Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pročitao ovaj amandman i neka rešenja su veoma zanimljiva.
Pročitao sam i obrazloženje Vlade i shvatio da to ne zavisi samo od dobre volje Vlade, da to treba projektovati i budžetom, da je jedan od izvora finansiranja budžet, a drugi su sopstveni prihodi, ali ovde ima jako zanimljivih rešenja i predlagač je definisao kako da se finansira prevoz putnika i robe, ali takođe kako da zanovimo, obnovimo postojeću zapuštenu infrastrukturu.
Dakle, voleo bih da u nekim budućim razmišljanjima o nekim dopunama eventualnim zakona ili u nekom novom zakonu predlagač, Vlada, odnosno Ministarstvo uzme u obzir sve ovo što je gospodin Stojanović izneo.
Nećemo glasati za amandman u potpunosti shvatajući teškoće koje bi se, usvajanjem amandmana, odrazile na celokupni zakon. Shvatio sam i da to baš i nije u skladu sa evropskim propisima.
Na kraju želim da kažem, bez obzira što ovde ima od čega bi se finansirala obnova infrastrukture itd, bojim se da ova sredstva svakako postoje, ali time uvećavamo cenu goriva, dizela, benzina. Mislim da je najbolje da korisnici usluga, tu pre svega mislim na privredu, finansiraju razvoj železnice, obnovu infrastrukture i sve dok ne zavrnemo rukave i ne napravimo neki privredni sistem i ne napravimo neku proizvodnju bojim se da nećemo uspeti da obnovimo infrastrukturu. Dakle, od siromašnih građana ne može se toliko uzeti koliko je naša infrastruktura zapuštena. Shvatam da će tu biti kredita i s tim u vezi mislim da ima zanimljivih ideja u amandmanu gospodina Stojanovića, ali bih tome dodao još da svi zajedno treba da radimo na rastu proizvodnje, da imamo šta da prevozimo tim prugama. Kada budemo imali šta da prevozimo od svoje robe tim prugama, onda ćemo prevozom svoje robe, strane robe, svojih putnika i stranih putnika uspeti da finansiramo železničku infrastrukturu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću prvo o Predlogu zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata i pohvaliti taj zakon iz prostog razloga što će nam štedeti papir. Time što štedi papir pomoći će i u zaštiti životne sredine. Manje će drveća postradati zato što će, umesto štampane verzije, veliki broj pravnika i građana koristiti elektronsku verziju.
Dakle, novina u ovom zakonu je da, pored štampane verzije, bude i elektronska i da ta elektronska verzija bude dostupna na internetu.
Time će pomoći i nama, narodnim poslanicima. Do sada smo imali priliku da samo predloge zakona dobijamo u elektronskom obliku i da to možemo da skinemo sa interneta i kada sve to bude dopunjeno amandmanima nikada nismo imali priliku da u istom elektronskom obliku uporedimo zakone koji su počeli od predloga zakona, o onoj verziji koja je usvojena, dakle i ona koja je objavljena, nikada nismo mogli to da uporedimo, posebno nismo mogli da uporedimo u elektronskom obliku radi lakšeg pregleda. To će sada biti dostupno.
Da vas podsetim i na činjenicu da je, ne tako davno, jedna verzija zakona, a sigurno na vlasti nismo bili mi, bila usvojena u Skupštini, da bi kod predsednika Republike došla druga. Verujem da se moglo desiti da bude objavljena i treća.
Ovim zakonom se takva mogućnost izbegava, jer svako može na internetu da pronađe verziju koja je objavljena, a takođe gledaoci mogu da prate ovaj prenos. Takođe mogu da uporede sa predlogom zakona i tačno ćemo znati šta je predloženo, šta je usvojeno i na najbrži način omogućiće nam da utvrdimo i šta je objavljeno u "Službenom glasniku". S te strane svaka pohvala za predlagača ovog zakona.
Što se tiče Zakona o izmeni i dopunama Zakona u krivičnom postupku, već je rečeno da će poslanička grupa kojoj pripadam podržati taj zakon.
Voleo bih da ovaj zakon, pošto je vrlo kratak, a u ovom elektronskom obliku ima jednu grešku, u drugom stavu stoji "za osuđenog sradnika", a treba da piše valjda "saradnika", pa bih voleo prvo to da se ispravi. Dakle, ovaj zakon veoma kratak kakav jeste, mislim da je mogao da bude predmet nekog amandmana, jer smo već do sada imali, čini mi se, dve ili tri izmene i dopune Krivičnog zakonika.
U sadašnjim društvenim i ekonomskim okolnostima bojim se da će nam trebati mnogo dopuna u izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku s obzirom na porast kriminala, s obzirom na ekonomsku i društvenu situaciju u kojoj žive građani naše zemlje.
Mislim da je i ovaj zakon, kao i neke buduće izmene, da je trebao biti predmet jedne temeljne izmene i dopune Zakona o krivičnom postupku, jer ovo se ponavlja. Svaka dva meseca menjamo Zakon o krivičnom postupku. Dakle, s te strane mislim da je ovo moglo proći kao amandman u nekoj bivšoj izmeni ili je to moglo proći u nekoj sledećoj izmeni.
Ovde u obrazloženju takođe se navode imena dva lica koja su već osuđena, za koje nemam nijedne dobre reči da kažem. Dakle, Zakon gotovo da je malo personalan i naglašavaju se dve osobe koje su pravosnažno osuđene. Da ponovim još jednom, o njima ne mislim ništa dobro i mislim da je dobro da budu predmet ovog zakona.
Međutim, u ovom predlogu izmene i dopuna Zakona o krivičnom postupku takođe stoji da, sem najstrože kažnjenih od 40 godina zatvora, se ovo odnosi i na lica koja su osuđena kao nosioci, odnosno organizatori kriminalne grupe. Tu već imamo problem.
Ovde imamo poslanika koji kaže – znamo mi šta se dešavalo. Evo ja baš
nisam siguran da znamo šta se sve dešavalo za vreme bivšeg režima, ali sam siguran da je bilo velikih političkih pritisaka na sud.
Nedavno je u javnosti kao predmet političkog pritiska na pravosuđe na izašao slučaj Brisa Tatona. Dakle, ta presuda organizatoru te grupe i članovima te grupe doneta je pod neviđenim političkim pritiskom ne samo političara, već i pod političkim pritiskom i samog tužilaštva. To smo nedavno videli u javnosti, da ta presuda baš i nije bila van svake sumnje, a pošto tih grupa, tzv. mafija, ima jedno stotinak, koje su fabrikovane za vreme vladavine bivšeg režima, bojim se da ćemo uskratiti mogućnost mnogim vođama tih organizovanih grupa, tu ne govorim o one dve osobe zbog kojih je predlagač zakona i predložio najverovatnije ovaj zakona, ali ćemo doći u situaciju da vođe tzv. kriminalnih grupe, koje su postale zbog političkog pritiska i osuđene zbog toga i koje nisu osuđene van svake sumnje, već zbog uticaja politike, funkcionera, pa i nekih ljudi koji su bili zaposleni u tužilaštvu, koji se baš ne mogu nazvati onako svecima i nosiocima visokih pravosudnih funkcija, nezavisnim institucijama, odnosno nezavisnim predstavnicima nezavisnih institucija. Dakle, verujem da svi znate koliko su portparoli tužilaštva se ogrešili o neke slučajeve, o nezavisno pravosuđe. Dakle, to pravosuđe koje je bilo ne reformisano, nego deformisano, nije donosilo takve presude.
Treba da vas podsetim na presudu za putarsku mafiju. Vođama putarske mafije presuda je saopštena u sledećem obliku, da sud žali što u toku sudskog postupka nije došao do pravih počinioca, odnosno što je kaznio periferne počinioce, koji su nazvani organizovanim kriminalcima, putarskom mafijom.
Bilo bi vrlo zanimljivo šta bi oni danas posle promena mogli reći, oni koji su osuđeni za krivično delo organizatora u organizovanoj kriminalnoj grupi. Bilo bi jako zanimljivo šta bi oni nama mogli reći o tome ko su bili njihovi nalogodavci i ko su bili pravi izvršioci krivičnog dela po pitanju putarske mafije i veliki malverzacija sa velikim novčanim sredstvima.
Dakle, ovaj zakon ne samo da sankcioniše te najteže kriminalce do 40 godina, već sankcioniše i razne kriminalne grupe za koje hoću da podvučem da nije baš 100% utvrđeno u tim sudskim postupcima koji su vršeni pod političkim pritiscima, da su oni van svake sumnje organizatori tih kriminalnih grupa, a govorim pre svega o putarskoj i raznim mafijama koje su u buljucima isporučivani za vreme vladavine bivšeg režima pravosuđu, da se valjda ne bi došlo do onih najvećih počinioca krivičnih dela, odnosno najvećih malverzacija sa najvećim iznosima u ovoj državi.
Bilo bi takođe zanimljivo reći šta će biti u slučaju, recimo, kod Razvojne banke i Fonda za kapitalna ulaganja ukoliko to bude neka kriminalna osuđena grupa, šta bi ti ljudi mogli reći, ko su pravi inspiratori i nalogodavci neviđene pljačke u ovoj zemlji?
Podržaću ovu izmenu zakona, mada po meni ona ne obuhvata na jedinstven način kompleksnost ovog problema, jer zaista postoje ti izvršioci koji nikako ne smeju da budu osuđeni saradnici, ali takođe postoje neke grupe kojima se na vrlo čudno načine sudilo, koje bi mogle da pomognu da se rasvetle do kraja ti slučajevi, a ja sam naveo putarsku mafiju kao za primer i naveo sam za primer osuđenu grupu za koju se sada u javnosti, već i vrapci znaju, da je osuđena pod političkim pritiskom. Znači, grupa tzv. "Bris Taton", grupa koja je učestvovala u tuči, gde je među osuđenima došlo i do toga da lica koja su bila sasvim na drugom mestu, koja su bila u rukama policije, budu osuđena da su bila na mestu na kome je došlo do tuče, došlo do neviđene tragedije. Bojim se za te grupe koje bi nam nešto mogle reći, da ovaj zakon nije baš na kompletan način to obradio.
Mislim da neko ko je pravnik je trebao zakon dopuniti i krivičnim delom, koje bi nazvao - krivično delo preterane korupcije, nedavno sam rekao i preteranog čerupanja naroda, jer se bojim da u tom segmentu nismo dovoljno popravili Krivični zakonik. On mora biti daleko strožiji, ne samo zbog bivše vlasti, već i mogućih krivičnih dela koje može uraditi sadašnja vlast, ili neka buduća vlast, u tom smislu moramo da delujemo i da ne dođemo u situaciju da male lopove šaljemo u zatvor, a pred velikima da skidamo kape. Hvala.

Dame i gospodo reći ću da na sreću nisam pravnik. Na primedbu da nisam pravnik, reći ću da na sreću nisam pravnik. Pravnici su ovu državu veoma usrećili.
Nisam govorio o počiniocima najtežih krivičnih dela. Rekao sam da u tom delu podržavam zakon. Ali sam rekao da je za vreme bivšeg režima bilo političkih pritisaka i da su neke grupe označene kao organizovane kriminalne grupe i da se ovim izmenama sprečava da recimo, vođe osuđene putarske mafije kaže ko je nalogodavac onog celog posla oko malverzacije sa sredstvima od putarina. Dakle, sud sam je rekao da žali prilikom donošenja presude što nisu utvrdili prave počinioce, već su kaznili periferne krivce. Oni su osuđeni za organizovani kriminal i danas vođa te organizovane putarske mafije više ne može da bude osuđeni saradnik. Deset puta podvukao, da pri tome podržavam ovaj deo da lica koja su osuđena na 40 godina zatvora, posebno ona dva koja nisam ja upisao imenom i prezimenom, već vi u vaše obrazloženje. U potpunosti sam protiv da oni budu bilo kakvi svedoci saradnici ili osuđeni saradnici kako vi kažete. Nisam personalno naveo imena i prezimena nekih osuđenih lica, nego vi. To se ovde vidi.
Podržavam vaš napor da oni ne mogu to da budu, ali takođe kažem da je bilo političkih procesa gde su neke grupe fabrikovane u razne mafije gde bi bilo vrlo zanimljivo čuti šta oni imaju da kažu. Iznenadio sam se da ste našli da imam nešto protiv zakona, posebno protiv ovog prvog dela, pa ste čak rekli – pucanje na premijera. Nikad, niispodčijih skuta ne pijem rujno vino. Ne znam gde ste to videli u mom izlaganju. Znam stavove jedne stranke u to vreme, koja sada tvrdi nešto sasvim drugačije. Vrlo dobro znam koliko su kritikovali baš tog premijera koji je na nesreću ubijen ispred zgrade Vlade. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. koji u prvom stavu kaže – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, podvlačim predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama Poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.
Dakle, ja smatram da je predsedavajući povredio Poslovnik kada je dozvolio reklamaciju člana 27. i dopustio da se reklamira povreda Poslovnika od sveštenika na Trgu Republike, ukoliko je to stvarno učinjeno. To nije bilo na sednici, a Poslovnik jasno kaže da to treba da bude učinjeno na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi. Povredu može da učini predsednik Narodne skupštine. Dakle, predsednik Narodne skupštine nije na Trgu Republike držao opelo Skupštini, pa prema tome, ako je Poslovnik povređen, njega ne može da povredi vladika na nekom mitingu na Trgu Republike, ma koliko to nekom čudno izgledalo.
Takođe, bilo bi smešno kada bih ja rekao da se određeni narodni poslanik popeo na neku planinu, na neko zimovanje i tamo je loše pričao o Skupštini Republike Srbije i time je povredio Poslovnik. Dakle, nikada mi nije palo na pamet da kažem da je neko otišao na zimovanje, na letovanje, da ga je ubila visinska razlika, da je tamo vrlo loše govorio o Narodnoj skupštini i o Republici Srbiji i da je time povredio Poslovnik, jer to je uradio negde u nekoj belosvetskoj zemlji, daleko od nas i samim tim, predsednik Skupštine nije mogao povrediti Poslovnik, kao što ni vladika, ma šta da je uradio, nije mogao povrediti Poslovnik, a kamo li predsednik Narodne skupštine koji nije bio na Trgu Republike. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da dolazim iz realnog sektora, glasaću za ovaj amandman. Takođe, pozdravljam nameru zakonodavca koji je ukinuo, čini mi se, član 4. i time smanjio obaveze onih privrednih subjekata koji posle 20 zaposlenih ne zaposle invalide i na svakih 50 ne zaposle jedno lice sa invaliditetom. Ti penali su bili drakonski i morali su da se plaćaju do 30-og u mesecu. Dakle, znatno su opterećivali privredu, znatnije nego što je ovim predlogom predviđeno.
Pošteno je pohvaliti zakonodavca za nameru da se ti drakonski penali ukinu. Takođe, treba pohvaliti predlagača amandmana, s obzirom da je naš prosek, kako ovaj zakon predviđa, daleko veći nego prosek primanja u privredi. Nije tajna da smo 400 hiljada izgubljenih radnih mesta izgubili u zadnje četiri godine, a mislim da smo izgubili u zadnjih 12 godina preko 800 hiljada radnih mesta. Nije tajna da je od tih 400 hiljada radnih mesta izgubljeno u privredi i većina je izgubljena zbog toga što je privreda takva kakva jeste, slabašna, a u državi, koju smo zatekli potpuno ekonomski devastiranu, ta slabašna privreda nije mogla da podnosi dodatne troškove preskupe države i socijalnih davanja koje tako slabo razvijena privreda nije mogla da podnese. Nije tajna da je zbog toga izgubljen određeni broj radnih mesta.
Ukoliko prihvatimo ovaj amandman, onda ćemo za deo rasteretiti tu privredu, s obzirom da je predlagač amandmana predvideo obavezu koju ima privatni sektor, a to je da se ta obaveza umanji i svede na 50% prosečne zarade u privredi, koja je daleko manja nego prosečna zarada u Republici. Takođe, nije tajna da su u javnom sektoru plate daleko veće, nego što su one u privredi, a privreda izdržava javni sektor. Dakle, privreda je ta odakle punimo budžet. Naravno, živimo i od zaduženog, ali bi trebali da živimo od zarađenog, jer je privreda ta koja zarađuje novac.
Nije tajna da kod nas javni sektor živi kako hoće, da nam je država preskupa, a privatni živi kako mora. Imajući to u vidu, ne gledam odakle amandman dolazi. Svakako, govorim u svoje ime, glasaću za ovaj amandman. Već sam rekao da javni sektor živi kako hoće, a privatni kako mora, u javnom sektoru radi 600 hiljada ljudi i oni nemaju, koliko znam, ovu obavezu da plaćaju. Nemam podatke da su oni platili neke penale u prošlom periodu zato što nisu ispunili zakonsku obavezu i ne znam da li se ona na njih uopšte odnosila.
Navešću da postoje suprotni primeri u javnom sektoru, da se lica koja se razbole, recimo, u kabinetu gradonačelnika, automatski kada se vrate sa bolovanja, vraćaju se na lošija radna mesta, smanji im se plata za 40%, a ako u toku bolovanja stekne neki procenat invalidnosti, bude invalid prve kategorije, onda mu se zapreti da ako taj invaliditet prijavi, biće otpušten. Dakle, ne samo da javni sektor nije poštovao, niti su se obaveze odnosile na njega, nego je čak u nekim svojim delovima javni sektor, naveo sam primer grada Beograda, na određeni način proganjao bolesne i one koji kroz bolest steknu, čini mi se, prvu kategoriju invaliditeta.
Javni sektor je taj koji nije plaćao penale. Javni sektor će biti taj koji neće plaćati ovih 50%, ali će njihove visoke plate da se računaju u taj prosek. Ovaj novac ide u fond i podržava da taj novac ide u Fond za rehabilitaciju invalida.
Molim ministarstvo da razmisli, s obzirom da postoji, a već sam rekao, zahtev Saveza invalida rada u Vojvodini, nekih organizacija, udruženja u Srbiji, meni je to došlo iz Inđije, da se invalidi, koji su tehnološki višak i koji primaju samo delimično penziju od 50%, prevedu u punu, s obzirom da u tim nekim malim sredinama, u većini sredina nemaju priliku da se ponovo zaposle i da neke svoje prihode dopune.
Da zaključim, s obzirom na stanje u našoj privredi, koje je zatečeno, treba po meni podržati ovaj amandman, ali takođe treba reći i biti pošten i iz opozicije reći da li je predlagač, zakonodavac oslobodio privredu onih surovih penala koji su bili tri prosečne plate do 30-og u mesecu, što je bilo veoma surovo prema ovom istom privatnom sektoru, koji sada branimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemam ništa protiv što je prihvaćen ovaj amandman, ali prihvatanjem ovog amandmana treba onda i skrenuti pažnju profesorima pravnog fakulteta koji upotrebljavaju i insistiraju na rečima "pismeni oblik". Dakle, već sam imao neku raspravu pre jedno dva, tri meseca slične prirode i onda se informisao.
Dakle, Gaša Knežević i Tibor Varadi. Tibor Varadi je jedan od priznatih pravnika. U svojim nekim udžbenicima pišu da treba pisati da je to u pismenom obliku, a ne u pisanom obliku. Kome verovati? Da li profesorima prava ili stručnjacima za jezike? Mislim ipak da smo mi bliži, kada se donose zakoni, tumačenju pravnog fakulteta. Ali, nemam ništa protiv što je on usvojen, ali će nedoumice i dalje ostati, s obzirom da sam informisan da profesori na pravnom fakultetu upravo insistiraju u suprotnom, onako kao što je pisalo u Predlogu zakona.
Ono što mi je drago, drago mi je da je neko potvrdio da je ovaj zakon, napisan pre pet godina, ono što sam tvrdio, da je stajao i da ga je sada nova Vlada pustila u proceduru, dakle, da ništa nije menjan, da je u tom tekstu bio predložen, s obzirom da je ta nepismenost, navodna, bila prebačena novoj Vladi i novoj vladajućoj većini.
S jedne strane sam zadovoljan što je neko našao da potvrdi, zato što je neko drugi pre toga govorio da nije tačno da je to napisala neka bivša Vlada, već je to pisala sadašnja i da je sadašnja nepismena. Drago mi je što se utvrdilo, ako je do nepismenosti došlo, da nije došlo rukom ove Vlade, delom ove Vlade, već da je to došlo za vreme pisanja, odnosno za vreme mandata stare Vlade. Zahvaljujem.

Prvo, niste govorili o temi, a drugo, bilo je uvredljivih izraza. Član 104, rečeno je da smo obilazili fakultete, falsifikovali diplome, rečeno je da lečimo komplekse itd, znači, obraćajući se nekome on je to rekao. Ako je mislio na nas, ja nemam nikakve komplekse. Nisam studirao osam, devet godina, kao prethodni govornik. Nemam razloga da obilazim fakultete devet godina zbog jedne diplome. Nemam razloga da bilo koga vređam zbog toga što je bio ili nije bio na fakultetu. Naprosto, probao sam da citiram neke od uglednih profesora, pa sam uključio Tibora Varadija i Gašu Kneževića. Na to su usledile same uvrede.
Ne razumem šta još čovek treba da kaže, pa da shvatimo da vređajući druge vređamo i sami sebe. Ovo nije prvi put. Prethodni govornik uvredljivo govori o bilo kome. Ovde je govorio da su ovde neki poslanici obilazili fakultete, leče komplekse itd. Ne znam na koga je mislio, ali na koga god da je mislio, mislim da je to uvredljivo za Narodnu skupštinu. Naravno da će on nastaviti sa takvom vrstom izlaganja i nemam ništa protiv što on ne dobija neke kaznene mere, što ne dobija upozorenja i opomene. Uvek sam tolerantan prema opoziciji, jedino se pitam kojoj ustanovi nedostaje pacijent. Hvala.

Gospodine predsedavajući, trebali ste član 103, imam pravo na reklamiranje povrede Poslovnika, dakle, vezano sa članovima 104, 106. i 107, čak i sa članom 108. Dakle, prethodni govornik čak pokušava da preuzme ovlašćenja predsednika Skupštine. On nije govorio o povredi Poslovnika, već je govorio i izmišljao, da ne kažem govorio je neistine, u nekoj vrsti replike. Ne znamo koliko je on studirao, niti me to interesuje, međutim, ovo je već drugi put da veoma uvredljivo nastupa prema određenim poslanicima, ne govorim prema kome. Ono što on govori, to je neka vrsta njegove mišje hrabrosti, uopšte se ne odnosi na mene.
(Predsedavajući: Molim vas samo, Rističeviću, vi morate, kada je reč o povredi Poslovnika, da ukažete u čemu je predsedavajući napravio povredu, koji je njegov postupak u pogledu povrede Poslovnika.)
Vaš postupak je sledeći, niste reagovali na činjenice i okolnost da prethodni govornik nije govorio o povredi Poslovnika, već da je uputio klasičnu uvredljivu poruku, imputirajući krivična dela za koja nikada niko iz mog okruženja nije bio niti okrivljen, niti optužen.
Dakle, on ne odgovara za reči izgovorene za govornicom, može da vređa do mile volje, ali ne može da vređa uopšte, a posebno ne može da vređa reklamirajući povredu Poslovnika. Zato mislim, ovo mu nije prvi put, ne znam koji je put ovo.
(Predsedavajući: Nemojte opet, Rističeviću, molim vas, zadržite se na povredi Poslovnika.)
Držim se na povredi Poslovnika.
(Predsedavajući: Čim pređete, da tumačite misli govornika, prethodnoga, onda je to već replika.)
Ne tumačim njegove misli, tumačim njegova dela. Dakle, nije govorio o povredi Poslovnika, već je uputio, klasičnu repliku izmišljajući krivično delo.
(Predsedavajući: Odgovoriću vam na to.)
To je veoma uvredljivo, i tražim da se o ovome glasa.

Ne, hvala, predomislio sam se. Ne bi da gubimo vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, bojim se da ovde postoji jedna mala zabuna, da nismo jasno definisali šta je sporazum a šta je ugovor.
Dakle, Zakonom o lokalnoj samoupravi, koliko sam razumeo, lokalnim samoupravama nije zabranjeno da sklapaju sporazume, čak i međunarodne, pod određenim uslovima. Ali, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, u delokrug njihovih ovlašćenja nije uvedena odredba da mogu da sklapaju međunarodne ugovore. Ako pokrenu inicijativu, u zakonu postoji redosled, pokreće se inicijativa, piše ko može da je pokrene, ona dolazi kod nadležnog državnog organa koji je nadležan za tu oblast, on tu inicijativu pretače u predlog. Utvrđuje se osnova delegacija i taj ugovor se onda sklapa. Dakle, treba da definišemo šta je sporazum, a šta je ugovor.
Niko ne osporava, a Zakon o lokalnoj samoupravi ograničava ovaj zakon da lokalne samouprave mogu sa odgovarajućim teritorijalnim jedinicama i zajednicama jedinica lokalne samouprave stranih država, shodno Zakonu o lokalnoj samoupravi, mogu da sklapaju sporazume. Znači to nije sporno. Ukoliko pokrenu inicijativu za ugovor, onda ta inicijativa na kraju treba da preraste u ugovor koji treba da potvrdi ova Skupština. To sada Zakon o lokalnoj samoupravi, koji je donela bivša Vlada, ne dozvoljava. Došlo bi do koalizije dva zakona, i zato, koliko sam razumeo, a nisam pravnik, radi se o sporazumima koje lokalna samouprava ima pravo da sklapa, a ugovore ukoliko pokrenu inicijativu, ta inicijativa na kraju treba da rezultira sklapanjem ugovora
Takođe, ovde nam je prebačeno da smo nešto izostavili iz ovog zakona. ponovo podvlačim, da ovi danas koji se zalažu za ovaj amandman, koji bih ja da nije ove nedoumice oko kolizije zakona vrlo rado prihvatio, čak bih dopustio da to mogu da rade i mesne zajednice, ali s obzirom da postoji opasnost za koliziju dva zakona iz tog razloga ne mogu da glasam. Nama se ovde prebacuje da smo to propustili sa nekom namerom. Ponovo podvlačim da po svim informacijama koje sam dobio iz Vlade, ovaj zakon se krčkao četiri, pet godina i u integralnom tekstu je predložen ovoj Skupštini.
Danas su najglasniji oni čija je stranka pisala ovaj zakon, pa ako je bilo neke greške, ako su izostavljene lokalne samouprave, oni bi trebali da nam kažu koji je razlog zbog čega u ovom predlogu je izostavljena lokalna samouprava. Mislim da su pametno postupili s obzirom da su imali Zakon o lokalnoj samoupravi koji su takođe doneli i da nisu želeli da u koliziju uđu ta dva zakona.
Ovde se govorilo i o nekoj krivici što je važio zakon iz 1978. godine, SFRJ. Nismo mi vršili vlast u prethodnih 12 godina. Bilo je vremena da se ovaj zakon odnosno ova oblast uredi zakonom u prethodnih 12 godina. To nije učinjeno.

Govorim o amandmanu koliko i oni govore o amandmanu. Stvarno ne znam zašto se alergični na mene.

Prethodni zakon je važio i potpisao ga je Josip Broz. Barem smo tada živeli kada je vladao Broz. Od kada su ovi počeli da vladaju što su otišli, propali smo skroz. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, strpljivo sam čekao.
Dakle, član 8. koji je dopunjen amandmanom Dubravke Filipovski je vrlo jasan. Sve smo čuli. Čuli smo da je ovaj predlog skandalozan. Takođe smo čuli da je pisan pet godina. Nismo valjda mi bili vladajuća većina pre pet godina, pre četiri godine, pre tri godine, pre dve godine, pre godinu dana. Ako je zakon skandalozan, onda i oni koji tvrde da je skandalozan onda su i te kako učestvovali.
Ovim amandmanom se uređuje samo privremena primena ugovora. To do sada, a čuli smo i od ministarke, nije bio slučaj. Jednostavno je vršena privremena primena, a da to nije bilo regulisano zakonom, bez ikakvog zakona, na osnovu Bečke konvencije.
Umesto da se primenjuje Bečka konvencija, ovde je pronađeno rešenje da ipak ta privremena primena bude praćena potvrđivanjem u roku od 30 dana. To do sada nije bio slučaj. Ovo je svakako bio napredak. Ranije privremene primene uopšte nisu dolazile u parlament na potvrđivanje.
Otišlo se i korak dalje. Da bi se što više izvršna vlast osujetila zbog eventualnih mogućih zloupotreba, da bi se što više zaustavila izvršna vlast, amandmanom gospođe Filipovski je predviđeno da je sem potvrđivanja u roku od 30 dana, da je potrebna i prethodna saglasnost nadležnog odbora. Dakle, nije mi to dovoljna garancija onima koji su privremene primene sprovodili bez ikakvog zakonskog osnova, primenjujući Bečku konvenciju.
Ovde, takođe, citiram Ustav i član 99. stav 4. Mislim da smo svi dobili iste Ustave. Barem se nadam da su svima podeljeni isti. Član 99. stav 4. – Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
Postoje međunarodni ugovori koji se ne potvrđuju, a potvrđuju se oni koji su samo zakonom predviđeni za primenu. Čak i da usvojimo, da se potpiše neki ugovor, ukoliko zakonom nije predviđeno njegovo potvrđivanje u Skupštini, taj ugovor je nevažeći.
Bojim se da ovde ima vrlo dobrih pravnika, da još uvek ima sa iskustvom pravnika, sa dugogodišnjim iskustvom pravnika, ali u suštini pripravnika. Kada ga pravnici zapetljaju, mi ga ne možemo raspetljati tri sata.
Dakle, sve jasno piše u Ustavu. Nije za svaki međunarodni ugovor potrebno potvrđivanje, kako se to tvrdilo u Skupštini, ali za neke međunarodne sporazume, za koje ranije nije bilo u zakonu, koji su se privremeno primenjivali, sada je propisana regulativa kako se primenjuje privremena primena. Toga do sada nije bilo. Primenjivana je Bečka konvencija. Naš zakonodavac je sada uredio.
Zakon je pisan pet godina i najverovatnije da za ova rešenja ima zasluge i bivši režim. Otuda i ne znam odakle takvi prigovori. Gospođa Filipovski, to će se videti iz kasnijih amandmana, je stavila još jednu prepreku Vladi. U potpunosti je utvrdila potpisivanje međunarodnih ugovora, da ne dođe do bilo kakve zloupotrebe.
Ovde smo čuli razne prigovore. Govorilo se, manje više, neke moje kolege, posebno "gondolijer iz Stalaća" su govorili o svemu sem o amandmanu. Stvarno ne znam šta bi o tome rekao. Voleo bih samo da znam da li imamo svi Ustav, ili neko nosi Ustav još iz potpaljene Skupštine, zajedno sa stolicama koje su izneli spašavajući ih od požara. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu, ukoliko mi to pravo nije uskraćeno.
U dilemi sam da li da podržim ovaj amandman i voleo bih da mi tu dilemu razjasni ministar pravde. U amandmanu piše: "Zahtevom iz stava 1. ovog člana ne može biti obuhvaćena imovina stečena pre izvršenja krivičnog dela." Kod mene se dilema sastoji u tome da mi još ne znamo koja je sve imovina stečena krivičnim delima i imam veliku dilemu oko zalaganja takve vrste imovine. Dakle, ukoliko neko ko je do imovine došao krivičnim delom, a posebno se to odnosi na funkcionere i na vladajuću elitu, ukoliko da hipoteku na takvu imovinu, da li takva imovina može biti oduzeta? U praksi se može desiti sledeće – da određene banke koje su olako dale kredite dobiju u hipoteku imovinu koja je stečena krivičnim delom.
Sad, ministre, zamislite sledeću situaciju. Takva vrsta imovine, pošto je stečena krivičnim delom, a na nju data hipoteka, takva imovina bude predmet privremenog ili trajnog oduzimanja po ovom zakonu, onda su naše banke u opasnosti da, recimo, izgube 3,5 miliona evra koje su olako dale kreditima i za to dobile hipoteku, a ta hipoteka je, recimo, nekretnina koja je stečena za vreme vršenja određene javne funkcije, stečena krivičnim delom. Takva nekretnina data pod hipoteku, ukoliko dođe do oduzimanja te imovine, u tom slučaju će ona banka koja je dala kredit ponovo, što naš narod kaže, izvisiti.
Dakle, takvu, gotovo konkretnu situaciju imamo u našem društvu. Ne znam da li je predlagač mislio na takvu situaciju, pa sam u velikoj dilemi da li to da podržim ili da ne podržim.
Meni je drago kad neko hipotekom založi svoju imovinu i time obezbedi banku, ali se može desiti da je ta imovina koja je založena proistekla iz vršenja krivičnog dela i ukoliko banka prihvati takvu hipoteku, šta će se desiti? Da li Direkcija za oduzetu imovinu može takvu imovinu da oduzme na predlog tužioca, dakle, da raspolaže njom ili će ona biti data banci, s obzirom da ona treba da obezbedi kredit koji je, a u praksi već znamo, vrlo olako dat u vrednosti od 3,5 miliona na časnu reč – vratiću, verujte, vratiću, pa se kasnije prilaže neka hipoteka koja stvarno može da bude veoma problematična? Zato bih voleo da dobijem odgovor - šta se dešava u takvim uslovima, ukoliko se založi imovina koja je predmet krivičnog dela, ko onda izvisi, banka ili organ koji se bavio oduzimanjem imovine? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici,  podržao bih ovaj amandman delimično da može, ali ne može delimično da se podrži ovaj amandman. Podržao bih ga da piše -  uz saglasnost vlasnika, kvarljiva roba može da bude poklonjena u humanitarne svrhe, ali ovde ima još jedna reč i kaže se – lako kvarljiva roba i životinje.
Meni kao vlasniku, kao čoveku koji drži životinje, veoma je teško poklanjati životinje u humanitarne svrhe. Obično ti krajnji korisnici mogu da prime hranu, mogu da prime novac, mogu da prime odeću, obuću, ali primiti životinje, da sad navedem primer Šarića. Recimo, imao je farmu sa hiljadu grla krava, sa hiljadu goveda itd. i oduzmete tu imovinu.
S obzirom da se radi o životinjama, vi ih poklanjate u humanitarne svrhe kome i ko to može da primi, ko to može da hrani, ko to može, recimo eventualno, da kolje i prerađuje? Mislim da korisnik tih humanitarnih usluga to ne može. To je razlog zašto ne mogu ipak da podržim ovaj amandman, a da se sastoji samo od lako kvarljivih namirnica svakako da bih ga podržao. Hvala.