veliko učinile. Da nije bilo tih kvota mi danas ne bi razgovarali o povećanju zastupljenosti žena u parlamentu.
Neko će da poveruje u nečije bajke, neko neće. Ali, zavere ovde nema.
Znači, nismo još zreli kao društvo da može da se desi da poslanici partije vladajuće većine prihvate da se prvo raspravlja o zakonu koji predloži neko iz opozicionih redova, a to je ovog puta Gordana Čomić. Pa, nećemo je zbog toga stavljati na stub srama! Dovoljno će to da urade neki drugi, koji ne shvataju šta je ona uradila. U svojoj etičkoj i moralnoj dilemi, ona se između partije i dobrog zakona odlučila za ovo drugo. I ja nju potpuno razumem. Izvini, Gordana, što ću sekund da govorim o tebi, ali, u jednom svom delu političkog života bila sam u sličnoj dilemi. I to nije lako uraditi. I zato ne treba da je napadamo i da je vređamo. Jer, hrabro je doneti odluku u svom životu, posle 30 godina, zatvoriti jedna vrata i pokušati da otvoriš druga vrata, a to nisu vrata Srpske napredne stranke. To ja odgovorno tvrdim.
Svi ćete je napadati. Svi ćete tražiti neku zaveru. E, to je ta predrasuda prema ženi. Da je to uradio muškarac koji se bavi politikom, manje bi bilo odijuma mržnje i nerazumevanja nego kada to uradi jedna žena. I to bi bilo super. To se i u ovom sazivu od strane poslanika muškaraca radilo. Premeštali su se iz klupe u klupu, ali žene su preletačice, izdajnice, ovo, ono, a muškarci su duboko promišljena politička bića koja znaju zašto će preći iz jedne partije u drugu, iz jednog kluba u drugi klub. I zašto više nisu poslanici, dao je ostavku i zašto je došao? Da, oni su političari, a mi se prodajemo! A oni se ne prodaju! Znači, mi nemamo pravo da mislimo.
Zato sam prelomila i predložila svojim kolegama u Srpskoj naprednoj stranci da objedinimo raspravu, da pokažemo šta je stvarni dijalog. Ostavila sam predsedniku stranke da sa nama diskutuje da li je zakon dobar ili nije dobar i doneli smo odluku da su sva četiri zakona odlična, da pomeraju stvari u našem društvu, da omogućavamo sa smanjenjem od 5% na 3% demokratski pluralizam u ovom parlamentu, da sprečavamo da se na ulici odvija politički život ove države. Uvodimo je u parlament, omogućavamo građanima Srbije da glasaju za različite političke programe. I da im pokažemo, pošto imaju političke opcije za koje mogu da glasaju krajem aprila, da je ovo što neko pokušava Srbiji da radi sa ulice besmisleno i da nije dobro za Srbiju.
Što je više u našem društvu političara u opoziciji koji žele da za sebe izbore pravo da svoje političke ideje iskažu upravo ovde u parlamentu, zahvaljujući glasovima građana Srbije, oni dobrodošli. E, tu se razlikuje neko ko se bavi politikom ozbiljno i ko je političar, a sa druge strane, politikanstvo i neko ko kaže - ja se bavim politikom. Ogromna je razlika između političara i onog koji se bavi politikom ili se politika sporadično bavi njime. Ne očekujemo da svako razume naš potez. Ali će razumeti građani Srbije, izaći će na izbore. Izaći će na izbore preko 50%.
Posle 30 godina bavljenja politikom ja to osećam. Izaći će oni koji kažu danas da će bojkotovati. Bojkotovaće onaj koji je prepun para i njega i ne interesuje učešće u političkom životu Srbije ovde u ovim klupama. Zato on vuče i građane Srbije za nos i vuče i ove ostale koji još uvek imaju vremena u EU da ga malo čuju i par njegovih istomišljenika.
Ubeđena sam da će se u Šapcu izaći na izbore. Ovi koji lažu, izmišljaju da neće izaći na izbore. Izaći će se u Paraćinu, izaći će se u Beogradu, u opštini Stari grad, izaći će se svuda.
Prema tome, ovo je jako dobra, istorijska politička odluka – smanjenje cenzusa sa 5% na 3% i vraćanje dijaloga u Narodnu skupštinu Republike Srbije, gde mu je sve ovo vreme i bilo mesto.
Drugo, ovo što je predložila Gordana Čomić, što smo svi mi iskreno prihvatili i sad ćemo da pretočimo ono što piše lepo u svim političkim programima, bez obzira u kojoj se političkoj stranci nalazimo i u delo.
Znači, dosta je bilo da pričamo na tribinama – žene, žene, žene, a onda gledamo kako da ne glasamo. Ne, sada ćemo da glasamo, da otvorimo vrata za zakon o rodnoj ravnopravnosti, pa da ispunimo i ono što je i predsednik SRS prvi dan rekao kada je govorio, a zašto da žene ne budu više zastupljene u izvršnoj vlasti. Slažem se sa njim.
Apsolutno se slažem sa njim, ali prvo treba da napravimo mogućnost da se neko pojavi u parlamentu i da govori u prilog svega toga.
Kažem, mi smo ušli u istoriju. Ubeđena sam da ćemo imati 126 glasova i da će ovaj saziv parlamenta ući u istoriju.
Ne znam kako je sa vašim mobilnim telefonima, uvažene poslanice, moj se telefon prvog dana kad se neka od televizija, nismo u početku imale baš takvu medijsku pažnju kao jedna od nekih sednica, užario od poruka žena koje uopšte imaju moj broj telefona, različitog obrazovanja, iz urbanih i seoskih sredina, iz gradova i sela sa porukom slične sadržine – Bravo, bravo!
Znači, ovo žene, ovo birači naši žele. Zato, dosta je bilo sa tim potcenjivanjem da smo mi ovakav pol, onakav, pol slab, mi smo sposobne, mi možemo da donosimo političke odluke, da glasamo za zakone, da predlažemo zakone, da vodimo ozbiljne resore u ovoj državi, da vodimo velike privredne sisteme.
Jer, ako možemo dobro da vodimo porodicu i neko nam to poveri, ako možemo dobro da vodimo naša domaćinstva, ako možemo da budemo dobre i u političkim kampanjama, onda možemo svakako da budemo dobri poslanici, predstavnici građana i građanki Republike Srbije.
Zato vas pozivam sve da stavimo na stranu način razmišljanja ko kojoj političkoj stranci pripada, kada donosimo jednu istorijsku odluku, i da svi ovde, bez obzira kako smo diskutovali, glasamo za, zato što je to glas za budućnost ove države. Hvala.