Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za poljoprivredu je sinoć održao sednicu i gotovo jednoglasno podržao Predlog budžeta, s obzirom da je za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstvo i vodoprivrede predviđen daleko veći iznos i u ovom trenutku on iznosi negde 78,5 milijardi.

Ono što poljoprivrednike interesuje to su podsticaji koji su Predlogom rebalansa budžeta uvećani za 15,8 milijardi. Da ponovim, za 15,8 milijardi je uvećanje na podsticaje koji su, inače, iznosili nešto preko 50 milijardi. Dakle, ukupno za poljoprivredu potrošiće se preko 65 milijardi podsticaja.

Samo da vas podsetim da su podsticaji do 2012. godine u maksimalnom iznosu bili od 122 miliona evra do 186 miliona evra u tom periodu. Dakle, ovo je negde i tri puta više na godišnjem nivou nego što se nekada izdvajalo za poljoprivredu.

Oni koji često govore kako je tada podsticaj po hektaru bio 12.000 dinara, zaboravljaju, a pri tome prigovaraju, recimo, za nestašice mleka koje su, pre svega, proizvod toga što u četiri zemlje sa CEFTA tržišta mi izvozimo mleko u dve, a u sve četiri izvozimo mlečne proizvode i zato se zbog CEFTA-e i SSP-a, koje je potpisala prethodna vlast, pojavljuju eventualne nestašice domaćeg mleka i to se nadoknađuje, takođe po SPP-u, uvozom mleka.

Ne možete, gospodo, tražiti slobodan protok roba, usluga, kapitala, a da pri tome zabranite neki izvoz ili da zabranite neki uvoz, s obzirom da potpisi ovlašćenih lica u ime Vlade su ujedno obaveza svih narednih vlada. Barem bi takvo ponašanje trebalo da bude.

U podsticajima smo dobili 7,7 milijardi za direktna plaćanja, preko 2,7 milijardi za ruralni razvoj i proizvođači suncokreta, koji su blokadama tražili veća prava, sa čime se ja delimično nisam složio tada, to moram priznati, dobili su 5,12 milijardi, odnosno nešto malo od toga se, 160 miliona, odvaja za brašno. Tada sam mislio da je suncokret biljka koja najbolje podnosi sušu, ali, sve u svemu, ti podsticaji su 15,8 milijardi veći nego što su planirani Predlogom budžeta.

Moram da kažem da oni koji su insistirali na 5% od ukupnog iznosa budžeta, da je agrarni budžet u ovom trenutku, rebalansom, 5,3% i da podsetim da su agrarni budžeti između 2008. i 2012. godine iznosili 2,5% budžeta i da je pažnja države prema poljoprivrednicima kroz podsticaj kroz agrarni budžet najmanje dva puta veća nego što je to bilo.

Takođe, moram da vam kažem da tih 5,3% nije samo duplo uvećanje, nego četvorostruko. Pokušaću da vam objasnim da je u tom trenutku, recimo, budžet iznosio 700 miliona. Dakle, 5,3% od 600 i 700 miliona svakako nije iznos koji se dobije kada uzmeš 5,3% od 1.500 milijardi. O milijardama je reč. Znači, kada uzmemo da je budžet duplo veći i da je procenat duplo veći za poljoprivredu, za podsticaje, za agrarni budžet izdvaja se četiri puta više nego što je to bio slučaj do 2012. godine.

Ja moram na određeni način da zahvalim i nosiocu izborne liste, da zahvalim i Vladi koja je imala razumevanja za potrebe poljoprivrednika i onima koji su se žalili zbog hitnog postupka moram da kažem da podsticaji da bi se isplatili zahtev mora da bude obrađen. Ne može da bude obrađen dok se ne utvrdi rebalans budžeta i ispostave sredstva i zato je nama bilo za žurbu da poljoprivrednici što pre ostvare svoja prava. Ovaj budžet i ova sednica je morala da bude po hitnom postupku.

Želim da zahvalim i poslanicima opozicije, jer su bili veoma razumni i neki od njih su pozdravili ovaj Predlog budžeta i ovo povećanje, a ja u ime poljoprivrednika, kao narodni poslanik koji živi na selu, želim da zahvalim i ministarstvu i Vladi, a i nosiocu izborne liste koji je često imao razumevanja za poljoprivredu. Kad god su dugovi nastajali čak veći nego što su budžetom bili planirani, on se uvek zalagao kod Vlade da se obezbede dodatna sredstva.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram član 103. i član 104.

Gospodine predsedavajući, ja ne želim da sporim vaše pravo da odlučite kome treba dozvoliti repliku, ali moraju da se ispune neki prethodni uslovi. Dakle, da neko bude pomenut imenom i prezimenom, da je neko pogrešno protumačio itd. njeno izlaganje, ali ste vi njoj dali reč zbog nestašice mleka, proizvodnje mleka itd.

Gospodine predsedavajući, ona nikakve veze nije imala sa mlekom, ona nikakve veze nije imala sa kravama, ona je samo izmuzala budžet AP Vojvodine i novac prebacivala narko dileru Novaku Filipoviću.

Ne tražim da se Skupština izjasni o ovome.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103.

Kao neko ko baštini ono što su radili moji preci, ono što je radio moj jedan deda, moj drugi deda zapamtio sam jednu pesmu. Ta pesma otprilike glasi, da je ne bi pevao – Đurišiću, mlad majore, komandante Crne Gore, Crne Gore i Sandžaka, gde propade petokraka, što znači otprilike da naziv Sandžak je otprilike, valjda ste shvatili da je Đurišić bio Srbin i da to može da bude i srpski izraz. Prema tome, mislim da ubuduće, gospodine predsedavajući, nemojte za ozbiljno da primate povredu Poslovnika gde se Sandžak naglašava kao neka separatistička ambicija.

Gospodine predsedavajući, da li vi mislite da je Đurišić bio separatista i to bošnjački ili muslimanski? Ja mislim da nije. Ukoliko je pesma o tome - Đurišiću, mlad majore, komandante Crne Gore, Crne Gore i Sandžaka, gde propade petokraka, evo meni kao nekome ko je bio antikomunista posebno se dopadaju ove poslednje reči. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. Reklamiram i član 107.

(Radomir Lazović: Na šta ovo liči?)

Možete li da obezbedite red malo? Pa, nije ovo zverinjak.

(Radomir Lazović: Pa, vi ste me uveravali…)

Ovo je ipak Narodna skupština, a neki se ponašaju kao da je ovde zverinjak.

Da ponovo ponovim. Reklamiram čl. 103. i 107. Poslovnika Narodne skupštine, povreda dostojanstva.

Ovde je nekoliko prethodnih govornika vređalo mog kolegu Atlagića. Ja moram reći da je on u svom govoru previše bio opširan, ali ništa nije izmislio.

Što se tiče pojedinaca i što se tiče Kosova i Metohije, ja moram reći da jedan od prethodnih govornika, a i onaj Vuk potomak su veći Albanci i od Kurtija i od Tačija i od Haradinaja. Jedan je menjao deo zemlje za fotelje, a drugi je tražio da se ta vrsta nezavisnosti potvrdi u Međunarodnom sudu pravde.

Tako da, Marko Atlagić ništa nije izmislio, sve je pročitao u citatima. A ove uvrede koje je on dobio kao profesor, nije zaslužio.

Ne tražim da se o ovome glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogao bih da postavim pitanje kakva je poljoprivredna politika u Francuskoj. Srbija je slobodna demokratska zemlja, toliko slobodna da i strani državljani mogu da budu narodni poslanici u Skupštini Srbije. Dakle, mogu i francuski državljani da budu narodni poslanici u Skupštini Srbije, pa bih mogao da poredim francusku poljoprivrednu politiku, odnosno zajedničku evropsku poljoprivrednu politiku i poljoprivrednu politiku u Srbiji. Sada bih mogao francuskog državljanina da pitam da li je on protiv toga da i Srbija vodi poljoprivrednu politiku kakva se vodi u Evropi. Verovatno da bi se složio, ali u njegovom nastupu vidim dirigovanu ekonomiju i vidim ono da država odredi cene i baš bih voleo da vidim da li francuska država određuje cene svih poljoprivrednih proizvoda kao što ovde francuski državljani preporučuju.

Ovo jeste tema zato što se ja malo slabije u ekologiju razumem i nisam onaj koji je vodio Ekološku zelenu stranku, pa vršio proteste sa hiljadu dizel automobila i potrošio ne znam koliko tona CO2, izazvao maltene ekološku katastrofu i nisam Ekološku zelenu stranku predao ili prodao tajkunu koji je težak 619 miliona evra samo za 50.000. Mislim da je francuski državljanin mogao ipak izvući malo više novca od tog tajkuna koji je težak 619 miliona evra.

Ali moram zbog zajedničke evropske poljoprivredne politike da kažem da smo mi u nju ušli neobuveni. Znači, SSP je parafiran 2007. godine, a potpisan 2008. čuvenim potpisom onog Đelića, Bože derikože, kako su ga zvali već. Neki su ga zvali Miki Maus, ja nisam. Tetkin kauč, dobro.

Dakle, potpisivanjem SSP-a mi smo postali deo evropskog tržišta. To je, kao kada bi u Kup šampiona, u Ligu šampiona ubacio „Polet“, iz Novih Karlovaca. Znači, potpuno nespremnu poljoprivredu, najlošije poglavlje koje su potpisali je bilo poglavlje o poljoprivredi. Neka poglavlja su dobra, ali smo totalno nespremni ubačeni u evropsko tržište, znači hrane, prehrambenih proizvoda, pale su carine, a da pri tome smo imali deset puta manje podsticaje, a prve godine ih uopšte nismo imali.

Dakle, ukoliko neko je imao tamo cene poljoprivrednih proizvoda 40% podsticaja, mi smo imali nulu i onda mi zajedno učestvujemo na tržištu i pri tome, naravno da trpi naša poljoprivredna proizvodnja. Naši poljoprivrednici su veoma izdržljivi i da nisu takvi, danas, u Srbiji, gotovo da ne bi bilo poljoprivrede, ali takvi kakvi jesmo imamo suficit i izvoz od 4,96 miliona dolara. Znači, prošle godine smo od izvoza u poljoprivredi zaradili 4,96 miliona dolara, da kažemo da 4,96 milijardi dolara, to je sad jednako koliko i evro, jel tako?

Dakle, dame i gospodo nestašica mleka nije proizvod manje proizvodnje, jeste da imamo nešto manje krava, ali smo ih zamenili visokomlečnim kravama, koje daju daleko više mleka, nego što je to bio slučaj do 2012. godine. Ukupno smo premijama isplatili 800 i nešto miliona litara godišnje. Znači, proizvedemo 880 i nešto miliona litara mleka ili 110 litara po stanovniku, to je samo ono što je premirano, a više od polovine proizvodnja mleka posebno kod malih nije u sistemu premije, jer oni to rade za komšiluk itd, kućnu upotrebu, snabdevaju okolna tržišta i ne podležu premijama, zato što nemaju određenu kvotu.

Ja vas pitam, da li je tačno da mi popijemo 110 litara mleka po stanovniku. Mislim da trošimo manje, jer imamo izvoz, imamo SSP za koji sam rekao iz 2008. godine, imamo CEFTA tržište, dakle to je sklonost ka zajedničkoj evropskoj poljoprivrednoj politici i deo našeg mleka koje mi subvencionišemo, ode u Makedoniju koja nema dovoljnu proizvodnju mleka, ode u izvoz i zašto ode u izvoz? Zato što prerađivači nemaju razumevanja za nestašicu mleka na domaćem tržištu? Zato što tamo dobiju 10, 20 centi više i ukoliko bi mi podigli cene, dodatno bi opteretili naše stanovništvo.

Dakle, mi na određen način subvencionišemo i potrošače na CEFTA tržištu, a još da kažem da je recimo naša mlečna industrija, odnosno prerađivači, da je ostala u srpskim rukama verovatno bi imala razumevanje, ali gle čuda, privatizacija kompletne mlečne industrije u mlekarstvu je izvršena za vreme čije vlasti? Pa, recimo da ima tu i neki francuskih fondova ili firmi koji su vlasnici određenih mlekara i bilo bi u redu da jedan francuski državljanin dođe i kaže Francuzima, znate šta, vi ste kupili mlečnu industriju u Srbiji, zato vas molim, nemojte da izvozite mleko, zato što vas mi premiramo, premiramo vas da vršite snabdevanje domaćeg stanovništva, pošto ne možemo da naredimo, zamolili bih vas eto da nas razumete, jeste da smo vam jeftino to prodali u privatizaciji, pa sada nam vratite tako nemojte da jurite profit po svaku cenu. Takva poljoprivredna politika koju zagovaraju ovi Evropejci, ne postoji nigde, sem trenutno u sali Narodne skupštine prilikom izlaganja jednog od prethodnih govornika.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče organizacije ministarstva, država nije vlasnik naroda, narod je vlasnik države. Narod kontroliše svoje vlasništvo i bira, na izborima, ko će da upravlja tim vlasništvom. Narod je nekada birao vas, a sada, od 2012. godine narod je promenio stav i ne menja ga i vidi ko je daleko uspešniji u organizaciji vlasti i koje daleko uspešnije i u privredi, u izgradnji infrastrukture, u nabavci oružja, jačanju vojske, u čuvanju kursa.

Recimo, za vreme bivše vlasti, za jednu godinu dana, evro je vredeo 78, pa 119 dinara, sada kurs miruje deset godina. A, pri tome, gle čuda, ako se veštački drži kurs, ako nije proizvod privredne aktivnosti, onda bi devizne rezerve trebale da padaju, a devizne rezerve su porasle za šest milijardi ili za 57%. Zlatne rezerve sa 15 tona otišle na 38, ako ne grešim. Znači za 150%. Znači, da je to očuvanje naše valute i očuvanje kursa nepromenjeno, čak nešto manje nego 2012. godine, da je to proizvod snage naše privrede koja je u međuvremenu podignut.

Mi smo imali, zatekli smo, ima ovde kolega koji su bili 2012/2013. godine, potpuno razrušenu državu, državu bez države. To je bila kuća golih zidova. To je bila maltene ekološki čista država. Mislim bilo je zatečenih ekoloških problema, ali su u tom trenutku bila dva dimnjaka u Srbiji koja su se dimila. Nikakve privredne aktivnosti nije bilo i ovi ekolozi pripadnici samoplaćajućih organizacija su mogli da budu oduševljeni da je ta vlast ostala, jer bi u potpunosti imali ekološki čistu državu bez privrede. Bože moj, ne možemo svi da živimo od donacija Abazija, da li se Abazije zove ovaj što donira ove zelene samoplaćeničke organizacije. Ne možemo mi da živimo ni od donacije Viole fon Kramon. Ne možemo svi da živimo ni od „River voča“ koji subvencioniše ove strano plaćeničke organizacije, koje su prerasle u ekološke aktiviste, odnosno bolje rečeno skoro teroriste. Znači, to im postaje zanimanje, tuku ljude, organizuju okupljanja nasilna i nasilničko ponašanje i tako dalje, još samo puške da potegnu, može tu da bude na kraju svega jer na sve su oni spremni.

Moram da upozorim ne možemo svi, mogu oni, ali ne možemo svi da živimo od ekološki čiste države bez ikakve privredne aktivnosti. Ovi pre nas su napravili gotovo ekološki čistu državu, jer nikakve privrede nije bilo. Ako smo krivi, krivi smo što smo podigli privredu, infrastrukturu, bolnice, zdravstvo je bilo na poslednjem mestu, sad smo pretekli više od polovine zemalja EU po njihovim merilima, po pitanju kvalitet zdravstvo.

Znači, u svemu smo napredovali čak i u sportu. Pogledajte koliko imamo i reprezentacija, pogledajte klupska takmičenja i tako dalje, gotovo smo svugde napredovali. Kažem, mogli smo više, imamo određene probleme, ali Bože moj, mi treba da organizujemo vlast ovim zakonom, na takav način da ona što bolje funkcioniše. Narod je glasao za nas, mi izaberemo Vladu na način na koji smo predložili u sastavu u kojem smo predložili i mi smo u obavezi da ih nadziremo i da kritikujemo baš zbog toga što je narod vlasnik države, a država je zajednica ljudi,

Ima naroda bez države, ali nema države bez naroda. Dakle, to su činjenice. Ima čak i država bez demokratije, ali nema demokratije bez države. Moj savet vam je, a ja vidim da se vi nudite, pod pritiskom da priznamo Kosovo i da uvedemo sankcije. U jednom i drugom slučaju gubi država. Ako uvedemo sankcije Rusiji, ja pitam šta ćemo sa jabukama i voćem gde je tržište bilo Rusija. Šta ćemo sa energentima? Ako priznamo Kosovo i Metohiju, to ne priznaje pet zemalja EU. Ali, od ovih pripadnika koji zagovaraju EU po svaku cenu, traže da mi priznamo divlju državu na našoj teritoriji. Pa, to ne priznaje pet evropskih država iako ta divlja država nije na njihovoj teritoriji. Zašto bi mi onda priznali nešto što ne priznaje preko sto zemalja. Da vas podsetim da imamo 26 od priznanja. Zato vas ja pozivam na jedinstvo.

Vidim da smo podeljeni. Srbiju ne mogu srušiti spolja ako im neko ne pomaže iznutra. Vidim da ima ovih raspoloženih koji bi dali Kosovo, dali bi se, oni se, naprosto nude, poput one Trivićke u Republici Srpskoj.

E, ako bi mi bili vlast, evo mi da dovedemo Bosnu i Hercegovinu do unitarne islamske države, jer nema većinske islamske države, a da je građanska to ne postoji.

Evo, mi bi se odrekli Kosova, oni bi nastavili izgradnju divlje države kao što ste radili, kao što su radili. Dakle, oni su išli u Američku ambasadu i rekli – ne, nemojte da Albanci proglašavaju nezavisnost, nego su tražili samo da se odloži priznanje dok ne overe vlast, i dok Tadić ne bude izabran za predsednika Republike Srbije, što se i desilo, čim je dao zakletvu tri dana kasnije Albanci su po dogovoru sa njima proglasili nezavisnost.

Rekli su da neće da prelaze crvene linije i nisu ih prelazili zato su naručili mišljenje Međunarodnog suda pravde, zato su menjali rezoluciju i pregovore premestili iz Ujedinjenih nacija u Evropsku uniju i tako eliminisali iz procesa Rusiju i Kinu.

To su radili i žele da nastave. Ne govorim o kompletnoj opoziciji, govorim o ovoj Šolakovoj. Nemam ja problem sa opozicijom, već sa Šolakovim biznisom, sa ovim neregularnim medijima neregistrovanim, ovi što kradu oglasni prostor domaćim medijima, oni su selektirali određeni deo opozicije, tako što postoje opozicioni birači, oni su najčešće nudili na pijacu, ti mediji su nudili ove, neću reći izdajnike, već nesrećnike, i naravno da je opozicioni birač morao da se opredeli i da nam pošalje ovde one koje je poslao i to je legalno i legitimno, s tim što mediji koji su selektirali nisu legalni, nesu legitimni, kradu oglasni prostor, kradu i kupuju one fudbalske klubove.

Dakle, dame i gospodo, ja vidim da Evropa i velike sile koje su igrači hoće da opet Srbija bude igrač. Vidim da žele da nas podeljene koriste jedni protiv drugih, u borbi samih sa sobom sigurno gubimo mi.

Zato vas pozivam da promenite stav, da ostvarimo neko jedinstvo. Mislim da preci nekih pojedinih poslanika, kada bu ustali iz groba, a to je nemoguće, ali kada bi ustali da bi tražili DNK analizu, oni ne bi verovali da su to njihovi potomci.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne branim vlast, branim državu. Bolje da me zbog vernosti države i kazne, nego zbog izdaje nagradi Viola fon Kramon.

Hvala.

Dame i gospodo, član 106. i član 107.

Član 106. kaže da govornik treba da govori o tački dnevnog reda.

Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Govornik je govorio o varvarskoj agresiji Rusije na Ukrajinu. Pri tome, nije rekao, a to je povreda dostojanstva, da je varvarska agresija 19 zemalja NATO pakta izvršena na SRJ. Uglavnom se radilo o Srbiji.

Ta agresija, za razliku od vojne intervencije u Rusiji, nije imala nikakvog smisla, zato što nijedan građanin na Kosovu nije bio građanin zemalja NATO pakta. Oni su surovom, varvarskom agresijom, velikom vojnom silom napali jednu malu zemlju i privremeno oteli komad teritorije. Ja se ne sećam da je pomenuti gospodin ili stranka kojoj on pripada u tom trenutku izašao i rekao – ovo je varvarska agresija NATO pakta, sa ciljem da se otme deo teritorije.

Ne braneći Ruse koje često umem i da kritikujem, u Ukrajini živi nekoliko miliona Rusa koji su osam godina surovo bombardovani u Dombasu i Donjecku i nisam čuo da je to varvarsko, surovo granatiranje civila, da je to oduzimanje prava, da je spaljeno 46 ljudi u Odesi, itd. Pri tome, ne opravdavam narušavanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali daleko su veća prava Rusa da zaštite svoje stanovništvo u Ukrajini nego što je to razlog bio da 19 zemalja NATO pakta surovo napadne Srbiju.

Zbog toga sam reklamirao povredu Poslovnika i ne tražim da se o tome glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, ima član 12. koji kaže da politički subjekti, ne samo političke stranke, politički subjekti nemaju pravo da primaju novac od fizičkih i pravnih lica iz inostranstva.

Prethodni govornik je u emisiji Olje Bećković priznao da krši taj zakon i da ga finansiraju, čini mi se, „River voč“ ili tako dalje, neke organizacije iz Austrije, a Austrija ima 4.500 malih elektrana a njega finansiraju da se bori u Srbiji protiv nekoliko desetina malih elektrana, ta organizacija iz Austrije.

Priznao je da je kršio zakon, kao što je malopre priznao nasilničko ponašanje svoje grupe, a danas se ljutio kada sam ja govorio da mi se čini da će eko-aktivisti prerasti u eko-teroriste.

Upravo je potvrdio jedan od po meni terorističkih akata, da su srušili ogradu ni krivu ni dužnu i time doveli do oštećenja tuđih stvari, ometanja državine i niz drugih dela koje treba sankcionisati zakonom.

To su oni koji brinu o poljoprivrednicima, a recimo na mostu presretnu seljaka, izvuku iz automobila, prebiju uz povike „mamu ti seljačku“. Veoma su rečiti po pitanju obmane poljoprivrede i poljoprivrednika, evo ja sam poljoprivrednik, na njihovoj listi ne vidim ni jednog poljoprivrednika, na njihovoj listi ne vidim nikog iz Nedeljice svete. Koliko ja vidim oni su samo zloupotrebili ekologiju da bi dobili po neki glas. Ja poštujem zaštitu vazduha, zemlje, vode, ali mislim da njima do toga nije stalo, da jednostavno vide samo priliku da oštete privredni sistem u Srbiji, jer svaka privredna aktivnost šteti donekle životnoj sredini, ali oni misle da treba uništiti privredni sistem, tako bi ostali bez plata, bez penzija. Privreda proizvodi novac, ne možemo svi živeti od donacija Viole Fon Kramon i stranih donatora. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prozvan sam kao predsednik Odbora, pa radi istine moram da kažem da su podsticaji za vreme vlasti predsednika stranke čiji je pripadnik ovde govorio, podsticaji u najvećem iznosu godišnje bili 186 miliona evra. Od 127 do 186 miliona evra.

Od kada sam ja predsednik tog Odbora, iznosi podsticaja su skakali na gore i danas iznose 430 miliona evra, sa tendencijom da rebalansom budžeta to premaši 500 miliona evra. Znači, to će biti jedno tri puta više od najvećeg njihovog iznosa.

Ali, da vidimo šta je prethodni govornik dobio za vreme vlasti predsednika njegove stranke od tih podsticaja. Ja bih voleo da mi objasni, ali otprilike ću ja izneti podatke od kada sam ja predsednik Odbora i od kada su kao podsticaji manji, jel, a već sam objasnio da su tri puta veći, šta je prethodni govornik dobio od ove zle vlasti i da vas podsetim, a to ću na kraju reći o ponudi Devenporta i njegove malenkosti.

Ovako, za traktor je dobio 894 hiljade dinara od zle vlasti Aleksandra Vučića. Za mehanizaciju jedne godine je dobio 385 hiljada, za podizanje zasada 355 hiljada, pa za mehanizaciju još 88 hiljada, pa ukupno je dobio negde oko dva miliona 300 i nešto hiljada za nekoliko godina.

Na konto člana drugog domaćinstva, koji je takođe registrovao gazdinstvo, dobio još 955.000, što je ukupan iznos od 3.122.000. Dakle, to su bili podsticaji u poljoprivredi. To je od onih 430 miliona evra ili prošle godine blizu 400, to je ono što je prethodni govornik dobio.

Da na kraju zaključim, pošto je replika kratka, kada smo tako loši, što se dva puta nudio da pređe u SNS, odnosno vladajuću većinu i pri tome koristio ambasadora Devenporta?

Hvala.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, ne znam odakle ova količina buke, ali ja ću da nastavim da govorim. Oni mene omesti ne mogu.

Poznavao sam jednog lokatora, poznavao sam jednog žutog dobošara, poznavao sam jednog prodavca pljeskavica u Kruševcu, koji je ovde pričao da je Tito imao problem sa nogom. Očigledno da on ima problem sa glavom i onim u glavi. Čujem da su ga skenirali i nisu našli ništa.

Što se tiče Lukija, gospodina Lukija sam upoznao 2012. godine na izborima i to su jedini izbori u Sremu koje sam izgubio od Lukija koji je pripadao jednoj žutoj stranci, gde je ovaj dobošar žuti, odnosno prodavac pljeskavica, bolje reći trovač, i lokator po potrebi.

Dame i gospodo narodni poslanici, lako je njegovom bratu bilo da kupi, a to je teško reći, da kupi one mine i kasetne bombe, zato što je imao brata za lokatora i znao je tačno gde se te mine nalaze, jer je jedan brat naručivao, a drugi je kasnije vrlo dobro znao gde je brat naručio i to je tako i skupio.

Što se tiče odbrane Kosova. Tvrdim da je on bio veliki vojni obveznik i da je prilikom agresije NATO pakta branio Kosovo. Branio ga je tako, ne samo što je bio lokator, nego kažu da su ga svrstali u radnu brigadu, bio rezervista, ali su mu dali lopatu, nisu mu dali pušku, a znate zašto, nisu bili sigurni na koju stranu će da puca.

Posle toga je otvorio prodavnicu brze hrane i postao opasnost uz administrativnu liniju jer je u stvari otvorio trovačnicu. Neki ljudi iz Kruševca meni kažu i tvrde da u vreme dok je on držao tu trovačnicu i trovao građane Kruševca, da nije imalo šta da zalaje u Kruševcu i da im nije trebala šinterska služba.

Drugi put ću pričati kako je kao pripadnik Gorske službe spašavanja tražio Artura Takača. Obično ljudi angažuju šarplaninca, a bivša vlast je angažovala dobošara, trovača i, takozvanog, lokatora.

Dame i gospodo narodni poslanici, toliko o njegovoj odbrani Kosova ili dedovskih navika, itd. Imali smo sreće, niti nas je otrovao, nekako je lekarska služba to sanirala, brat je pokupio kasetne bombe, jer je tačno znao gde je ovaj to naručio, i eto, građani Kosova su malo bezbedniji uz administrativnu liniju.

Dame i gospodo, Balkan nije uređen po želji balkanskih naroda ni po interesima. Balkan je uređen po želji interesa velikih sila.

Ja sam jedan od onih koji nije glasao za Briselski sporazum. Ovi preko jesu. Imao sam tu ustavnu dilemu, i evo, jedan autokrata nosilac liste, nije mu palo na pamet da me kazni zbog toga što nisam glasao za Briselski sporazum.

Ta ustavna dilema otklonjena je od strane Ustavnog suda. Verovatno bih sada glasao da mogu. Ali, pošto oni tvrde da je Briselski sporazum poguban, ja ih pitam – zašto Albanci odbijaju Briselski sporazum kada je on toliko poguban za Srbe, a dobar za njih? Kako to da su prihvatili mišljenje Vuka Jeremića i rekli – hvala Vuče? Kako to da su prihvatili to da se pregovori iz Ujedinjenih nacija premeste u Evropsku uniju? Zašto su to zahvalno prihvatili, a Briselski sporazum za koga kažete da ništa ne valja i da je izdaja od strane Srbije, to oni ne prihvataju? Ako je loš za Srbe, svakako bi ga Kurti prihvatio.

Međutim, dame i gospodo, neki od vas su trebali da budu optuženi za veleizdaju, a ne samo za izdaju, zbog toga što je neko od vas otišao u Ambasadu SAD i tražio da se Albancima preko Amerike skrene pažnja da ne proglašavaju nezavisnost dok se ne završi drugi krug izbora i dok Boris Tadić ne bude izabran za predsednika. To se i desilo. Nazvali su Ameriku svetionikom demokratije i obećali da neće prelaziti crvene linije koje Ambasada SAD njima da u zadatak. To se i desilo, 14. februara je Tadić dao zakletvu. Gospodine predsedniče, posle toga 17. februara Albanci su proglasili nezavisnost, a Tadić je tada zbrisao u Rumuniju, jer nije znao šta će da se desi posle te, za mene, neke vrste izdaje ili veleizdaje.

Dame i gospodo narodni poslanici, te crvene linije su se zvale mišljenje Međunarodnog suda pravde, na koji način ste učestvovali u izgradnji divne države Kosovo i Metohija.

Posle toga ste paralelno sa tim izdejstvovali premeštanje pregovora i udruženje nacija u Evropsku uniju i time iz mogućih pregovora izbacili Rusiju i Kinu, jer ste to prebacili u Evropsku uniju gde, sem pet zemalja svi drugi su priznali Kosovo i Metohiju. To su crvene linije koje ste obećali, gde ste deo zemlje menjali za svoje fotelje i danas nam vi držite pridike.

Prilikom usvajanja Briselskog sporazuma usvojili smo sve iz ranijih dijaloga, što je postigao, čini mi se i neko od vas ovde što je sedeo i vi sada nećete da glasate za Izveštaj za koji ste već jednom glasali o dijalogu koji se vodio do 2013. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovo što se događa na ovom delu Balkana po patronatom velikih sila, da je to samo nastavak etničkog čišćenja i genocida nad Srbima u dvadesetom i dvadeset i prvom veku, kojim da su Srbi bili izloženi, mogu da iznesem i statističke podatke, u Jugoslaviju, za mene spomen-kosturnicu, ušli smo sa 48,7% stanovništva, a izašli sa 36%, dok su svi drugi narasli na 61%, Srbi su pali za 12,5% 1991. godine, kada su izašli.

Da nije bilo genocida nad Srbima koji se i dalje po meni sprovodi i da je ovo samo neka vrsta završnice na KiM i Republici Srpskoj, danas bi Srba na Balkanu bilo tri miliona više. Zato ja tvrdim da je to na neki način nastavak tog genocida i etničkog čišćenja.

Dame i gospodo, Balkan je uređen po interesima velikih sila. One su vrlo jake. One su mogle, recimo Britanci, da nateraju kralja da izda kraljevinu i nemojte ih uzimati, to će gospodin Martinović o tome govoriti, kao neozbiljne. Nemojte ni Albance da potcenimo, ali nemojte ni da ih precenimo. Oni mašu mišićima NATO pakta. Moramo nekako to sve prolongirati. Moramo biti uporni, moramo se boriti. Moramo da vidimo ishod ratova koji se vode na istoku. Moramo se pripremiti za neka bolja vremena. Moramo tražiti šansu da u ishodu budućih američkih izbora malo olabave pritisak na našu zemlju.

Neće zapadne sile tako lako odustati od nezavisnog Kosova. To je njihovo čedo i oni će ga ljuljati čak i kada je nemirno. Zato ja pozdravljam „Open Balkan“. Kroz ekonomiju mogu da se smanje tenzije u regionu. Ne znam kako Kosovo ili UMNIK može pristupiti „Open Balkanu“, to svakako predsednik može da kaže, ali šansu ekonomskoj saradnji, da poslodavci, pa i radnici koji međusobno komuniciraju, da kroz fluktaciju radne snage padnu te tenzije na Balkanu, da dođemo u dijalogu do nekog kompromisa. Zato je ekonomija veoma bitna. Dok ekonomija raste možemo za ne daj bože ako bude nekog sukoba i da kupimo najmodernije oružje na kome ne treba štedeti, da u koliko, ne daj Bože, dođe do ratnog konflikta možemo da štedimo ljude, a da žrtvujemo opremu.

Dame i gospodo, sutra je Dan zastave, dan srpskog jedinstva, a vi nećete da glasate za izveštaj i ako ste vi taj dijalog započeli sa njima, a mi ga samo nastavili. Vi nećete da se okupite oko srpske zastave.

Moram da vas upozorim da ne može Srbiju niko srušiti spolja dok ne nađe neke nesrećnike da im pomognu iznutra i da nas podeljene koriste jedne protiv drugih. Kada je god bio neki sukob prema nama, kada god su napadali na nas, mi smo kretali u sukobe protiv sebe i između sebe. U takvim sukobima sigurno gubimo mi.

Ne treba da budemo ludo hrabri, treba da budemo mudri i hrabri. Možda u ovoj situaciji nekome izgleda da smo malo popustili, ali Sun Cu kaže – odglumiti slabost ponekad i biti onako slab na rečima je šansa da nahranite protivničku aroganciju. On je vodio onu pobedu bez upotrebe sile. To su njegove čuvene izreke.

Daj da budemo malo mudri, daj da ne ratujemo, da u svakim ratovima i sukobima ne učestvujemo mi. Daj da ne ratujemo ni za Rusiju, koja je meni simpatična, daj da ne ratujemo ni za EU, daj da izbegnemo da ne ratujemo i sami protiv sebe. Veliki sukobi i veliki računi ovih velikih zapadnih sila na Balkanu su se plaćali kožom balkanskih naroda. Najčešće se to plaćalo srpskom kožom i zato mislim da treba da budemo ne samo ludo hrabri, da budemo hrabri, ali ne i ludi, a pre svega da budemo mudri.

Hvala.

(Zoran Lutova: Replika.)

(Miroslav Aleksić: Replika.)

(Srđan Milivojević: Replika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, seljaci kažu – ko dobro poseje, taj dobro i žanje.

Dakle, lako je sa punom kasom raspolagati, ali prethodno je to trebalo i zaraditi. Trebalo je organizovati državu, trebalo je podići investicije, trebalo je podići fabrike. Trebalo je uporedo sa tim podizati i infrastrukturu, da bi investitori bili zainteresovani da svoje investicije lociraju u Republici Srbiji.

Takođe je bilo potrebno i da političko rukovodstvo države napravi takvu vrstu političkog ambijenta da oni koji žele da investiraju, da naiđu na dobar privredni ambijent, odnosno da imaju svoje razloge i da imaju podsticaje da bi svoj novac uložili u Republiku Srbiju. Posebno je to bilo neophodno posle 2012. godine, kada je zemlja u potpunosti bila privredno razorena, kada se nije mogao zaraditi novac, kada privreda nije mogla isporučiti dovoljno novca za svoje stanovništvo.

Da samo podsetim da je 2012. godine fond mesečnih plata bio 560 miliona evra, a da je sad fond plata premašio milijardu i 200, gotovo milijardu i 300 miliona evra na mesečnom nivou, što automatski znači punije fondove penzijsko invalidske, dakle, samim tim znači i sigurnost u isplati penzija, takođe, zdravstveni fondovi, izgradnja domova zdravlja, bolnica itd. Sve se kroz privredu i razvoj privrede zanavljalo.

Tako su i budžetski prihodi zahvaljujući tome što je fond plata porastao, što su investicije porasle, tako je i budžet uvećan u odnosu na 2012. godinu za dva puta i samim tim, u budžetu ima dovoljno novca da se pomognu određene kategorije stanovništva.

Samo da podsetim da su podsticaji u poljoprivredi, koja je veoma bitna, posebno u ovim uslovima, svaka čast IT tehnologijama i prihodima, oni su veoma značajni, ali poljoprivreda garantuje, posebno u uslovima ovakvih kriza, pandemije i mogućih sukoba i konflikata na evropskom tlu, dakle, poljoprivreda nam garantuje prehrambenu sigurnost stanovništva i garantuje nam prehrambeni suverenitet i neku meku moć u regionu, zato što imamo dovoljno hrane za naše stanovništvo, imamo značajne viškove i oni koji imaju manjak hrane, posebno u regionu, moraju da vode računa o tome u političkim odnosima sa Srbijom, da na određeni način zavise od našeg izvoza poljoprivrednih i prehrambenih namirnica.

Samim tim, sve se sklopilo, ima dovoljno novca. Ova država zavisi od zarađenog, a ne od zaduženog novca, kao što je to bilo do 2012. godine. Plate su značajno porasle. Zaposleno je preko 400.000 građana više nego što je to bilo 2012. godine, pa umesto, recimo, milion 600, 700 hiljada, sada imamo zaposlenih preko dva miliona 200 hiljada. Time su i dotacije iz budžeta za penziju potrebe na manjem nivou nego što su bile 2012. godine, kada su se penzije isplaćivale iz budžeta gotovo 50%.

Sve je to donelo i bolje naoružavanje naše vojske, veću sigurnost naših građana. Sve je to donelo bolju snabdevenost našeg tržišta. Sve je to donelo i ovaj višak novca, koji se uplaćuje ovog puta mlađim kategorijama. Ne mogu nikako da me ubede da je to zbog izbora, zato što, recimo, šesnaestogodišnjaci nemaju pravo izbora, a obuhvaćeni su ovim merama.

Ja pozdravljam i to što su dotirani penzioneri sa 20.000 dinara, zato što se smanjuje na takav način ona razlika, ako povećate u procentima, onda sve više raste razlika između najmanje i najveće penzije, a ovo kada se jednokratno ili višekratno dotiraju penzije i penzioneri onda najveću dobit imaju oni sa najmanjim penzijama kojima je najneophodnija takva vrsta podrške.

Voleo bih da na određen način, a to je predlog Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, da dotiramo u ovom trenutku da bi imali što više poljoprivrednih i prehrambenih namirnica, da dotiramo azotna đubriva, da subvencionišemo sa dodatnih 20% od cene, da na takav način mineralna đubriva budu u kupovini što češća. Dakle, da se kupi što više mineralnih đubriva, da se izvrši prihrana pšenice, jer žitarice su poljoprivredni proizvodi koji će imati prođu u narednom periodu, da se prihrane postojeće žitarice, ozime usevi, a da se određene količine azotnih đubriva pripreme za setvu kukuruza i industrijskog bilja. Time bi dobili veće prinose.

Ukoliko ne prihranimo u dovoljnoj meri moguće je da izgubimo 10% prinosa, što bi kada sabere kukuruz i pšenicu moglo da dostigne i negde 800.000 tona, odnosno toliko bi mogli imati više žitarica, pšenice i kukuruza ukoliko bi dodatno još subvencionisali, ukoliko u budžetu ima prostora da dodatno subvencionišemo prihranu ozimnih useva i prolećne setve, da na takav način obezbedimo i prehrambenu sigurnost stanovništva, ali i prehrambeni suverenitet ove države, koji svakako postoji.

Zato je Odbor za poljoprivredu preporučio i Ministarstvu finansija i Ministarstvu poljoprivrede da razmisle o našem predlogu, jer je to po nama veoma bitno s obzirom na razvoj situacije u Ukrajini koja je veliki izvoznik žitarica i Rusiji. Rusija je zabranila izvoz svojih žitarica. Ukoliko dovoljno ne prihranimo nećemo imati značajnije količine u izvozu. Ukoliko neka tržišta u izvozu izgubimo, ta tržišta će zauzeti neki drugi proizvođači.

Bilo bi neophodno, s obzirom da se pojavljuju i protesti na našim drumovima, bilo bi neophodno da vidimo da li je moguće sa pet do šest milijardi dinara subvencionisati dodatno kupovinu i upotrebu mineralnih đubriva. Mislim da bi naši poljoprivrednici napravili veću proizvodnju da bi porastao izvoz, a što je najznačajnije verujem da bi i u preradi dali neke rezultate i da bi porastao BDP i na određeni način taj bi novac došao do nas.

Značajno je to i za preradu poljoprivrednih proizvoda, za prehrambenu industriju, da zadržimo ovaj izvoz makar od pet milijardi dolara godišnje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo ću da postavim pitanje, kako se zove srpski ubica tenkova? Kornet. Kako se zove hrvatski ubica tenkova? Zdravko Ponoš, koji je na našu žalost daleko efikasniji i kome verovatno Tužilaštvo može da pokrene neku krivičnu prijavu, gospodine Martinoviću, za krivična dela protiv države zato što su verovatno uništavanjem oružja ta krivična dela i izvršena.

Dame i gospodo, nastaviću želeći da krivična dela koja je učinio Borko Stefanović, predstavim građanima Republike Srbije. Čuo sam neku pesmicu koja otprilike glasi ovako, kaže, to ti je u stilu onog „Goci benda“, pošto moji potiču preko Drine, to je najpoznatija grupa koja peva u Republici Srpskoj. Ta pesmica glasi : „S Garom ide Rističević Savo ka Vračaru po biračko pravo, sada Gara po vračaru šeće, za Đilasa ona glasati neće“. To će verovatno biti stihovi ugrađeni u pesmu.

Što se tiče krivičnog dela, gospodine Martinoviću, vi svakako znate da je širenje rasne, verske mržnje, nacionalne i netrpeljivosti, da je kažnjivo po zakonu i da postoji biće krivičnog dela koje je Borko Stefanović, a da podsetim da se radi o osobi koja je zbog izbora promenila ime, promenio zbog izbora nekoliko stranaka, zbog izbora promenio prebivalište, samo još pol nije promenio, a ni to nije isključeno, da bi bio izabran. Da podsetim da je pred beogradske izbore iz Novog Sada prešao u Beogradu samo da bi bio izabran za odbornika. Dakle, onaj ko je promenom prebivališta, koji je promenom prebivališta postao izabrano lice, osporava nekome da samo ima izborno pravo, iako taj koji želi, koji uzima državljanstvo i eventualno želi da stekne biračko pravo, izborno pravo, to želi samo radi glasanja, a na radi funkcije.

On koji je to uradio zbog funkcije, sada zamera nekome na državljanstvu, koje je samo preduslov da se kroz prebivalište ostvari pravo glasa ili da se glasa negde u konzulatu ili ambasadi na teritoriji BiH. Pri tome, ja znam da deo naših građana koji žive u Sandžaku istovremeno glasaju u Sarajevu i recimo u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici itd. i niko ne postavlja to pitanje, baš ne želimo da se prebrojavamo.

Ima mnogo onih koji žive u Makedoniji pa glasaju i na Kosovu, glasaju u Medveđi, Bujanovcu i Preševu, takođe ne postavljamo pitanje, ali se eto javio Borko Stefanović, koji je pri tome, po meni, učinio krivično delo širenja netrpeljivosti. Naravno, Tužilaštvo ništa nije učinilo.

Sada, mi koji smo glasali da Tužilaštvo bude potpuno nezavisno se pitamo zašto nije onaj Manojlović Savo, da li je tako, Ćute, zašto nisu sankcionisani? Mene su učili da kada tužilac u javnosti dozna da je izvršeno neko krivično delo pokreće po službenoj dužnosti postupak. Ja nisam video, gospodo iz Tužilaštva, da ste vi podneli bilo kakav postupak, da ste pokrenuli protiv Sava Manojlovića i protiv Ćute i ne znam kojih sve organizatora, inspiratora, raznih neprijavljenih okupljanja, što je prekršaj, pri čemu je sprečavana sloboda kretanja, što je kažnjivo, pošto verovatno tužioci ne čitaju Krivični zakonik pa mi nešto moramo koji želimo to da komentarišemo, a to je prekršaj Ustava, a kažnjivo je po Krivičnom zakoniku, član 133.

Ni jedan tužilac niti zamenik nije pokrenuo nikakav postupak u vezi vršenja tih krivičnih dela, a bilo je i nasilja prilikom blokade još međunarodnih puteva, bilo je i nasilja pa su neki štitili selo Nedeljice uz povike i prebijanje vozača, uz povike „mamu vam seljačku“. Dakle, i to se dešavalo, ali ne vidim da je Tužilaštvo pokrenulo te postupke da se po zakonu nešto kazni.

Kaže neka izreka – ko zlo ne sprečava, taj novo zlo čini. Dakle, ukoliko se zlo ne kažnjava, ono se na određeni način podstrekava i podstiče da se neko novo zlo počini. Dakle, nisam video da je Tužilaštvo, a kamoli pravosuđe, da su reagovali i zato bez obzira što mislim da nećemo barem u prvo vreme dobiti vladavinu prava, dobićemo vladavinu sudija. Dobićemo prepune travnjake raznih ambasada po Beogradu, prepune pravosudnih funkcionera, barem ja to tako mislim, pa imam valjda pravo i da kažem. Dobićemo u nekim manjim sredinama čast možda više od 60% sudija i Tužilaca su verovatno časni ljudi, ali postoji određena grupa koja će i te kako ovu slobodu zloupotrebljavati i ja mislim da ćemo mi dobiti vladavinu sudija u nekim sredinama, da ćemo dobiti zbir samostalnih trgovinskih radnji, većih ili manjih i da će se određene presude preko nekih advokatskih kancelarija naručivati poput narudžbe pića itd.

Sada imamo nekih sličnih iskustava sa time, tim pre što u pravosuđu mi nemamo sud vladajućih partija trenutno, imamo sud partije bivšeg režima, dakle sa onom čuvenom reformom, deformom 2009, 2010. godine napravili sud svoje partije, što su i kucali u obrazloženju „častan je, član je DS itd“, to im je bilo glavno da izaberu svoje sudije da ne bi odgovarali kada su izgubili vlast što se i desilo. Zahvaljujući toj reformi niko nije od obih što su celu društvenu svojinu potrošili, pokrali, niko nije odgovarao jer su imali sud svoje partije, a naravno vrana vrani oči ne vadi, svoje meso se ne jede i nije došlo do kažnjavanja raznih krivičnih dela i bogaćenja na grbači naroda.

Đilas je najbolji primer, pobegla mu ona direktorka, Drinić, valjda se tako zove, njega niko u pravosuđu i ne pominje, a kamoli da pokušaju da tog princa od Mauricijusa pokušaju da privedu pravdi ili da ovog vojvodu Šolaka od Sautemptona privedu pravdi zbog toga što je kršenjem zakona o oglašavanju i kršenje medijskih zakona zgrnuo ogromno bogatstvo i samo na protivzakonitim reklamama godišnje uzme oko 150 miliona evra protivzakonito. Nikome ne pada u tužilaštvu napamet da pokrene postupak protiv vojvode od Sautemptona a onda nam on kupuje neke tamo prvoligaške engleske klubove za 120 miliona evra i preuzima još obaveze, to ljudi treba da znaju, dugove Sautemptona, još za 120 miliona evra. Dakle, ta transakcija od 240 miliona evra je nezakonito stečena u zemlji Srbiji. Neka proba tamo da medijski krši zakone i da na takav način reemituje programe u Velikoj Britaniji i reemituje protivzakonito reklame, pa će da vidi kako će proći u toj Engleskoj.

Lako je bilo njima da u žuta vremena pokradu Srbiju i da to investiraju poput onih ruskih oligarha koji tako iz Rusije uzmu. To postoji samo u Rusiji i Srbiji, ti nesretnici, što su pokrali pare, izneli ih i kupuju i baškare se po Engleskoj. Ali, Engleska ne dopušta da njih pokradu pa da to donesu u Srbiju. To je uspelo samo Saši Raduloviću da Amerikance opelješi i da dođe u Srbiju i ja moram taj pozitivan primer da pomenem, ako je pozitivan, da je Saša Radulović uspeo da pokrade Amerikance i da te pare verovatno donese u Srbiju. Recimo, on je daleko časniji od Đilasa i Šolaka koji su pokrali pare u Srbiji i izneli ih u Englesku, pa nam se čak na određeni način i podsmevaju.

Ja pozivam sve iz Republike Srpske, sve građane bivših jugoslovenskih republika, bez obzira na nacionalnost, da ukoliko imaju izborno pravo ili ga u međuvremenu steknu, da svakako iskoriste priliku i iskoriste svoje izborno pravo i da glasaju za koga hoće, ukoliko to stvarno žele, u skladu sa svim zakonima, bez obzira na nacionalnost, a posebno Srbe iz Republike Srpske, da ukoliko im treba neko prebivalište eventualno ili nešto drugo, bez ikakvih problema, da možemo to da regulišemo. Jer, njihovo je pravo da ukoliko ispune sve zakonske pretpostavke, da dođu na biračko mesto da glasaju, kao i da iskoriste ambasadu i konzulate u BiH. Oni su mi nekako zbog porekla mog oca i dede najdraži. Zato verujem da će u negativnom svetlu gospodin Đilas i gospodin Borko Stefanović biti opevani u onoj pesmici koju sam već izrecitovao.

Dame i gospodo, u vezi Republičke izborne komisije da kažem da naši građani treba da znaju da je Aleksandar Vučić po svom zahtevu poklonio šest članova RIK vanparlamentarnim strankama, a za toliko članova RIK bilo bi vam potrebno negde oko 90 narodnih poslanika. Dakle, bez obzira što nisu imali 90 narodnih poslanika u Skupštini, on im je na određen način, molbom, kod nas, dodelio šest članova RIK-a u stalnom sastavu. Pošto će biti sigurno 20-ak opozicionih izbornih lista, to znači da će opozicija imati apsolutnu većinu u RIK, u lokalnim izbornim komisijama i u biračkim odborima, gde je u stalnom sastavu, vanparlamentarnim strankama, takođe darovano 16 hiljada članova i zamenika članova biračkih odbora.

Hoću da naši građani znaju, s obzirom da ovi nesrećnici koji su sve živo prodali, pa i nacionalni interes države Srbije, hoću da im kažem da vlast ne može da pokrade izbore i da hoće, jer izbore sprovodi RIK, lokalne izborne komisije i birački odbori, a ne vlast, a u svim tim organima nema Vlade Republike Srbije, opozicione stranke će činiti većinu i ako neko može teoretski da pokrade izbore, verujem da se to neće desiti, to mogu da urade samo opozicione stranke, jer imaju većinu, kao što su imale i prošli put, bez obzira što određeni deo političkih stranaka nije izašao na izbore.

Dakle, opozicija je imala većinu i 2020. godine, imala je većinu i 2016. godine, posebno, jer je imala 22 predstavnika u RIK. Neko ko želi da pokrade izbore može samo ako je član i ima većinu u organima za sprovođenje izbora. Vlast ili Vlada Republike Srbije obezbeđuje samo tehničke, finansijske i materijalne preduslove, prostor, finansije za izbornu kampanju, finansije za sprovođenje izbora i za utvrđivanje rezultata. Sve drugo rade organi za sprovođenje izbora i zato ne treba da nasedaju na priče Dragana Đilasa i nesrećnika oko njega. Iznenađen sam da, recimo, Marinika, nosilja liste, udari na Đoku Vlaha, gotovo sam iznenađen. Ja sam mislio da će udariti na Đuku, a ona udarila na Đoku Vlaha. To je za mene iznenađenje, a to govori o tome da su spremni između sebe da se jedu, samo da dokažu da je navodno bilo nekih zloupotreba i krađe, da bi mogli da podižu ustanak, a gospoda nezavisni tužioci i sudije neće biti nezavisni od zakona božanskih i svaku vrstu te pobune ili poziva na pobunu treba da tretiraju po Krivičnom zakoniku.

Na kraju da kažem da nisam zadovoljan, kao i građani, što Šolak i Đilas nisu procesuirani na ozbiljan način i što nisu na ozbiljan način prikupljeni dokazi. Kaže Valtazar Bogišić da je najveća nesreća kad neko od zla dela svog još kakvu korist ima, a to se očigledno odnosi na Šolaka i Đilasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što budem pričao o obrazovanju, čisto da našim gledaocima saopštim da ćemo verovatno danas u danu za glasanje usvojiti Zakon o oružju i municiji, što je za njih značajno, jer se rok za preregistraciju i rok za zamenu oružanih listova produžava za dve godine. Po raspoloženju narodnih poslanika i po mišljenju Vlade Republike Srbije, koja preporučuje da zakon usvojimo, verujem da ćemo večeras taj zakon i usvojiti. Tako da nema potrebe da stvaraju gužve i da pokušavaju da u vrlo kratkom roku preregistruju oružje, zato što rok ističe 5. marta, a večeras kada usvojimo zakon rok produžavamo do 5. marta 2024. godine.

Što se obrazovanja tiče, investicija u obrazovanje daje najveće prihode. Obrazovanje i učenje vam je za ceo život. Nikada ne treba da prestanete da učite. To vam je kao vožnja biciklom ili veslanje, čim prestanete da veslate vraćate se unazad, a kao vožnja biciklom, čim prestanete da vrtite pedale padate. Dakle, bez obzira koliko imate godina života, treba da računate koliko ima života u vašim godinama, treba neprestano da učite, jer znanje je po izreci bogatstvo koje svoga vlasnika svuda prati. Ono što naučite kaže – vatra ne može sagoreti, niti voda može odneti. Dakle, to je, a uistinu, pravo bogatstvo i zato je moj savet svima koji žele da pokušaju da nešto nauče, kažu da ko želi da uči, svugde može da nađe učitelja. S obzirom da je danas kratko vreme za raspravu, jer popodne raspravljamo o amandmanima, ja ću ovde završiti moj govor. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ponovo postavljam pitanje koje sam postavio juče – kako se zove srpski ubica tenkova? „Kornet“. Kako se zove hrvatski ubica tenkova? Zdravko Ponoš. Na našu žalost, ovaj drugi je daleko efikasniji nego što je to do sada bio „Kornet“. Uništio je na stotine tenkova. Uništio je hiljade raketa „strela“, uništio je topove, uništio je druga oklopna vozila. Znači, vojsku je sveo na onaj vatrogasni orekestar ili, kako se to zove, vojnički orekstar za pleh muzikom. Dakle, vojska nam je bila slabija od lovačkog društva.

Dame i gospodo, ja i on smo kolege. Po komandnoj funkciji, ja sam u vojsci bio komandir voda. Prethodno sam bio i komandir odeljenja.

Zdravko Ponoš je bio takođe komandir voda. Brzo unapređen, znači nije bio komandir odeljenja, odmah je postao komandir voda. To što je postao po komandnoj funkciji to je i ostao. Znači, ničim više nije komandovao u svom vojničkom životu, osim što je bio komandir voda. On je specijalizovao neko prisluškivanje itd. i samo da znate, dok se zemlja zaduživala, Zdravko Ponoš je odbio da ide u Krajinu zato što je rođen u Golubiću, tamo gde je rođen i Janko Veselinović. Zamisli tu sreću, za Golubić, Janko Veselinović i Zdravko Ponoš.

Janko Veselinović je svojevremeno kupio izbeglice iz Hrvatske, proterane ljude, vozio ih u Knin, vozio ih u Golubić i pred samu stacionažu ulaze ljudi iz HDZ, Janko Veselinović naređuje Srbima da glasaju za HDZ, čini mi se taj nešto… Ne mogu da se setim kako se kandidat za načelnika ili gradonačelnika u Kninu zvao. Znači, ono što je započeo politički Janko Veselinović, to je vojnički radio Zdravko Ponoš.

Recimo, Zdravko Ponoš je imao, kao i svi oficiri koji su rođeni preko, kako to imaju običaj da kažu, preko Drine, koji su rođeni u Republici Srpskoj i na teritoriji Republike Srpske Krajine, imali su preporuku Generalštaba da se vrate u svoj zavičaj i da pokušaju da pomognu u odbrani Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. Gotovo svi oficiri koji su rođen i živeli na teritoriji Republike Srpske i Krajine su to uradili sem jednog. Taj jedan nije bio Janko Veselinović. To je onaj što je govorio Srbima da glasaju za HDZ. Ovaj što je radio u korist HDZ i hrvatske vojske zvao se Zdravko Ponoš. To je jedini oficir koji nije želeo da se vrati u Golubić da pomogne odbranu Republike Srpske Krajine, na desetine njegovih kolega oficira je poginulo.

Mada, i da je otišao tamo, pošto je bio stručnjak za prisluškivanje veze itd, verovatno bi bio daleko od fronta, ali mu je i Beograd bio tesan, pa je bio rešio, po sopstvenom priznanju, hteo je da napusti Srbiju, hteo je kao Dušan Teodorović verovatno da prebegne u toku rata na agresorsku stranu. To što nije uspeo za vreme rata u Republici Srpskoj Krajini to je uspeo kasnije, posle i na Kosovu, to što nije uspeo da pobegne za vreme ratova uspeo je da završi dva kursa.

Sad obratite pažnju. Jedan kurs je završio na Kraljevskom koledžu u Londonu, Velika Britanija, Englezi, vekovni prijatelji Republike Srbije. Pazi, školuju budućeg načelnika Generalštaba, onda možete znati šta su ga naučili, ali to je malo jedan kurs. Da bi se kvalifikovao po familijarnoj liniji, bio je potreban još jedan kurs koji je, gle čuda, bio u Nemačkoj. Ne znam neka NATO baza ili kako se zvala. E, tu je doškolovan i na takav način se preporučio za budućeg načelnika Generalštaba.

Odmah posle raspada Srbije i Crne Gore, kao pomoćnik ili zamenik načelnika u Generalštabu, postaje načelnik Generalštaba srpske vojske, zapamtite. Takva osoba koja je komandovala samo vodom, i to u vreme nekoliko ratova koje smo vodili kao pripadnici jednog naroda, on se našao da bude načelnik Generalštaba bez ikakvih ratnih ili mirnodopskih iskustava u komandovanju. To nije zapamćeno u celom svetu za vreme ovih 20 godina koliko posmatram vojsku. Dakle, ne postoji država koja je imala takvog oficira i takvog načelnika i takvog generala. E, to nam je protivkandidat, to je ono vreme kad su se oni zaduživali.

Kažu da je dug bio 15 zarez nešto milijardi 2012. godine. Na kraju te godine kad smo podvukli crtu dug je bio 17,7 milijardi, to je bio spoljni dug zemlje. Dakle, 17 zarez, ali pri tome su zaboravili da su upropastili Razvojnu banku Vojvodine i da su Agrobanku upropastili i da smo morali da se zadužimo još milijardu da bi štedišama tih banaka omogućili da im ulozi ne propadnu. Znači, to je bio dodatni dug od milijardu. Zaboravljaju da kažu da su kamate samo u prvih sedam godina na njihove dugove, koje su bile velike, iznosile pet milijardi, što je ova vlast morala da vrati. Dakle, novim zaduženjem da vrati samo kamate na njihove dugove i da nekim novim zaduženjima menja dugove sa visokim kamatama za dugove sa nižim kamatama.

Takođe, zaboravili su da kažu da su potrošili celu društvenu privredu koju su prodali samo za 6,7 milijardi. Zamislite da nama neko sada da 6,7 milijardi. Dakle, da smo zatekli tu privredu verovatno ne bi prodali, ali 6,7 milijardi je bilo ono dopunski što su prodali, sem što su imali dug 17,7 milijardi.

Imaju oprost od Londonskog i Pariskog kluba koji je bio 2003. na 2004. godinu, a koji je iznosio 4,5 milijardi, što znači da su oni to što su nam oprostili popunili do 17,7 milijardi. Sa onih 6,7 to je negde 11 milijardi i donatorsku podršku koju su potrošili, bila je četiri milijarde. Sem tih 17 i nešto milijardi, koštali su nas još 15 milijardi i pri tome je zemlja bila potpuno nerazvijena. Sada hoće da kažu da je dug bio 17,7. Zaboravljaju sve ovo što sam rekao o prodaji cele privrede, društvenog kapitala, donatorske podrške, popunjavanju, oprosta Pariskog i Londonskog kluba. Znači, zaboravljaju tih 15 milijardi.

Sada da ih pitam, žao mi je što kolega iz opozicije nije tu, pošto je dug porastao, čini mi se, za desetak milijardi, a pri tome vraćamo i Titove kredite i njihove kredite sa visokim kamatama, da li bi se bez obzira na to oni zadužili 10 hiljada evra, da li bi uzeli kredit? Vi, ministre, 10 hiljada evra, da zarađujete svake godine 19 hiljada evra više? Da li bi uzeli kredit? Ja bih uzeo i poljubio u ruku onog ko mi da kredit od 10 hiljada evra da svake godine to gurnem u investicije i da svake godine zarađujem 19 hiljada više. To bi svaki građanin u Srbiji uzeo, svako onaj ko želi da razvije svoje domaćinstvo ili da razvije svoju zanatsku radnju. Znači, uzmeš 10 hiljada evra i svake godine imaš više, 19 hiljada evra.

Da to prebacim na BDP, sa 33 milijarde zadužili smo se 10 milijarde, ali svake godine, prošle godine smo imali 19 milijarde više BDP, ove godine ćemo imati tih 19 i još možda dve milijarde i, uprkos vraćanju tih njihovih i Titovih dugova, mi ćemo svake godine zarađivati više, 19 milijardi, što se vidi u potrošnji. Bruto plate su skočile mesečne sa 560 miliona evra koliko su iznosile u njihovo vreme i sada su one preko milijardu i 200. Neto plate su mesečno, znači u toku godine, umesto 6,5 milijardi narod dobije na ime plata 14,4 milijarde i to svako ko je pošten može da vidi na putevima, može da vidi u prodavnicama, po broju šoping molova, samoposluga koje su otvorene, po potrošnji.

I želim da naši građani dobijaju što više i da troše što više, ali da bi se to desilo mora da se investira, a bogami za javne poslove i javnu infrastrukturu država mora da se zaduži da bi omogućila uslove da investicija uđe, a investicije strane i domaće su gorivo u automobili koji se zove država. To je pogon privrede koja je motor i menjač. Bez toga nema pokretanja vozila.

Dakle, i ovi zajmovi koje sada uzimamo su u korist razvoja infrastrukture, u korist javnih poslova, u korist javnog vlasništva. Dakle, to omogućava da država Srbija bude uređena ne samo za građana, već za buduće potencijalne investitore.

I da meni da neko sada pet milijardi da podelimo stanovništvu ili da neko kaže evo vam pet milijardi da uložite u privredu, da razvijete privredu, onaj prvi slučaj da neko da pet milijardi da se to razdeli, Đilas bi svakako prihvatio, a mi bi prihvatili onu drugu varijantu, da se tih pet milijardi uloži u privrednu aktivnost i da na takav način svake godine imamo sve više novca i da da taj novac bude zarađen, da ova država živi od zarađenog, da građani po kvalitetu života dostignu što više zemalja EU na način tako što će se to dešavati od zarađenog, a ne od zaduženog. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, 5. marta 2022. godine, po Zakonu o oružju i municiji, koji je važeći, ističe rok za zamenu oružnih listova i preregistraciju, a time, po odredbama istog zakona, oni koji to ne učine moraju da vrate oružje ili će im oružje biti oduzeto uz pisanje odgovarajućih prekršajnih prijava.

Da se to ne bi desilo, s obzirom da je u poslednje dve godine korona uzimala maha, moj predlog je, a i predlog više poslanika, ja sam samo potpisnik, moj predlog je da se rok za preregistraciju produži u naredne dve godine i tako se stiče vreme da oni zakonsku obavezu učine. S tim u vezi, u tom roku, verovatno će posle izbora biti izabrana nova Vlada, neko će dužiti Ministarstvo unutrašnjih poslova, stiče se i uslov da ukoliko se ukaže potreba da se zakon promeni više nego što je to sada moj predlog, odnosno da se neke zakonske odredbe sačine da budu u korist vlasnika oružja.

Trenutno imamo 950.000 komada oružja. To je 8% od stanovništva, ali imamo 580.000 vlasnika, što znači da imamo negde 6% do 7% lica sa oružjem. Trenutno je preko trista i nešto hiljada nepreregistrovanih oružnih listova, odnosno vlasnika koji poseduju oružje, njih ima oko 350.000. Možete zamisliti koje bi gužve nastale, ne samo u Ministarstvu unutrašnjih poslova, nego i kod lekarskih komisija, nego i na streljanama, zato što je obaveza prilikom zamene oružnih listova da vlasnik mora da prođe obuku, to znači na streljani, i da vlasnik mora da izvadi lekarsko uverenje.

S tim u vezi, moja preporuka budućem ministru unutrašnjih poslova, ili sadašnjem, ako to mesto bude zauzimao, da razmisli o tome da lekarsko uverenje bude lekarsko uverenje koje će važiti sve dok ga ne ospori neki lekar, jer za čuditi je da, recimo, kada sam vadio lekarsko uverenje za vozača, pa to lekarsko uverenje „B“ kategorije mi je važilo do 65. godine, bez obzira na zdravstveno stanje. Znači, imali ste pravo da dobijete lekarsko uverenje i da vam vozačka dozvola na osnovu lekarskog uverenja važi do 65. navršene godine.

Takođe, polagao sam kasnije „C“ i „E“ i lekarsko uverenje mi je važilo 40 godina, bez obzira što je to profesionalna vozačka dozvola, za mene je gotovo neverovatno da vlasnik oružja mora da ide svakih pet godina. Mislim da bi u nekim budućim izmenama, koje treba da budu obimnije od ove moje, pokušaju ili pokušamo da ugradimo odredbu da se lekarsko uverenje jednom vadi, ali da je lekar, specijalista ili izabrani lekar, u obavezi da obavesti organ koji vodi unutrašnje poslove za svakog pojedinca koji više ne ispunjava uslove da drži oružje, tako bismo skratili muke.

Moram da vas podsetim da ima raznih vlasnika oružja. Zakon kao da je pisan samo za gradske vlasnike oružja koji vrlo lako mogu da dođu na streljanu i koji vrlo lako mogu da nađu lekarsku komisiju koja vrši preglede koji su vezani za sadašnji važeći zakon. Zamislite da vam Albanci pucaju tamo negde kod Kuršumlije, da u celom selu imate tri starca koja imaju tri lovačke puške koje brane stado od vukova i divljači i da pri tome strepe od ulaska na administrativnoj liniji od ulaska Albanaca koji kradu drva, a nedavno je bio veliki obračun između naše žandarmerije i albanskih kradljivaca drva. Dakle, možete zamisliti čime mogu da se zaštite stanovnici u tim selima koja su veoma slabo nastanjena. I drugo, starije osobe nemaju interes da idu na lekarske preglede. Sa druge strane, teško mogu da im budu dostupne streljane na kojima se vrši obuka.

Mislim da svako onaj ko je služio vojni rok zaslužuje da može da poseduje oružje. Recimo, u Švajcarskoj svaki vojni obveznik ima pušku kod kuće i dve kutije municije i to ne sme da dira, jer Švajcarska nema vojsku, ali svi Švajcarci su vojska. Dakle, možete zamisliti da i naprednije zemlje imaju daleko više vlasnika oružja nego što u ovom trenutku ima Srbija.

Mislim da imamo najmanje problema sa registrovanim oružjem i registrovanim vlasnicima oružja i da ćemo ukoliko ubuduće malo ne dopunimo ovaj zakon, koji ja samo dopunjavam da u naredne dve godine ne mora da se vrši zamena oružnih listova, i tako dajem vreme ne samo vlasnicima, već i budućem ministarstvu da eventualno doradi zakon i da ovo što sam izneo kao nepravilnosti da pokuša da ugradi u neke nove izmene.

Dame i gospodo narodni poslanici, veoma je bitno da imamo naoružane lovce, jer nam je gospodin Ponoš budući kandidat, on nam je samo lovce ostavio kao najveću oružanu silu. To je bio načelnik generalštaba, oficir, brzo unapređeni oficir, po činu, čini mi se, muž svastike Agima Čekua i Borisa Tadića ili tako nekako, brzo unapređeni oficir, koji je radio na razoružavanju vojske, kao da je bio alergičan na oružje.

Da vas podsetim da je nedavno Srbija nabavila ubicu tenkova. Srpski ubica tenkova se zove "Kornet". Znate li kako se zove hrvatski ubica tenkova? Zove se "Ponoš". Zdravko Ponoš. Nas je "Kornet" verovatno koštao daleko više nego što je Zdravko Ponoš koštao Hrvate. Zdravko Ponoš je radio, eno generala tamo pa neka kaže da li sam u pravu ili ne, na dobro razoružanoj vojsci, zato je lovačko društvo, odnosno lovački savez, za njegovo vreme bio najveća oružana sila u našoj zemlji. Zdravko Ponoš je radio ne na vojnoj neutralnosti Srbije, već na vojnom neutralisanju, odnosno dobro razoružanoj vojsci, što je i radio. Nestalo je na stotine tenkova. Ovo je poslednji što je ostao od Zdravka Ponoša i pripadnici obezbeđenja, moram da kažem, da su me upozorili da bi trebalo to da vratim, a ja sam rekao - nemojte, to mi je od oružja za vojsku, jedino što je od Ponoša ostalo, nemojte mi to uzeti.

Dakle, Zdravko Ponoš, kandidat NATO pakta, čiju kandidaturu samo treba da potpiše Đilas, mora da se upozori na sledeće. Kandidaturu Zdravka Ponoša vežite, ja sam seljak čovek, ja sam bio poslanik od 2000. do 2003. godine, tada su mi ubili premijera i tada su nama koji smo živeli u Srbiji ubili premijera i da znate da je u to bio umešan, gospodine Đukanović, M-6 i CIA.

Hoćete li vi meni da kažete, vi koji se bavite poslovima bezbednosti, hoćete li vi meni da kažete da Milo Đukanović i onaj njegov Zvicer, da su sami, na svoju ruku, rešili da isplaniraju atentat a da za to nije znala CIA i M-6? Jel ima nekog u sali da veruje u to?

Zato kandidaturu ovog kandidata NATO pakta za dobro razoružanu srpsku vojsku dobro uvežite sa mogućnosti atentata, jer ide izborna kampanja. Zdravko Ponoš živog Aleksandra Vučića ne može da pobedi. Ono drugo ja neću da iskažem, jer, ne daj bože da se nešto ponovi što sam ja doživeo 2003. godine. Ali, morate imati to u vidu, da M-6 i CIA znaju gde svi đavoli spavaju.

Dakle, oni su morali znati za namere Zvicera, odnosno njegovog političkog pokrovitelja Mila Đukanovića.

Narko klanovi su navodno ubili premijera. I ovaj drugi atentat je navodno plan narko klana. Narko klan, da vas upozorim, je samo Li Osvald, zapamtite, kojima se posluži CIA, kao što se poslužila Li Osvaldom prilikom ubistva Kenedija. Ja vas upozoravam na Zdravka Ponoša da nije bezazlen i da pristaje na sve.

Podsetiću vas samo da je veoma veliki majstor za prisluškivanje. Dakle, ove slušalice ću mu ja pokloniti onda kad ubedljivo izgubi izbore. On je prisluškivao i samog Jeremića. Jer, onaj razgovor između Roćena i Jeremića je verovatno snimio Zdravko Ponoš.

Samo da vas podsetim da je Zdravko Ponoš i funkcioner, ne samo Jeremićeve stranke i Đilasov kandidat, već je Zdravko Ponoš, dame i gospodo, bio funkcioner i onog njegovog udruženja koje se zove CIRST, centar za ne znam čega, Zdravko Ponoš je bio predsednik skupštine tog udruženja i sada ima funkciju višeg savetnika Jeremića. Dakle, Jeremić je dopustio, zato što je morao, da Đilas u ime NATO pakta kandiduje Ponoša, jer je morao, zato što Ponoš prisluškivanim razgovorima zna mnogo o Jeremiću, a zna i o njegovim kontaktima sa belosvetskim kriminalcima tipa Patrika Hoa.

Sve to uvežite i molim vas da glasate za ovaj zakon o oružju da prolongiramo rok, da svih 580 hiljada vlasnika oružja mogu posle 5. marta da budu legalni, jer to je jedina oružana sila koja nam je ostala posle Ponoša, jer ko zna šta Ponošu može da padne napamet posle toga, a verujem da ćemo u nekom budućem sazivu doneti još bolji zakon nego što sam ja sad predložio. Ja sam predložio samo da se dve godine produži rok za zamenu oružanih listova i da svi vlasnici budu legalni, da ne moramo da im otimamo oružje posle 5. marta i da im pišemo prijave. Hvala unapred.