Hvala predsedavajući.

Ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici mi smo se približili, zapravo ovo je negde sedamnaesti sat rasprave tokom jučerašnjeg i današnjeg dana i ovo je, većina se složila, bila je jedna bogata i zaista efektna rasprava koja je protekla u razmeni činjenica i argumenata. Bilo je i nešto od zahteva koji nisu bili opravdani u ovom trenutku i nisu se pokazali kao zahtevi na koje, na prvom mestu, ministar može da odgovori kao zahteve koji su prihvatljivi za ove predloge zakona.

Ono što jeste najvažnije i što bih želela da i oni koji prate parlament, naše zasedanje, ponesu kao utisak, to je da je svih 18 predloga zakona, koliko se nalazi u ovoj objedinjenoj tački ocenjeno kao dobri predlozi zakona. Da neko ne pomisli da to što je podneto 1.600 amandmana na ove predloge zakona bude kontradiktorno ovome što sam ja rekla, odmah ću vam reći da to nisu amandmani koji su suštinski, koji bi mogli suštinski da promene ove predloge zakona koji mogu suštinski da utiču na bezbednost i građana, dakle državljana naše Republike Srbije, naročito ne na bezbednost stranaca, stranih državljana koji trenutno borave ili prolaze preko teritorije naše države.

Još jednom da ponovim, ozbiljno, dugo pripremani predlozi zakona, na kojima je radio ozbiljan tim eksperata, stručnjaka sa velikim iskustvom u MUP, posebno u ovom sektoru za zakonodavstvo i naravno izuzetno uvaženi i konsultovani ljudi iz nevladinog sektora ekspertskih organizacija koje su dugo ukazivale na različite probleme koji su se u prethodnim godinama pojavljivale i to smo sada uspeli da upakujemo u ove predloge zakona.

Dakle, danas mi sa sednice Vlade, mi imamo okvirnu informaciju da je oko 150 amandmana je prihvaćeno od ovih predloženih 1600 i to takođe ne znači da treba napraviti velike izmene u ovim predlozima. To su male korekcije, u mnogim primerima su to tehničke korekcije, ali jedan broj amandmana je zapravo zahvaljujući interesovanju i pokazanoj dobroj volji ministra sa saradnicima, će ući kao sastavni deo ovih predloga zakona, ali o svemu tome ćemo govoriti narednih dana kada budemo razmatrali ove zakone u pojedinostima.

Vrlo je važno spomenuti da je u ovoj raspravi u ova dva dana učestvovalo negde oko 70 poslanika i opozicije i pozicije. Moram reći da smo negde poslanike opozicije retko čuli, jer ih i nema mnogo u sali, ali je dobro da su se čuli njihovi komentari, pa makar i oni bili onakvi kakvi su bili, a to često, po mom mišljenju, ograđujem se, ne prilično konstruktivni, već su više bili kao neko pridobijanje besplatnog medijskog prostora, što jeste njihovo pravo, ali svakako treba da razmišljaju o posledicama, jer građani detaljno prate ovaj naš prenos i procenjuju ponašanje i zalaganje poslanika.

Često smo mogli čuti u izlaganju opozicionih poslanika da nije bilo dovoljno vremena. Svaki ovlašćeni ima dvadesetak minuta i još posle toga imaju vremena kao poslaničke grupe i svi su negde gubili tri do četiri minuta u objašnjavanju da nemaju dovoljno vremena da obrazlože u ovih 18 minuta, ali sve ukupno sa svim tim njihovim obrazlaganjem oni su svi govorili 10 do 11, 12 minuta, dakle, nisu uspevali da potroše ni tih 20. Eto, koliko zaista nije bilo vremena.

Ono što sam juče rekla i ponoviću, ovi su svi zakoni stigli tokom prethodne godine u parlament, recimo da je poslednji stigao sredinom decembra 2017. godine. To je pre tri, gotovo četiri meseca. Ne moguće da deset predloga zakona niste mogli da pročitate četiri meseca bez obzira koliko god oni bili obimni. Tako da ne stoje te zamerke, stoji jedino da je trebalo posvetiti i vreme i odvojiti i energiju, konsultovati se sa ljudima koji se bave ovom problematikom da biste zaista videli da su ovo bili ozbiljni predlozi zakona na kojima se tek onako, ad hok olako radilo.

Ono što jeste vrlo važno, je da smo mi ovim predlozima zakona stvorili jedan ozbiljan, normativni okvir u kojem smo svakako pokazali da smo mi ispunili, preuzeli one svoje obaveze u pogledu evropskih integracija i u pogledu harmonizacije, dakle, domaćeg nacionalnog zakonodavstva sa onim obavezujućim evropskim direktivama. Nama je na prvom mestu, to se više puta čulo i od ministra danas u raspravi, na prvom mestu je zaista bila bezbednost građana, građana Republike Srbije i bezbednost stranaca koji prolaze preko teritorija naše zemlje ili privremeno tu borave, zaštita ljudskih prava, pojačana pravna sigurnost, transparentnije, jasnije procedure, bilo da je reč o strancima ili o našim građanima, našim državljanima.

Kao što sam to učinila i danas još jednom ću da ponovim, nedavno, zapravo upravo se završila diskusija između koleginice Janjušević i ministra na tu temu, vrlo je važan naš odnos prema migrantima. To je tema o kojoj moramo da govorimo, jer očigledno da još uvek kod nas ima ljudi kojima nije jasno koliko je važno da ostanemo ljudi, koliko je važno da pokažemo naš humani odnos.

Znam i to pokazuju i neke evidencije da među migrantima se zaista pronađu i ljudi koji nemaju najbolje namere i koji žele da se negde provuku i koji imaju kriminalne dosijee i neku prošlost koja je zabeležena u policijskim dosijeima. Morate znati da najveći broj ljudi je zaista teškom mukom i nuždom nateran da prolazi preko teritorije naše zemlje, i da ti ljudi u najvećem broju, gotovo stoprocentnom ne žele da ostanu, i to pokazuju brojke i statistike ne žele da ostanu na teritoriji naše zemlje, ne žele naše državljanstvo iako podnose zahteve za azil. NJihove prijave za azil su samo kupovina vremena da u nekom periodu mogu nekažnjeno da borave na teritoriji naše zemlje dok ne pronađu način da odu ka zemljama poput Nemačke, tamo gde žele da nastave svoj život zajedno sa porodicama.

Dakle, važno je sve ono što smo slali odavde kao poslanici, da to bude jedna pozitivna poruka da istrajemo u tome, da budemo ljudi do kraja, da ovim ljudima pružimo svu moguću zaštitu i ono što je potrebno za to vreme koje provode na teritoriji naše zemlje. Nema straha da će bilo ko da nas ugrozi, da će bilo ko da zauzme našu imovinu, naša radna mesta, niti ono što je predviđeno za građane Srbije. To su sasvim dve odvojene priče i ne treba zloupotrebljavati i manipulisati tim brojkama. Treba da pokažemo da smo zaista, kako što smo uvek bili, u Srbiji gostoprimljivi i neko ko ima osećaja za tuđu muku, da zaista to pokažemo ovog puta i kroz ovu pravnu formu. Ali i najbolji zakon napisan na papiru, kada se sprovodi u praksi zavisi upravo od ljudi koji sprovode, zbog toga i šaljem ovakav apel.

Još jednom želim da se zahvalim svima koji su učestvovali u ovoj raspravi, posebno kolegama koji su podržali ove predloge zakona u načelu, i naravno očekujem vrlo ozbiljnu diskusiju u pojedinostima. Mi ćemo u toku sutrašnjeg dana imati sednicu Odbranu i unutrašnje poslove, gde ćemo definitivno razgovarati o amandmanima koji mogu da postanu sastavni deo ovih predloga zakona.

U svakom slučaju po završetku ovog mog obraćanja ja zaista kao potpredsednica SNS još jednom želim da čestitam svim ljudima koji su pomogli da mi u Beogradu osvojimo 45%, zapravo 44,99, u svakom slučaju to je 64 mandata. Hvala vam Beograde i SNS, ljudi koji su bili na našoj listi opravdaće vaše poverenje. Nije mala stvar kada vam povere da vodite ovako veliku evropsku prestonicu, metropolu sa sjajnim investicionim projektima u budućnosti. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Ministre Stefanoviću sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, mi smo gotovo sedam i po sati u vrlo efektnoj diskusiji i ono što jeste rezime današnjeg dana posle ovoliko sati je da niko nije rekao da su ovi predlozi zakona loši.

Pažljivo sam slušala sva izlaganja i, bez obzira na primedbe da jedan deo zakona nije u skladu sa očekivanjima opozicionih poslanika, možemo biti ponosni, kao i u prethodnom periodu, na zakone koji dolaze iz nadležnosti MUP, jer svi ti predlozi zakona, bez obzira da li se radi o novim zakonima ili o predlozima, o izmenama i dopunama već postojećih zakona, su uvek izglasani sa ogromnom, velikom većinom i često, to može da se proveri i u statistici, i opozicioni poslanici glasaju za ovo.

Zašto? Zato što se ovakvi predlozi zakona ne prave ad hok. Prave se često duže od jedne godine, pa tu budu i dve i tri godine, to je ozbiljan timski rad, to su radne grupe koje su sastavljene ne samo od eksperata koji rade i ljudi od velikog i dugogodišnjeg iskustva koji rade u MUP, posebno u Sekretarijatu za zakonodavstvo, zapravo u tom sektoru Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ono što je značajno od kada je ministar Nebojša Stefanović na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova, je da se značajno uvažava glas nevladinog sektora. Dakle, institucija koje rade na terenu i koje se dugo godina bave problematikama, najrazličitijim, koje su u okviru i koje su slične i u nadležnosti sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Dakle, ovi predlozi su plod rada na terenu, plod dugogodišnje saradnje, uvažavanje mnogih primedbi.

Mi smo danas čuli i da je Zaštitnik građana, u onom trenutku kada su predati ovi predlozi zakona, od oktobra do decembra 2017. godine, imao određene zamerke. Ja bih volela da građani u narednom periodu, a ja sam sigurna za naše poslanike da će oni to pratiti detaljno, vide da ćemo i u narednim danima, kroz različite amandmane, a evo da podsetim i javnost, ne da podsetim nego da obavestim, ne znam koliko ljudi to zna, oko 1.600 amandmana je podneto na ovih 18 tačaka dnevnog reda, koliko se nalazi u ovoj objedinjenoj tački, što znači da nas očekuje zaista ozbiljan, ozbiljan rad.

Sve zamerke koje smo čuli, da su poslanici Srpske napredne stranke podneli veliki broj amandmana na ove zakone, spominjete nekih 300 amandmana - šta je to u odnosu na ovih 1.300 koji su preostali na ove predloge zakona. O čemu nam to govori? To nam govori o načinu funkcionisanja našeg parlamenta. Često ste čuli u današnjoj raspravi, ali i u prethodnom periodu, da u Skupštini ne funkcioniše sve onako kako je opozicija zamislila, da nema dovoljno demokratije, da se ne poštuju procedure, da u prvom mestu naprednjaci i vladajuća većina uzurpiraju način na koji se radi u parlamentu, ali, čini se da vas realnost negira.

Dakle, mogućnost da podnesete ovoliki broj amandmana, mogućnost da vi niste razmislili o tome koliko su realni, koliko su ozbiljni ti amandmani, koliko će oni zaista da poprave kvalitet života građana za koje kažete da se borite, ali, to je za neke druge analize u narednom periodu.

Pre nego što nastavim da govorim o ovim zakonima i da rezimiram današnju raspravu, ja bih se u ovom trenutku obratila ministru Stefanoviću, koji inače ima još jednu funkciju, ulogu, poziciju, kako god da to nazovete. Nebojša Stefanović je i predsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke. I pre nego što nastavim da govorim o ovim zakonima, želim da ovako javno i gospodinu Nebojši Stefanoviću čestitam na izuzetnom rezultatu od pre tri dana – 44,99, prevedeno u mandatima, to je 64 mandata od 110 u Skupštini grada Beograda.

Moguće je da je ovo jedno izmeštanje iz diskusije i da se ne tiče dnevnog reda, ali tiče se, i te kako, jer govori o ozbiljnosti i posvećenosti ljudi, govori o kapacitetu naših ljudi, govori o tome koliko smo mi jedan ozbiljan i složen tim koji istovremeno može da se bavi i stranačkim aktivnostima, da se brine o boljem životu građana sa stranačke strane, ono što jeste naš posao, ali istovremeno može da obavlja i važne državne funkcije. Mesto ministra unutrašnjih poslova je zaista jedno od ključnih pozicija u državi i sve ono što je gospodin Stefanović uradio u prethodnom periodu je zaista visoko podignuta lestvica, jedan nivo, i u političkom i u državničkom radu i mislim da mnogo nas će slediti u narednom periodu upravo taj smer.

Srpska napredna stranka je u mnogim oblastima podigla kriterijume. Mislim da ono što mi, poslanici Srpske napredne stranke, trpimo u ovom parlamentu, onu vrstu ponižavanja, sve ono što nas na svakom koraku nipodaštavate i što ne dozvoljavate da podignemo glavu i da se pohvalimo rezultatima koje smo postigli, sve će to vreme pokazati da je dobro što smo ovako trpeljivi.

Ja sam očekivala da posle ovako loših postignutih rezultata opozicije, zaista budete malo drugačiji, malo ozbiljniji, posvećeniji, da počnete da razmišljate o potrebama građana. Ali, čini mi se da ste još bahatiji, da vas nisu zanimale brojke i da se, evo, i u ovim poslednjim danima bavite sami sobom i nekim međustranačkim sukobima. Mi smo zaista, i to sam htela da ponovim, u nedelju čestitali, u ponedeljak se još bavili stranačkim rezultatima, a nakon toga smo se već okrenuli parlamentarnom radu i zbog toga sam htela da naglasim šta je to što je gospodin Stefanović uradio kao predsednik Gradskog odbora Beograda, ali, odmah nakon toga, nastavili smo ozbiljnim državnim radom da se bavimo, sa ovako ozbiljnih 18 predloga zakona.

Neću konkretno da govorim o ovim zakonima, ne zato što nemam vremena, ima dovoljno vremena i mnogi opozicioni poslanici su govorili odmah, na samom početku, i izgube tri-četiri minuta od predviđenih 20, gde govore da nema vremena da se o tome govori, a zapravo vi realno možete videti da u 20 minuta vi možete sa nešto više od minuta govoriti o svakom od zakona. Ne zaboravite, ovo je načelna rasprava, za minut vi i te kako možete reći o suštini i o tome šta je to što zamerate toj vrsti zakona.

Važna je jedna stvar. Da biste mogli u tako kratkom vremenu da govorite o tim zakonima, potrebno je da ih pročitate, potrebno je da pratite šta su eksperti, nevladine organiazcije, nezavisne institucije govorile o tim predlozima zakona, a to sve zahteva mnogo više vremena i truda nego što ste, čini se, vi uložili. Ali, građani su sve i pokazali u nedelju, 4. marta, i ocenili, čiju ozbiljnost, posvećenost i rad žele i u narednom periodu i kome žele da poklone poverenje i odgovornost.

Mi ćemo i u narednim danima, posebno kroz rad u pojedinostima, govoriti o ovim zakonima. Ono što je dobro, pored toga što niko nije rekao da su ovo loši predlozi zakona, i opozicioni i pozicioni poslanici, ja sam, dakle, 15-a danas ovlašćena u ovom parlamentu, vrlo je važno da podvučemo jednu stvar. Svi zakoni o kojima ćemo govoriti u narednim danima su zapravo jedan ozbiljan normativni okvir, ali zaista samo okvir, koji daje mogućnost da poštujemo i ljudska prava, da zaštitimo ljudska, da pojačamo pravnu sigurnost i građana i stranaca i onih koji prolaze preko teritorije naše zemlje.

Ono što je još važnije, mi kroz ovaj normativni okvir dobijamo transparentnije i jasnije procedure. To su bile zamerke u okviru evropskih integracija, zapravo u okviru pregovora za evropske integracije i u skladu sa svim onim obavezama koje smo mi preuzeli u pogledu evropskih integracija i u opšte harmonizacije našeg nacionalnog zakonodavstva sa obavezujućim evropskim direktivama, sve se to ogleda u ovim predlozima zakona.

Samo onaj koji je zaista krajnje zlonameran može da kaže da ovakvi predlozi zakona ne popravljaju život građana u Srbiji, da iza ovoga ne stoji ozbiljan dugogodišnji ekspertski rad, prožet sa mišljenjima ljudi sa terena, nevladinim sektorom, nezavisnim institucijama koje ozbiljno prate predloge zakona.

Ono što je gospođa Čomić u svom izlaganju govorila, to je naš stav prema migrantima, a time ću završiti, to je vrlo važna stvar. Ja bih volela, apelujem zaista na sve kolege u ovom parlamentu, da razmišljate o tome koliko vaše izlaganje može da probudi akciju na terenu bilo kog građana, da bude negativan i da formira negativan stav i odnos prema migrantima, azilantima, ljudi koji prolaze u teškom periodu svog života preko teritorije naše zemlje, dajte da ne samo vladajuća većina pokaže pozitivan odnos, ne samo da naši zakonski okviri budu takvi da se odlučimo za humanost i poštovanje ljudskih prava, dajte da svako od nas podstiče pozitivan odnos prema ovoj izuzetno ugroženoj grupaciji, koja prolazi kroz težak period u svom životu.

Mi smo ovde i da utičemo na formiranje javnog mnjenja. Na nama je da šaljemo pozitivne poruke, oblikujemo državnu politiku, ali pozivamo građane da nas slede u našim potezima.

Još jednom bih se zahvalila i ministru i saradnicima na uloženom trudu i nadam se da ćemo po završetku detaljnije analize i po radu u pojedinostima zaista zajedno izglasati ove predloge zakona, koji će znatno unaprediti, pojednostaviti život građana u Srbiji. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Gospođo Brnabić, kandidati za ministre, kolege narodni poslanici, drago mi je što je koleginica Jovanović govorila pre mene, jer želim da nastavim u tom duhu i u toj atmosferi. Ne znam da li ću biti u prilici da ovo bude i poslednji govor koji ćemo čuti u ovoj diskusiji, ali ću govoriti u tom tonu. Probaću da govorim sa osmehom na licu, jer mislim da sve ono što se dešavalo poslednja dva dana zaista govori da za Srbiju dolaze bolja vremena.

Za mene je bilo zaista izuzetno pozitivno vaše izlaganje na početku jučerašnjeg dana. To je bio jedan sasvim drugačiji ton. Nikada nisam čula da su premijeri govorili na taj način. To je sasvim drugačiji način, to je drugačija energija, to je drugačija, neću reći vizija, jer je ovo zaista kontinuitet onoga što je bilo u prethodnoj Vladi i u onoj Vladi od 2012. godine, ali složiće se samnom svi, i oni kojima ste simpatični i kojima niste, da nosite drugačiju energiju, da nosite nešto što se može nazvati jednom rečju moderno u najboljem smislu i u najširem smislu.

Ne govorim samo o vašoj pojavi, o načinu komunikacije i o toj energiji koju vi nosite i u radu i lučnom ophođenju, govorim o vaše pogledu kako vidite vaš timski rad i kako vidite sebe na čelu tog timskog rada. Želim danas da govorim i o kontekstu u kojem smo birali današnju Vladu. Zašto sam rekla da želim osmeh na licu? Jer, bilo je mnogo mučnih momenata tokom ove rasprave. Ne mučnih zato što neko od nas ili možda vi kao neko ko brani ovaj sastav Vlade, nemate dovoljno argumenata, nego zato što smo videli mnogo ranjenika u ovoj sali. Govorim o ranjenicima kojima je bila povređena sujeta, rušimo im predrasude i stereotipe i to mnogo boli. To niko od nas ne želi da prizna, ali jako boli.

Kada smo sami sa sobom i kada se zapitamo – šta meni zapravo smeta kod ovog predloga za premijerku? Smeta mi to što je ona nešto novo i nešto što ne poznajem, to je svojstveno ljudskoj psihi, da ono što je novo i nepoznato, da se toga čovek boji.

U vašem ekspozeu je bilo nekoliko rečenica koje nisu nove, ali koje treba ponoviti, jer mislim da su potcrtavale nekoliko vrlo važnih stvari koje će se videti i kasnije tokom rada ove Vlade. Neću mnogo da govorim o brojkama, niti o rezultatima ove Vlade, jer su o tome govorili ne samo poslanici tokom ove diskusije i tokom prethodnih godina, o tome su se izjasnile mnoge veoma važne međunarodne institucije i finansijske i političke. Na kraju, napredovanje Srbije na „duing biznis“ listi, u okviru mnogo drugih pokazatelja govori da ono što je radio taj tim od 2012. godine, od kada je SNS preuzela odgovornost za vođenje vlasti pa do danas, pokazuje da idemo krupnim koracima napred. To su teški koraci, to su gvozdene čizme, ali idemo napred.

Jako je dobro što u ovom trenutku kada se dogodilo nešto što se nikada nije dogodilo u političkoj istoriji Srbije, a to je da čovek sa mesta premijera bude izabran takvom većinom od 55% glasova na mesto predsednika Srbije, dakle ne ono što smo čuli ovih dana, on je pobegao, on je otišao, ne govori se o tome. To su reči kojih treba da se stidite. Birajte reči, jer one su naše oružje danas na ovom polju.

On je predsednik Srbije i odlazeći sa mesta premijera. Napravio je politički pomak, istorijski politički pomak i nešto što je lekcija za mnoge ljude koji se bave politikom u Srbiji kada govorimo o lekcijama, želim da vam čestitam na iskazanom stepenu tolerancije, strpljenja, trpeljivosti. Vi ste to pokazali i tokom ove rasprave, a i tokom prethodnih dana. Vi ste očitali lekciju pristojnosti celoj Srbiji. Vi ste lične uvrede i profesionalne istrpeli na način koji treba da bude pozitivan primer i treba ljudi da se ugledaju na to.

Uvrede koje ste istrpeli, odgovorili ste na način, a tako treba da odgovori i Zorana Mihajlović i Gordana Čomić i ja i koleginice koje smo vređane ovde tokom današnjeg dana. Ono što je uradio kolega Mirčić, kažem kolega jer radimo u Skupštini Srbije zajedno, inače se ne mogu nazvati kolegom po stepenu nekih drugih karakteristika, dakle ono što je Mirčić danas uradio da na tako vulgaran način odvuče svoju diskusiju je nešto čega treba da se stidi svaki poslanik u Skupštini Srbije.

Vaša rečenica: „Samo vi vređajte, ja ću i dalje da radim i da menjam Srbiju, i to da je menjam na bolje“, zaista treba da bude moto svih nas koji se često osećamo uvređenim i poniženim u Skupštini Srbije, a posebno mislim na poslanice.

Vi ste prihvatanjem pozicije, tj. dolaskom na poziciju premijera zapravo učinili mnogo više za rodnu ravnopravnost u Srbiji i za borbu protiv homofobije nego što je učinila bilo koja nevladina organizacija i civilni sektor u Srbiji. Moguće da u ovom trenutku toga niste svesni. Ja to ocenjujem kao neko ko je borac za ljudska, posebno ženska prava u Srbiji. Često ljudi nemajući nameru da to učine, i ne verujem da je to bilo među vašim prioritetima dok ste se prihvatali ove kandidature, ali često to ljudi učine nesvesno zato što stanovito stoje i komforno se osećaju u ulogama koje su odlučili da prihvate u životu.

Sve ono što smo videli tokom ova dva dana, i pozitivno i negativno, snažno govori o svima nama i u Skupštini Srbije, ali i u celoj Srbiji. Rezultati Vlade Srbije izuzetno pozitivno su ocenjeni i istim tempom nastavljamo. Ovo je kontinuitet i svi prioriteti Vlade koji su bili u prethodnom periodu biće nastavljeni sa sva dva za mene vrlo važna akcenta – digitalizacija i obrazovanje, veoma, veoma važne dve tačke.

Ponoviću neke od rečenica iz vašeg ekspozea, jer mislim da su važne i želela bih da ljudi malo više obrate pažnju na to i da svako u svojoj oblasti proba da da maksimum na tu temu.

Insistiraćemo na analitičkom razmišljanju, na pronalaženju rešenja. Probajte da svako u svojoj oblasti učini baš to. Nemojte biti slepi sledbenici onoga što vam se nameće. Ne odustajte na prvoj prepreci, posebna poruka za mlade. To što ste vi kao mlada i obrazovana žena, kojoj su bila otvorena sva vrata bilo gde u svetu, odlučili da ostanete ovde i da se borite za Srbiju, da časno služite svojoj državi, to je nešto što ponovo podseća na one stubove srpskog tradicionalnog obrazovanja.

Koliko god da je Ana Brnabić moderna i da je lider u onome što trenutno radi, ne zaboravite da se zapravo to liderstvo i to što je moderno u njoj zasniva na tradicionalnim principima. Budite otvoreni za ono što su novine. Samo ćemo tako biti društvo lidera, moderno društvo koje vuče napred.

Srbija je zemlja sposobnih, pametnih ljudi. Nama treba još energije i još lidera. Nemojte čekati da neko pokaže na vas prstom da ste lider. Pokažite to iz dana u dan, pokažite svojim poštovanjem, obrazovanjem. Pokažite poštovanjem prema kolegama, prema poslovima i obavezama koje imate i koje su vam dodeljeni. Odgovornost je nešto na šta treba svi da se podsetimo u Srbiji.

Još jedna rečenica, time završavam, jako mi se dopala. Koliko smo hrabri da danas u Srbiji zakoračimo u budućnost. Verujem da ljudi koji će danas glasati za vas i ovaj predlog Vlade nisu svesni koliko su hrabri. Zato i jesmo zajedno, zato i jesmo timovi, jer u svakom trenutku onaj koji oseti da je njegov trenutak vuče napred, a mi ostali njega sledimo. Nismo svesni trenutka, ali osećamo da je to to što Srbiji, to je impuls koji nam treba u ovom trenutku.

Još jednom čestitke svim kandidatima za ministre u ovoj Vladi. Mislim da ste i radili i da ćete raditi odličan posao. Ana, vama hvala što ste prihvatili ovu kandidaturu. Mislim da je pred vama vrlo važan zadatak. Verujem u vašu energiju, pre svega, i u to da nećete odustati. Veoma je važno da predsednik Srbije i vi kao premijer budete odličan, nerazdvojan tim. Meni se čini da ste vi na dobrom putu. Srpska napredna stranka će vas podržati. Hvala vam.

Povreda Poslovnika, član 107. Govori se o dostojanstvu Skupštine.

Zaista, u toku dana, odnosno verovatno u ovom trenutku se dostavlja saopštenje Ženske parlamentarne mreže, sa stavom poslanica Skupštine Srbije, gde tražimo da se najoštrije ne osudi, zaista, najoštrije sankcioniše u okviru Poslovnika Skupštine Srbije ponašanje poslanika Zorana Živkovića, verbalni napadi na konkretno predsednicu parlamenta Maju Gojković.

Ali, Maja Gojković je samo simbol, ime i prezime svake žene koja je u Skupštini Srbije, posebno mislim na poslanice. Nije smelo da bude dozvoljeno Zoranu Živkoviću da danas jednu reč ovde progovori. Ono kako se on ophodio prema ženama, to se do sada nije dogodilo. Nagoveštavalo se, moglo se videti u pozadini obraćanja prema ženama, ali da konkretno izgovori reč u holu Skupštine Srbije, da niko ne reaguje, da nemamo reakciju medija i javnosti na to. Ako vam smeta ime Maja Gojković, smeta li vam ime institucije predsednika Skupštine Srbije? To je uvreda i za tu poziciju. Pogledajte višeslovna vređanja koja su se dogodila, i niko da ne odreaguje. To je ljudima jako zanimljivo. Samo se igraju, žele da od ovoga napravimo rijaliti, kao što su neki započeli da se bave ovim.

Ovo je dan kada treba da ustanemo i kažemo da je sa vređanjem žena, posebno žena u parlamentu, o dostojanstvu parlamenta je drugi osnov o kojem ćemo govoriti, mora da se prestane.

Ne dozvoljavam i pozivam koleginice da mi se pridruže, bez obzira kojoj političkoj partiji pripadaju, da se nastavi rad u parlamentu dok ne odlučimo o sankcionisanju Zorana Živkovića. Sramota je da se usudio da govori ovde pred svima nama kada nas je nazvao prostitutkama. Želim podršku. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Nisam se javljala do sada. Mislila sam da će poslanici opozicije da prestanu sa ovim smešnim spinovanjem i obrazlaganjem amandmana, jer ako su se već par puta pozvali na veoma važne institucije u okviru ne vladinog sektora, organizacija, oprostite, koji su i pisali značajne amandmane koji su delom usvojeni za ovaj zakon, očekivala sam da se konsultuju i oko ovih spinovanih amandmana.
Ovo što smo čuli u toku današnjeg dana da ne treba određene stvari da budu u ovom zakonu, jer već drugi zakoni to određuju, oko funkcionisanja lokalne samouprave, bilo bi slično, zapravo isto onome da ja kažem – čemu zakon o sprečavanju nasilja u porodici, zar dvoje ljudi iz ljubi ne stupaju u nešto i nema razloga da mi uređujemo nasilje među njima. Ovo je sasvim nepotreban zakon. takav način razmišljanja zaista ne koristi ni jednoj žrtvi.
Ja sam već ranije zamolila da sve što govore, razmišljaju o tome da to govore u oči jednoj žrtvi nasilja. Da li bi ovakve stvari govori? O koordinaciji unutar naših ministarstva bilo je mnogo reči u prethodnom periodu, da zapravo ova situacija o nasilju u porodici u našoj zemlji i jeste donekle, između ostalog, posledica onoga što nisu dovoljno sarađivale nadležne institucije. Nije bilo dovoljno saradnji između tužilaštva, policije, centara za socijalni rad. To je alfa i omega, dakle onaj početak u priči o nasilju. Svi znaju da je to apsolutno tako. Nema razloga da ovde dovodimo u pitanje grupu za koordinaciju.
Znači, to je nešto što je nužno. Uočili smo taj propust i to mora da se koriguje ovim zakonom. Da ne bih rekla neku ružniju, grublju reč, kažem da je to neophodno i da je najružnija vrsta spinovanja ovo o čemu smo danas slušali. Slično je i sa pričom, da se ne vraćam na te amandmane, da li će ovaj zakon da popravi situaciju sa nasiljem u porodici ili ne. Zaista ovo govorim kao neko ko najiskrenije želi da se bavi ovom pričom, ne kao poslanica SNS, govorim kao bilo koji aktivista za ženska prava i neko ko se bori protiv nasilja u porodici.
Ovaj zakon može mnogo da popravi. Ne može sve, ali može mnogo, ali nam je potrebno da i kasnije u implementaciji svi damo maksimum i mi kao kontrolna uloga u parlamentu, a naravno na prvom mestu institucije koje treba da primenjuju u svom radu ovaj zakon. Hvala.

Hvala.
Tačno, odavno nisam govorila, neko je dobacio sad sa strane.
Neću da se osvrćem na ovo. Mislim da je jasno gledaocima ko sprovodi torturu nad kim. Želim da postavim jedno možda retoričko pitanje, dakle, ne zahteva odgovor. Da li nada mnom neko ovde sprovodi nasilje? Ova me tema jako zanima. Od 10 do 13 časova, nešto pre 13 časova, nisam se javljala jer sam pretpostavila da će svi da skoče, kao što su upravo skočili u prethodnih 45 minuta.
Ja se osećam tako, da je ne smem da iznesem ni jedan svoj stav o amandmanima povodom ovog zakona, jer šta god ja kažem, u ta dva minuta, to izazove salve reakcija i uvreda na moj račun, iz svih opozicionih stranaka. Možda bi najbolje bilo da neko objasni zbog čega ne želi da priča o zakonu, nego želi da vređa, isključivo poslanike SNS?
Pogledajte koliko puta, kroz različite vidove, kroz povrede Poslovnika, kroz neke druge reakcije, isključivo miniraju rad u Parlamentu. Za mene je svako miniranje rada u Parlamentu, u koliko se ne bavimo zakonom koji je na dnevnom redu. Nešto što može da bude malo odstupanje, jer je potrebno rešiti neku nepravilnost u radu, mi možemo time da se bavimo, ali do ove mere da mi ne možemo nikako, ja ne čuh ni jednog poslanika opozicije koji traži, koji nas poziva da se vratimo na zakon. A ja znam da to misle neki koji su ovde, ali jednostavno sede i ćute, kao što sam ja ćutala prva tri sata.
Neka kažu, neka naprave konferenciju za štampu i kažu, poslanici vladajuće većine imaju obavezu da ćute i trpe ono što mi govorimo. Kada govorimo da zakon ne valja, da je rađen na brzinu, ali oni ne prebrigavaju jednu činjenicu da je bio ozbiljan rad na ovom zakonu, da su ozbiljni ljudi bili u radnoj grupi koji su ovo pripremali. Kada kažem ozbiljni ljudi, mislim na institucije i stručnjake organizacija koji se godinama, decenijama bave ovom problematikom.
Zbog toga sam rekla da je nešto smešno i da je spin. Smešno je ako znate da je praksa i da su eksperti rekli da je to pogrešno, a vi i dalje insistirate na tome. I, spin je nešto, kada vam se ne dopada odgovor, a vi uporno diskusiju umeravate u drugom smeru, jer vam se ne dopada ono što treba da kažete, što je istina, što je činjenica. Zbog toga sam govorila o smešnim i o spinovima.
Nema u opšte problema da mi po ceo dan ovde pričamo o kršenju Poslovnika, ali još jednom pozivam da se vratimo na zakone. Slobodno vi mene vređajte, slobodno vi vršite nasilje nadamnom da ja ne smem ništa da izgovorim, jer ja čim izgovorim odmah krenu. Imam li ja prava nešto da kažem a da se iza toga ne reaguje.

Nemam pravo očigledno, a mi moramo da ćutimo kada vi reagujete na taj način. Vi sprovodite nasilje. Evo, ustanite pa recite da to nije tačno.

Hvala vam. Jeste amandman usvojen i jeste to predlog SRS i zato me čudi, bez obzira, dakle, na to što zajedno sarađujemo na popravljanju ovog Predloga zakona do onog trenutka dok ga ne usvojimo, ali čemu ovakvo sitničarenje. Te zakon neće nikako da pomogne, te nama nema pomoći, te siromašni smo, te ima nasilja zato što smo siromašni, kad bi bili bogati ne bi bilo nasilja, pa vi niste ni krenuli neće vam uspeti ni ovaj zakon. Ne razumem. Vizija države, Vlade, Ministarstva, koji su predložili ovaj predlog je da se rešava korak po korak problem koji je viševekovni, koji je suda u svetu, ceo svet se ovome suprotstavlja.
Mi imamo sitničarenje oko zareza, oko promene nebitne reči, oko toga da li će iz ovog zakona prestati ili neće nasilje. To je dakle, jedna promena ponašanja, mentaliteta. Očekivala sam podršku svih stranaka, jer zapravo svejedno je da li je nasilnik iz SNS, iz DS, iz bilo koje druge stranke. Sve isto boli. Ono što zaboravljaju svi koji su danas u ovoj sali, ne zaboravite da mi ovde to govorimo sada međusobom i to je lako, jer mi gledamo u papir, ali zamislite da sve što govorite, govorite u oči ženi, detetu, žrtvi nasilja. Da li bi ste ovako govorili u tom trenutku?
Vi ne razumete ideju, da ono što su godinama, decenijama, pokušavali i nevladin sektor, i mnogi drugi pre nas, jer je ovo veliki problem, sada smo spakovali u zakonodavni okvir. Nije savršen, nijedan zakon nije savršen ni u jednoj zemlji, ali jednostavno ovo je ideja na kojoj smo počeli da radimo. Neophodan je konsenzus svih poslanika u ovoj Skupštini, da podrže ovu priču.
Da li ćemo ga korigovati? Hoćemo kao i mnoge druge zakone koje smo do sada usvojili. Da li će praksa implementacije pokazati nedostatke? Hoće, kao i na mnogim drugim zakonima. Dajte da ovim građanima pokažemo da rešavamo problem po problem. Nemojte da kvarite ovako divnu ideju i viziju, sada smo spakovali u zakon ono što smo pokušavali svi zajedno godinama. U svakoj od ovih poslaničkih grupa su aktivisti nevladinih organizacija koji su sada poslanici ili koji su bili bliski njima. Zajedno smo priželjkivali ovakav zakon.
Nemoj da sada time, da li je policija stub ili je tužilaštvo stub, ili je centra za socijalni rad, da razvodnjavamo ovako divnu ideju. Počeli smo, treba nam mnogo pomoći, zajedničke energije da se ova priča reši. Sramota je da se delimo na političke stranke i da na ovako osetljivom problemu dnevno političke probleme ubiramo. Gledaju nas žene koje u ovom trenutku dobijaju batine. Mislite na njih, svaku primedbu koju date govorite njima u oči i onda recite da li je to nešto o čemu treba da govorite.
Ja sam izuzetno ponosno što se ovaj zakon našao pred nama. Mnogo napora i energije je učinilo i Ministarstvo pravde i MUP, čitava radna grupa koja je pripremala radni zakon. Mislite da je njima bilo lako da pristanu na sve ovo što piše u zakonu? Ovo traži mnogo kadrovskih promena, mnogo obrazovanja, mnogo strukturalnih promena, mnogo podzakonskih akata, promenu ponašanja. Ali, dajte podršku za ovo. Hajdemo po gradovima Srbije da promovišemo, da objasnimo žrtvama u najmanjem naseljenom mestu, u poslednjem selu u Srbiji zbog čega je važno da postoji ovaj zakon i zbog čega je važno da oni koriste ono što im ovaj zakon omogućava.
Zaboravite političke podele, glasajte da pomognemo žrtvama nasilja. Ovo je početak. Dajte podršku za početak. Hvala.

Kako tako olako izgovarate – mogli smo da spasimo 33 života a nismo, jer samo da smo usvojili Predlog zakona DS. Ne znam da li ovde ima neko ko se ozbiljno bavi ovom problematikom.
Prvo čujemo da nema siromašnih ne bi bilo nasilja u porodici. Da je samo bio zakon DS spasili bi 33 žene. Ovako smo ubili 33 žene. Da li razmišljate o težini reči koje izgovarate?
Dajte da ozbiljno razgovaramo o ovom jako ozbiljnom problemu. Nas ovde posmatraju eksperti koji se decenijama bave ovim temama. Mi moramo da razmišljamo kako ćemo nastaviti dalje da unapređujemo i ovaj zakon i da rešavamo ovaj problem.Siromašni i bogati. To ne bira ni siromaštvo, ni bogatstvo, ni godine, ni pol, ni veru. Podjednako bogati i podjednako siromašni trpe nasilje u porodici, najrazličitije vrste nasilja. Ne govorim samo o fizičkom nasilju, nego o psihičkom nasilju, o seksualnom zlostavljanju, o ekonomskom zlostavljanju.
Molim vas da ovo ne koristite više u političke svrhe. Odlično znate zašto nije prihvaćen predlog DS o oduzimanju oružja. Zato što već u postojećim zakonima, i to je odgovoreno više puta, i MUP je odgovorilo predlagaču da već postoji u određenim zakonima nešto što se reguliše ta problematika.
Nema razloga. Meni je svejedno ko donosi zakon. Meni je važno da započnemo zakonski okvir za ovaj veliki problem, a ne vidim ovde kod vas podršku da se ovako nešto reši. Samo čujem – ovo ne valja, ovim neće prestati nasilje.
Dobro, recite – čime će prestati nasilje i da li će uopšte prestati? Nikada u svetu se niko nije sa ovim izborio, ali radi na smanjenju, na prevenciji, na obrazovanju, na edukaciji, na radu na svim nivoima. I ne znam odakle vam hrabrosti da na ovaj način podstičete građane da negativno misle o ovom Predlogu zakona.
Zaista mi iz SNS to nećemo dozvoliti. Po usvajanju ovog zakona, a to će biti pre Svetskog dana borbe protiv nasilja, pre 25. novembra, mi ćemo ići širom Srbije, kao što sam rekla, do poslednjeg sela, do poslednje žene da objasnimo koje su prednosti ovog zakona i da razgovaramo na koji način zaista treba da se ovaj zakon maksimalno iskoristi.
Nema brzog rešenja, ali moramo od nečega da počnemo. Hvala.

Malopre zamolih da probamo da popravljamo ovaj zakon, a ne da govorimo – a što niste moj zakon, e da je moj ja bih glasao, mi smo imali bolje, moj predsednik je uradio bolje.
Rekoh, gledaju nas žene i žrtve nasilja. Da li njih zanima ko je podneo zakon, da li je nama krivo ko jeste, ko nije. Ja bih vas samo pitala – koliko ste vi zakona doneli u prethodnom periodu kada ste takvi dušebrižnici?
Još jedno pitanje i zaista neću da više razgovaram na ovu temu, izvolite, ako imate bolja rešenja spremni smo na to, još jednom da vam ilustrujem koliko je ovo ozbiljna tema i koliko moramo na ozbiljan način da se ovim bavimo i da je ovo ne početak nego ona mrvica početka u ovoj teškoj borbi.
Nas ima stotinak u ovoj sali. O tome koliko je ovo teška priča svedočiće sledeće. Ja ću sada da vas zamolim da u sali ustanu svi koji su žrtve porodičnog nasilja, partnerskog nasilja, koje su to doživele u prethodnom …
(Poslanici poslaničke grupe Dosta je bilo: Šta je ovo?)

Jel vidite, jel vidite? To sam htela da dobijem. Onog trena kad neko vas pita, ja sam htela da vam pokažem koliko je teško. Lako je da mi pričamo o nekom drugom. Ako treba da ustanem…
Pitam da li neko želi da ustane da se deklariše javno da je žrtva nasilja? Nećete ni vi ovde u ovoj sali, a zamislite kako će žena koja godinama to trpi. Ovaj zakon treba da pomogne da je prepoznamo kada ona nema snage, da je institucije prepoznaju da izađe iz te priče. Znam da vas je zabolelo. To je suština.

Hvala, predsedavajući.
Ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo dva veoma važna predloga odluke i čudi, ono što smo mogli čuti tokom prepodneva, ovaj negativan ton u ocenama ovih predloga odluka ili o situaciji koja se odnosi na ove odluke, jer tema o kojoj danas govorimo je tema za ponos i čast, zapravo, cele Srbije, na prvom mestu predstavnika pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Žao mi je što se čuo i jedan negativan ton danas u raspravi, ne zato što je neko zabranio da se na taj način govori o ovoj temi, ne radi se o tome. Razmišljajte o pripadnicima koji su u prethodnom periodu branili ime Srbije, branili imidž Ministarstva odbrane i Vojske Srbije svuda u svetu, na teškim teritorijama, na postkonfliktnim područjima, imali veoma komplikovane zadatke.
Ovim planom je predviđeno da 700 pripadnika, na 340 pozicija različitih, ode i nastavi da brani ime Srbije. Ime Srbije ne samo u klasičnom vojnom smislu, da budemo deo jednog velikog međunarodnog bezbednosnog sistema, nego u smislu da branimo vojno obrazovanje pripadnika Vojske Srbije, da brane ono što je naše iskustvo, ono što su specijalne sposobnosti i posvećenost radu u sektoru bezbednosti. To su vrlo važne teme o kojima je danas trebalo govoriti. Trebalo je isticati rezultate, postignuće tih ljudi, treba govoriti o tome koliko smo mi i prihvaćen i poželjan partner u međunarodnim mirovnim misijama i multinacionalnim misijama.
O svemu tome niste želeli da govorite. Svi oni koji su negativno govorili pronašli su, a sa time će se složiti ljudi koji poznaju ovaj sektor, pronašli su mrvice u ćoškovima priče o godišnjoj upotrebi Vojske Srbije u mirovnim operacijama, multinacionalnim misijama. To su mrvice i spinovi koji danas nama nisu potrebni.
Ako govorimo o nekoj vojnoj časti, o tome da nam je Srbiji više nego ikad potrebno da imamo neke čvrste stubove za koje ćemo se uhvatiti i koji će biti nacionalni ponos, onda je to Vojska Srbije, ne samo unutar naših granica, nego i pripadnici u mirovnim i multinacionalnim operacijama. Protiv ovoga što sam izgovorila ne postoji nijedan argument. Može da bude dnevno-politička rasprava. Možemo da govorimo o tome da li je neko bio dobar ili loš ministar, po nečijem ličnom shvatanju. Ali, ovde u parlamentu, ako smo ozbiljni poslanici i ako želimo da branimo renome Vojske Srbije, a to je iznad dnevne politike i iznad pripadnosti političkoj stranci, onda ćemo da govorimo isključivo argumentima. Onda ne možemo da kažemo da je ministar Gašić bio najlošiji ministar. Možda vam se ne dopada njegova frizura, njegov način hodanja, ali brojke govore o tome da je on jedan od najuspešnijih ministara u Vojsci Srbije.
Samo ću ponoviti još jedan podatak, a vi me brojkama demantujte, jer ja želim da mi o brojkama govorimo. Kako ćete da objasnite to da danas i prethodnih godina smo imali milijardu dinara štete u budžetu Srbije jer je ministar Šutanovac tako otpuštao ljude, pravio takve propuste u svom ministrovanju, da svake godine, zahvaljujući tome što moramo da platimo odštete ljudima, mi gubimo milijardu dinara u budžetu Srbije. Da li je to doprinos Demokratske stranke da građani Srbije bolje žive, tako što je neko nekada pravio greške koje danas moramo skupo da platimo? Moramo, jer smo ozbiljni i odgovorni i poštujemo naše obaveze.
Da li je ministar Gašić i ministri koji su posle Šutanovca bili na toj poziciji u Vojsci Srbije u Ministarstvu odbrane, da li je njihov propust to što su uz velike napore uspeli da napune prazne magacine gde su bile ratne materijalne rezerve? To su argumenti. O tome treba da razgovaramo, kada vi zateknete prazne magacine, bez hrane, bez osnovne opreme, odeće, obuće, bez osnovne količine municije, bez čega ne možemo dalje. Ja sam svesna da ratna neposredna opasnost nama ne preti u ovom trenutku, ali ratne materijalne rezerve su nešto o čemu mi treba da govorimo.
Vidim uznemirenost u redovima opozicionih stranaka, ali to je zbog toga što ne znaju kako da odgovore na argumente. Verovatno će biti spremljena neka dnevno-politička zavrzlama koja zaista, u krajnjoj liniji, vređa ljude koji danas prate ovaj parlament i ljude koji se ozbiljno bave politikom u Srbiji. Nemate argument na to zašto ste ostavili prazne magacine i nemate argument na to zašto plaćamo milijardu dinara svake godine, zbog toga što je ministar Šutanovac loše vodio svoje ministarstvo. Tačka.
Možemo da razgovaramo o tome koliko je važno da budemo u…
(___________: A sada reklame.)
Žao mi je što gledaoci ne mogu da čuju šta se dobacuje. Treba da čuju kako se vređaju poslanici Skupštine Srbije, posebno ako pripadaju Srpskoj naprednoj stranci, kako poslanici i Radikalne stranke i Demokratske stranke u ovom trenutku upućuju najgore uvrede meni, ali vi to ne možete da čujete. Neka oni imaju svog obraza i neka vam kažu šta su govorili. U redu je, neka kažu oni koji su izgovarali sada uvrede.
Što se tiče kolega iz Dosta je bilo, apsolutno nemam primedbu na to. Koleginica je vrlo argumentovano raspravljala, sa zamerkama koje su i te kako zahtevale odgovore i ja nemam zamerku. Ne znam zbog čega se sada kolege iz Dosta je bilo javljaju na pomen ovih stranaka, osim ukoliko imaju koalicioni dogovor da se međusobno brane.
Dakle, vratimo se na ovu temu, veoma važnu temu. Hoću samo da ponovim, nije se čulo, evo već smo sada u trećem satu rasprave, da zapravo govorimo o sedam mirovnih operacija Ujedinjenih nacija u kojima smo bili i do sada i o sedam novih mirovnih operacija. O četiri dosadašnje multinacionalne operacije EU i dve nove multinacionalne operacije i jedna sasvim nova aktivnost – angažman u okviru humanitarne aktivnosti u slučaju potrebe. Dakle, to je gotovo isti broj gde preko 50% uvećavamo naše učešće u multinacionalnim operacijama i mirovnim misijama. Zbog čega? Zato što neko želi predstavnike Vojske Srbije u svom međunarodnom timu, zato što je to odlično štabno osoblje, odlično medicinsko osoblje, vojni posmatrači koji prave fantastične rezultate na terenu koji su poželjan igrač u timu.
Jedan od kolega je zaista spomenuo da je učešće žena u multinacionalnim operacijama nešto što je ocenjeno najvišom ocenom, i to ne od strane naših ljudi iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, to ocenjuju zaista međunarodni eksperti i ljudi koji nas i dalje pozivaju i koji ocenjuju naš rad i analiziraju aktivnosti i postignuća pripadnika Vojske Srbije u okviru ovih operacija.
Svedok sam da ambasadori različitih zemalja, koji sa mnom kao predsednicom Odbora za odbranu i unutrašnje poslove imaju redovne kontakte, redovno ističu koliko je važno da se nastavi učešće pripadnika Vojske Srbije u ovoj vrsti operacija. Zbog toga je i ovako značajno povećan broj pripadnika i u ovoj narednoj godini. Upravo je i predsednica parlamenta Maja Gojković nedavno boraveći na Kipru razgovarala i posetila našu misiju i naše pripadnike i uverila se u to pod kako dobrim uslovima oni tamo žive i rade i koliko su zadovoljni svojim angažmanom i svojim postignućima.
Kada govorimo o učešću žena u mirovnim misijama, malopre su me ove uvrede prekinule, želim da vam kažem da međunarodni eksperti, posebno koji se bave bezbednošću, ističu da su žene u međunarodnim mirovnim misijama značajan faktor koji u konfliktnim, postkonfliktnim područjima značajno doprinose implementaciji mirovnog sporazuma, da posebno u radu sa civilnim stanovništvom na terenu postižu izvanredne rezultate jer je veoma važno da pripadnici mirovnih misija uspevaju da uspostave zdrav odnos sa civilima, odnosno sa domaćim stanovništvom, jer je to jedini način implementacije mirovnog sporazuma.
Šta još rade naši pripadnici mirovnih operacija? Jedan od naših zadataka je svakako da se omogući poštovanje ljudskih prava, da se onemogući, da se spreči trgovina ljudima u ovim postkonfliktnim područjima, a negde još uvek i konfliktnim.
Mi imamo obavezu da podržimo razoružavanje, demobilizaciju na tim teritorijama. Naša je obaveza da podržimo reforme sektora bezbednosti u svim ovim državama gde se nalaze naši pripadnici.
Ne treba zaboraviti da je učešće naših pripadnika u Vojsci Srbije vrlo važan element spoljne politike. Mi ovim zaista ostajemo, jer to smo i bili, aktivan činilac očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti. Ovim potvrđujemo sopstveni ugled, jačamo poverenje u Vojsku Srbije, jačamo vlastite odbrambene kapacitete i nacionalnu bezbednost.
Ono o čemu nismo danas mnogo govorili to je interoperabilnost, to je nešto što je veoma važno kada govorimo o Vojsci Srbije. Danas se trendovi i tehnički i tehnološki i obrazovni veoma menjaju u svetu velikom brzinom. Važno je da budemo deo ovog sistema i da naši pripadnici zaista mogu da pokažu šta je to što mi radimo i da izmirimo nivoe postignuća, obrazovanja, stručnosti, sposobnosti sa pripadnicima ostalih zemalja u svetu, a posebno ovih mirovnih misija UN i EU.
Još jednom ću se osvrnuti na negativne komentare. Mogli ste čuti poslanike opozicije koji zahtevaju da prestane naše učešće ili da merimo gde ćemo biti, a gde nećemo biti deo međunarodnih misija, to je ništa drugo, nego pozivanje na izolaciju. Samo malo lepše zapakovano.
Mi ne možemo u ovom trenutku da tražimo, da izlazimo iz bilo kakvih međunarodnih timova. Biti deo međunarodne porodice, bilo u okviru spoljne politike, u okviru ekonomskih organizacija, u okviru bezbednosnih organizacija, mirovnih misija, treba da bude čast, znači, da ste ozbiljan igrač u timu, da ste poželjan igrač u timu. To se jako teško zaslužuje, to se radi na različitim nivoima države i ne bih tako lako pristala na to da jednostavno kažemo da zbog jednog minornog razloga izlazimo iz te velike porodice koja nam donosi veliki benefit po različitim nivoima.
Znate, kada neko vodi državu, ne može da razmišlja samo kao predsednik svoje stranke, samo kao pripadnik jedne stranke. Ljudi koji su ozbiljni političari, koji žele da budu državnici, kojoj svojoj zemlji žele dobro često donose odluke koje u tom trenutku nisu dobri, možda za vas lično kao političara ili za rejting vaše stranke, ali dugoročno i ozbiljno državnik donosi odluku koja pravi korist svojoj državi i svom narodu. Zbog toga je Aleksandar Vučić državnik, a ostali su predsednici stranaka. Hvala vam.
(Goran Ćirić, s mesta: Replika, na pominjanje stranke.)

Samo kratko, na kraju današnjeg dana i rasprave da zaokružimo, bolje reći moj lični utisak. Tokom ove diskusije danas se moglo čuti puno različitih stavova. Oni koji ozbiljno prate skupštinska zasedanja, jasno im je da se danas niko nije pomerio ni makac od svoje pozicije koju inače čvrsto drži. Pitanje je koliko je pametna. Ovo je bila prilika da pokažemo stav Srbije i jedinstvo oko ove veoma važne teme, jer ti ljudi tamo nisu u svoje lično ime, nego u ime Srbije i naša obaveza je bila da im damo podršku kroz prihvatanje ovakve odluke.
Svaka vrsta kritike, a naročito one neprimerene kritike koje su se mogle čuti danas, neka je na čast ljudima koji su to izgovorili. Svaka vrsta odbijanja da učestvujemo u ovakvoj vrsti operacija i međunarodne saradnje isključivo znači izolaciju za našu zemlju, kako god nazvali to oni koji traže da ne budemo deo ovakve priče.
O tome da li tamo imamo tri ili sedam stotina pripadnika odlučuje neko ko to mnogo bolje zna i neko ko procenjuje postignuća i značaj učešća srpskih pripadnika u multinacionalnim operacijama i mirovnim operacijama.
O tome da li spominjem 17 ili stotinu puta ime Aleksandra Vučića ne treba da raspravljamo u okviru ove tačke dnevnog reda. Pominjaću i dalje, jer to nije moja lična želja, to je volja ljudi koje srećem na terenu. U poslednjih 45 dana obišla sam 40 opština u Vojvodini. Svakog dana se srećem sa ljudima koji neverovatno poverenje, nadu isključivo Aleksandru Vučiću ukazuju. Žao mi je zašto neki drugi lideri nemaju tu šansu da njihovi poslanici i članovi njihovih partija mnogo puta pominju njihovo ime.
Ja nisam neko ko je idolopoklonik, niti verujem u idole, ni političke, niti bilo koje druge vrste, ali sam neko ko želi da ponovi ime čoveka koji je uradio mnogo, mnogo više u ovom trenutku, ako ništa drugo, nego ostali aktuelni politički lideri u zemlji. O tome će svedočiti istorija i politika.
Hoću da ponovim da će poslanička grupa SNS u dana za glasanje naravno glasati za oba predloga ove odluke, a vama, ministre sa saradnicima, zaista hvala što ste odvojili ovo vreme i ovako pažljivo slušali i onaj deo političke diskusije koja se ne tiče konkretno ove teme, ali to je naša svakodnevica. Hvala vam.

Moguće je da sam pogrešila kada sam izgovorila tu reč na sednici Odbora za spoljne poslove i moguće je da to nije primereno u ovako visokom domu, naročito ne narodnom poslaniku, ali ja sam u tom trenutku izgovorila glasno ono što su svi mislili i ono što je očigledno svih ovih dana zasedanja. Evo, ima poslanika koji mi potvrđuju glavom i iz opozicionih stranaka.
Ono što rade poslanici SRS, to srpski radikali, to je neka priča bila i prošla i to je neka naša prošlost. Ovo su samo poslanici SRS. Kako se oni oživljavaju, kako oni zloupotrebljavaju ovaj Poslovnik, to što imaju prostor u medijima, to je zaista za Fakultet političkih nauka, za neku drugu vrstu društvenih nauka koje izučavaju te fenomene na političkoj sceni Srbije.
U Skupštini, u politici, nažalost, računamo matematički. Da nije tako, onda ne bismo ni računali jedan čovek – jedan glas na izborima, nego bismo to različito bodovali. Dakle, jedan čovek – jedan glas. Što se tiče SRS, 300 i nešto hiljada glasova, i svaki glas poštujem i uvažavam, znači samo 8%, u odnosu na SNS koja ima 48%.

Kada se to prevede u mandate poslaničke, a postoje i neki mehanizmi kojima to računamo, onda nam je apsolutno jasno da SRS ne želi da se ozbiljno ponaša u parlamentu i da prihvata ono što im pripada, nego jednostavno hoće da zamajava javnost.