Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, kolege poslanici, mislim da predlagač ovog zakona, dakle, Vlada i mi pripadnici stranaka koji će podržati ovaj predlog zakona možemo biti izuzetno zadovoljni tokom ove diskusije.
Za onoga ko prati kod kuće, a za nas koji smo malo više upućeni u tu materiju, jer bavimo se ovim do detalja, nisu se mogle primetiti značajne zamerke. Nešto što bi bilo krupno, što bi menjalo suštinu zakona, što će izazvati velike proteste među ostatkom predstavnika vlasti u ovom velikom Domu. To su bile zaista minimalne zamerke negde u tehničkom smislu, negde nijanse u primeni određenog člana zakona, ali ono što zaista jeste jedna linija koja se primećuje tokom ove diskusije je da je zakon zaista dobar, da Predlog zakona i da one potvrde da je Predlog zakona zaista dobar koji smo dobili od međunarodne javnosti, od međunarodne zajednice, od Evropske komisije, od stručnjaka, od strukovnih medijskih udruženja koji su podržali ovaj predlog zakona na kome smo svi zajedno radili i prethodnih ne meseci, nego godina, zaista potvrđuje da je ovog puta pred nama jedan odličan Predlog zakona koji uređuje vrlo tešku i komplikovanu oblast medijskih zakona.
To je oblast zakona koja u bilo kojoj zemlji u svetu se vrlo teško i komplikovano reguliše, jer sloboda medija je nešto što ne možete spakovati ni u četiri zida niti u određenu kutiju, ali vrlo teško i u, pa, sad recimo, i u ovih tri stotine članova jednog zakona, jer to je negde suština regulisati, probati da damo neke okvire u kojima će se kretati slobode medija, jer moramo je nečim barem definisati. Nećemo ograničiti, jer nemoguće je ograničiti ni slobodu javne reči, niti slobodu informisanja u demokratskom društvu, i to nije ničija namera, i to je ono što se odlično vidi tokom cele diskusije.
Kolege koje su imale zamerke na ovaj predlog zakona, stoje njihove zamerke, i svakako da ćemo kroz amandmane razgovarati šta je to što možemo da uradimo, neke zamerke tu stoje. Moram reći, a da me građani i javnost pogrešno ne shvate, ako je najveća zamerka ovog predloga zakona ukidanje pretplate i uvođenje takse, mi smo onda na odličnom putu. Taj je jedan član zakona, ta jedna zamerka među tri stotine članova Predloga zakona možda bude nešto o čemu možemo da razgovaramo. Kažem ne želim da me neko pogrešno shvati, iznosim lični stav, ali sam jako zadovoljna i kao novinar i kao neko ko je 20 godina u medijima i neko ko je napravio nekoliko lokalnih medija i znam koliko se teško živi i radi, koliko se teško provlačilo kroz iglene uši tadašnjih medijskih zakona, tadašnjeg političkog bahaćenja, tadašnjeg političkog progona. Poslednjih osam godina bavim se politikom, pre toga sam bila uglavnom u lokalnim medijima i uglavnom i informativnom programu i znam kakav je progon bio i urednika i novinara koji su želeli da razmišljaju drugačije.
Onog trena kada sam ušla u politiku bavila sam se informativnom službom u stranci. Tog trenutka sam zaista osetila, ako sam možda kao novinar i bila zaštićena u toj redakciji, možda je negde urednik ili direktor medija i probao da me zaštiti, tog trena kada sam probala da pronađem medijski prostor za stranku, tada novoosnovanu stranku 2008. godine, to su bile Isusove muke. Apsolutno posle kratkog vremena odlučili smo da u SNS vodimo evidenciju, a o tome postoje dokazi, koliko je vremena bilo dato SNS ili Tomislavu Nikoliću, ili Aleksandru Vučiću, bilo kom drugom funkcioneru ili toj novoj stranci SNS, kako je jačala. Kako su naše akcije i potezi bili sve jači, sve su bili veći pritisci da nas nigde nema.
Ovo o čemu govorim možemo i da dokumentujemo, ali dovoljno je da pogledate arhivu i Studija B i RTS u to vreme u periodu 2008. do 2012. godine. To je period u kome smo mi merili minutažu. Na Studiju B zaista uzaludno smo danima gledali program, nije se moglo čuti ništa o akciji, o akciji stranke koja je tada rasla velikom brzinom, dobijala veliki broj članova, veliku popularnost imala, neko je jako želeo da se to nigde ne čuje i ne vidi, ali upravo se vratilo to bumerangom, onima koji su pokušavali da ugase tu popularnost i da javnost ostane neobaveštena o svemu tome. Jačina stranke je buknula velikom brzinom i napravila je rezultat koji jeste 2012. godine.
Kažem da ovo može da se potvrdi, kažem da sam svedok svega toga kao i ljudi u SNS i zbog toga zaista me ljudski pre svega boli kada neko govori o cenzuri danas. Kada neko govori o tome da nema dovoljno prostora ili kada mu se da prostor, to mu se daje na određeni način.
Kada neko govori o cenzuri svakodnevno toliko glasno i kroz usta i etar velikog broja medija teško da te cenzure zaista postoje. Kada su kolege govorile o tome koliko su određeni političari stavljani na naslovne strane, koliko je kaljan njihov ugled nisam čula da su spominjani predsednik države Tomislav Nikolić, o čemu ne treba govoriti kako se prema njemu ophode prema medijama, kako određeni mediji imaju rubrike, stalne stranice koje se bave unižavanjem predsednika Srbije na ovaj ili onaj način ili njegovih saradnika, a da ne govorim o predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću, koji je zaista najnapadanija ličnost u srpskim medijima.
Tako da sam među predstavnicima bivšeg režima, zaista bih ovu raspravu o medijskim zakonima preskočila, jer mislim da kritika ovog predloga zakona sa njihove strane može da se nazove njihovim rečnikom korišćeno sramotno.
Pogledajte u oči novinare, urednike sa kojima ste se igrali pre 2012. godine. Da li je 2012. godine skinut neki urednik, neki direktor medija? Da li je promenjen sastav novinara? Mnogi su to zamerali čelnicima Srpske napredne stranke, zbog čega ne promene te ljude i to se nije dogodilo.
Hajde da realno pogledamo činjenice i da na taj način razgovaramo - ima li ili nema cenzure, ima li ili nema medijskih pritisaka. O tome kako pojedini vlasnici privatnih medija uređuju svoje programske sadržaje, koriste svoju nacionalnu frekvenciju, o tome može da se razgovara, treba da se razgovara i ovaj predlog zakona na dobar način uređuje upravo tu oblast.
Ja ću, kao i ministar Tasovac, osvrnuti se na tu frazu „sramotan način hitnog postupka“. Sramotno je nešto što je ispod svakog morala, nešto čega se stidimo, što treba da sakrijemo.
Ako zaista mislite da u ovom trenutku, gde velikom brzinom grabimo napred da odmaknu pregovori sa EU, da zatvorimo što više pregovora, odnosno prvo da ih otvorimo i da obavimo skrininge, u tom periodu kada građanima zaista gori pod nogama kada ćemo i ući u EU, kada će da odmaknu pregovori, kada ćemo dobiti nešto od sredstava predpristupnih fondova, kada ćemo ući u društvo u kome zaista važe evropski standardi, u tom periodu neki od kolega predlažu da radimo malo sporije.
Ja ne znam da li to znači da je možda trebalo da zaključamo Skupštinu, da odemo na more? Možda nije loše da kažemo građanima - sramotan je hitni postupak, hajde da se spakujemo, da odemo na more. Recite to građanima - idem na more, idem na odmor, idem u šoping, posle toga ću pričati o zatvaranju pregovora i ostalo.
Smejali su se kada je premijer Vučić govorio da treba mnogo više vremena ovde da provodimo. Kao što vidite, to je postala naša stvarnost. Ne vidim da nikome od vas to smeta. Ne vidim da je neko iznuren do te granice da loše izgleda, da je dehidrirao i da ne može da diskutuje o ovim zakonima.
Mislim da zaista treba apsolutno da se posvetimo svim zakonima koji su do sada, a posebno na ovoj sednici, na dnevnom redu i da probamo da maksimalnim novim rešenjima kako unaprediti ove predloge zakona.
Ono što sam mogla čuti pre nekih sat vremena, dakle, nije baš najnovija informacije, je da imamo oko 150 amandmana na zakone o privatizaciji i stečaju i oko 200 i nešto amandmana na medijske zakone. Ne znam, zaista nisam videla kako izgledaju svi amandmani, moguće da su i oni, kao što sam rekla, tehničke prirode, da prave neke nijanse u određenim izmenama zakona, moguće da tu ima i zaista dobrih predloga, ali toliki broj amandmana, ovako ozbiljna diskusija, dve godine javne rasprave, uključenost medija koji apsolutno prate šta se dešava i šta se priprema u legalnoj sferi, govori da je ovde bilo dovoljno vremena da se pripremimo.
Na kraju, mislim da političari koji se ozbiljno bave ovim medijskim zakonima, ovo drže u malom prstu poslednjih desetak godina.
Građani u ovom trenutku ne mogu da čuju smeh i priču u klupama DS, jer njih ova rasprava i ova plenumska sala zanima samo kao mesto za iznošenje uvreda, a ne za korekcija zakona - ovo je prilika da ne kritikujem toliko zakon, jer moram da ponudim rešenje, ali je dobra prilika da kažem nešto protiv SNS, jer tim stalnim zbunjivanjem građana kako nešto nije dovoljno dobro, ne znam kako, ali znam da nije dovoljno dobro jer predlaže SNS. Ta politika ne može da funkcioniše, naročito ne u Srbiji koja je izuzetno politički osvešćena i pismena i gde više manipulisanja nisu dozvoljena.
Volela bih da govorim o detaljima ovih zakona. Kao što spomenuh malopre, veliki broj amandmana i na zakon o privatizaciji i na zakon o stečaju, pa i na ova tri zakona. Dakle, ovih pet zakona koji su na dnevnom redu su najbolji pokazatelj koliki je zapravo reformski potencijal ove Vlade koju predvodi premijer Vučić.
Ovi potezi koji nisu nimalo popularni i koji naravno da ne nailaze na veliko odobravanje i na radost građana, su neophodni. Meni je drago što građani to prihvataju. U svakodnevnom kontaktu sa biračima, a širom Srbije putujem, vidim da razumeju da je ovo nešto na čemu mi moramo da radimo i od čega ne treba da odustanemo.
Ja ću citirati još jednom i ministra Tasovca, ne zato što nemam dovoljno reči, nego mislim da je to jedna koncizna poruka suštine ovih medijskih zakona. Ministar Tasovac je rekao da će ovaj set medijskih zakona urediti medijsku scenu u Srbiji na do sada najtransparentniji način, približavajući je evropskim praksama. To jeste jedan od naših prioriteta, usklađivanje srpske sa evropskom regulativom i u ovoj oblasti, ali svakako će pružiti okvir za daleko kvalitetnije informisanje građana.
Još jednom ću da ponovim za sve oni koji su kritičari ovih reformskih poteza Vlade, da sve što je ugrađeno u ove medijske zakone je urađeno u dogovoru sa Evropskom komisijom, sve je usaglašeno. Apsolutno nema zamerki. U izradi predloga su učestvovala različita strukovna, novinarska i medijska udruženja, predstavnici civilnog sektora, uvažene su i sugestije međunarodnih stručnjaka iz ove oblasti i ovaj Predlog zakona izložen je javnoj oceni i kritici javnosti, kao što sam rekla, već više od dve godine.
Povlačenje države iz vlasništva u medijima, jul 2015. godine je poslednji rok za privatizaciju medija. Konkretno, u Srbiji to je 81 medij. To je samo 6% do 7% od 1.320 medija, koliko postoji u Srbiji registrovanih u Agenciji za privredne registre.
Vlasnička struktura u medijama, to je veoma važno. Zahvaljujući novim zakonskim rešenjima postaće potpuno transparentna, jer kada građani, odnosno konzumenti usluga tog medija budu zaista znali ko je vlasnik tog medija, biće im mnogo jasnije zbog čega neke informacije su zapakovane i plasirane baš na taj način.
Zakon o javnom informisanju je predvideo da se u periodu od pet godina po privatizaciji moraju zadržati programske strukture i sadržaj. To je bilo veoma važno zbog loših privatizacija medija, gde su baš mnoge regionalne lokalne televizije ugašene, jer se neko poigrao i sa programskom strukturom i sa ljudima koji tu rade, a i sa interesima građana u tim lokalnim zajednicama, koji su želeli da čuju šta se dešava u njihovom gradu.
Ovo je posebno važno i kada je reč o medijima koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina. Ne bih se složila sa kolegama, koji su iz stranaka koje predstavljaju nacionalne manjine, da do sada nisu imali dovoljno sloboda, prostora da budu informisani na svom jeziku. Znam i podržavam to pravilo da jednom stečeno pravno ne treba umanjivati, već ga treba unapređivati, ići na veći stepen tih prava. To stoji. To podržavam, negde treba da budemo realni i da probamo da se uklopimo u evropsku regulativu i da se na sve moguće načine ljudima, u sredina u kojima žive, izađe u susret da budu informisani na jeziku nacionalnih manjina.
Ovim Zakonom o javnim servisima biće ukinuta sadašnja TV pretplata. U sledećih godinu i po dana javni servisi RTS i RTV finansiraće se iz budžeta uz punu transparentnost. Treba naglasiti tu reč „punu transparentnost“. Dakle, država će do januara 2016. godine finansirati rad oba medija, kako bi obezbedila njihovu stabilnost, a od 2016. godine, ovo je takođe važno definisanje, taksa će biti jedini način finansiranja javnih servisa. To je velika razlika u odnosu na finansiranje putem pretplate, jer kao što smo mogli čuti, pretplata podrazumeva neku vrstu dobrovoljnosti, a ne ono kako su shvatili opozicioni poslanici, pa se poigravaju sa građanima i ponovo ih zbunjuju. U nekim dnevnim listovima vidimo kako citiramo imenom i prezimenom, godinama, gradom odakle dolazi građanka koja je uplakana provela jučerašnje popodne, jer je shvatila da se država poigrala sa njom.
Molim vas, takvi sugestivni tekstovi, gde se poigravamo sa dostojanstvom naših građana, nisu neki nivo na kome mi trebamo da funkcionišemo.
U delu predloga, koji definiše potrebna sredstva za njihovo sprovođenje, navedeno je da su za rad javnih preduzeća Tanjug, Panorama i radio Jugoslavija do jula 2015. godine predviđena sredstva u budžetu Republike Srbije u iznosu od 536 miliona dinara.
Jedan od ciljeva ovih zakona je definisanje transparentnog sistema finansiranja u oblasti javnog informisanja iz budžeta sa različitih nivoa javnih vlasti, kroz sistem projektnog finansiranja medija i drugih subjekata u toj oblasti, naravno, uspostavljanje kontrole trošenje dobijenih sredstava.
Pošto sam i u prethodnom periodu bila u kontaktu sa tim projektnim finansiranjem medija, medijskih projekata različitih nezavisnih produkcija naših lokalnih televizija, u razgovoru sa njima i u radu sa njima sam videla da njima izuzetno odgovara taj početak tržišne utakmice. Ponudi dobar proizvod, ponudi dobar programski sadržaj, radi sa obrazovanim, posvećenim ljudima u redakciji i neće biti problem finansiranja tog predloga, projekta.
Nemojte da zaboravimo, stalno pozivamo na to da budemo realni. Mnogi mediji, mali lokalni mediji rade iz dnevnih soba, iz svojih kuhinja. Neki nivo standarda moramo da podignemo. Ne želim da se ugasi nijedan medij u Srbiji, ali mislim da neke standarde moramo da postavimo i zbog toga će ovo projektno finansiranje dosta pomoći.
Govorili smo o sredstvima koja su namenjena pojedinačnim davanjima, odnosno sredstva koja će se dobiti raspisivanjem javnih konkursa, ali i pojedinačnim davanjima na osnovu primene principa ne diskriminacije i pravila o dodeli državne pomoći i zaštiti konkurencije. Sredstva koja su namenjena za pojedinačna davanja su ograničena na 5% od ukupno opredeljenih sredstava za ostvarivanje javnih interesa u oblasti javnog informisanja, a putem javnih konkursa. Iznos pojedinačnog davanja ne može biti veći od 20% iznosa koji je propisan za javne nabavke male vrednosti, a nadležno ministarstvo donosi podzakonska akta kojima se bliže uređuje način, uslovi i kriterijumi za dodelu.
O ovoj cifri, kao i o tome koliko novca treba izdvajati iz budžeta lokalnih samouprava, autonomne pokrajine, treba svakako razgovarati, ali ovo jeste početna tačka, jer svi koji ste radili sa lokalnim medijima, koji ste u kontaktu sa lokalnim samoupravama znate na koji način se delio novac medijima na lokalu, da li je to predsednik opštine čija je televizija, koga je neko pratio, pa posle toga je ugašeno za sve ostale, pa se raspoređuje ko će prenositi lokalnu samoupravu, odnosno sednicu lokalne skupštine, pa se onda igramo, jer tu zapošljavamo razne prijatelje u svojim redakcijama…