Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću prvo o ekonomiji.

Zahvalan sam predsedniku Republike na dve izjave vezane za proizvodnju mleka. Savetujem poljoprivredne proizvođače da se, s obzirom na neki protest, da se dogovore sa predstavnicima ministarstva, pošto postoji dobra volja da se taj problem reši.

Moram reći i ovo, mada nikada ne govorim o Vučiću, da kao predsednik odbora sam imao priliku da zato što smo trošili više od planiranih sredstava za podsticaje u poljoprivredu, da sam više puta odlazio kod njega i tražio da utiče na Vladu Republike Srbije, i tražio od sedam pa do 15 milijardi. Uvek smo dobijali.

Stoga, još jednom molim poljoprivredne proizvođače da sednicu sa predsednicima ministarstva i da se dogovore o tome da naša biljna proizvodnja bude posvećena našem stočarstvu.

Malopre smo imali jednog primerka, koji očigledno spada u tu vrstu delatnosti. Vi ne shvatate da mi njega nedovoljno poštujemo. On bi naprosto bio božanstvo, recimo u Indiji. On bi tamo bio božanstvo, a ovde mislim da je on jedan od onih koji od ove Skupštine, u tom delu pravi zverinjak. Predlažem ubuduće da ga donose u kavezu. Tako ćemo biti bezbedni. Da se na ovu mržnju koju je on izrekao plaća porez. Ja verujem da bi bio najveći poreski obveznik u Srbiji. Možda bi mu konkurisao samo komšija onaj mali Pozderac iz Trstenika. Verovatno bi bili negde tu. Da se na bezobrazluk, da je bezobrazluk izvozni proizvod, on bi bio strašan izvozni potencijal.

Međutim, moram nešto da kažem, s obzirom na njegove optužbe. On je ovde rekao kako smo mi ubili Olivera. Zaboravio je da smo ubili Kenedija, da istrebili Indijance, da smo bacili atomsku bombu na Hirošimu, to je zaboravio. Po pitanju Olivera, prvo da kažem da svako ko je preživeo vlast njegove stranke treba da dobije životnu nagradu, jer je preživeo. Dakle, od Pekića, do Srkija lokatora, toj stranci spasa nema. Pekić, Mićunović, Zoran Đinđić i na kraju Srki lokator, predstavlja tu stranku. Onda su stvarno došli do dna.

Dame i gospodo, ovo je fotografija iz 2000. godine, ovo su fotografije 2000, 2001. godine, kada je bilo dole još uvek tvrdo. Ovo sam ja sa pokojnim Oliverom. Srkija lokatora nije bilo, on je bio na šiptarskoj strani. Nedavno je pao dron. O tome ću kasnije. Olivera Ivanovića su ubili oni koje su oni amnestirali. Dakle, on ne dozvoljava pravo da oni koji su pobili žeteoce, oni koji su u Goraždevcu pucali na decu kupače, oni su na Zadušnice digli autobus u vazduh, oni su u martovskom pogromu ubijali i hiljade proterali, on ne dozvoljava da su možda oni ubili Olivera Ivanovića. On kaže da smo mi.

Možda su ga verovatno ubili onih 1.800 terorista uključujući i Kurtija, koga su amnestirali. Nedavno je jedan dron pokušao da špijunira položaje Vojske Srbije. Vojska Srbije je taj dron oborila. Kurti se tu gadno prevario. Umesto da je ušao u troškove, jer dron košta, umesto da je koristio starog Srkija lokatora, koji je em jeftiniji, em pouzdaniji. To je onaj lik kome je za vreme agresije NATO pakta nisu smeli da daju pušku, već su mu dali lopatu. Nisu znali na koju stranu će da puca. Dobra procena Vojske. On govori o 30 srebrenjaka. Koliko srebrenjaka je Srki lokator dobio, ne samo za lociranje Vojske, već koliko je dobio zato što su izručili generala Lazarevića, branioca Kosova i Metohije. Koliko je tih srebrenjaka bilo.

On priča o zemunskom klanu i Legiji. Da li znate, a ja sam jedini ovde izgleda glasao za Vladu Zorana Đinđića? Ja mislim da sam jedini. Da li znate da Zoran Đinđić nije hteo Srkija lokatora da primi u stranku, dok je bio živ. Kada su ga ubili, onda je ušao u tu stranku i postao narodni poslanik. On je avanzovao na ubistvu Zorana Đinđića, on je iskoristio Legiju i zemunski klan, on je postao poslanik. Nikada ne bi ušao u tu stranku da je Zoran Đinđić preživeo.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam zgrožen postupcima navodno patriotske opozicije. U senci njihovog patriotizma najbolja je hladovina. Da im kažete da se borimo za Kosovo, oni bi pitali jel može onlajn?

Sada da vidimo ko je gde bio 1999. godine kada je bilo tvrdo na KiM. Jedan od ovih patriota je bio u Londonu. To je šef ovog malo iz Trstenika, ovog malog pozderca. Njegov šef je bio u Londonu, pokušao da nauči Njutnove zakone, ali eto, nije uspeo. Sin naftaša, funkcionera.

Drugi je pobegao u Francusku, Miloš beganović. Tek toliko prebegao na agresorsku stranu, a danas bi kao on branio Kosovo. I 2004. godine nije bio ovde za vreme Martovskog pogroma. Tek kasnije je pregovarao sa ovim Šiptarima i bio preteča kosovske nezavisnosti. Dakle, to su oni koji su išli u američke ambasade i tražili samo da se odloži proglašenje kosovske nezavisnosti. E to su ti veliki patrioti.

Oni ništa teže od tri prsta u životu nisu digli i pokušali to da unovče. Onaj poslednji je bio u biblioteci da izdaje časopis pod nazivom njegove stranke. Dobro je, da je pala neka bomba kao na Narodnu biblioteku mogao je izgoreti kao knjiški moljac. E to su ti patrioti koji danas pričaju. Uzmeš 36.000 evra za fiktivni ugovor za stan. Nije ti dobar Čačak. Oćeš na Dedinje. Na fiktivni ugovor uzmeš 36.000 evra i dođeš na Dedinje. Pa da, Dedinje je srce Srbije, koliko ja vidim.

Onda ti koji ništa teže u životu od tri prsta nisu digli napali na predsednika republike. Verovali ili ne. Ja sam već prošao tog njihovog toplog zeca. Ni tada se nisam bojao, ne bojim se ni sada, a verovatno ih se predsednik republike boji još manje nego ja.

Dame i gospodo, narodni poslanici, oni treba da znaju da nešto moramo da naučimo iz prošlosti. Juna meseca 1941. godine je Nemačka napala Rusiju. Ne znam da li su tenkovi bili leopardi. Meni je Rusija uvek simpatičnija, ali u to vreme bilo je najžešće klanje Srba na teritoriji NDH. Klali su familiju predsednika republike, klali su familiju moje majke. Dakle, klali su familiju moje majke. Ustaše.

U to vreme Tito dolazi u Beograd da digne ustanak Srba protiv Srba. Nije to bio građanski rat, to je bio rat protiv Srba. Cenu koju smo platili je da je Tito iskoristio i Srbe i Ruse, osvojio vlast, komunizirao bivšu Jugoslaviju stvorenu krvlju Srba. I šta se desilo? Onda po sovjetskom modelu rasparčao tu državu na štetu srpskog naroda, darujući kao Staljin srpske teritorije novostvorenim republikama. Tako je to bilo i ja to tako doživljavam.

Gle čuda, nismo se naučili na istorijskim greškama. Juče se to ponovo dešavalo, da dok svi okolo napadaju Srbe, unutar neko pokušava da digne ustanak protiv Srba u Srbiji. Kao da nismo videli da od svojih razlika kad napravimo podele možemo podeljeni da stradamo. Kao da nismo videli da, dok su se svi borili protiv nas, mi smo se borili između sebe, protiv sebe, i dok su ustaše klali Srbe mi smo kao Srbi njima u stvari pomagali.

Dame i gospodo narodni poslanici, Čerčil je rekao da nam se istorija ponavlja i sve nas više košta. Koliko vidim, ovima juče nije bila cena u pitanju. Hteli su da iskoriste taj problem koji u svetu postoji. Mi moramo da nešto naučimo. Naše najbolje rešenje u sadašnjem trenutku, a citiraću Napoleona: "Treba znati kada navući lavlju kožu, a kada kožu lisice". Zato je naše najbolje rešenje najmanje loše rešenje i toga treba da budemo svesni.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, naš taj mali čamac koji sada nemamo gde da privežemo za koji veliki čamac, koji treba kroz nemirne bure i oluje svetskih razmera da provučemo kroz brzake, taj naš mali čamac treba provući. Zato molim sve ove od juče, neću reći izdajnike, nesrećnike neshvaćene, da dok mi pokušavamo da veslamo, molim ih samo da ne ljuljaju čamac i da ne napadaju posadu.

Dame i gospodo, ja ću završiti sa onim – i ja ne priznajem nezavisno Kosovo, ja ne pristajem na Kosovo u UN, ali sam tu ako ne daj Bože se desi da ovi okolo bivši Jugoslovene opet žedni naše krvi napadnu, uz pomoć onih drugih koji su oko nas – NATO pakt. Ako u krajnjoj varijanti zamislite ako ne daj Bože dođe do sukoba, ako ovi drugi naoružaju ove prve i daju im kao Ukrajincima četiri, pet milijardi da nas slome, pa mi ni oružje ne možemo kupiti. Ali, bez obzira, ne daj Bože ako se to desi, ja ću biti tu, neću pobeći kao onaj francuski petlić, što bi Vojvođani rekli kikirez. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne vozim tako sporo i bilo je van naseljenog mesta. Problem je bio sa ovim vašima koji su to dostavili, što nije bilo znaka za ulazak u naseljeno mesto i spor je nastao oko toga, ali Bože moj.

Što se tiče vaše priče o nekim stanovima itd, eto te 1999. godine ja sam bio sa redaristima, ali sam bio i poslanik. Gađana je Vlada Republike Srbije u kojoj je radio i ministar informisanja, današnji predsednik. Gađana je i zgrada RTS-a, u kojoj je radila njegova majka. A vi se pozivate na braću kojima svaka čast, ali kako ste mogli da budete lokator protiv iste te braće?

I nismo mi pustili albanske teroriste, već vi ste te teroriste koji su ugrožavali vašu braću pustili pre suđenja na slobodu. Oni su verovatno ubili Olivera Ivanovića.

Što se tiče gospođe koja je ovde govorila, znate šta je zajedničko za Kurtija i Koštunicu? Jel znate šta je zajedničko? Reći ću vam ja, već kad tražite. Dakle, obojica nisu dozvolila Srbima da glasaju na predsedničkim i parlamentarnim izborima.

Godine 2000. su poništeni izbori na teritoriji naše južne pokrajine zato što su biračka mesta zatvorena pre vremena. Trebalo je da se ponove ti izbori. Ali, kad se odbije 100.000 Srba sa Kosova, onda je Koštunica mogao da bude predsednik. Zoran Đinđić pokojni je tražio da se to prizna i da idemo u drugi krug, ali Koštunica nije.

Verovatno je Kurti uzeo recept od onog ko ga je pustio i on je drugi koji je zabranio Srbima da glasaju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, inspirisan sam govorom poslanika preko puta mene koji rado čita svoje mišljenje koje je negde dobio. Kod njega važe dve stvari – piši što ti je rečeno i čitaj što ti je napisano.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja mu nudim opkladu u jednu mesečnu platu. On se rado, a i danas se žalio na ponašanje Radio-televizije Srbije. To je nazvao Vučićevim RTS-om itd. Ja mu nudim jednu opkladu. Evo, u poslednjih mesec dana da se izmeri na kanalima RTS-a koliko je uživo u programima RTS-a bilo tog govornika preko puta mene, koji da ne bi lupao gluposti čita nečije govore.

Dakle, ja mu nudim opkladu u mesečnu platu da se izmeri da li je njega bio više na RTS-ovim kanalima uživo ili predsednika Republike. Ako je uživo predsednika Republike bilo više nego gospodina koji rado čita ne znam čije govore, ja mu nudim moju mesečnu platu. Ali, ako je njega bilo više u prisustvu u Javnom servisu RTS nego predsednika Republike, da on meni da samo pola njegove poslaničke plate.

Inače, govorio je i o tenderima za razne kumove itd. Verovatno je mislio na onog čuvenog kuma Miodraga Kostića koji je bio finansijski direktor njegove stranke, koji je, gle čuda, na jednom tenderu dobio tri najveće šećerane u Srbiji za po tri evra, a pri tome su još na tim tenderima 300 hiljada hektara kombinatske zemlje i zadružne zemlje prodali za ukupno 50 miliona evra ili 166 evra po hektaru. Samo da ga podsetim da je zakupnina danas po hektaru 500 evra, odnosno tri puta više. Pa, kada traži mafiju, mafijaška hobotnica je bila kućni ljubimac njegove stranke. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj iz čitajuće škole, koji je iz stranke izbacio sve što je mogao da izbaci, pa čak i tablu, verovatno je u svom govoru aludirao na mene, s obzirom da sam mu ja nudio opkladu. Još bolje je što gospodin ne prima platu. Ja nudim svoju platu za pola njegove. Znači, ja nudim svoju platu za pola njegovog ništa. Znači, nudim platu, opkladu, da je on bio prisutan na javnom servisu uživo u poslednjih mesec dana više nego predsednik Republike. Zamislite sad poređenje – on i predsednik Republike! Zamislite tu vrstu poređenja i tu vrstu važnosti i bitnosti na nacionalnom servisu, kada je njega na kanalima RTS-a bilo daleko više nego predsednika Republike!

Takođe nudim opkladu da je jedna trećina opozicionih poslanika bila prisutna više na kanalima RTS-a u poslednja tri meseca, dva puta više nego što su bili uživo prisutni poslanici vladajućih partija. Evo, da li sme svojih pola ništa da uloži? To je kvota ne jedan prema dva, to je kvota onda ništa prema dobitku. Znači, da li on nudi svoje ništa, pola od ništa u opkladu na moju celu poslaničku platu? Da, ja tvrdim ono što je istina, da ga je bilo više nego predsednika Republike, da je njegovih i ukupno opozicionih poslanika bilo dva puta više na kanalima RTS-a nego što je to bilo vladajućih poslanika. Dakle, ne da nudim jednu platu, nudim pet plata.

Po pitanju robnih rezervi, ako je aludirao na mene, pogrešio je, zato što se radi o pokojnom Premilu kome su Dobrivoje Sudžum i pripadnik njegove partije, ministar trgovine itd, dali 23 hiljade tona. Da, ja sam vas uhvatio sa 80 i nešto hiljada tona manjka, a onda ste mi lansirali tu aferu. I sada ću zatražiti ponovo tu potvrdu, a na Odboru za poljoprivredu ovde ima prisutnih koji su bili, direktorka tih rezervi je rekla da nikada nikakav posao sa pozajmicama, skladišninom itd. nisam imao sa robnim rezervama.

Takođe mu nudim još jednu opkladu, pa, recimo, ako ima neki automobil, ako ima nešto svoje, kao što oni govore, nema svoje, prijatelj gospodina Šarića, najvećeg mafijaša i narko trgovca, eto, njemu nudim sve, valjda nešto ima svoje, u zamenu za celokupnu imovinu, moju i njegovu. Imate tri stana, vi uložite, ja ulažem sve što je moja porodica stekla za 65 godina, da nije tačno ono što ste tvrdili za rezerve i da vas je bilo više nego predsednika Republike na kanalima RTS i da je vaših opozicionih poslanika bilo dva puta više u prisustvu uživo na kanalima RTS-a u poslednja tri meseca nego što je bilo nas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pomenut sam više puta, a računajte vreme kako vi to želite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije prvi put da su pokušali da mi sude. Često ja govorim protiv onog sudije Majića i te ekipe i govorim da ima puno čestitih sudija, ali da neke sudije su primer da nismo dobili vladavinu prava, nego vladavinu sudija.

Često govorim i to da je sudska vlast nezavisna od današnje izvršne i zakonodavne vlasti, a od bivše nije i uglavnom veliki delovi pravosuđa su na vrlo politički način, uopšte sudije, došle do pozicije sudija.

Prvo su pokušali da mi sude po tužbi Saše Radulovića. Vi, gospodine Martinoviću, znate da zbog privatne njegove tužbe sudija koji toliko poznaje pravo je tražio da mi se uzme imunitet da bi mogao da mi sudi za reči izgovorene za govornicom, mada Ustav kaže da je to imunitet po automatizmu – narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost za izneto mišljenje ili glasanje prilikom vršenja svoje funkcije. Ako ne vršim funkciju u sali ja ne znam gde je onda vršim.

Mislim da je tekstopisac Ustava, ustavotvorac želeo da na takav način zaštiti narodne poslanike, da imaju pravo slobode govora, slobode mišljenja, itd, da mogu sa pravom da iznose podatke koji često ne moraju da budu baš tačni, ali da imaju pravo da iznesu neki stav koji su dobili od svojih birača, itd. Ali, gle čuda, to što Ustav garantuje, ne garantuje meni.

Druga tužba je bila takođe po tužbi Saše Radulovića, koju sam ja dobio na latinici. Kada sam došao na suđenje u Prvi osnovni sud ja sam zatražio da se poštuje Ustav, odnosno da narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost. Meni je sudija odgovorio, imam svedoke za to, meni je sudija odgovorio – piše to u Ustavu, ali ja mislim sasvim drugačije. Znači, sudija misli drugačije nego što piše u Ustavu.

Takođe, zatražio sam da po Ustavu imam pravo, jer nisam Hrvat, da mi se tužba dostavi na ćirilici, na šta je pomenuti sudija, da mu ne pominjem ime, rekao ponovo – piše to u Ustavu i zakonu, ali ja mislim drugačije.

Na kraju sam podneo krivičnu prijavu protiv sudije i nekako se iskobeljao iz ta dva procesa. Saša Radulović nije došao na jedno suđenje, pa mu je i to propalo iako, vi ste svakako svedok, je traženo da uprkos imunitetu, po automatizmu treba da odgovaram.

Ovo treće, ovo je tek onako tragikomedija. Znači, tužbu nisam uopšte dobio. Poziv na suđenje nisam dobio. Ime mi je pogrešno napisano, što u tom nekom sudskom procesu moraju da se poštuju podaci kakvi su u MUP-u itd. Samo je moj matični broj. Inače su mi pogrešili ime, nisu mi dostavili tužbu, nisu me pozvali na sud. Napisali su da se nisam odazvao, da sam pozvan na tabli Prvog osnovnog suda.

Sada zamislite, ja bi svako jutro trebao da ustanem i da obiđem sve table svih osnovnih sudova, da vidim da me nije neko slučajno tužio. Eto, ja kao da sam bio Zvicer, pa nisu mogli kao da me pronađu, pa su me pozvali putem oglasne table u Prvom osnovnom sudu. E, tako su me osudili. Ne samo da mi nisu dali priliku da očuvam dostojanstvo parlamenta, odnosno da se pozovem na Ustav, već me nisu ni pozvali, nisu mi dali pravo da se branim.

Inače, sve što sam tada izjavio tvrdim da je istina. I sudija i tužilac su znali da sam rekao istinu, zato su na takav način, ne pozvavši me, namestili tu presudu, da bi me proglasili krivim, jer, eto, kao nisam se pojavo na suđenju, za koje nisam dobio ni poziv, a ni tužbu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. Poslovnika, vezano za član 106. i 107.

Čisto radi građana da znamo šta je prethodni govornik hteo da kaže. Zamislite sada, ne daj Bože bude neka velika nesreća i da hirurzi u KCS ili VMA i tako dalje, zamislite da operišu i da zbrinjavaju one koji su povređeni. Zamislite sad da narodni poslanik ustane i da traži da se sazove sednica i da se hirurzi hitno obrate njemu, odnosno Narodnoj skupštini u njegovo ime. Zamislite kako bi to bilo da povučete stručnjake i ministre koji treba da zbrinjavaju situaciju na terenu, da se staraju o zaštiti zdravlja ljudi, sad treba mi da ih povučemo iz Pirota u Narodnu skupštinu, a onda bi on govorio kako smo ih povukli u zaklon, kako smo ih zvali da dođu da ne bi sami bili možda ugroženi tamo. Uglavnom, šta god bi mi uradili njemu bi to bilo loše, a mislim da je manje loše da oni budu tamo, da ne budu u Narodnoj skupštini, da odgovaraju čoveku koji je osuđeni lažov.

Kaže izreka, u laži su kratke nove, ali očigledno da je jezik dug. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam osnovao Savez seljaka 1988. godine, političku stranku Narodnu seljačku stranku sam osnovao 1990. godine. Sem u izbornim kampanjama, na RTS u informativnim programima uživo nisam bio, ako se ne računa Narodna skupština, ni jedan jedini sekund. Vi koji ste 90-ih godina, za vreme vlasti Slobodana Miloševića, mogli da gledate televizijske prenose svakako se sećate poslanika koji, kada dobije reč da govori, bude pokriven glasom spikera, pa kažu – na dnevnom redu je to i to, govorio je Mirko Marjanović i tom prilikom rekao i onda se citira Mirko Marjanović sve vreme dok ja govorim. Gospodin Martinović se smeje. To je bilo za vreme vlasti Slobodana Miloševića.

Meni nije palo na pamet, recimo, video sam sve vreme spikerku, jer je ona bila u kabinama koje su nasuprot govornici, da to radi, ali mi nije palo na pamet da joj fizički naškodim, niti da je uvredim. Ja sam to trpeo, takvu vrstu cenzure niko od kolega nije prošao.

Nije mi palo na pamet, kao učesniku 9. marta, da uđem u RTS i da promenim kadrove motornim testerama ili motornim žagama, kako kažu neki moji zemljaci. Nije mi palo na pamet, uprkos tome što sam prošao neviđenu torturu.

Ima kolega koji su bili uživo u informativnim emisijama i 10 do 15 puta, ali se žale na RTS. Ja sam spadao u najaktivnije narodne poslanike i nisam bio ni jednog jedinog sekunda u RTS-u. Još da kažem da su me jednom pozvali da uživo gostujem, mislim da se emisija zove „Upitnik“ ili tako nešto, ali, gle čuda, tog dana, kada sam trebao da gostujem, stigla je poruka – gospodine Rističeviću, moramo da otkažemo vaše prisustvo, gostovanje, vas ćemo zvati drugi put kada tema bude poljoprivreda itd. Ja sam odgovorio da sam shvatio da politički protivnici koji su trebali da učestvuju u toj emisiji sa mnom, a njih dvojica su bili iz opozicije, nisu želeli da podele duele sa mnom i da bi oni da je slučaj obrnut rekli da je to cenzura, a ja ću reći samo hvala.

Dakle, na zahtev dvojice opozicionara, jedan je bio Nenad Čanak, a drugi je bio čuveni Đoka Vlah, ja sam izbačen iz gostovanja te emisije, ali i pored toga mi nije palo na pamet da uzmem neke sekire, motorne testere itd. i da utvrdim uređivačku politiku RTS-a, kao što neki ovde… Uprkos tome što imaju po dva urednika u RTS-u, neko ima suprugu u RTS-u koja je jedan od urednika, a ovde se žali na RTS. Neko ima urednika, kao onaj Vuk potomak Buljubašić, Murat-age Pozderca itd, njegova supruga je uređivala „Dnevnik“ sve dok joj nije prebacio 800 hiljada dolara u „Siti banku“ u Njujorku. Dakle, i on se žali na RTS. Svi koji su imali neki uticaj na RTS se sada žale na uređivačku politiku RTS-a. Vidim niko od pripadnika vladajuće većine nema ni portira u RTS-u, a da vam ne pričam o tome da smo do 2012. godine, kada smo smenili ovaj zli režim, tamo neki koji je više knjiga napisao, nego što je pročitao, mora da čita da ne bi lupetao gluposti…

Dakle, za vreme njihove vlasti opozicija je imala voditelja u Radio „Fokusu“. To je bio Đukanović, koji je bio prisluškivan. Toliko o slobodi medija. Među njima sedi osoba, narodni poslanik, koja je tražila, nekada se bavila novinarstvom, a tražila da se protera novinar Milakov iz Pančeva.

Dakle, svuda u savremenoj Evropi takvom poslaniku, takvoj osobi je bilo zabranjeno da se bavi politikom. Sve to ja gledam sa druge strane i ne bunim se. Do 2013. godine znači, radio Fokus, ništa drugo. Društvene mreže su bile patuljastije. Dakle, nisu bile značajne kao danas. Apsolutna cenzura.

Ali, gospodine Martinoviću pobedili smo, zato što smo obuli čizme, ako je trebalo obuli smo i opanke, ako je trebalo da obujemo cipele, išli smo od grada do grada i zaslužili pobedu, uprkos tome što su neki vajni opozicionari za novac od ovog njihovog gazde cele ove liste izašli da uzmu opozicione glasove. Ipak smo uspeli da pobedimo i da promenimo vlast i na takav način, ne samo da dođemo, već da onih otpuštenih 400 hiljada ljudi vratimo na posao, da plate uvećamo dva puta, BDP uvećamo dva puta, penzije uvećamo dva puta, izgradimo auto-puteve, zato što smo bili srčani i uprkos tome što nismo imali nijedan medij.

Oni danas imaju štampane medije – Blic, Danas, Vreme, Nedeljnik, itd, sve one elektronske. Uprkos nedostatku apsolutno medijske podrške, uspeli smo, na sreću građana, da pobedimo i ostvarimo sve što smo ostvarili. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaka neistina je bitna povreda dostojanstva, reklamiram član 107, zato što je govornik uglavnom govorio o luksemburškim medijima a govorio o medijskim slobodama u Srbiji.

Dakle, koliko ja znam, luksemburški mediji su se zakleli na svetog Šolaka i sveti Sautempton, koji je izgubio pa su poslednji na tabeli od kad ga je kupio Šolak, oni su se zakleli na vernost Šolaku, Šolak se zakleo na svetinju Sautemptonu, da će uređivačku politiku reemitujući programe, uređivačku politiku…

Daj, smirite ovu nervozu, ovaj kormilar sa broda ludaka je postao izuzetno opasan, ali me ne može preplašiti.

Dakle, dame i gospodo, poštovani predsedavajući, ne možete dozvoliti da

na takav način vređaju dostojanstvo iznoseći grube neistine. Uređivačku politiku, kako Šolak kaže, a i oni sami kažu, reemitujući program iz Luksemburga, donose u Luksemburgu i nikako Srbija ne može uticati na slobodu medija u Luksemburgu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako ja i dalje mislim da umesto vladavine prava trenutno imamo vladavinu sudija, želim da osporim i da tražim da se posebno izjasnimo o Viktoriji Madžarević Čičuli za predloge za Osnovni sud u Šapcu, čisto da ne bi zaboravili.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam juče gledao, posmatrao i slušao dirljive govore koji su dopirali sa one druge strane. Usput da kažem gospodinu koji je govorio o odlivu stanovništva da je potpisan Sporazum o SSP koji nas je obavezao za slobodniji protok ljudi i usluga, kapitala itd, da je Nemačka olabavila propise po pitanju zapošljavanja stranaca i da taj odliv stanovništva prema EU je upravo rezultat delovanja koji su oni započeli 2008. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, dirljivi govori su se odnosili na slobodu medija. Juče je govorila osoba koja je lansirala Peru Kovačević, Miladin Kovačević, i koja je zbog toga inicirala hapšenje novinarke koja je objavila istinu, to je da je naša zemlja platila, zbog njegove greške uglavnom, milion dolara za tuču koju je Miladin Kovačević počinio u SAD, odnosno zbog izdate putne isprave.

Inače, osoba je menjala ime, valjda da se ne bi znalo, menjala ime, prebivalište, samo pol još nije promenila, a recimo da njegova gospođa je i dalje jedan od urednika u RTS-u. Slušao sam u informisanju još dirljivije govore iz klupa u kojima sedi jedna od urednica u RTS-u, ja mislim da je to narušavanje kodeksa novinara, jer ste direktno seli u poslaničke klupe jedne političke stranke i najviše prigovora imamo upravo sa te strane, da ne govorim o onom malom potomku Buljubašića i Pozderaca, čija je supruga donedavno uređivala TV „Dnevnik“ i onog trenutka kada je od njega dobila 800 hiljada dolara u Siti banci u Njujorku, dala je ostavku, jer 800 hiljada dolara je 800 hiljada dolara. Dakle, onda je to komotno. A verovatno je mali potomak Buljubašića i Pozderaca to zaradio od plate itd, jer to tek tako, onda sa 800 hiljada je za njega bilo lake ruke i gospođa je navodno dala, ne navodno, dala je ostavku kao urednik „Dnevnika“, odnosno napustila posao i privremeno otišla malo u Njujork, Njujork je Njujork, jel. E, uglavnom su prigovori došli odande, a da pri tome nisu naveli da ova strana, većina, kako oni to zovu, nema ni portira zaposlenog po stranačkoj liniji u zgradi RTS-a, a uglavnom su prigovori bili na RTS-u.

Onda imamo jedno čudo malo od Trstenika koje je bilo u delegaciji u Briselu, skupštinskoj delegaciji, jel tako gospodine Jovanov? Ne, bilo je u Briselu, nije bilo u Strazburu, u Strazburu će tek da bude. Nego, on je tamo nastupio protiv domaćih medija u korist „Junajted grupe“. Ovo je, bre, ljudi, određena grupa ljudi, a tu ima i pripadnika stranoplaćeničkih organizacija koje se pitaju zašto ima 500 hiljada ljudi manje. Pa imaju neregistrovane pokrete, pa imaju neprijavljena okupljanja, gde učestvuju neregistrovane političke stranke koje su sebe nazvale nekim pokretima, gde su medijski sponzori Šolakovi mediji iz „Junajted grupe“ koji nisu registrovani u Srbiji i danas oni najviše prigovaraju o medijima.

Znam kada smo mi bili opozicija, tražili smo da se „Studio B“ registruje, da bude upisan u registar medija, jer je bila opoziciona televizija, ovo sada nastupaju ljudi i brane bezakonje. Znači, imamo neregistrovane medije koji su navodno registrovani u Luksemburgu, suprotno Zakonu o elektronskim medijima i Konvenciji o prekograničnoj televiziji.

Zašto se konvencija koju smo mi ovde potvrdili zove Konvencija o prekograničnoj televiziji? Zato što su prekogranični mediji, mediji koji ovde reemituju program i ne registruju se na teritoriji Republike Srbije. Ne registruju se zato što navodno reemituju program, ali nema reemitovanja bez emitovanja. I regulator iz Luksemburga je meni jasno rekao da oni imaju, „Junajted medija“, 30 registrovanih medija u Luksemburgu, ali gle čuda, odgovorili su mi i da oni sem registracije ne emituju program u Luksemburgu, znači nema šta ovde istovremeno da preuzimaju bez izmena i dopuna, ali gle čuda, bez obzira što ovde nastupaju kao piratski mediji, jer očigledno da program emituju iz Beograda, da se pokrivaju reemitovanjem, da suprotno Zakonu o oglašavanju, član 27, gde televizije, kako oni tvrde da reemituju program, nemaju pravo korišćenja marketinškog tržišta, puštanja reklama, sem onih izvornih koje se emituju u prekograničnim televizijskim kanalima, to jest u Luksemburgu.

Znači, oni ubacuju domaće reklame i tako potkradaju domaće medije koji plaćaju poreze i doprinose REM-u, plaćaju sve zbog toga što su registrovani na teritoriji Republike Srbije. Ovi drugi ništa ne plaćaju, ali zato nisu imali pravo da koriste marketinško tržište, a oni ga koriste, dnevno emituju preko dve stotine hiljada sekundi na 30 Šolakovih televizijskih kanala, neovlašćeno, suprotno članu 27. Zakona o oglašavanju. Vrednost toga je samo po dva i po evra, a u ovim sport klubovima reklama je daleko skuplja – 500 hiljada evra dnevno.

Gospodo, vi branite nezakonite prihode Šolaka od 150 do 200 miliona evra godišnje. Valjda hoćete da kupe, a prigovarate na onoj Premijer ligi, valjda hoćete da on kupi tim parama pola Premijer lige i da onda gazdujete i u Britaniji. Međutim, to u Britaniji verovatno ne bi mogao, recimo, da registrujete fiktivno ovde televizijske kanale i da u Velikoj Britaniji uzmete i emitujete program koji je namenjen britanskom tržištu, onako otvorite studio i kažete – mi reemitujemo program iz Srbije i to može. Znate li koliko bi vi mogli to da radite u Evropskoj uniji, pa i u Velikoj Britaniji koja je izašla? Ne bi dva dana sastavili, imali bi sve žive krivične prijave.

Kad smo kod krivičnih prijava, zbog ovog što govorim, ja sam podneo dve krivične prijave protiv te grupe koje nisu odbijene, koja je omogućila nezakonito delovanje. Ono što poslanici treba da rade, da poštuju zakone koje je usvojila ova Skupština, a potvrdila je Zakon o potvrđivanju Konvencije o prekograničnoj televiziji, u kome čak stoji da je sve tačno da reemituju program, član 24. kaže da ne može program koji se reemituje da bude namenjen sadržinski, programski zemlji prijema jer se to smatra zloupotrebom prava i izbegavanje jurisdikcije, što je slučaj u Srbiji. Sve i da je tačno da reemituju program, a svi znate da emituju iz Beograda, jer ste svi vi tamo gosti i zato su vas oni na određeni način selektirali da sedite u ovim klupama.

Sada imamo strane organizacije, stranoplaćeničke koje finansira Abazi, je li tako, koje po Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti ne mogu da primaju novac od fizičkih i pravnih lica iz inostranstva, imamo svoje predstavnike, stranoplaćeničku organizaciju u klupama, imamo neregistrovane medije, piratski mediji, koji su sponzori neprijavljenih javnih okupljanja, imamo nerede koji su celo leto trajali navodno oko „Rio Tinta“. U principu, stranoplaćeničke organizacije su proterivale investitora koji je na 700 metara trebalo da podigne i prostorni plan je bio usvojen po željama stranog investitora, koji je zbog komparativne prednosti litijuma trebalo da investira 1,2 milijarde evra u proizvodnju električnih automobila, a koja je trebalo godišnje da vredi pet milijardi evra. Zato su galamili. Možda i ne znaju. Nisu Nemci hteli da proteraju litijum iz Srbije, već su hteli da proteraju fabriku automobila koja im je bila konkurencija. To je bila na određeni način, kako ja to zovem, sluganerija koja se pokriva Šolakovim biznisom i njih ništa nije sramota. Ono što kaže Bogišić, veliki pravnik, najveća nesreća i najveće zlo je kad neko od svog nezakonitog ponašanja još kakvu korist ima, a oni svi imaju korist, ako ne finansijsku, a ono zato što ih medijski pokrivaju ovde.

I gle čuda, bezakonje brani narodni poslanik u Briselu koji nastupa i brani neregistrovane kanale koji uzimaju hleb registrovanim televizijama. Nastupa za neregistrovane strance, za tajkune, za Šolaka i njegovog kompanjona, a pri tome govoreći o slobodi medija nije hteo da kaže da otimanje reklamnog tržišta domaćim medijima narušava na određeni način nezavisnost i slobodu medija zato što bez finansija nema nezavisnosti. Ukoliko im Šolak pokupi te reklame, onda su u velikoj opasnosti regionalni i lokalni televizijski kanali koji ostaju bez marketinga i ostaju bez sredstava za rad i postaju lak plen lokalnih šefova i lokalnih predsednika i lokalnih funkcionera, zato što im onda ostane jedini prihod od konkursa koji objavljuju lokalne samouprave ili neki drugi državni organi. To bitno narušava slobodu medija. I vi odete da pričate o slobodi medija u Srbiji i branite „Junajted mediju“ koja je nezakonita i koja bitno narušava slobodu medija. Hvala.

Gospodine predsedavajući član 103. stav 8.

Ovde je jedan poslanik čiji je nadimak „rubin“, a moram predložiti i mom prijatelju Peconiju da ga uzme za reklamu.

Dakle, ovde je sada i više puta izneo da ja širim neke nemoralne poruke itd. U principu on je meni prošli put pustio jedno pet poruka, vrlo sadržine u prilog nekoj orijentaciji u kojoj ja nisam. Ja to ne mogu, stariji sam čovek i patrijahalno vaspitan, ali u buduće kad to bude tražio i kad bude govorio o nekim porukama, ja preporučujem da mi date reč i da mu ja saopštim da ću mu naći nekog sa sela koji je te orijentacije, ja ne mogu, a sad vidim zašto su mu izlizane pantalone na kolenima.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 108. i 109. gospodine predsedavajući za ovo ste trebali da izreknete opomenu.

On je rekao da unižavam Narodnu skupštinu zato što govorim o poštovanju zakona. On očigledno onda ne želi da poštuje zakone. Ko unižava Narodnu skupštinu? Nije on tu da odredi to određuju birači, ali ja ću otprilike da vam kažem da ubuduće kada to kažem da mu saopštite da onaj koji je oteo 520 hiljada evra od nezaposlenih stavi u svoje džepove, kao on u Trsteniku, nema pravo apsolutno da govori o unižavanju Narodne skupštine, jer je to najveće unižavanje ne samo Skupštine već građana i tada nezaposlenih lica. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. Poslovnika, dostojanstvo Narodne skupštine. Ovde je rečeno da može i „Marš na Drinu“ i "Druže Tito, mi ti se kunemo“. Ja moram da podsetim prisutne, a i prethodnog govornika da se 12. septembra, jel tako, gospodine Martinoviću, zato je narušeno dostojanstvo, 1944. godine kralj odrekao kraljevine i da je tražio od vojnika jugoslovenske vojske i otadžbine koji su ratovali za kralja i otadžbinu da se priklone Josipu Brozu.

Dakle, sam kralj je tom prilikom rekao da oni koji to ne učine nosiće žig izdaje. Sam kralj se odrekao na određeni način kraljevine i državu predao Josipu Brozu. Kao dokaz da je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine je dokaz i sledeći, da se prethodno kralj odrekao Kraljevine Srbije zbog Kraljevine Jugoslavije, a onda se odrekao i Kraljevine Jugoslavije i mog dede, i jednog i drugog.

Dopunski je narušeno dostojanstvo zato što prethodni poslanik koji je govorio za nosioca liste je imao unuka jednog komuniste koji je sam to priznao, Miloš Jovanović. Znači, kod njih u poslaničkoj grupi može i za kralja i za Tita i Bog te pita. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, šta je demagogija to piše u istoriji. Dakle, reklamiram član 103. i upravo savetujem da uradite ono što ćete uraditi posle mog govora.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, ničim izazvan od strane ravnogoraca, a moj deda i jedan i drugi su bili ravnogorci. Moj deda je dobio zbog te pripadnosti gotovo četiri godine. Ako meni neko kaže da je to komunistička demagogija zato što se kralj iz Londona pijući čaj je bio navodno prisiljen da se odrekne svoje vojske koja je ratovala za kralja i otadžbinu i da savetuje da pređu kod Josipa Broza i da kaže ko to ne uradi da je to žig izdaje, to nije uradio samo zbog Leskovca, zato što je Srbija bombardovana godinu dana od strane saveznika, a ne samo taj jedan dan.

Dakle, on je na kraju, što je još najgore, uzviknuo: "Živela Federativna Jugoslavija", čime je priznao odluke iz Jajca i rasparčavanje Jugoslavije koja je stvorena krvlju mojih dedova. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram čl. 107, 108. i 109.

Vi ste bili u obavezi, prvo, da opomenete gospođu koja je govorila pre mene zato što je vređala pripadnike poslaničke grupe kojoj ja pripadam, zato što je vređala, po meni, celu vladajuću većinu. Na kraju je govorila o nekoj sramoti, a morali ste da vodite računa da se radi o osobi koja je nekada bila novinarka i koja je tražila od narkodilera da se protera drugi novinar iz Pančeva i njoj bi po svim merilima demokratske Evrope bilo zabranjeno da se bavi politikom i javnim poslovima.

Vi ste dopustili da ona to radi i ja imam razumevanja za vašu popustljivost, ali morate to da svedete na najmanju moguću meru zato što je gospođa, recimo, svojevremeno izmislila kako sam ja na ulazu u Narodnu skupštinu mahao nekim nožem.

Njene laži su opšte poznate, od Morovića do bunga, bunga žurki itd. Sve što je govorila u svojoj političkoj praksi, gde je menjala stranke češće nego njen šef što je menjao gume na automobilu, sve što je govorila, sve je bila laž.

Hvala.

Ne tražim da se glasa o povredi Poslovnika.