Hvala predsedavajuća Kovač, da se zahvalim vama na ljubaznim rečima kada sam preuzela praćenje ove diskusije od ministra Siniša Malog.
Pozdravljam sve kolege i koji nas prate ovde u sali, a građani treba da znaju da je veliki broj poslanika prisutan tokom ove diskusije u sali, i opozicije i vladajuće većine, naravno, što pokazuje da smo zaista svi politički svesni da pri usvajanju i tokom diskusije za ovako važan dokument u državi jasno nam je da svi moramo da budemo ovde, da se progovori o tome šta su plusevi a šta minusi ovog veoma važnog dokumenta, koji će nam diktirati naš tempo i način funkcionisanja u narednoj godini.
Zamenila sam ministra Sinišu Malog jer se on nalazi za nekoliko minuta u Palati Srbije, gde će početi sastanak predsednika Aleksandra Vučića sa ministrima u Vladi Srbije i direktorima javnih preduzeća koji su zaduženi za strateške projekte u oblasti infrastrukture, rudarstva, energetike i privrede. Veoma je važno i javnost će biti upoznata sa tim, negde oko 13.30 časova predsednik države će izaći sa najnovijim informacijama kada su naši planovi u ovoj oblasti u pitanju. Upravo zbog toga se ja nalazim sada kao član Vlade ovde sa vama u nastavku diskusije tokom današnjeg dana.
Hvala poslanice Čarapić, ja sam izuzetno pažljivo pratila vaše izlaganje i evo ovde sa saradnicima iz Ministarstva finansija zaista sve pohvale za način na koji ste diskutovali o temama koje su na dnevnom redu u parlamentu. Mislim da je izuzetno važno, ne moraju ostali da se slože sa vama, da se narodskim jezikom, jednostavno, objasne sve ove brojke koje se nalaze na hiljadama strana u budžetu Republike Srbije i ovim pratećim zakonima.
Često ove ozbiljne finansijske rasprave zamaraju prosečnog građanina, a mi zapravo ovde pričamo o tome kako će prosečan građanin u Srbiji da živi, kolike će biti plate, kolike će biti penzije, šta je to od kapitalnih infrastrukturnih projekata, šta je to od socijalnih davanja, kuda će ići naša kultura, sport, sve ono što čini život jedne države u Srbiji.
Sve pohvale sa moje strane i nadam se da i vaše kolege žele da usvoje taj način komuniciranja sa građanima, sa biračima, da shvate o čemu mi danas ovde pričamo u parlamentu.
Ja ću iskoristiti ovu priliku vrlo kratko, možda ću kasnije imati još mogućnosti, kada sam već ovde, da kažem dve-tri reči o planiranom budžetu za 2021. godinu kada je ministarstvo na čijem čelu sam ja, a to je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.
Od samog početka, evo, ovih nekoliko nedelja, u javnosti često govorimo o tome, a i u konsultacijama sa predsednicima opština i gradonačelnicima, da želimo da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave bude posebno shvaćeno kao roditeljska kuća za naše gradove i opštine u Srbiji, bez obzira ko je na vlasti u tim opštinama. Kad kažem – roditeljska kuća, za mene je to ideja da se tamo vraćate i obraćate onda kada je teško i kada ste iscrpeli sva sredstva i sve mogućnosti da sami vodite svoje gradove i opštine. I u tim teškim trenucima se obraćate kao roditeljskoj kući, ali i inače svakodnevno, da vidimo šta je to što možemo da pomognemo, ne samo kada su finansiranja u pitanju. Jer, reći ću vam, budžet koji je predviđen za 2021. godinu za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nije neka visoka cifra na papiru, ali ono što mi možemo da uradimo i kroz različite međunarodne projekte koje finansiraju međunarodni subjekti i ono što možemo da pomognemo u umrežavanju, kontaktima sa ostalim ministarstvima, javnim preduzećima, institucijama u Srbiji, to je naš ključni zadatak.
Zato bih želela da ljude iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave upravo u tom svetlu doživljavate, kao neku kontakt tačku koja će vama biti stalna u vašem dnevnom rukovođenju gradovima i opštinama.
Dakle, po svim izvorima finansiranja za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave opredeljena su sredstva u iznosu od dve milijarde 457 miliona 344 hiljade dinara, dakle, negde oko dve i po milijarde dinara. To je povećanje od 68% u odnosu na prethodnu godinu.
Trudila sam se da sa pozicije ministra državne uprave i lokalne samouprave, a bogami, verujte mi, i da iskoristim svoj politički autoritet, da mi značajno uvećamo predloženi budžet za narednu godinu.
Evo, saradnici Siniše Malog sigurno znaju koliko sam ja i prelazila granice pristojnosti kada je planiranje budžeta u pitanju, ali, jednostavno, radeći u političkoj stranci od 2008. godine jasno mi je koliko treba pomoći lokalnim samoupravama. Vi ćete reći – pa, dobro, šta ti možeš da pomogneš sa ove dve i po milijarde, a od toga je samo 460 miliona opredeljeno za budžetski fond koji pomaže lokalnim samoupravama? Evo, da popričamo o tome.
Ne radi se samo o 460 miliona koje ćete vi dobiti da potpomognemo neke vaše projekte, da li je to neko uređenje trga, da li je to neko popločavanje, neka rasveta, je li to pomoć oko neke vodovodne i kanalizacione mreže, da li je u pitanju završetak doma zdravlja, da li rekonstrukcija neke zgrade, škole, vrtića, nekog igrališta, ili je to opremanje nekog prostora koji je za vas neophodan u lokalnoj samoupravi. I u ovoj godini će toga biti manje, a mnogo smo to radili više prethodnih godina, a to je pomoć u organizaciji različitih manifestacija i dešavanja u vašim gradovima i opštinama. To je nešto što je, takođe, važno za funkcionisanje u vašim sredinama.
Dakle, ima mnogo prostora gde možemo da sarađujemo. To je ovih 460 miliona dinara i za taj budžetski fond mi ćemo negde u januaru, trudićemo se da što pre pripremimo taj javni poziv, gde mogu da apliciraju sve lokalne samouprave sa svojim projektima, ali je važno da sada razmišljate, kada imate nekih 40-45 dana do raspisivanja tog javnog poziva, da već pripremite dokumentacije i projekte i da sa tim već aplicirate u januaru, da probamo što pre da potpišemo ugovore i da što pre krenemo u realizaciju svih tih projekata.
Svakog četvrtka od 14.00 časova pa do kraja dana se u ministarstvu viđam sa gradonačelnicima i predsednicima opština. Tu smo na raspolaganju koliko god treba da vam budemo i kontakt prvi za ono što mi možemo da pomognemo i što možemo ka drugim institucijama i ministarstvima da pomognemo.
Javite se i preko onoga što smo svakodnevno u kontaktu direktno na liniji ministar sa poslanicima, gradonačelnicima i predsednicima opština, da probamo da što više iskoristimo naše kontakte.
Osim tog budžetskog fonda, postoji i jedan jako zanimljiv projekat. O tome ćemo pričati u narednim danima. Dakle, 240 miliona dinara je namenjeno za imenovanje ulica u okviru procesa ažuriranja adresnog registra.
Mi smo u 2019. godini, odnosno ministarstvo je omogućilo obeležavanje novoimenovanih ulica u jednom manjem delu lokalnih samouprava i za 2021. godinu smo planirali sredstva za dalju realizaciju tog projekta. Adresni registar, odnosno dalje ažuriranje, to je jedan težak pešački posao, gde zapravo pokušavamo da rešimo ono što nije najvažnije u Srbiji, ali složićete se da je to nešto što iritira ljude u svakodnevnom životu. Nemamo obeleženu ulicu, nemamo brojeve pravilno određene. To je nešto što čini svakodnevni život i mislim da i na tome treba da radimo.
Ovo ministarstvo inače se bavi tim brojnim svakodnevnim stvarima koje mogu ponekad da vam zagorčaju život i upravo pre dolaska u parlament, dakle, danas oko 10.00 časova potpisali smo ugovore sa tri opštine, a to su Paraćin, Topola i Kosjerić, za otvaranje jedinstvenog upravnog mesta.
To je takođe jedan od projekata koje ovo ministarstvo radi. Jedinstveno upravno mesto se zove komplikovano, ali je jednostavna stvar. To je jedan šalter, jedno mesto u opštinskoj upravi gde građani dođu i mogu usmeno ili pisano da podnesu zahtev šta je to što je njima potrebno od opštine. Dakle, sve ono što ste obilazili, brojne šaltere, što ste tražili vezu u različitim opštinskim službama, nadležnim organima da završite svoje poslove, bilo od nekih papira, uobičajenih potvrda i ostalih papira koja su nam potrebna za završavanje naših upravnih postupaka, oko legalizacije zemljišta, objekata, sve ono zbog čega svakodnevno odlazite u lokalne samouprave, sada ćete uraditi na jednom mestu. To je jedinstveno upravno mesto. Predate svoj zahtev, a službenik koji primi vaš zahtev ide po službama, po institucijama i pokušava da reši vaš problem i samo vas kontaktira o svemu tome.
Dakle, mi smo opredelili od prilike od pet do osam miliona dinara u zavisnosti od veličine opštine po jednoj lokalnoj samoupravi i treba da se javite. Samo desetak gradova i opština u Srbiji u ovom trenutku ima jedinstveno upravno mesto. To značajno olakšava život građana, postajete bolji servis građana i u ovom trenutku pored 10 gradova u Srbiji, dodali smo dakle još ova tri - Topolu, Kosjerić i Paraćin tokom pre podneva, i u još četiri grada ćemo otvoriti u decembru jedinstveno upravno mesto. To su Stara Pazova, Rača, Kuršumlija i Pirot.
Dakle, vidimo se do kraja decembra u vašim gradovima, ali ono što sam zamolila gradonačelnike i predsednike opština da pričaju sa svojim građanima o tome. Nije dovoljno da mi opredelimo. Ako mislite da je malo pet, šest, osam miliona dinara koje država opredeli da napravite šalter salu, da da softvere, da obuči radnike da mogu da budu na usluzi građanima, ako mislite da je to malo i da smo vam samo to pomogli da napravite u vašim opštinama, a da pri tom ne pričate o građanima šta oni mogu da koriste, onda je tu neko na krivom putu. Dakle, važno je da sve ono što radimo u modernizaciji javne uprave i lokalne samouprave objašnjavate građanima, da pravite promotivni materijal i u svakodnevnom kontaktu sa njima objašnjavate u šta je uložen novac u vašoj opštini.
Imamo još jedan lep program zove se – Partnerstvo za lokalni razvoj. Tu je opredeljeno oko 463 miliona dinara, i to je zaista kapitalni projekat koji treba da popravi pružanje usluga u našim opštinama i gradovima. Tu jačamo lokalne finansije, i to značajno utiče na smanjenje odliva stanovništva, posebno u malim opštinama i vi ste videli ovo što sam ja spomenula, i Kuršumlija i Kosjerić, Topola, pre toga Paraćin, dakle, to su sve manja mesta u kojima je važno da građani budu svesni da mi popravljamo životni standard, da popravljamo uslugu koja se njima pruža.
U ovoj godini, kada rekoh jedinstvena upravna mesta, mi smo opredelili još 40 miliona dinara, što je vrlo značajno. Tu ćemo mi moći desetak sigurno gradova još da ubacimo u one već postojeće gradove koji imaju jedinstvena upravna mesta i ne dobija se jedinstveno upravno mesto u gradu, da kažem uslovno, na lepe oči.
Jedinstveno upravno mesto znači da opština kada se prijavi… Evo, prethodni konkurs kada smo imali prijavilo se 12 lokalnih samouprava, a samo tri su prošle. Neophodno je, dakle, pored onih tehničkih uslova i prostora u vašim opštinama, opštinskim upravama da vi imate i zaposlene koji mogu tu da rade, da imate određene servise koje već pružate u vašoj opštini, što znači da određeni stepen modernizacije kod vas već mora da postoji i otvaranje jedinstvenog upravnog mesta zapravo znači naša podrška vama na vašem putu da modernizujete vašu opštinu.
To bile neke krupne stvari koje se nalaze u našem ministarstvu. Ima još projekata i pričaću, naravno. Mi imamo i kroz reformu javne uprave odličnu saradnju sa IPA i tu su neka značajna sredstva takođe planirana kao sredstva pomoći Evropske unije, ali o svemu tome možemo i kasnije da govorimo. Ja ću sada svakako pažljivo slušati šta je to što su vaše zamerke. Mislim da samo u toj ozbiljnoj interakciji između članova Vlade Srbije i vas poslanika možemo da napravimo dobar rezultat i korekcije na ovom najvažnijem dokumentu, naravno pored Ustava države. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Evo, da se pridružim pohvalama mladim poslanicima ili, bolje rečeno, novim poslanicima, onima koji su prvi put u sali i svi su onako puni sumnji kako će oni da odgovore ovom ozbiljnom zadatku, a to je da budete glas birača, dakle, onih koji su zaokružili da vi uđete u ovu skupštinsku salu i čini se da ove prve reakcije na vaše aktivnosti su pozitivne iz svih stranaka. Dakle, evo i koleginica se pridružila, ali ono što pratim, a pratim detaljno kako javnost i mediji reaguju, jasno je da vi odlično radite svoj posao, a sve ono što sada udara na vaš mladi politički autoritet samo treba da vam potvrdi da odlično radite svoj posao i da ne treba da odustajete od toga i da su ovo neke skupe teške prve lekcije, ali što su bolnije, bićete kasnije ozbiljniji igrači u politici i u svojim strankama.
U svakom slučaju, izvinite na ovom žargonskom obraćanju, ali to mi se učinilo u ovom trenutku najslikovitije.
Da se vratimo na dnevni red. Ja sam pažljivo slušala sve poslanike koji su govorili i sada ću dati nekoliko odgovora onako grupno i hoću da vas podsetim da će ministar Siniša Mali biti ovde od 15.00 časova. Kao što sam rekla, ja sam ovde samo njegova zamena, verovatno slabo adekvatna, ali važno je da članovi Vlade slušaju u ovom trenutku šta su vaša razmišljanja, šta su zamerke građana.
U ovom trenutku se predsednik države sa ministrima Vlade Srbije i direktorima javnih preduzeća nalazi na sastanku u Palati Srbija gde razgovaraju o strateškim projektima iz oblasti infrastrukture, rudarstva, energetike i privrede. Dakle, ministar Mali biće sa vama ponovo od 15.00 časova.
Ja ću se truditi u meri u kojoj je to moguće da odgovorim na vaša pitanja, što vas ne sprečava da ponovite pitanje i zatražite detaljniju informaciju ne samo od ministra Malog, nego i ostalih ministara iz čijih oblasti ste tražili odgovore.
Koleginica Samira Ćosović u ovoj diskusiji je ukazala na nepravilnosti koje se spominju u Izveštaju DRI. Zakonski rok za otklanjanje tih nepravilnosti koje su utvrđene u Izveštaju DRI je 90 dana.
Nepravilnosti se uglavnom odnose na knjigovodstveno evidentiranje i zaista sam sada tražila informacije iz Ministarstva finansija. Timovi Ministarstva finansija rade na otklanjanju tih nepravilnosti i istih zaista neće biti u završnom računu za 2020. godinu.
Takođe, uspostavljeni su i relevantni kontrolni mehanizmi za sprečavanje nastanka i drugih nepravilnosti, ali je izuzetno važno da vi neprestano tako pažljivo pratite i ukazujete na propuste, jer sve ono što ovde vi progovorite, a mi odgovorimo ispred Vlade Srbije je zapravo jedna vrsta kontrolnog mehanizma da pokažemo da građani Srbije nisu odvojeni od zakonodavne i kontrolne vlasti u Skupštini i nas kao izvršne vlasti.
Imali ste još nekoliko pitanja i za ministra prosvete, ali mislim da će se on pojaviti tokom ove rasprave i da je zgodno da ministar Ružić vama odgovori oko kontrole zapošljavanja u prosveti. To je vrlo važno pitanje, posebno u ovom trenutku kada prosveta i svi zaposleni u tom sektoru posebno nose teret na svojim leđima, profesionalni teret, da svim mladim ljudima koji se nalaze u našim obrazovnim institucijama, koliko toliko, pomognemo i da zaista ovaj obrazovni proces privedemo kraju u maksimalnom procentu. Jako je teško u ovim uslovima onlajn nastave i studiranja i srednjoškolskog i osnovnoškolskog i predškolskog obrazovanja da možemo da napravimo maksimalan efekat. Zato je jako težak zadatak i podrška pored zdravstvenih radnika koji su apsolutni heroji našeg doba, podrška prosvetarima.
Kolega Zukorlić je govorio situaciji u Sandžaku. Tu zaista po više osnova imao nekoliko problema i tešku kompleksnu situaciju i kada opisujemo stanje u Sandžaku moramo biti maksimalno precizni.
Vrlo je opasno kada kažete da nije bilo investicija u Sandžaku. To nije tačno. To znaju i ljudi koji tamo žive, znaju i ljudi koji su dobili nova radna mesta u različitim pogonima. To jesu manji pogoni i to jesu manje investicije. To su pogoni do 50 radnih mesta, ali složićete se da i jedno radno mesto je nešto što je veoma značajno, da ne pričamo da jedno radno mesto, posebno kada su žene u pitanju, ako je tekstilna industrija, da to značajno potpomaže kućni budžet.
Da li treba još da se ulaže? Svakako da treba. I uopšte pitanja Sandžaka po više oblasti, ne samo ekonomski, nego i politički, je oblast kojoj ćemo morati vrlo detaljno da se posvetimo i o tome detaljno da razmišljamo, što ne znači da nismo činili do sada. Gospodin Zukorlić i njegov politički aktivizam i, naravno, stranka kojoj on pripada i sve ono što je činio ranije, pokazuju zaista dobru volju da, iako možda pripadamo različitim političkim organizacijama koje negde imaju i različite političke ciljeve da se svi negde na kraju slijemo ka istoj tački, da ljudi koji žive u Republici Srbiji na teritoriji Republike Srbije žive dobro, žive bolje sa višim životnim standardom, i to je ono što mogu da priznam gospodinu Zukorliću. Uvek je tražio više investicija, više puteva, bolji životni standard za ljude koji žive zaista na teritoriji Sandžaka gde ne možemo da se pohvalimo putnom infrastrukturom, a to je ono što je važno za svakodnevni život. Na tome se radi ozbiljno, to i gospodin Zukorlić zna, ali je važno da je on ozbiljan partner i konstruktivni kritičar vlasti i takav partner nam je potreban da bude naš korektiv. Tako doživljavam kritike sa vaše strane i naravno da imate prostora da budete još oštriji u tome. Zbog toga i jeste u parlamentu zato što su građani prepoznali da vi jeste njihov glas i da se glasnije čuju njihove želje i namere iz tog dela Srbije.
Pričali ste o borbi protiv korupcije, odnosno o primerima, i vaš kolega Jahja Fehratović, takođe, o slučajevima hapšenja, o različitim aferama. Ja ako sada kažem kao član Vlade da je to nedopustivo, građani će reći čuli smo mnogo puta, ali treba da neprestano pričamo o tome, treba da pričamo o novim aferama koje su otkrivene, treba da uterujemo strah u kosti onima koji planiraju da nastavljaju sa korupcijom, sa zloupotrebom službenog položaja, sa svim mogućim vrstama zloupotrebe političke moći koju ljudi imaju, posebno u malim sredinama, jer misle da Beograd, da centrala u Beogradu, žargonski rečeno, neće čuti šta se radi u našem malom mestu, pa su tako ljudi u Prijepolju, u Arilju mislili da su dovoljno daleko od Beograda, dovoljno daleko od onih koji kontrolišu i nadziru kako se troši državni novac, novac iz državnog budžeta, odnosno iz lokalne samouprave.
To je odgovor za nekoliko poslanika koji su postavili pitanje – da li kontrolišete gde završava novac i da li je korišćen za namenu koji ste vi davali iz republičkog budžeta? Mogu u ovom trenutku da garantujem za sebe, a znam i šta je politika Vlade Republike Srbije, znam koliko rade ozbiljno poslanici u skupštinskim odborima koji imaju kontrolnu ulogu i nadzornu ulogu kako se troši novac.
Tu ću se nadovezati na izlaganje Snežane Paunović koja je pitala zašto nemamo izvršenje za Ministarstvo privrede i o tome možemo da razgovaramo. Ja ću vam reći ono što je činjenica. Tri milijarde dinara nije potrošeno. Budžet je bio 20,1 milijardu dinara, realizovano, odnosno izvršeno 16,4. Dakle, tri milijarde dinara nisu potrošene, a odnose se na ugovore sa investitorima u vezi podsticaja za zapošljavanje. Ugovori su zaključeni, ali nije plaćeno. Dakle, nije povučen novac.
Moj odgovor jeste kompleksan, ali jasno vam je šta stoji iza toga i da je i ovo jedna lekcija za narednu godinu, kako treba da se ponašamo i planiramo. U svakom slučaju je dobro što novac nije bespovratno negde otišao na taj način.
Spomenuli ste rodno budžetiranje. To je ovako jedan pohvalni projekat Ženske parlamentarne mreže. Nisam sigurna da li je u ovom sazivu formirana Ženska parlamentarna mreža. Jeste, propustila sam tu informaciju. Čestitam vam na tome.
Koleginice, budite hrabre, niko neće rado da sarađuje sa Ženskom parlamentarnom mrežom, jer kada se budete uhvatile čvrsto nekog projekta kao što smo mi tražile rodno budžetiranje, kada budete tražile izmene Krivičnog zakona da se ukine zastarevanje krivičnog dela – seksualno zlostavljanje maloletnika… To su bile krupne stvari koje smo napravile i još mnogo toga. Neće baš svi sarađivati sa vama, jer će misliti da ste vi dekoracija i da ćete odustati od svojih projekata kada budete udarile u zid. Nastavite dalje, budite ozbiljne, budite posvećene. Mnoge mlade žene u vašim gradovima i opštinama gledaju u vas i žele da vide kako vi prolazite u Republičkom parlamentu, a mnoge od vas, te mlade i nove u politici, se sada nalaze u ovoj sali.
Toliko za sada, a pratićemo i dalje. Siniša Mali je ovde od 15.00 časova, pa možete još detaljnije da razgovarate o budžetu. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Gospodine Zkorliću, samo kratko. Nije možda zgodno lično obraćanje, ali kao ministarka državne uprave i lokalne samouprave ja i predsedavam Koordinacionom komisijom za inspekcije. To su 44 inspekcije u državi. Ovo o čemu ste vi govorili da je neko koristio inspekciju za obračune u nekom drugom, je vrlo važna stvar i nadam ste da niste tek olako to rekli.
Važno je da dobro proverimo šta se dešava na terenu. Inspekcije različite u državi koje postoje, rekoh 44 zaista zahtevaju jednu vrstu reforme. Na tome se radi. Postoje projekti koji se ozbiljno bave time. Ne samo jačanje kapaciteta inspekcije, nego da zaista razmišljamo u tom svetlu u kojem ste vi rekli šta se dešava na terenu. To je posebna tema.
Samo želim da vam kažem da ćemo o tome ne samo ozbiljno da razmišljamo, nego da probamo da pronađemo pokazatelje na terenu za to o čemu ste vi pričali. Da ne bude da vi samo kritikujete, a mi odmah samo vratimo loptu rečenicom – proverićemo. Zaista, moramo da pronađemo pokazatelje na terenu koji su argumenti za vašu priču. Kažem još jednom verujem da to niste olako rekli.
To će biti jedan od zadataka ove Koordinacione komisije da osim jačanja kapaciteta, zaista unapredimo rad na terenu, pojačamo nadzor nad tim inspekcijama. To je boljka sa kojom se građani svakodnevno sreću. Vi ste govorili o obračunu planova. Znate, jedan običan građanin i te kako često bude na udaru inspekcije, odnosno inspekcija ne reaguje na prijave građana. To je nešto što je zabeleženo i to je pokazao kontakt centar E-inspektor. To je još jedna od elektronskih usluga koja promoviše Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Dakle, usluga gde vi možete totalno anonimno da prijavite neko dešavanje, nešto što je prekršaj na terenu i neka od inspekcija da odreaguje na sve to i da vam da povratnu informaciju. Ako ste prijavili anonimno teško da ćete dobiti povratnu informaciju, vrlo brzo, ali za to postoji način. U svakom slučaju želim da kažem građanima da postoji ta usluga E-inspektor gde vi možete da prijavite nešto što su prekršaji na terenu, a da inspekcija zatim izađe, najrazličitije vrste inspekcije, postoje 44 u državi.
Ja sam sada bacila akcenat na ovu inspekciju, pa sam dala još nekoliko informacija. Jasno mi je o čemu ste govorili, ali vi ste dugo na teritoriji Sandžaka aktivni, sada i politički, a ranije i drugačije. Vi ste neko ko ne sme nikako da zatvori oči, vaša aktivnost ne sme da se svede samo na prijavljivanje nepravilnosti. Vi morate da budete naš partner, jer vi tamo bolje vidite i čujete i vi to osećate na svojoj koži.
Čim ste vi ovako dugo u politici, ozbiljan ste autorite, po različitim nivoima. Vi morate da bude ozbiljnije u svemu ovome, a ne samo neko ko prijavljuje. Razumeli ste me. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.
Čini mi se da sam u nekoj specifičnoj situaciji i želim posebno da pozdravim kolege poslanike. Do pre mesec dana ja sam sedela u tim istim klupama i želim da pored tog ličnog osećaja koji je mnogo manje važan da podsetim građane Srbije da poslednjeg četvrtka u mesecu od 16 do 19 časova se realizuje taj vrlo važan kontrolni mehanizam parlamenta nad radom Vlade Srbije i nova Vlada Srbije gotovo da nije sastavila 30 dana, mi smo 29. formirani, nema ni 30 dana a mi se nalazimo već pred poslanicima Skupštine Srbije, gde odgovaramo na aktuelna pitanja o aktuelnim dešavanjima.
Volela bih da građani Srbije budu svesni da je ovo veliki broj poslanika koji se nalazi u skupštinskoj sali za ovo prvo propitivanje Vlade. Vrlo je važno što je i veliki broj poslanika opozicije sada u sali. U ovom trenutku nema predstavnika albanskih partija. Poslanik Marković je postavio pitanja koja se tiču upravo njih i dešavanja u Bujanovcu, ali je tu kolega Mitrović iz Bujanovca koji može da adekvatno odgovori i proprati moj odgovor.
Volela bih da i ubuduće građani Srbije znaju da pitanja koja se postavljaju ministrima Vlade Srbije su rezultat komunikacije poslanika sa građanima Srbije i dobijala sam kao poslanica od 2012. godine, poslednjih osam godina, a sada znam da to rade i poslanici SNS, da ovde pitam ono što pitaju građani Srbije.
Dobila sam tri, moram vam reći, opširna pitanja. Trudiću se da budem koncizna u odgovorima, ali bih volela da taj poslednji četvrtak u mesecu bude najgledaniji program u Srbiji na Drugom programu RTS jer ovde treba da nas propitaju građani Srbije kroz glas poslanika Skupštine Srbije. To je vrlo važan kontrolni mehanizam kako bismo proverili da li mi ministri, potpuno i Vlada Srbije radimo svoj posao kako treba.
Idemo jedno po jedno pitanje. Trudiću se da budem što kraća, ali je tema jako opširna. Centralni registar stanovništva. Hvala kolega Markoviću što ste spomenuli tu temu. Mi smo 1. septembra 2020. godine, pre neka tri meseca, uspostavili, krenula je da radi ta jedinstvena, centralna, vrlo pouzdana državna baza podataka. Šta znači Centralni registar stanovništva? Trinaest najvažnijih evidencija u ovom trenutku, rekla bih, osnovnih evidencija u državi sa podacima o stanovništvu, o građanima. Zašto je važan taj Centralni registar i zašto sam pozvala građane da provere svoje podatke u tom registru? Neću da vas zamaram da je inicijativa jako duga, da je ono što je premijerka Brnabić, a tada ministarka državne uprave i lokalne samouprave na tome insistirala, na toj ideji pa i ljudi koji su bili posle nje razrađivali tu ideju i realizovali je, pa smo mi sada 1. septembra krenuli sa tim.
Kada pričamo o 13 različitim evidencijama koje su ovde spojile svoje podatke, to su registar matičnih knjiga, to je evidencija o državljanstvu, evidencija o matičnim brojevima građana, prebivališta, boravišta, evidencija o ličnim kartama, putnim ispravama, centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, evidencije poreskih obveznika, evidencija o različitim kategorijama stranaca, izbeglim licima, adresni registar, dakle to su oni osnovni podaci o građanima Srbije i ovaj Registar treba da posluži institucijama u Srbiji da mi više ne idemo po šalterima kao pojedinci, kao građani, nego da institucije potražuju iz tog Centralnog registra sve neophodne podatke.
Šta je dobro osim uštede u vremenu? Mi ćemo uštedeti i dosta novca i biće sve praktičnije, brže, modernije. To je suština i glavna poruka e-uprave, elektronske uprave. To je nešto na čemu je premijerka Brnabić insistirala sve vreme, čini mi se kako je stupila u Vladu Srbije, bez obzira na kojoj se poziciji nalazi i sada uz snažnu podršku premijerkinog kabineta i ovo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i dalje nastoji da realizuje te zadatke.
U nekoliko obraćanja javnosti, a nije ih bilo mnogo od kada sam na ovoj poziciji insistiram na tome da moramo da budemo efikasniji servis građana i volela bih da svakodnevno da me ljudi sreću na ulici, a i gde god ima na različite druge kanale komunikacije zapravo traže da bude još efikasniji. Znam da je to rak rana svake državne uprave na svetu, da budemo što efikasniji, brži, moderniji, da što manje zamaramo građanina, a da on proba iz fotelje sa svog mobilnog telefona, ispred svog računara, zapravo reši sve svoje administrativne probleme.
Dakle, svi upravni procesi koji se sprovode, sva potraživanja dokumenata sada će biti skraćeno, tako što ćete vi poslati svoj zahtev elektronski instituciji da započnete bilo koji proces za od izdavanja putnih isprava, ličnih karata do dostavljanja poreskih rešenja, ali o svemu tome pričaću u više navrata, jer ceo sistem e-uprave i različitih elektronskih servisa i uspostavljanja e-sandučeta, zapravo treba sve nas da natera da mi budemo e-građani, dakle da koristimo elektronsku upravu.
Znam da nam je potrebno vremena, znam da nažalost u našem stanovništvu postoji i veliki procenat ljudi koji nisu završili ni osnovnu školu, a kako ćemo očekivati od tih ljudi da budu informatički pismeni i da mogu da koriste tu e-upravu?
O svemu tome smo razmišljali, ali je važno da u ovom trenutku krenemo u skladu sa onim što su evropske vrednosti u regionu i u svetu, da probamo da uspostavimo sistem i zato sam pozvala građane da na portalu e-uprave oni koji mogu i kojima je dostupno, a naravno ostavili smo rok od nekoliko meseci da provere svoje podatke.
Dakle, gde to možete da učinite na portalu e-uprave, a za one kojima više odgovara da to lično urade mogu da urade na šalterima pošta i na tzv. šalterima, poreskim šalterima u vašim opštinama, dakle u lokalnim poreskim administracijama. Na ta dva mesta, na tim šalterima i na šalterima pošta su posebno obučeni radnici i posebno su obeleženi šalteri na kojima piše da će vam pomoći u priključivanju e-upravi, odnosno da postanete e-građanin, dođite, zatražite, oni su posebno obučeni da vam pomognu. Ne možete to sami uraditi potpuno od kuće. Pristupićete e-portalu, ali će vam tražiti određene parametre i to se jako specifično zove. Ja mislim da je jako teško za prvi susret građanstva sa ovom uslugom da vam pričam o dvofaktorskoj autentifikaciji ili slično tome.
To nama ne treba u ovom trenutku. Važno je da na šalterima pošta i šalterima poreskim potražite parametre, da se priključite, pogledate šta pod vašim imenom država ima u evidenciji, kažete nije u redu, odmah ćete na tom portalu ili tu u pošti da štiklirate i kažete ovo nije tačan podatak o meni. Započinje se proces gde će u okviru centralnog registra stanovništva biti potraženo i vi ćete biti obavešteni da li je ispravljen podatak o vama. Treba nam vremena, treba strpljenja, ali molim vas da nas podržite da budete partner državi u ovome, da uspostavimo centralni registar stanovništva koji će svima nama značajno olakšati život.
Ako vas mrzi da to radite u ovom trenutku za sebe zato što je to promena ponašanja, maltene promena mentaliteta, razmišljajte o svojoj deci kojima će već biti ponuđen mnogo uredniji sistem administracije i lokalne samouprave i državne uprave ubuduće.
Pričaću o tome i drugi put, ali ste me pitali o efektima centralnog registra. Dakle, pored mog poziva da se uključite i da to proverite, ja ću vam reći da od 20. oktobra od kada smo zvanično pustili potpuno u rad centralni registar da mogu ljudi da proveravaju svoje podatke, do 26. novembra 2.072 građanina su proverila svoje podatke. Od nešto više od 2.000 ljudi mi imamo 254 zahteva da se isprave neispravni podaci. To je dakle, neki prvi ja mislim onako lično dobar podatak. Još uvek građani nisu dovoljno ni čuli o svemu ovome ali je naš zadatak da pričamo stalno o tome. Ne samo naše ministarstvo, nego i kancelarija za IT i svakako u kabinetu premijerke ljudi koji su zaduženi za to. To je što se tiče centrlanog registra.
Kada je opština Bujanovac u pitanju, upotrebiću jednu finu reč, i speficična odluka da bude proglašen počasnim građaninom Gent Cakaj, koji je vršio dužnosti ministra za Evropu i spoljne poslove Albanije. U bujanovcu je 26 odbornika, od ukupno 41 koliko ih ima u Bujanovcu, predložio da on bude počasni građanin Bujanovca. Ja ću vam sada samo reći i vi ćete reći u redu, 26 od 41, imaju većinu sasvim legalno. Oni jesu poslali predlog da on bude počasni građanin i to je poslato 20. novembra ministarstvu na čijem sam čelu i trebalo bi da potpišemo odluku koja se slaže sa tim.
To je bio prošli petak, danas je četvrtak, ja sam danas potpisala odluku u kojoj se odbija njihov predlog. Obrazložiću zašto. Žao mi je što nisu tu predstavnici, posebno Šaip Kamberi koji je bio aktivista za ljudska prava, koji je sada predsednik opštine Bujanovac, mislila sam da će ga zanimati taj odgovor zbog čega je odbijen taj njihov predlog.
Oni su u svom predlogu zaista naveli neke stvari za koje ne mogu reći da nisu istina, ali znate kako, kada nećete da kažete istinu, a ne želite da slažete vi onda zaobiđete neke stvari i prećutite. Upravo su tu prećutali. Da taj gospodin Gent Cakaj sa kojim smo mi više puta u spoljnoj politici imali susreta, to i Nikola Selaković ministar svakako može, i kao savetnik predsednika Vučića, sretao se sa tim izjavama gospodina Genta Cakaja, taj isti čovek za koga su predložili da bude počasni građanin Bujanovca je rekao tokom sukoba na KiM da je Srbija ta koja je odgovorna za ubistvo više od nekoliko hiljada Albanaca, za masovnu deportaciju, više od milion ljudi, milione dolara štete i da to nisu pojedinačni slučajevi, već da je direktno to radila srpska država.
Treba li da potpišem odluku u kojoj želim da bude počasni građanin jedne od opština u Srbiji neko ko kaže da smo mi odgovorni za masovnu deportaciju milion ljudi? Ne radi se ovde o ličnom stavu, radi se o zdravom razumu. Treba li taj čovek da bude počasni građanin Bujanovca? I to nije prvi put, ovo je samo nastavak političkih provokacija, predstavnika Albanaca u Srbiji.
Ne želim da niko ovo shvati kao bilo kakvo podsticanje netrpeljivosti između Srba i Albanaca i ovo moje obraćanje. Ono što želim to je da vam kažem jednu vrlo važnu stvar i treba da je znate. Ne znam koliko vas zaista prati kakav je odnos u višeetničkim optinama i gradovima. U Bujanovcu od 41 odbornika, 26 su Albanci, formirali su vlast, ono do broja 41, tih 15 ljudi, nigde se ne spominju. Vi ćete reći, dobro, opozicija, nema ih, u redu, imaju pravo Albanci da formiraju vlast u Bujanovcu.
Ali, jednu stvar zaboravljate, 42% stanovništva u Bujanovcu je nealbansko stanovništvo, Srbi, Romi. Jel se ne računa 42% ljudi u opštini? E, o tome treba da pričamo. Neću netrpeljivost, neću zastavu jednu, drugu, treću, dajte da razmišljamo o brojkama, hajde da pričamo o političkoj zastupljenosti.
Gent Cakaj, uznemirena sam kada odgovorim o ovoj temi kada nešto nije fer, Gent Cakaj jeste mnogo učinio za Albance, jeste ih ujedinio, jeste im pomogao da prvi put se ne sukobljavaju, i kada je bila borba za nacionalne savete među Albancima, među njihovim predstavnicima, jeste im mnogo pomogao. On za njih jeste počasni građanin, ali neka to bude tamo negde na drugom mestu. Čovek koji želi da bude počasni građanin opštine u Srbiji, koji želi da nastavi cepanje, ono što je uspeo da uradi na Kosovu i Metohiji, i da se bori da Srbi ne dobiju ono što im pripada, ne mogu da dozvolim da to sad čini i u Bujanovcu. Ne znam šta je sledeće, ne ja lično. Ja vas pozivam da podržite ovu ideju i da samo racionalno razmišljamo o ljudima koji su otvoreno protiv Srbije. Treba li takvog čoveka nazvati počasnim građaninom? Razmišljajte o tome.
Još jedno vrlo važna tema, možda je trebalo da je vežem za onaj centralni registar kada smo govorili, ali svejedno, jer je više administrativna tema i teško je posle ovakvih teških političkih tema vratiti se ponovo na ovu administraciju, ali samo kratko i o tome ću više govoriti u narednih nekoliko dana.
Pitali ste, poslaniče Markoviću, za Nacionalnu akademiju za javnu upravu. To je takođe još jedan od događaja koje je podržao kabinet premijerke i premijerka lično i to je ideja takođe na kojoj je premijerka radila. Nacionalna akademija za javnu upravu je institucija koja je formirana kako bismo unapredili kapacitete i državnih službenika i funkcionera. Dakle, funkcioneri i u državnim organima, zaposleni u državnim organima, funkcioneri i zaposleni u lokalnim samoupravama imaju instituciju gde mogu potpuno da ojačaju svoje kapacitete, da se upoznaju sa obavezama pozicije na koju su došli.
Narodskim jezikom rečeno, u Srbiji imate posle ovih lokalnih izbora 60 novih gradonačelnika, novih ljudi, novopostavljenih, dobar deo njih, zapravo 60 ljudi nije nikada bilo na tim pozicijama, nije se sretalo sa tom vrstom odgovornosti gradonačelnika ili predsednika opštine, odnosno gradonačelnice ili predsednice opštine, i mi smo kroz Nacionalnu akademiju napravili obuku kako da im pomognemo. Spremili smo programe koji su njihova svakodnevica. Morate da razmišljate i o tome da ljudi koji imaju političku moć da dobiju glasove na lokalu često budu ljudi koji nisu bili okrenuti politici, često sportisti, često ugledni lekari, pravnici, advokati, koji u malim sredinama imaju veliko poverenje i uživaju ugled građana, dobiju pravo i dobiju šansu da vode svoje gradove i opštine. Ne možemo da budemo ljuti na te ljude zato što ne poznaju sistem javnih nabavki, finansijskog uređenja grada ili opštine, saradnje sa privredom, način inkluzije mladih i Roma u sve programe na lokalu. Ne možemo da se ljutimo na te ljude, ali moramo da budemo spremni da im pružimo obuku. To je Nacionalna akademija.
Nacionalnu akademiju od pre desetak dana pohađa 44 novih gradonačelnika i predsednika opštine, od tih 60 novih, izuzetno su pokazali da su im korisna znanja. Ovog puta pozivam i ostale gradonačelnike i rukovodioce sa lokala, dakle, iz lokalnih samouprava da nam se obrate, pre svega našem ministarstvu, a onda i Nacionalnoj akademiji, da probamo da unapredimo vaše kapacitete, da bi građani bili zadovoljniji. Hvala vam.

Dobar dan.

Hvala vam gospođo predsedavajuća, gospođo Brnabić, dame i gospodo narodni poslanici.

Evo nas ponovo posle nekoliko dana na istom mestu sa sličnom temom. Ovoga puta vanredno stanje, ukidanje vanrednog stanja, povratak novoj normalnosti u Srbiji, koliko je to moguće i u svim sferama života, uz naravno strogo pridržavanje mera koje propisuju epidemiolozi, medicinska struka i svi oni koji su gotovo dva meseca brinuli danonoćno o našem zdravlju, bezbednosti građana, o tome da ovu tešku priču prebrodimo što je moguće sa manjim brojem žrtava.

I ne mogu, a da ne pomenem ponovo aplauz u 20.00 časova i želela bih da taj aplauz ne traje 20, 30 sekundi, koliko mi se čini da traje, barem ono što čujem u Beogradu. Pomnožite smene tih medicinara, stručnjaka, epidemiologa koji su radili danima, nedeljama, preko gotovo dva meseca.

Pričam o medicinarima, ali ne treba da zaboravimo policiju, pripadnike MUP-a, vojsku, radnike u komunalnim službama, dakle, svi oni koji su nam pomagali da premostimo ovaj težak period. Reći ćete da ste ovo čuli mnogo, mnogo puta, ali i treba da ponavljamo mnogo puta, sve dok taj način razmišljanja, rezonovanja, ne postane naš način ponašanja, da smo i po završetku, po ukidanju vanrednog stanja i dalje zahvalni tim ljudima, da i dalje imamo poseban način ophođenja prema njima i da cenimo ono što su uradili u ovom periodu.

Ti ljudi su neko od nas. Svi ti ljudi koji su bili odvojeni od porodica, koji su bili izloženi velikom riziku i mislim da još dugo, dugo treba da spominjemo sve one koji su dali doprinos na taj način.

Naravno, da će posebnim odlikovanjima biti nagrađeni oni koji su dali poseban doprinos u ovoj teškoj borbi i to moramo zdušno da podržimo. Ta vrsta zahvalnosti i ta vrsta odgovora društva zapravo treba da bude lekcija i mlađim pokolenjima koji će samo čitati i učiti o ovoj teškoj epidemiji, pandemiji koja je zadesila svet. Treba da im bude lekcija, a mi smo ti koji ćemo im pokazati kako se ophode prema toj lekciji, kako su ih naučili. To poštovanje prema nekome ko je na sopstvenu žrtvu učinio veliku korist društva, to je nešto čemu treba da se naučimo, jer čini se da posebno kolege opozicionari, posebno oni koji su zloupotrebljavali ovu celu priču, poput Boška Obradovića tokom današnjeg dana, nisu svesni šta znači poštovanje prema žrtvi koju su podneli ljudi koji su brinuli o nama ova dva meseca.

Ovaj način političke zloupotrebe, gde Boško Obradović po svaku cenu, praveći zaista cirkuzanta od sebe, ne dozvoljava da se nastavi sednica parlamenta, znači samo jedno – radi mog ličnog interesa i izbora koje želim da se održe kada ja hoću, držaćete vanredno stanje beskonačno, dok vam ja ne javim ili moji finansijeri iz inostranstva.

Obratite pažnju, u Srbiji je zaista trenutno aktivna izuzetno agresivna grupa ljudi koja je finansirana uvezenim novcem, uz neverovatnu medijsku podršku zaista mašineriju. Oni koji su pratili zaista dešavanja ovih dana i u parlamentu mogli su da vide kako su zaista novinari „N1“ tako agresivno, po 15, 20 minuta držali poslanike SNS ispitujući ih sve dok ne izgovore ono što su oni želeli da izgovore.

Ja sam zamolila u jednom trenutku da imao odvojeni razgovor ili da mi jednostavno napišu odgovor koji žele da odgovorim, jer se situacija pretvorila u to da je neprestano ponavljano pitanje, dok ne korigujem svoj odgovor na taj način koji je prihvatljiv novinarima „N1“.

Tu vrstu nasilja i agresije ja nikada nisam doživela, a evo samo 12 godina se bavim politikom, osam godina intenzivno u parlamentu. Mislim da zaista jedan deo opozicije koji je izuzetno agresivan, koji zarad ličnih interesa gazi sve što je u društvu postavljeno kao nešto što se ne dira, pa evo poslednjih dana i deca su tema, sve su pogazili, ti ljudi serviraju jedan novi način ponašanja.

Koliko god mi želeli da kao neko ko ima odgovornost za vršenje vlasti u Srbiji, bude svestan da moramo da smirimo tenzije, da smo mi ti koliko god su oni nerazumni, besni i bahati, istrajavaju na svom putu, mi smo ti koji moramo da vratimo priču na pravi put, da zatražimo da se sedne, da se razgovara, da insistiramo na dijalogu, na razmeni argumenata. Mi smo ti. I mi radimo svoj posao.

Reći ću vam sada kao potpredsednica SNS šta je to što su reakcije naših članova. Znate da nas ima oko 700 hiljada u Srbiji. mislite da je našim članovima i simpatizerima, a ima nas, bilo prijatno da iz večeri u veče slušamo šerpe i lupnjavu i pištaljke? Ako među nama ima onih koji su to zaslužili, verovatno ima na toj cifri od oko miliona sa simpatizerima i više, uključujući naše glasove osvojene na izborima, mislite da nam je bilo prijatno?

Ja, moje kolege ovde u parlamentu, članovi Vlade, predsednik Srbije i mnogi, mnogi funkcioneri koji pripadaju SNS radili smo danonoćno, trudili se da izvučemo državu, privredu, finansije, kulturno, na sve moguće načine iz minusa na kojem smo bili onog trena kada smo preuzeli odgovornost za vršenje vlasti. I pitala sam se, da li sam zaslužila ove šerpe? Da li sam zaslužila ovu buku?

Onda mi neke komšije rekoše – pa, to nije tebi, to nije ljudima kao što si ti, kao što su ljudi koje si spominjala, ovo je naš protest, jer želimo da izađemo iz kuće, dosta nam je toga.

Hajde da razmišljamo o tome čemu su služile šerpe? Da se izađe iz doma, da ljudi više nisu u situaciji da trpe tako stroge mere ili je nešto drugo u pitanju. I da se vratim na članove SNS kako su se osećali. Tražili su, dajte da odgovorimo, dajte da ne sedimo kao miševi u kućama i ćutimo i slušamo šerpe, ali ovo nisu šerpe uperene ka nama. To što je nekoliko ljudi govorilo da je to usmereno protiv vladajuće većine, to je laž i politička zloupotreba i zato smo odgovorili bukom, zato je Đuka izašao na svoju terasu, ne na krov zgrade, na svoju terasu i progovorio u ime naših članova SNS.

Ljudi, morali smo da odgovorimo, da vam pokažemo da nećemo da ćutimo, jer ja znam da ove šerpe nisu za nas koji radimo odgovorno, pošteno, posvećeno, želim bolju Srbiju, Srbiju u koju će naša deca da žive, da se raduju, da se zapošljavaju, da se rađaju, da budemo prvi u privredi, sportu, kulturi, ekonomiji i zato je nastala jedna papazjanija od aplauza za lekare, od šepi, od buke koja je nastala nakon toga. Kuda idemo ovim putem? Kako će ovo sve da se završi? Treba li nam veliki reset, a do reseta će nas dovesti neki koban veliki događaj, koban po nekoga ili nešto.

Mislim da tu pričamo o trenutku gde smo ozbiljni, posvećeni, gde smirujemo tenziju u društvu, gde pozivajući na dijalog sve učesnike političkog života, želimo da napravimo dogovor kao što smo to uradili o nastavku izbora, da vidimo kako ljudi razmišljaju, šta je to što su pametni predlozi. Naravno da nisu svi najpametniji i najsposobniji ljudi u SNS, naravno da nam treba još pametnih predloga, kao i do sada sednemo, dijalog, razgovaramo, razmatramo argumentovano.

Pred nama je, okvirno rečeno, 45 dana do tog 21. juna da sada ne računam koliko je to tačno u dan, u tim nedeljama moramo da budemo ozbiljni, ne smemo da dozvolimo da agresija prevlada, da bude - oko za oko, zub za zub, nemojte da se takmičimo, nije ni bitno ko će na kraju da pobedi, gubi Srbija. Gubi Srbija, jer se pametni ljudi troše udarajući u šerpe. Ima tu pametnih ljudi koji treba da sednu, da svoju pamet, sposobnost, aktivizam u druge svrhe daju i potroše.

Dakle, pozivam i na razum, na dogovor, na dijalog. Mislim da je to ono što građani Srbije od nas očekuju u trenutku kada mi ipak brojimo preko dve stotine žrtava Kovida. Mislim da samo zato što nismo imali nekoliko desetina hiljada mrtvih, zato što nismo imali italijanski, španski, švedski scenario i taj broj žrtava da smo negde zanemarili, već smo se vratili živom političkom životu, sukobima, cirkusima poput onoga što je Boško Obradović izveo tokom početka današnje sednice. Ako Boško ne čuje, ja bi mu poručila da su mi se javljali članovi Dveri širom Srbije koji ga se stide, Dveri su zamišljene drugačije, a ne kao cirkuska predstava.

Ja znam da Đilas njemu servira svakodnevno šta je to što treba da kaže, izvede, odglumi, odigra, ali ovoga puta je preterao. Nama trebaju i Dveri i svi oni koji u ovom trenutku ne žele da izađu na izbore, trebaju nam zato što smo mi moderno demokratsko društvo u kojem se politička volja izražava zaokruživanjem broja na glasačkom listiću, tvoj favorit, tvoj politički program, ideja su budućnost tvoje dece. Budeš li i dalje odlučivao da budućnost svoje dece stičeš na ulici batinanjem, pretnjama, vređanjem tuđe dece, želeći nesreću i zlo nekome drugom, nema dobra nikome.

Moram da kažem da želim da govorim kao majka. Ovde nas ima mnogo i mislim da će mnoge od žena, majki, neću da favorizujem, i očevi su ti koji danas treba da govore, ali svi govorite iz cipela roditelja danas, šta je to što želite za svoju decu, kakvu želite Srbiju i kuda će ovi sukobi i ovaj bojkot na kojem insistirate da vas dovedu? Hoće li vam deca biti srećnija ili vas samo neki stranci, uz mnogo stranog novca, uz mnogo stranih medija ubeđuju da što više haosa u Srbiji znači više sreće za vašu decu. Poslušajte samo tu rečenicu – što više haosa donosi što više sreće za moju decu. Tu nema pameti, tu nema logike.

Istrošiće se i taj novac koji stiže na vaše račune kako biste pravili haos u Srbiji, a Srbiji dani protiču i propuštamo šanse za napredak. Eto to je moja poruka, možda i patetična kolegama opozicionarima koji ne žele da izađu na izbore, možda vam se ne dopada, ali želim najbolje ovoj zemlji, želim najbolje našoj deci, želim da ne zaboravimo ove žrtve, želim da budemo jedna od zemalja koja će se ponositi što je naručila, sada gledano, mnogo veći broj respiratora nego što se pokazalo da nam je potrebno. Uvek ću braniti tu grešku koju smo napravili, jer nas je plašio italijanski scenario kojima je maltene najmanji problem što nisu imali dovoljno respiratora, jer sad već više nisu imali ni dovoljno mesta, niti kamiona za odvoženje mrtvih.

Čini se da smo zaboravili, vidim to po vama, jer ljudi u Beogradu ne nose ni rukavice, ni maske. Ja nemam u ovom trenutku da bi me bolje ljudi čuli i već se vraćamo svakodnevnom životu. Treba da se vratimo što pre u tu novu normalnost koja zahteva nova pravila, poštovanja i ta kampanja koja nas čeka će biti uz mnogo pažnje, uz mnogo brige, uz poštovanje saveta epidemiologa, nova normalnost je nešto što nas čeka.

Ali, hajde da svi budemo deo nove normalnosti na političkoj sceni Srbije, u političkom životu Srbije. Ukidanje vanrednog stanja je nešto što nam je neophodno u ovom trenutku, to je rekla i struka, to je rekla danas i premijerka Brnabić i na nama je kao vladajućoj većini da podržimo tu ideju, jer svi podaci i činjenice koje su nam dostavljene upravo na to i ukazuju.

Neka je na čast svima onima koji zloupotrebljavaju ovu situaciju za političku borbu. Decu, kao što rekoh, ostavimo po strani, ne treba da ih dotiče ono što njihovi roditelji izgovaraju ili čine u politici, a vreme će pokazati ko se igrao čijom porodicom i čijom decom, neka im je na čast.

Nas očekuju izuzetno aktivni dani kampanje. Aktivisti i članovi, simpatizeri SNS pripremamo se užurbano. O detaljima naše kampanje govorićemo po ukidanju vanrednog stanja. Na nama je da objasnimo građanima zbog čega smo sve ovo radili, a na vama je da objasnite sramotu od svog ponašanja, mislim pre svega na Savez za Srbiju, kojom Srbiju zaista gurate među poslednje redove u ovom delu sveta. Hvala.

Opet se nastavlja ista priča kao i ranije, totalno zbunjivanje ljudi koji prate ovaj prenos i našu diskusiju, ali pre nego što nešto kažem, hoću da se zahvalim premijerki Brnabić na strpljenju da po hiljaditi put ponovi sve ove podatke o kojima ste govorili i od samog početka epidemije.

Treba dosta snage i energije, pre svega živaca da se po hiljaditi put ponovi jedno isto, ali to je vrlo važno i to je sada deo vašeg posla i svih nas koji podržavamo vaš rad, da mnogo puta ponovimo ono što su prave informacije, verodostojne, od institucija u kojima se nalaze zbrinuti, u kojima se ljudi leče, od lekara, epidemiologa, Kriznog štaba. To je najvažnije, ponoviti mnogo puta.

Razumem da će opozicija uporno govoriti stvari koje nisu istinite. Uporno u ovom teškom trenutku dovoditi ljude u zabludu, insistirati na tome da ovi potezi nisu bili humani, da su bili bez ikakve potrebe, da je maltretirano stanovništvo. Ne vidim šta je svrha svega toga. Ako na taj način mislite da dobijete političke poene, mislim da ova poslednja istraživanja, a to su pokazali različite istraživačke kuće, pokazuju da vam taktika nije dobra. Uobičajeno je da, to je pokazala praksa do sada, da ljudi koji vode državu u teškim trenucima, posebno ako se zalažu u meri kao što to čine predsednik Srbije i Vlada Srbije, da njihov rejting raste, jer ljudi cene, vole i stoje iza onih ljudi koji se bore za njihove živote.

Još jednom ću ponoviti, samo vi pljujte, žargonski rečeno, po nama, ali mi smo vas održali u životu, ne ja, greška, ljudi koji su vodili ovu tešku krizu kod nas i borili se u ovom trenutku, oni su spasili živote. Spasili smo vas, e sad, izvolite, pa neka to pljuvanje bude vaš izraz zahvalnosti za ovu tešku borbu koju smo svi mi vodili i oni koji vode krizne štabove i jedan i drugi, a i mi koji smo ostajali u domovima i nismo širili dalje epidemiju, odnosno sprečavali da se ona širi.

Još jedan vrlo važan podatak kada govorimo o tome koliko se dezinformiše javnost u ovom trenutku i ja zaista apelujem na građane da odole tom utisku, odnosno tom izazovu da budu dezinformisani, jer će u narednim danima da budu talasi i talasi lažnih informacija o tome kako neko nije dovoljno dobro, ozbiljno, posvećeno i odgovorno radio svoj posao. Borićemo se protiv toga svuda, na svakom mestu i ponavljati po milion puta ako treba šta je to što smo uradili, koje su cifre koje to dokazuju.

Prema poslednjim informacijama iz Ministarstva unutrašnjih poslova, tokom poslednjih sedam do 10 dana privedeni su i pisane su kazne…

(Predsedavajući: Samo privedite kraju, molim vas, repliku.)

Završavam.

Privedeni i pisane prekršajne kazne za oko 120 ljudi. Znači, nije tačno da niko nikog ne kažnjava, da se krši policijski čas onako kako ko hoće. Ljudi su privedeni. I nemojte reći - da, to ste radili samo ljudima koji su drugačijeg političkog opredeljenja od vas. Nije tačno. Hapšeni su ljudi različitog političkog opredeljenja, ljudi koji su sedeli. Hapšenje je mnogo jaka reč.

(Predsedavajući: Hvala.

Onda moram i gospodinu Konstantinoviću da dam četiri minuta.)

Slažem se, ako mene neko nešto pita, jer mislim da će još biti replike. Ali, spominje se da se kažnjava samo jedna strana. Nije tačno. Ljudi koji su sedeli na stepenicama Skupštine, koji su prvi otvorili tu priču, svečano, a nakon toga su usledili odgovori i kažnjeni su svi koji su prekršili. Naravno, ne ljudi koji su bili u svojim stambenim zgradama, to je druga priča. Ali, ima ljudi koji su i u to vreme, oko 20.30 kršili i oni su takođe kažnjeni. Tako da nije tačno ovo što je navedeno.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, premijerko Brnabić.

Sve vreme, nekako juče sam očekivala da krene ova lista govornika i pripremala se i moram da vam priznam da sam juče sa jednim osećajem došla u parlament, danas već drugog dana zasedanja imam sasvim treći osećaj. Nadam se da gledaoci koji prate ovaj prenos i oni koji budu pratili putem medija neće otići sa gorkim osećajem kakav je moj trenutno.

To je osećaj da nismo dovoljno svesni, svi mi u ovoj sali, ne mislim samo na opoziciju šta nam se dešava i u Beogradu van ove zgrade i širom cele Srbije, naravno regiona celog sveta. Neće ovo biti patetična priča. Mi smo ljudi nekako prokleti. Imamo taj osećaj očekivanja, nekih predrasuda. Nemamo mi problem sa ljudima, mi zapravo imamo problem sa našim očekivanjima od ljudi.

Moja su očekivanja bila po dolasku tokom jučerašnjeg dana u parlamenta da ćemo zaista iskoristiti tu priču o novoj normalnosti. Priča se novoj normalnosti u kojoj ćemo nastaviti život. O tome kako ni Srbija, ni region, niti svet više neće biti isti, kako ćemo se ponašati drugačije, kako ćemo biti prinuđeni da se ponašamo drugačije. Drugačije ponašanje znači da naš način razmišljanja je drugačije i da smo svesniji opasnosti i da, zapravo, svesni rizika mi menjamo ponašanje.

Da bismo bili svesni rizika i promenili ponašanje moramo da znamo tačne podatke, moramo da znamo da li je smrtnost zaista takva kao što govore opozicionari u holu Skupštine. Zašto nisu došli da to ovde progovore? Da kažu u lice Lončaru, ministru zdravlja i da im on odgovori da li je to tačno ili ne. Spominjem njega kao čoveka koji barata tim podacima svakog dana. Naravno, premijerka Brnabić, takođe i ostali članovi Vlade.

Ali, nije isto kako reče premijerka Brnabić kukavički govoriti negde iza leđa u medijima kada niko ne može da vam odgovori i kada je ta laž koju ste prosuli otišla u hiljade, stotine hiljada domova, do miliona ljudi je stiglo da je Srbija najgora po smrtnosti u svetu, u regionu, da su svi bolji od nas. Ko će da ispravi tu informaciju? Reći ćete, šta koga briga na kraju kolika je smrtnost, mene zanima moja porodica, moje komšije, prijatelji, kolege, mi smo dobro.

Tako razmišljam, gledam ove ljude koji viču ovde, koji ne žele da nose masku. Ne nosim je samo u ovom trenutku, da biste me bolje čuli. Moram da vam kažem iskreno, nije mi prijatno. Razmišljam ima nas oko 400 zaposlenih koji pomažu rad parlamenta, nas 250, oko stotinak novinara je juče bilo u holu parlamenta. Izračunajte, to je nešto oko 800 ljudi koji su na malom prostoru. Ovaj parlament iako ima velike prostore i cirkuliše neki vazduh, nisam sigurna hoće li se i ko od nas razboleti? Nije ovo priča o strahu, ne plašim se, moj posao je kao što rekoste, političari smo i javne ličnosti i moramo da snosimo odgovornost, ali razmišljajte o težini vaših izjava, jesmo li pokazali solidarnost, podršku u teškom trenutku? Jesmo li pokazali slogu, jesmo li rekli narodu, a ovo je Narodna skupština, jesmo li rekli narodu – digni glavu, budi hrabar, budi strpljiv.

To što si u domu, što ne vidiš svoje roditelje, svoje najbliže, je najviše što možeš u ovom trenutku da pomogneš. Nisam sigurna kako funkcionišu porodice medicinskih radnika, ljudi koji rade u vojsci, policiji, različite vrste dostava, komunalne službe, kako to izgleda kada tata ili mama dođu sa posla i treba im pola sata pre nego što zagrle svoje najmilije, jer treba da srede.

Ljudi, zaboravili smo šta je običan život i kako izgleda. Evo, dva dana smo u parlamentu, svi smo poskidali rukavice i maske maltene i gospođa Gojković upozorava da se ne zaboravimo. Jutros dolazeći na posao, vidim u Beogradu retko ko nosi na ulicama maske i rukavice. Opustili smo se i kao što reče jedan kolega, nemojte da sada kada smo, čini se, napravili dobar rezultat u prvom poluvremenu, na ovoj pauzi do sledećeg koraka da napravimo loše poteze.

Znate, ta cifra od 168, pogrešiću, ali oko te cifre, broj preminulih koji su žrtve Korone virusa, jeste li nezadovoljni? To vam je malo, pa vam se čini da su mere glupe, da nemaju svrhu, da držite ljude na silu tamo? Jeste li zaboravili hiljade mrtvih dnevno u Italiji i Španiji? Jel trebalo to da se desi pa da kažete – ove su mere odlične, Vučić je dobro predložio kao predsednik republike. Vlada Srbije je dobro učinila, mi nismo stigli nikada i nadam se da nećemo stići.

Ne znam, ne znam šta je najpametnije, ne znam da li su mere dovoljno stroge ili su suviše stroge. Na meni je da pratim informacije svakog dana, kao nekoga ko treba da se brine da li je sve bilo po zakonu i pravilu. Ali, pitajte se imate li dovoljno informacija koliko ih imaju ljudi u Kriznom štabu. Mislim da nemate i mislim da u ovom trenutku, kada im je povereno poverenje, kada im je dato, ukazano poverenje da donose odluke o tome kako će država da funkcioniše u skladu sa očuvanjem našeg zdravlja i zdravlja svih građana Srbije i sve sa onih 400.000 koji su dobrodošli, koje smo dočekali kao što rekoste sa velikom brigom, velikom odgovornošću i brigom o njihovom zdravlju. Moramo da budemo ozbiljni, odgovorni, podržimo ljude koji u ovom trenutku imaju obavezu da donose odluke o funkcionisanju naše države.

Obično kad nešto koliko-toliko dobro ide mi zaboravimo da taj neko ko je odgovoran za taj posao dobro radi taj posao i nismo sigurni koliko je on učinio dobrih stvari, doneo dobrih odluka koje su prethodili konačnoj odluci. Nismo sigurni, ali treba da im verujemo. Ovo je jedan od trenutaka kada smo ukazali poverenje, ne kažem da kritike nisu dobrodošle i da nisu poželjne, to i jeste posao opozicije i žao mi je što nije celokupna opozicija ovde, ali u jednom trenutku došlo mi je da kažem – da li je ovo „Selo gori, a baba se češlja“?

Da li u Srbiji gori, a da li opozicionari po svaku cenu insistiraju na svim detaljima baš u ovom trenutku? Da li je sazvana Skupština danas, sutra, 40 dana kasnije? Razumem da moramo da poštujemo pravila, ali nigde, niko u svetu nije imao propisan Poslovnik, niti pravila za ponašanje u ovoj vrsti pandemije, zato se prilagođavamo. Za to sam da, kada ukinemo vanredno stanje, kada se stvore uslovi, do detalja proverimo sve ono što je kod vas izazivalo nedoumice, sve vrste tendera, nabavki, trošenja novca, sve mere koje su uvedene i ako je to za vas kasno, zašto danas niste izašli sa boljim predlozima?

Slažem se da vam se ne dopada, bilo bi čudno da sedam miliona ljudi istovremeno misli da je sve fantastično i da ne može biti drugačije. Toga nema, to niko nije očekivao, ali sam očekivala kad kažete – ovo vam nije dobro, mislim da treba ovako i obrazložite zašto je vaš predlog bolji. Mislim da penzioneri treba da izađu. Pa, odmah vam je obrazloženo kako bi izgledalo da penzioneri sve vreme budu napolju i da se sreću sa ostalim stanovništvom i do detalja vam je objašnjeno.

Kada smo rekli da imaju sada od 18 časova od 01 čas penzioneri pola sata da izađu, zašto me i to brine? Zato što sam u anketama čula da penzioneri kažu – a, ko će mene da proveri da sam ja baš bio 30 minuta. Neće niko da te proverava, žao mi je što želiš da prevariš sistem, jer sistem te čuva. Prevarom sistema varaš sebe i otvaraš mogućnost da se zaraziš. Neće niko da te kontroliše, sam treba da kažeš – treba mi 15, 20, 30 minuta da prošetam, vraćam se.

Ljudi su rekli – kako ćemo da proverimo bilo šta drugo od mera koje su date. Zaista, to je ona priča sa početka – koliko sam očajna, koliko je u nama to već formirano kao crta kako da prevarim sistem. Onog trena kad prevariš sistem, prevario si sebe. To je ta priča zbog čega mere treba da budu oštrije, jer nisam sigurna da svako od nas ima taj sistem samokontrole da poštuje ono što… Na kraju, ne mora svako od nas da zna šta je to što je dobro za njega, nego neka poštuje propisana pravila. Zato se tako u društvu i radi.

Mnogo je puta spomenuto da je smrtnost u Srbiji velika, ali smo dali i kontra argument. Reći ću i ja sada još jednom, ovo su podaci od juče, nećete zameriti, tu promenu nemamo veliku, dakle, Srbija 1,93%, Crna Gora 2,18%, Hrvatska 2,71%, Albanija 3,85%, BiH 3,89%, Bugarska 4,15% i sve više i više, Severna Makedonija, Rumunija, Slovenija i Mađarska 10,84%, procenat umrlih u odnosu na broj zaraženih. Dakle, Srbija 1,93%. Ako se danas značajno promenila cifra, ja se izvinjavam, evo, čekamo 15 časova da čujemo nove podatke.

Insistiranje na tome da sednica po svaku cenu bude organizovana. Slažem se da smo mi neko ko mora da potvrdi i proveri sve ono što radi Vlada Srbije, ali me niste ubedili vašim izlaganjima, dosadašnjim, da ćete doneti bolje predloge, da vaše sugestije mogu da poprave život građana i da su bolji od onih koji su sada na snazi. To je onaj trenutak koji je mene pomerio od dileme da li smo pogrešili što smo se tek sada organizovali.

Pričala sam i o ličnim dilemama, moguće da ja grešim, ali se nadam da upravo oni koji su došli, poput Radulovića, malo pre se izvikali ovde na sve nas, pri tom bez ikakve zaštite, bez maske, bez rukavica, kolege koje sede ispod, na metar ispod njega izloženi svim kapljicama koje on koji viče, pri tome, pljuje i sve ostalo kako se ponašao.

Sve vreme dok sam poslanik, dok govorim kao političar istovremeno govorim i kao roditelj i kao čovek, kao žena. Razmišljam o tome gde se tamo negde život dešava, šta je to što mi možemo ovde u ovoj sali da učinimo da se popravi život ljudi. U ovom trenutku, jer trenutno nema boljih predloga, na nama je da podržimo ono što su mere Vlade, da podržimo dosadašnji trud i predsednika države, predsednice Vlade i svih članova Vlade, ljudi koji pomažu u ovom trenutku.

Želela sam da moj govor bude još oštriji, da uputim mnogo veće kritike kolegama iz opozicije kojima se ne sviđa ovo što mi radimo, ali nekako ostadoh samo na ovom pozivu za solidarnost i za podršku. Želela sam da kolege iz opozicije i volela bih da to čine u buduće, svu ovu energiju koju su potrošili na zbunjivanje naroda, na zamajavanje naroda, na iznošenje laži, neistina, da tu energiju potroše da pomognu penzionerima, poljoprivrednicima, da se organizuju da kupe respiratore, da dostavljaju pomoć, da organizuju finansijsku pomoć. Ne možete u meri kao država naravno, ali svakako da može, ali čini se da to nije bila vaša ideja.

Narod nas gleda, beleži, pamti. Izbori kada god da budu, oni će biti rezultat ponašanja i našeg i vašeg tokom ovog izuzetno teškog perioda za celu državu. Ja ću zaista završiti možda patetično, ali u ovom trenutku jedina ta misao mi se vrzma u glavi – predaja zaista nije opcija, živela Srbija.

Predsedavajuća, izvinite, ja sam se prijavila za sledeći amandman, kao podnosilac. Nisam htela sada da komentarišem.

Hvala vam predsedavajuća.

Zarad javnosti koja prati ovo zasedanje da samo male korekcije uradim. Pretpostavljam da koleginica Mirjana Dragaš je mislila da se govori o mom amandmanu i da to podržava, a ne ovaj amandman kolege Srete Perića, koji je bio prethodni. Razumeli smo vas jer pratimo. Znamo, tu ste koleginica sa nama.

Što se tiče kolege Srete Perića, nije pazio na času, što bi rekli, jutros je usvojen ovaj amandman o kojem ste vi govorili na Odboru tako da imamo dve u pet, a ne četiri od deset.

U svakom slučaju moram da primetim i kažem javnosti koliko su radikali, poslanici SRS mekši u ovoj diskusiji u odnosu od 2012. godine. Znam kakvu smo imali oštricu u diskusiji SRS. Sada već se to drugačije čita. Hvala vam na tome. To mnogo znači nama. Znate, udarajte i dalje, ali što slabije udarate to je velika pomoć i promena u načinu razmišljanja.

Druga stvar, kratko ću o amandmanu, da pojasnimo za one koji nisu pratili. Dakle, Gordana Čomić predložila je 40% s tim da u deset kandidata, u svakih 10 bude po četiri. Nije nam bilo dovoljno precizno, manje zastupljen pol, to su sada žene, jer svima nam je palo na pamet da će žene, upravno ono što se čulo u diskusiji, sigurno biti sedam, osam, devet i 10, te pozicije.

Mi u SNS nismo u problemu. Pričaću vam o našim procentima. Ali je suština šta sa malim strankama? Ići će u koaliciju? Šta sa njima? Ukupno ta lista izbaci 10 ili 12 poslanika i to čine tri ili četiri stranke. Znači, svaka stranka izbacuje dva ili tri kandidata. Ne mora da bude žena. Mi moramo da omogućimo da u svakoj stranci žena može da uđe. To je suština naše priče. Sada pričamo o Zakonu o izboru narodnih poslanika, ali isto ovo ćemo govoriti i ponoviti kada bude Zakon o izboru odbornika za lokalne samouprave.

Iskoristiću jednu repliku. Znate ono – pucajte, ja i sada držim čas. To vam je Gordana Čomić u ovoj priči. Kada ste toliko hrabri da preskočite stranačku ogradu. Ovo je viša vrednost koja je dobra za naše društvo. Činite dobro ženama. Dakle, 52% u Srbiji, o njima brinemo kroz ovaj zakon. Žena je preskočila stranačku ogradu i glasala za nešto, predložila nešto što će svima pomoći. Svaka čast. Skupa je cena. Meni je Gordana Čomić politički suparnik. Oštro ćemo se sukobljavati pretpostavljam, jer očekujem da izađe na izbore, jer su potrebne žene koje razmišljaju kao one na političkoj sceni i u parlamentu.

Ali je ovo lekcija svima nama koji se držimo stranačkih ograda. Nismo sigurne da li sam dovoljno jaka da preskočim tu ogradu, da napravimo nešto dobro u mom društvu. Pokazalo se da može. Koliko će Gordanu da košta – to je lekcija za sve nas, pratićemo. Vrlo je važno da žene iz ovoga nauče da to licemerstvo u politici, da se borim za žene, ali pri tom ću prva da pljunem, žargonski rečeno, onu koja je dala ovaj predlog koji povećava broj žena i u Republičkom parlamentu i u lokalnim parlamentima. Jel to DS za koju se bore žene koje su sada u DS?

Vi žene DS ste bile te koje ste nam omogućile da 2012. godine uđemo u procenat od 33%. Gde ste danas? Zašto ste zaćutale? Da li je Đilas toliko omađijao svojim idejama da ne smete da progovorite? Pustite Đilasa malo po strani. Stanite uz ovu ženu jer menja naše društvo istorijski i nikada se nećemo vratiti nazad.

Ponavljam, Gordana Čomić je dala ovaj predlog kao prostor za razvoj našeg društva i to je na prvom mestu prepoznala predsednica parlamenta Maja Gojković, kao u saradnji, moram reći sa muškarcima u SNS, koji su donosioci krupnih političkih odluka, bez muških kolega mi ovo ne možemo da uradimo. Uvek ponavljam, to je istina i to je suština naše borbe.

Borba za rodnu ravnopravnost jeste ženska, ali odluka da mi budemo ravnopravni u Srbiji, mora da bude i muška. Nerado ovo feministkinje rade, ali se zahvaljujem muškim kolegama, bez vaše podrške i vašeg izlaska iz zone komfora u kojem se vi dobro osećate, mi smo napravili. Vi ste pokazali da je Srbija zemlja evropskih vrednosti, da smo mentalitetom otišli napred i da ovde ima mesta da se čuju glasovi žena koje rade u Srbiji.

Govoriću kada bude sledeći predlog zakona za lokalne parlamente jer tu naše žene najviše ginu. Kad sam stigla da me kandiduju za poslanicu, mnogo sam ja toga već prevalila preko glave, ali treba pomoći da u dve od pet budu žene na lokalnu, jer one pune entuzijazma, tu energiju koja ona nosi kada prvi put ulazi u lokalni parlament, to je snaga koja vuče Srbiju napred.

Mi se pomalo i umorimo dok stignemo do parlamenta, ali ta osnovna energija to je to što treba Srbiji. Mi moramo da promenimo političku scenu. Trebaju nam nove energije, nove građanske male, sitne ideje koje uređuju moju ulicu, moj kraj i moj grad. Srbija jeste velika priča sastavljena od malih građanskih priča.

Volite Srbiju tako što menjate zakone koji je vode napred. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Samo zarad informisanja javnosti. Uporno kolege iz SRS govore o svojim amandmanima koji su totalno van ikakvog smisla ako nisu pratili da su jutros usvojeni amandmani.

Dakle, uporno kažu da je loše da bude četiri od 10 i kritikuju Gordanin predlog, a zapravo mi smo usvojili, jutros je Odbor usvojio da bude dve u pet. Dakle, nema razloga da govorite o tome zbunjujete dalje javnost.

Dakle, mi smo za to, i postalo je sastavni deo Predloga zakona Gordane Čomić, da dve u pet kandidata, u svakih pet, budu manje zastupljen pol, a to su žene. Dakle, da ne zbunjujemo i za izbor za odbornike i za poslanike, samo još jednom da to pojasnimo. Pretpostavljam da će predlagač da to još jednom podvuče.

U svakom slučaju ja bih se zaista svima zahvalila na raspravi, ovako kao jedna od poslanica koja je učestvovala u svemu ovome, da se zahvalim posebno svim ženama u Ženskoj parlamentarnoj mreži, poslanicama izvinite, nisam se pravilno izrazila, i još jednom posebno kolegama muškarcima moram da naglasim to, izašli su iz onog komfora i odlučili da podrže nešto što je novo i što nas vuče napred. Možda to u ovom trenutku nije svima potpuno jasno, ali vremenom bićete ponosni na ove dane i ovu raspravu. Hvala vam.

Danas pričamo o ovom bloku izbornih zakona i nekako sa mnogo više elana sam bila na samom početku, kada smo kretali, a sve vreme slušajući i kolege i posmatrajući koliko nas ima u sali, nekako mi pada entuzijazam. Zapravo, loše se osećam, jer sam očekivala mnogo više kolega poslanika, bez obzira da li pripadaju vladajućoj većini ili opoziciji. Čini se da i mediji ne prate dovoljnim intenzitetom ono što se dešava u parlamentu Srbije.

Ono što me je posebno zapanjilo da, osim u jednom dnevnom listu, nigde nismo mogli da čujemo o detaljima predloga zakona gospođe Čomić, jer on donosi krupnu političku promenu u naše izborne zakone, a posebno na našu političku scenu. Često najveći deo javnosti i ne bude svestan promena koje nas očekuju. Samo mali broj ljudi, koji su donosioci političkih odluka, budu svesni efekata onoga što u jednom trenutku stavite na papir.

Mislim da je dobro pričati o značaju zakona, ali za mene, u mom izlaganju ću mnogo više vremena posvetiti zakonima koji su predlozi SNS, konkretno, smanjenje cenzusa sa pet na tri odsto, ali na samom početku hoću da kažem par rečenica o predlogu gospođe Čomić, koji uvodi mnogo više žena u parlament, nego što je to bio slučaj do sada. Tako barem piše u predlogu zakona, što bi rekli, na papiru. Ali, često ono što piše na papiru realnost sasvim promeni.

Zaista, do sada, po našim zakonima, svaki treći kandidat na listi morao je da bude manje zastupljeni pol, a to su žene u Srbiji u ovom trenutku. To znači da usvajanjem predloga gospođe Čomić mi dobijamo 40% na listama na papiru. U nastavku ona precizira - 40%, s tim da u svakih 10 kandidata moramo imati četiri kandidata manje zastupljenog pola. Što znači - u prvih 10, u najgoroj varijanti za žene, mi dobijamo poziciju sedam, osam, devet i deset. Dakle, muškarci nisu u obavezi da nas stave na prvih šest mesta. Ja govorim o najgoroj opciji, dakle, ono što život može da ponudi. Sve što bude bolje, odlično.

Zašto kažem muškarci? Realno, najveći broj muškaraca pravi odborničke i poslaničke liste u Srbiji. Moramo da pričamo o realnosti, jer ovi zakoni lepo zvuče na papiru, ali realnost je ono što nas zanima.

Dakle, dobijamo sedam, osam, devet i 10 u najgorem slučaju. Da li smo onda umanjili sadašnju priču, gde smo imali svaku treću ženu potencijalno - tri, šest, devet? Jesmo. Dakle, gubimo pozicije tri i šest za žene među prvih 10, koje smo imali do sada. Što znači da treba malo razmisliti o tome da li je ova priča ovako, bez ikakvog amandmana koji bi precizirao dodatnu prolaznost žena, mogao da ostane? Ili mi ovim i ovakvim predlogom dobijamo 40, ali u realnosti teško da ćemo dobiti.

Vi ćete sad reći - jeste, lista ima 250, pa proći će, na kraju će biti 40% i nije problem za stranku kojoj ja pripadam. Srpska napredna stranka je velika i to je ono zbog čega se ljudi okreću velikim strankama, koje imaju veliku infrastrukturu. Zato što u tako velikoj stranci se manje osećaju ovakvi filigranski detalji zakona.

Kod nas je velika stranka i ja sam sigurana da sada imamo 103 poslanika u grupi i mi sada imamo 42% žena u poslaničkoj grupi SNS, dakle, mi smo daleko iznad, ne pre aktuelnog zakona, nego i onoga što će ići, mi smo već otišli, ali ne brine mene SNS, mi se ne bavimo politikom da samo svoju grupu zadovoljimo, brine me žena u nekoj maloj stranci ili grupi građana, da li će ona stići u tih prvih šest koje su sada propisane.

Pa, imamo listu koja je skup koalicija, pa su tu dve, tri, četiri koalicije. Svaka koalicija da po dva kandidata i svaka kaže - ne moram baš ja da dam ženu. Zašto? Ne zato što neko ima nešto protiv žena, manje smo vidljive, posebno na lokalu, nismo manje aktivne, nismo manje sposobne, nismo manje pametne i obrazovane, manje smo vidljive. Šta znači vidljive? Vidljive za one koji prave listu. Vi često niste vidljivi uprkos svojim rezultatima samo zato što to ne odgovara onome koji pravi listu.

Sve ovo o čemu ja pričam je zapravo tema za sve nas na mesnim, opštinskim i gradskim odborima naše stranke. To je tema. I ja danas, bez obzira da li prođe predlog gospođe Čomić, a znam da ćemo mi iz SNS glasati za vaš predlog, o tome govorimo, da li ćemo amandmanski da ga doteramo, pričaćemo o tome, ima vremena.

Suština je da sada razmišljaju žene širom Srbije koje se bave politikom one koje hoće da uđu u politiku i one koje u svojim političkim strankama imaju moć da utiču na liste koje se prave, da pazite da žene nisu u tih deset na sedam, osam, devet i deset, da u malim strankama ako šaljete samo dva ili tri kandidata ispred svoje stranke za koalicionu listu da pošaljete i manje zastupljeni pol ako je to žena.

I još jedna stvar, pričaćemo o tome i u subotu, ja bih volela da posebno mediji dobro razrade ove ideje, jer ovo govori o političkoj zrelosti naše scene i našeg društva, novinari i mediji ne smeju da stoje po strani i da čekaju da Ženska parlamentarna mreža sama, ovako krhka pravi neke promene.

Kad kažem Ženska mreža mislim na poslanice u Skupštini Srbije. Nisu sve tu danas, a trebalo je da budu, jer to što danas nismo ovde, mi žene koje smo poslanice, mi smo pljunule na sav trud žena koje su to radile decenijama iza nas.

Ja sam ovde danas jer se pre 30 - 40 godina neka žena borila snažno da možemo danas da govorimo, da pišemo, prvo 33, pa sada 40. I nećemo pisati dalje, jer sledeća promena, znači da smo 50 - 50, onoliko koliko nas ima u stanovništvu, ali za mene je ključ da smo vidljive da uđemo na te liste, a za to nemojte uvek tražiti kvotu, dobra je kvota koja postoji zakonska.

Dajte u samoj stranci, u opštinskom, u mesnom, u gradskom odboru borite se da budete vidljivije. Nije lako, pa ni muškarcima nije lako među sobom, i tamo ima trvenja. Politika je teško ratište, gde se mnogo krvari, mnogi odustaju, ali ako ostaneš do kraja mnogi popuste pred tvojim strpljenjem, upornošću i pred istinom i jačinom tvojih ideja.

Samo jedna poruka dragim kolegama, muškarcima. Maja je rekla – ne treba vi nama ništa da poklanjate, nije ovo vaše, pa sad vi nama dajete deo. Razmišljajte o ovom Predlogu zakona, ovo nije ženama veći procenat, ovo je manje zastupljenog pola. Šta kad vi jednom budete manje zastupljeni pol? Možda je to daleko za Srbiju, ali hajde da razmišljamo o tome kad budemo sa druge strane.

Dosta o ovome, pričaćemo u subotu dalje. Hoću da se vratim na Predlog zakona koji tretira smanjenje cenzusa sa 5% na 3%.

Ono što je rekao kolega Martinović i ja ću ponoviti dobar deo njegovog izlaganja, ne zato što ja ne umem drugačije da govorim o ovome, nego je on uboo u suštinu. Na samom početku obrazlažući Predlog zakona govorio je o tome da su Skupština treba da bude i politika je mesto sukobljavanja ideja, dobrih, loših, građani odmere, mi pojačamo kampanju, i jedni i drugi, i na kraju građani posle te kampanje donesu odluku. Dajte da ovde ratujemo idejama.

Ne treba nam ulica, ne trebaju nam ovakvi ili onakvi mediji, ne treba da razmišljam hoću li obmanuti birača na ovaj ili onaj način, na različita sredstva. Dajte Skupštinu, dajte da razgovaramo. Zašto nema nikoga kad pravimo budžet? Dajte izađite i recite – Vučićev budžet je loš, naprednjaci nisu dobro uradili, pogledajte šta je bolji budžet. Što to nismo čuli?

Evo, nije valjao Predlog izbornog zakona za žene i Čomićka uzela i napisala žena. Krivo mi je što ja nisam to napisala. Ko mi je kriv što se nisam setila? Žena se setila, napisala, mi rekli – predlog je odličan, dajte podržimo. Lično, politički, nisam zadovoljna. Zašto to nisam ja? Zato što želim da pravim rezultate. Ja sam ovde zbog rezultata, zbog građana. Neko je uradio, pružam mu ruku – svaka čast.

Još jedna stvar, kada je Čomićka u pitanju. Verovatno ćemo u narednim mesecima tek videti poteze. Za mene je pristojno što je gospođa Čomić ušla u parlament da progovori u ime građana koji su je birali. Njen Predlog zakona je glas građana sa terena. Možemo mi da tumačimo, naprednjacima se to jako dopada, od bojkota nema ništa, DS više ne bojkotuje, njegov poslanik sedi u sali. Možemo tako da spakujemo priču.

Ali, nemojte ime ove žene da se provlači kao motiv za priče Draga Đilasa koji nema snage da prizna da ne može da napravi dobar rezultat. Njegova rečenica da svako ko ne izađe na izbore, svako ko izađe na izbore nije opozicija, je takva uvreda za sve kolege koje su decenijama u opoziciji, koji imaju ozbiljne političke stranke koje decenijama postoje, koje imaju hiljade građana svojih članova, Đilase, to su ljudi koji misle drugačije od tebe, koji kritikuju Vučićevu stranku i Vučićevu politiku, ali misle drugačije od tebe.

Đilase, nisi ti opozicija u Srbiji, ne određuješ ti opozicioni način razmišljanja i delovanja. Možda bi želeo, ali žao mi je, politički život u Srbiji zavisi od više činilaca. Na prvom mestu od političke volje naroda i birača.

Kad smo kod političke volje birača, ona će se bolje videti smanjenjem cenzusa sa 5% na 3%. Bolje će se videti, jer ono što reče moj kolega Orlić jednom – šta kad je dobra ideja, odlična, koje se niko nije setio, dolazi od lidera jedne male stranke, kako da građanin uvede tu ideju u parlament?

Nema, čovek je na 3,5, ne 3,7, na 4,2, ne prolazi 5% nikako, a nosi dobre ideje, za jednu grupu građana nosi dobre ideje. Mislimo da je smanjenje na 3% odlična priča da čujemo i tu dobru ideju.

Nama to donosi najviše štete, jer ćemo smanjiti naš broj poslanika, uslovno rečeno, sada gledano. Moramo da sačekamo rezultate izbora, ja zaista verujem na prvom mestu u ljude koji čine moju stranku, a onda svakako za sve ljude koji glasaju za nas.

U životu inače najviše cenim kad neko radi, kad nije primoran, ono što ne mora. Baš cenim te poteze zato što nije primoran, jer smo mi danas dosta stvari primorani u životu i u poslu. Ovo što je Aleksandar Vučić uradio da nanese sebi direktnu štetu, da napravi dobro za političku scenu u Srbiji, za demokratsko raspoloženje, za bolju sliku demokratske volje građana Srbije je stvar o kojoj ćemo još dugo dugo pričati u vremenu koje dolazi.

Slično tome i ovo što je uradila Čomićka danas, što je suprotno odluci o bojkotu, došla da u ime građana razmatra jedan predlog zakona. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, drage kolege poslanici, odnosno poštovane kolege poslanici i poslanice, u ovom načelnom delu govoriću o novcu koji je u budžetu za 2020. godinu odvojen za sektor bezbednosti, odnosno javne bezbednosti i odbrane, ono što pokriva dva ministarstva, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane i vojske Srbije i, naravno, BIA-e.

Pošto je ovo načelna rasprava, zaista ću govoriti u najširim okvirima, dakle, osnovne brojke ću izneti, a naravno da ćemo kasnije i u raspravi i u pojedinostima govoriti i detaljno, posebno što i jednom i u drugom ministarstvu u toku je realizacija zaista kapitalnih investicija i projekata koje su višegodišnje i koje su samo delom predstavljene u ovom budžetu, pa mogu da izazovu određene zabune kod ljudi, jer se prati, dakle, samo jedno godišnje ulaganje se vidi u ovom budžetu.

Naš je neki dogovor u okviru poslaničke grupe SNS da, zapravo, predsednici odbora govore o oblasti čiji su oni predsednici, pa tako ja kao višegodišnja predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove upravo govorim o ovom sektoru.

Ali, nemojte zameriti, u svom izlaganju, neće biti suviše dugo, želim da govorim o nekim planovima, o nacrtima planova za mlade u Srbiji, ne zato što se to mene lično samo dotiče, mislim da natalitet i briga o mladima, ono što je naš plan za budućnost, su podjednako važni. Za mene lično najvažniji u narednim godinama.

Ali, da se vratimo sada ponovo na budžet, na ove brojke. Kažu da je politika, zapravo, samo ono zašta konkretan novac izdvojite i šta finansirate. Mi političari, bez obzira kojoj stranci pripadamo, umemo jako lepo i prihvatljivo da govorimo, ali kada vi u budžetu odredite određenu količinu novca za određene programske aktivnosti, e, to je zapravo vaša politika.

Tako treba čitati sve naše budžete prethodnih nekoliko godina, jer smo tada pokazali da ono što svakodnevno govorimo ispred političke stranke kojoj pripadamo ispred Vlade i, naravno, kako je Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srbije, se apsolutno se podudara sa onim što je planirano u našim budžetima, a upravo i rebalansi, odnosno završni računi pokazuju da se svi naši planovi, nacrti ne razlikuju od realizacije kasnije.

To je ono što je najvažnije za ozbiljne države, za države koje žele da se kreću u ozbiljnim međunarodnim tokovima i da postanu neko ko je partner od poverenja, a ne neko ko se igra sa svojim finansijama. Dakle, sprovođenje ozbiljnih reformi u prethodnim godinama koje su nama politički mogle da nanesu veliku štetu, upravo su pokazale i da onaj rizik koji je Aleksandar Vučić poneo i mi kao politička stranka, naravno, sa koalicionim partnerima, taj rizik se isplatio i sada stižu plodovi naših planova i zamisli.

Dakle, u Sektoru za odbranu, moraću malo da se potpomognem papirima, 92,4 milijarde dinara, a konkretno, to je oko 10% manje nego što je bilo predviđeno prethodnim budžetom, ali polovina od te sume, 43,3 milijarde su rashodi za zaposlene. Ovog puta smo, zaista, to se vidi i u prethodnoj godini, videće se i u narednoj, razmišljali o standardu ljudi koji su u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, gotovo polovina tog iznosa odlazi upravo za rashode za zaposlene.

Kada je MUP u pitanju, 91,32 milijarde dinara, a to je neznatno oko 2,4% više nego što je bilo u prethodnom budžetu i tu je, takođe, plata, troškovi za zaposlene, nešto o čemu smo razmišljali i što smo značajno podigli u odnosu na prethodne godine.

Što se tiče odbrane, Predlogom budžeta opredeljeno je 92,4 milijarde dinara, a najveći deo iznosa su rashodi za zaposlene, kao što sam i rekla.

Kada bismo i to podelili na procente, onda biste videli da 46%, ja rekoh nešto oko polovine, ali 46% ukupnih sredstava odlazi na rashode za zaposlene i dotacije Fondu SOVO, zatim oko 40% ukupnih sredstava, a to je oko 37 milijardi dinara odlazi na funkcionisanje Ministarstva vojske i Vojske Srbije i to je ta programska aktivnost, odatle se i finansiraju aktivnosti, u vezi sa sprovođenjem dokumenata planiranja odbrane, to nas očekuje u narednoj godini, realizacija propisanih poslova i zadataka, radi stvaranja uslova za očuvanje i zaštitu odbrambenih interesa, realizacija planiranih aktivnosti međunarodne vojne saradnje i upravljanje materijalnim resursima i nešto manje od polovine ovih sredstava, od ovih 40% opredeljeno je za kapitalne izdatke, ali to je, pre svega, za mašine i opremu.

Dakle, 10% sredstava je planirano u okviru programske aktivnosti i modernizacije i remont sredstava, to je nešto malo manje od 10 milijardi dinara i odatle se finansira nabavka novih sredstava, modernizacije i remont postojećih sredstava, njihovo održavanje, ponovo u potpunosti namenjeno za mašine i za opremu.

To je, dakle, okvir u kojem se krećemo kada je Ministarstvo odbrane u pitanju. Tu bih još jednom ponovila, to je negde oko 10% manje nego što je to bilo prethodne godine, prethodnim budžetom predviđeno, i ne zaboravite da smo veliki pomak napravili u modernizaciji i opremi Vojske Srbije, Ministarstva odbrane u prethodnoj godini. Tako da, zapravo ova značajna sredstva ne znače da se mnogo manje ulaže.

Jednostavno, prethodnih godina imali smo velika ulaganja, mnogih stvari koje se tiču vazduhoplova, kada su vezani ni za MUP i Ministarstvo odbrane, već su delom i stigla i uručena korisnicima, jednom i drugom ministarstvu, a ostalo se nastavlja i kroz naredne projekte.

Evo, malo o Ministarstvo unutrašnjih poslova, 91,32 milijarde dinara, poslednjih godina MUP ima razvojni budžet, osim sredstava koja su neophodna za nesmetano funkcionisanje svih službi Ministarstva, to su plate, ostala lična primanja za zaposlene, neki redovni tekući troškovi, ulaže se mnogo u modernizaciju opreme i objekata. Poslednjih godina nabavljena je preko potrebna oprema, zaista, ne razgovaramo tu samo o odeći, obući, opremi za pripadnike MUP, nego i o osavremenjivanju informacionih sistema u MUP, o modernizaciji kompletnog voznog parka, o rekonstrukciji i adaptaciji objekata, predviđena je i neka izgradnja objekata u MUP. Nabavka vazduhoplova, helikoptera i vatrogasnih vozila.

Osim ulaganja, dakle, u ove kapitalne projekte, Ministarstvo ulaže u nabavku i obnavljanje uniforme, odnosno odeće i obuće za policijske službenike, stručno usavršavanje, osposobljavanje policijskih službenika, proširenje informacionih sistema. Zaključkom Vlade Republike Srbije planirana je nabavka helikoptera za MUP i za Ministarstvo odbrane, o tome sam već govorila i po ovom osnovu MUP-u su u 2019. godini, isporučena tri nova helikoptera, isporuka još jednog se očekuje u 2020. godini.

Želim samo da spomenem sedam novih kapitalnih projekata kada je MUP u pitanju, i tu ću završiti sa izlaganjima. Dakle, odobreno je sedam novih kapitalnih projekata u okviru ovog predviđenog budžeta, to je iznos negde oko jedne milijarde dinara u 2020. godini. To podrazumeva nabavku specijalnih sredstava, tehničke i zaštitne opreme za Direkciju policije, zatim, podizanje operativnih kapaciteta, posebnih i specijalnih jedinica MUP-a, izgradnja, rekonstrukcija i adaptacija objekata Direkcije policije, zaštita i spasavanje građana, dobara, imovine i životne sredine od posledica vanrednih događaja, osavremenjivanje voznog parka Direkcije policije i izgradnja i adaptacija objekata Sektora za vanredne situacije u periodu od 2020. do 2022. godine. Izgradnja Centra za informacionu bezbednost, nešto što počinje, a čime ćemo se ozbiljno baviti u narednim godinama.

Kratko da napomenem, u ovoj 2020. godini, MUP realizovaće ukupno 26 kapitalnih projekata, 19 starih i sedam novih, i to značajno popravlja uslove i za rad i za modernizaciju i osavremenjivanje MUP.

Dakle, to je bila ukratko načelna priča o novcu koji je odvojen za sektor bezbednosti u Srbiji. Nešto što nije vezano konkretno za ovaj budžet, ali mislim da je vrlo važno da građani prateći kolege koje se ozbiljno bave analizom ovog budžeta shvate da ne samo nešto što piše konkretno u ovom budžetu, ovde se vide i koreni za naše buduće planove. Pričamo o mladima, o tome koliko su važni za Srbiju, koliko ovaj težak napor koji mi ulažemo u podizanje Srbije i dalji razvoj našeg društva u Srbiji, na prvom mestu kao građanskog društva, je važno samo zbog jedne stvari, zbog mladih generacija kojima sve ovo ostavljamo.

Pre nego što govorim o mladim generacijama neophodno je da pričamo o natalitetu. O tome se intenzivno govori poslednjih nekoliko godina, ali je potrebno još novca ulagati nego što je to bilo do sada. Kada govorimo o ulaganju u natalitet, osim jedne opšte atmosfere u društvu i mislim da je tu obaveza i nas političara da mnogo više govorimo o značaju nataliteta. Znam da žene u Srbiji rado i vole, deca su inače nešto što u Srbiji, u našem društvu ima posebnu poziciju, tako i treba da bude, i uvek smo spremni da se svega odreknemo, upravo zbog naše dece i potomaka. Zato ulaganje u natalitet mora da bude mnogo više ulaganja, i za podršku prvom detetu, jer se pokazalo da upravo odluka o rađanju prvog deteta je ona ključna i za nju treba najviše podrške, tu treba. Tako da, ona suma sadašnjih 100 hiljada dinara, mislim da apsolutno možemo da podignemo na više. O tome treba pričati, treba pritiskati, i mislim da upravo, ako naše muške kolege o tome mnogo ne razmišljaju, mi žene u politici moramo da budemo glasnije i da tražimo više novca za podršku i za rađanje. Nije samo suština finansirati prvo dete, drugo, ili treće u porodici, mnogo je servisa pratećih na kojima moramo da radimo. Tražimo da žene budu moderne, da se uključe u politiku, da budu obrazovane, da rade, da budu u svojoj karijeri, maksimalno posvećene, treba nam podrška, treba nam vrtić, treba nam škola, treba nam pomoć u kući ako želite da pokrijemo sve ono što se od nas traži da damo maksimum kao građanke ovog društva.

Druga priča o mladima, poseban program stipendiranja za mlade, pokazalo se da Fond za mlade talente nije ono što može da zadrži mlade u Srbiji i upravo zbog toga mi moramo da napravimo mnogo fleksibilniji program. Iznos od 250 do 500 miliona evra je neka suma o kojoj mi treba da razmišljamo kada pričamo o podršci mladima, u zavisnosti od reforme koju želimo i stepena reformi koji želimo da sprovedemo.

Stanovi za mlade bračne parove, to je nešto o čemu se rado govori. Kada je predsednik, Vučić, prvi put progovorio nedavno o tome koliko je to ozbiljna investicija izazvalo je veliku pažnju, veliku pažnju, pre svega, mladih ljudi. Mi razmišljamo u Nacrtu nekih naših planova da napravimo oko 30.000 stanova. Razmišljamo o tome da to budu stanovi prosečne veličine 60 kvadrata, gde bi investirali mladi bračni parovi oko 400 evra po kvadratu, ostatak bi dotirala država. Ali, ne zaboravite, kao što sam malo pre rekla, osim stanova za mlade bračne parove, osim podrške mladim talentima, potrebni su i prateći objekti, dakle vrtići, škole, domovi zdravlja i tu razmišljamo o nekoj sumi od 900 miliona evra.

Podsticaj preduzetništva za mlade, edukacija mladih za digitalne startap kompanije, to je nešto što, pretpostavljam, da najveći broj ljudi u Srbiji ne razume. Ja, sa svojih 45 godina i sa sinom koji je dvadesetak godina, svesna sam da već ne mogu da ga pratim u nekim tokovima kada on planira svoju budućnost.

Kada mladi, posebno oni rođeni od 2000. godine, razmišljaju o svojoj budućnosti, digitalne startap kompanije su za njih svakodnevica. Razvoj klastera iz svih oblasti preduzetništva za mlade do 40 godina i posebni programi kroz specijalizovanu instituciju, poput današnjeg Rasa ili Kancelarije za IT, dakle tu bi takođe morala da bude određena suma izdvojena kako bismo mladima pokazali da u Srbiji ne da ima mesta za njih, nego ozbiljno računamo na njih da bude neko ko vuče snažno Srbiju napred.

Mladi su neko sa kim je Srbija dužna da otvori dijalog, ali ozbiljan dijalog, a ne mi roditelji pitamo šta ima novo, letimičnom, a ne slušamo njihov odgovor šta zaista ima novo u njihovim životima i šta su njihovi planovi. Pri tom, dijalog sa mladima mora da pokrije zastupljenost svih delova naše zemlje. Iako stalno govorimo o decentralizaciji, mislim da mladi u zabačenim delovima Srbije, ako to nije Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, da slabo čujemo mlade i na tome ćemo mnogo raditi više u narednom periodu.

Ono što možemo mi kao ljudi iz SNS da uradimo i radimo svakodnevno na terenu, pre svega sa našim članstvom, sa mnogo mladih ljudi u SNS razgovaramo, tražimo njihove planove za budućnost, jer rekoh, ja od svojih 45, teško da mogu da razumem budućnost mladih i njihove planove ako sa njima ne razgovaram o tome. Decu treba pitati kakvi su im potrebni planovi, programi za osnivanje porodice, za ostanak u Srbiji, da i svoju decu uče da sutra ostanu u Srbiji, da vidimo šta je to što žele da bude njihov posao, šta im treba da pokrenu mali biznis. I ono što je vrlo važno za Srbiju, mi moramo da vratimo njihove vršnjake u Srbiju, moramo da ljude koji su otišli iz Srbije zamolimo da u kontaktu sa ljudima koji su još uvek u Srbiji, a razmišljaju da odu da ih zaustave, da im kažu da negde tamo nije sjajno, jesu plate bolje, ali nije život samo plata, život je država, prijatelji, porodica, tvoja ulica i dom. Srpska napredna stranka uradiće mnogo da zaista srpski san ne bude nešto što je Vučić izgovorio na jedanaestom rođendanu SNS, ovaj budžet je početak realizacije srpskog sna. Hvala.

Hvala.

Kao predlagač zakona da prokomentarišem ovaj amandman. Nema prostora komentarisati amandman zato što je jako skromno i napisan i obrazložen. Zapravo, ova forma amandmana samo je otvorila mogućnost da poslanici radikala progovore nešto loše o vladajućoj većini po svaku cenu, o ministru Stefanoviću po svaku cenu, jer teško je slušati i šta je to što su uspesi i rezultati ministra Stefanovića i MUP i onda ajde da iskoristimo bilo koju priliku.

Odnos države prema seljaku, prema zemljoradnicima, poljoprivrednicima, upravo se oslikava u ovom Predlogu zakona, gde nam je bilo jasno da je nemoguće na terenu insistirati na primeni ovog zakona i nismo hteli da zatvaramo oči pred stanjem na terenu i hteli smo da usaglasimo ono što jeste realnost u Srbiji, a to je da poljoprivrednicima, zemljoradnicima, ljudima koji su vlasnici traktora, multikultivatora, radnih mašina, priključnih mašina koje se koriste uz traktore omogućimo da i dalje ostane trajna registracija, jer to jeste ono što je realnost na terenu.

Samo ovako, u saradnji poslanika vladajuće većine i MUP, odnosno naših članova Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, u čijoj nadležnosti je ovakav Predlog zakona, možemo da budemo servis građana. Ovo jeste jedini način i to je sasvim normalno da se u parlamentu koriguju zakoni, da se prati sprovođenje zakona, reaguje odmah kako bismo mogli da izađemo u susret građanima, u ovom slučaju poljoprivrednicima.

Apsolutno su svi članovi Odbora glasali za to da se odbije ovakav amandman, jer ne mogu zaista da prihvatim nijedan od ovih šest amandmana koje je SRS podnela, jer uopšte se ne slažu sa realnošću i znam, kada bi oni pogledali seljake oči u oči, isto ovo ne bi smeli da im kažu, ali je mnogo lako govoriti ovde za mikrofonom. Kada čoveka gledate na terenu u oči, onda vam je jasno da ova izmena koju smo mi predložili je nešto što je najosnovnije i što je realnost na terenu. Mi moramo da gledamo realnosti u oči. Hvala.

Ja ću tokom rasprave o ovom predlogu zakona u pojedinostima istrpeti sve uvrede koje budu iznete na moj račun, jer najmanje što imam pravo je danas ovde da lično budem uvređena, jer sam ja ovde ispred Srpske napredne stranke. Moje ime jeste potpisnik ovog predloga zakona, ali govorim u ime Srpske napredne stranke i svakako Ministarstvo unutrašnjih poslova, sa kojima smo u saradnji i pripremili ovaj predlog zakona. Istrpeću sve do eventualnih kletvi. Kad budu već kletve ka meni usmerene, onda ću se obratiti nekome drugom.

Sada da se vratimo na ovaj zakon.

Radikalka Vjerica Radeta je podnela amandman na prvi član ovog Predloga zakona, a sve vreme vam priča o jednom sasvim drugom članu zakona. Dakle, nije toliko skoncentrisana da ne govori ni o svom amandmanu. Ali, neka ostane sve to po strani.

Od naše rasprave koja zaista ne može da pomogne ni jednom poljoprivredniku u Srbiji, koliko god se ja razumela u to ili vi mislite da se nisam razumela – neće pomoći. Pomoći će samo usvajanje ovog predloga zakona, odnosno odbijanje amandmana SRS i radikalke Vjerice Radete. Hvala.

Hvala.

Želim da reagujem na konkretnu izjavu kolege Srete Perića koji je izneo nekoliko neistina o meni lično, iako rekoh na početku da neću da reagujem na uvrede koje su mi danas iznete. Svih šest poslanika SRS su neprestano mene vređali na vrlo grub način sa mnogo neistina i to ćemo ostaviti po strani. Ja samo želim, radi informisanja javnosti, da kažem da nikada, osim u SNS, nisam bila član nijedne političke organizacije, niti grupe građana i volela bih da ako neko ima dokaze drugačije od ovoga što ja govorim da to jednom i iznese. Najlakše je tvrditi i samo nekome zalepiti etiketu. Ja ne osuđujem ljude koji su menjali političke stanke i svoja mišljenja, ali mislim da je ružno o meni govoriti stvari koje nisu tačne, naročito kada imate toliko godina koje vam ne dozvoljavaju da govorite neistine, jednostavno nije pristojno.

Ja vas molim, ovo jeste replika, ali vas samo da zamolim da se držimo samo ovih amandmana. Niko osim jedne koleginice koja je podnela amandman nije tačno govorio o svom amandmanu, svi ostali su odlična pljuvačka mašina, neka im je na čast, gledaju ih građani i birači. Zato imaju ovakav rejting.

Još jedna stvar, ja se bavim medijima i ispitivanjima javnog mnjenja, rejtinzima i hvala vam na ovome danas. Mnogo puta ponavljajte moje ime jer to je jako dobro za SNS. Hvala vam.