Dame i gospodo narodni poslanici, u jednu ruku razumem predlagača, a u drugu ne razumem. Dakle, licencu za upravljanje infrastrukturom ne mogu dobiti lica koja su pravosnažno osuđena za teška krivična dela i privredne prestupe. To piše i u predlogu koje je podnelo ministarstvo, odnosno Vlada Republike Srbije.
Predlagač amandmana je dodao – i lica protiv kojih se vodi krivični postupak. Ukoliko poštujemo pretpostavku nevinosti, lica protiv kojih se vodi krivični postupak ne moraju biti osuđena. Dakle, ukoliko sprečimo da zahtev za izdavanje licence dobiju lica protiv kojih se vodi bilo kakav krivični postupak, jer predlagač za razliku od Vlade nije razdvojio teška krivična dela i privredne prestupe, već je uopštio i predlaže da se licenca ne može izdati licu protiv koga se vodi bilo kakav krivični postupak. Bilo kakav krivični postupak i osuđen za krivična dela i privredne prestupe je velika razlika. Em je razlika, em lice koje je okrivljeno ne mora biti pravosnažno osuđeno, a često se razne krivične prijave podnose, svedoci smo, iz političkih razloga.
Politički neistomišljenici, pa i konkurencija, ekonomska konkurencija u određenim oblastima, umeju, pa često i znaju, da nameštaju raznorazne krivične postupke, uključujući i krivične postupke koje su podnete na osnovu poreskih prijava. Dakle, jedan drugome umeju, kako to naš narod kaže, znaju da nameste krivičnu prijavu na takav način da se liše konkurencije prilikom konkurisanja za izdavanje licence.
Predlagač amandmana je upravo to predložio, da podnosilac zahteva za izdavanje te licence ne može biti ni lice protiv koga se vodi krivični postupak bez obzira da li će ono kasnije biti pravosnažno osuđeno ili ne. Razumeo bih predlagača da je dodao posle ovoga – i lice protiv koga se vodi krivični postupak za teška krivična dela i privredne prestupe, ukoliko budu pravosnažno osuđeni. Takvu vrstu amandmana bih podržao. Ovako, nažalost, ne mogu, jer se time narušava pravo onoga čija krivica nije sudski pravosnažno dokazana da konkuriše za ovu licencu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam hteo da se javljam po oba amandmana, zato ću reći da ću podržati jedan od ova dva amandmana, da li gospodina Stojanovića ili gospođe Banović, iz prostog razloga što ovaj član 15. nije baš neko sretno rešenje. Oko toga moramo da se složimo.
U stavu 1. kaže se – upravljač infrastrukture može obustaviti javni prevoz putnika i robe na železničkoj infrastrukturi ili delu infrastrukture na kojoj javni prevoz putnika i robe postane nerentabilan, uz saglasnost Vlade.
Razumeo sam da prevoz putnika i robe železnicom uopšte nije rentabilan. Dakle, ovde nema kriterijuma po kome će upravljač infrastrukture birati ono što želi da zatvori za saobraćaj. Dakle, kompletne pruge su nam za sada nerentabilne. Ovde ne piše – tamo gde je nerentabilnost povećana u odnosu na druge pruge ili neko tako drugo rešenje, pa da se vidi šta je apsolutno nerentabilno što uveliko opterećuje i ne daje odgovarajuće efekte u prevozu putnika i robe ili su, recimo, sela uzduž te pruge u potpunosti izumrla, kao što preti opasnost da se desi, pa nema nikakve potrebe da ta pruga ili lokalna deonica postoji i da se njome upravlja. Ne slažem se sa kolegom Stojanovićem da upravljač ne može ukinuti prugu.
U stavu 2. piše – železničku infrastrukturu ili njen deo na koji se zbog nerentabilnosti obustavi javni prevoz putnika i robe upravljač infrastrukture može da preuredi u manipulativnu prugu i za druge namene i da propiše uslove i način korišćenja.
Dakle, posle dobijanja saglasnosti Vlade, onaj ko je zatvorio saobraćaj tu prugu može da upotrebi u druge svrhe, za druge namene i da propiše uslove i način korišćenja. To može da bude i u turističke svrhe. U ovom drugom stavu to može tako da ostane, ali takođe po meni treba da postoji neka saglasnost Vlade da upravljač koji obustavlja saobraćaj na delu pruge, kada želi da promeni namenu, takođe mu je potrebna saglasnost Vlade ukoliko to želi da preuredi u neke turističke i druge namene, a i dalje posle saglasnosti Vlade o obustavljanju saobraćaja on ima pravo da upravlja tom deonicom. On može nju iskoristiti u druge namene, a pri tome mu nije potrebna više saglasnost Vlade, što po meni baš i nije dovoljno sretno rešenje.
Takođe, želim da kažem da i u stavu 3. baš nije sretno rešenje kada ga veže za stav 1. Bilo bi dobro da pre dobijanja saglasnosti Vlade, ovo što piše u stavu 3. – upravljač infrastrukture je dužan da odluku o obustavljanju prevoza iz stava 1. ovog člana dostavi železničkim prevoznicima za sopstvene potrebe, organima AP, organima jedinice lokalne samouprave i objavi u dnevnim listovima. To se sve događa na kraju. Nemoguća je bilo kakva njihova reakcija, bilo kakva njihova eventualna prevoznička i druga pobuna ili zahtev prema Vladi da ne izda tu vrstu saglasnosti. Bilo bi dobro da je to spojeno, da Vlada može da da saglasnost, ali pre toga da obavesti AP, lokalne samouprave na koje se ta deonica odnosi, da obavesti pre davanja saglasnosti i prevoznike za sopstvene potrebe ili prevoznike na tim prugama da oni znaju pre dobijanja saglasnosti Vlade da upravljač želi da zaustavi saobraćaj na toj deonici i da oni imaju pravo da preduzmu te mere.
Dakle, zamolio bih predlagača zakona da od ova dva člana pokuša da nađe neko rešenje. Gospodin Stojanović je išao time da se saobraćaj zatvara otprilike konačnom odlukom, da Vlada sa time izađe pred Narodnu skupštinu i da onda Narodna skupština bude ta koja će dati odobrenje za zatvaranje dela pruge, odnosno obustavljanje prevoza. Mislim da je predlagač zakona svakako imao dobru nameru, ali da je trebao da uskladi stav 1. sa stavom 3, odnosno stav 2. da nije moguće preurediti prugu za nek druge delatnosti bez saglasnosti Vlade koja je data na zatvaranje saobraćaja. Hvala.

U potpunosti se slažem sa mišljenjem ministra da treba samo jedna mala dodatna dorada oko saglasnosti Vlade, da onaj ko dobije saglasnost Vlade za zatvaranje treba da traži saglasnost Vlade i za otvaranje pruge za neke druge namene. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pročitao ovaj amandman i neka rešenja su veoma zanimljiva.
Pročitao sam i obrazloženje Vlade i shvatio da to ne zavisi samo od dobre volje Vlade, da to treba projektovati i budžetom, da je jedan od izvora finansiranja budžet, a drugi su sopstveni prihodi, ali ovde ima jako zanimljivih rešenja i predlagač je definisao kako da se finansira prevoz putnika i robe, ali takođe kako da zanovimo, obnovimo postojeću zapuštenu infrastrukturu.
Dakle, voleo bih da u nekim budućim razmišljanjima o nekim dopunama eventualnim zakona ili u nekom novom zakonu predlagač, Vlada, odnosno Ministarstvo uzme u obzir sve ovo što je gospodin Stojanović izneo.
Nećemo glasati za amandman u potpunosti shvatajući teškoće koje bi se, usvajanjem amandmana, odrazile na celokupni zakon. Shvatio sam i da to baš i nije u skladu sa evropskim propisima.
Na kraju želim da kažem, bez obzira što ovde ima od čega bi se finansirala obnova infrastrukture itd, bojim se da ova sredstva svakako postoje, ali time uvećavamo cenu goriva, dizela, benzina. Mislim da je najbolje da korisnici usluga, tu pre svega mislim na privredu, finansiraju razvoj železnice, obnovu infrastrukture i sve dok ne zavrnemo rukave i ne napravimo neki privredni sistem i ne napravimo neku proizvodnju bojim se da nećemo uspeti da obnovimo infrastrukturu. Dakle, od siromašnih građana ne može se toliko uzeti koliko je naša infrastruktura zapuštena. Shvatam da će tu biti kredita i s tim u vezi mislim da ima zanimljivih ideja u amandmanu gospodina Stojanovića, ali bih tome dodao još da svi zajedno treba da radimo na rastu proizvodnje, da imamo šta da prevozimo tim prugama. Kada budemo imali šta da prevozimo od svoje robe tim prugama, onda ćemo prevozom svoje robe, strane robe, svojih putnika i stranih putnika uspeti da finansiramo železničku infrastrukturu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću prvo o Predlogu zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata i pohvaliti taj zakon iz prostog razloga što će nam štedeti papir. Time što štedi papir pomoći će i u zaštiti životne sredine. Manje će drveća postradati zato što će, umesto štampane verzije, veliki broj pravnika i građana koristiti elektronsku verziju.
Dakle, novina u ovom zakonu je da, pored štampane verzije, bude i elektronska i da ta elektronska verzija bude dostupna na internetu.
Time će pomoći i nama, narodnim poslanicima. Do sada smo imali priliku da samo predloge zakona dobijamo u elektronskom obliku i da to možemo da skinemo sa interneta i kada sve to bude dopunjeno amandmanima nikada nismo imali priliku da u istom elektronskom obliku uporedimo zakone koji su počeli od predloga zakona, o onoj verziji koja je usvojena, dakle i ona koja je objavljena, nikada nismo mogli to da uporedimo, posebno nismo mogli da uporedimo u elektronskom obliku radi lakšeg pregleda. To će sada biti dostupno.
Da vas podsetim i na činjenicu da je, ne tako davno, jedna verzija zakona, a sigurno na vlasti nismo bili mi, bila usvojena u Skupštini, da bi kod predsednika Republike došla druga. Verujem da se moglo desiti da bude objavljena i treća.
Ovim zakonom se takva mogućnost izbegava, jer svako može na internetu da pronađe verziju koja je objavljena, a takođe gledaoci mogu da prate ovaj prenos. Takođe mogu da uporede sa predlogom zakona i tačno ćemo znati šta je predloženo, šta je usvojeno i na najbrži način omogućiće nam da utvrdimo i šta je objavljeno u "Službenom glasniku". S te strane svaka pohvala za predlagača ovog zakona.
Što se tiče Zakona o izmeni i dopunama Zakona u krivičnom postupku, već je rečeno da će poslanička grupa kojoj pripadam podržati taj zakon.
Voleo bih da ovaj zakon, pošto je vrlo kratak, a u ovom elektronskom obliku ima jednu grešku, u drugom stavu stoji "za osuđenog sradnika", a treba da piše valjda "saradnika", pa bih voleo prvo to da se ispravi. Dakle, ovaj zakon veoma kratak kakav jeste, mislim da je mogao da bude predmet nekog amandmana, jer smo već do sada imali, čini mi se, dve ili tri izmene i dopune Krivičnog zakonika.
U sadašnjim društvenim i ekonomskim okolnostima bojim se da će nam trebati mnogo dopuna u izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku s obzirom na porast kriminala, s obzirom na ekonomsku i društvenu situaciju u kojoj žive građani naše zemlje.
Mislim da je i ovaj zakon, kao i neke buduće izmene, da je trebao biti predmet jedne temeljne izmene i dopune Zakona o krivičnom postupku, jer ovo se ponavlja. Svaka dva meseca menjamo Zakon o krivičnom postupku. Dakle, s te strane mislim da je ovo moglo proći kao amandman u nekoj bivšoj izmeni ili je to moglo proći u nekoj sledećoj izmeni.
Ovde u obrazloženju takođe se navode imena dva lica koja su već osuđena, za koje nemam nijedne dobre reči da kažem. Dakle, Zakon gotovo da je malo personalan i naglašavaju se dve osobe koje su pravosnažno osuđene. Da ponovim još jednom, o njima ne mislim ništa dobro i mislim da je dobro da budu predmet ovog zakona.
Međutim, u ovom predlogu izmene i dopuna Zakona o krivičnom postupku takođe stoji da, sem najstrože kažnjenih od 40 godina zatvora, se ovo odnosi i na lica koja su osuđena kao nosioci, odnosno organizatori kriminalne grupe. Tu već imamo problem.
Ovde imamo poslanika koji kaže – znamo mi šta se dešavalo. Evo ja baš
nisam siguran da znamo šta se sve dešavalo za vreme bivšeg režima, ali sam siguran da je bilo velikih političkih pritisaka na sud.
Nedavno je u javnosti kao predmet političkog pritiska na pravosuđe na izašao slučaj Brisa Tatona. Dakle, ta presuda organizatoru te grupe i članovima te grupe doneta je pod neviđenim političkim pritiskom ne samo političara, već i pod političkim pritiskom i samog tužilaštva. To smo nedavno videli u javnosti, da ta presuda baš i nije bila van svake sumnje, a pošto tih grupa, tzv. mafija, ima jedno stotinak, koje su fabrikovane za vreme vladavine bivšeg režima, bojim se da ćemo uskratiti mogućnost mnogim vođama tih organizovanih grupa, tu ne govorim o one dve osobe zbog kojih je predlagač zakona i predložio najverovatnije ovaj zakona, ali ćemo doći u situaciju da vođe tzv. kriminalnih grupe, koje su postale zbog političkog pritiska i osuđene zbog toga i koje nisu osuđene van svake sumnje, već zbog uticaja politike, funkcionera, pa i nekih ljudi koji su bili zaposleni u tužilaštvu, koji se baš ne mogu nazvati onako svecima i nosiocima visokih pravosudnih funkcija, nezavisnim institucijama, odnosno nezavisnim predstavnicima nezavisnih institucija. Dakle, verujem da svi znate koliko su portparoli tužilaštva se ogrešili o neke slučajeve, o nezavisno pravosuđe. Dakle, to pravosuđe koje je bilo ne reformisano, nego deformisano, nije donosilo takve presude.
Treba da vas podsetim na presudu za putarsku mafiju. Vođama putarske mafije presuda je saopštena u sledećem obliku, da sud žali što u toku sudskog postupka nije došao do pravih počinioca, odnosno što je kaznio periferne počinioce, koji su nazvani organizovanim kriminalcima, putarskom mafijom.
Bilo bi vrlo zanimljivo šta bi oni danas posle promena mogli reći, oni koji su osuđeni za krivično delo organizatora u organizovanoj kriminalnoj grupi. Bilo bi jako zanimljivo šta bi oni nama mogli reći o tome ko su bili njihovi nalogodavci i ko su bili pravi izvršioci krivičnog dela po pitanju putarske mafije i veliki malverzacija sa velikim novčanim sredstvima.
Dakle, ovaj zakon ne samo da sankcioniše te najteže kriminalce do 40 godina, već sankcioniše i razne kriminalne grupe za koje hoću da podvučem da nije baš 100% utvrđeno u tim sudskim postupcima koji su vršeni pod političkim pritiscima, da su oni van svake sumnje organizatori tih kriminalnih grupa, a govorim pre svega o putarskoj i raznim mafijama koje su u buljucima isporučivani za vreme vladavine bivšeg režima pravosuđu, da se valjda ne bi došlo do onih najvećih počinioca krivičnih dela, odnosno najvećih malverzacija sa najvećim iznosima u ovoj državi.
Bilo bi takođe zanimljivo reći šta će biti u slučaju, recimo, kod Razvojne banke i Fonda za kapitalna ulaganja ukoliko to bude neka kriminalna osuđena grupa, šta bi ti ljudi mogli reći, ko su pravi inspiratori i nalogodavci neviđene pljačke u ovoj zemlji?
Podržaću ovu izmenu zakona, mada po meni ona ne obuhvata na jedinstven način kompleksnost ovog problema, jer zaista postoje ti izvršioci koji nikako ne smeju da budu osuđeni saradnici, ali takođe postoje neke grupe kojima se na vrlo čudno načine sudilo, koje bi mogle da pomognu da se rasvetle do kraja ti slučajevi, a ja sam naveo putarsku mafiju kao za primer i naveo sam za primer osuđenu grupu za koju se sada u javnosti, već i vrapci znaju, da je osuđena pod političkim pritiskom. Znači, grupa tzv. "Bris Taton", grupa koja je učestvovala u tuči, gde je među osuđenima došlo i do toga da lica koja su bila sasvim na drugom mestu, koja su bila u rukama policije, budu osuđena da su bila na mestu na kome je došlo do tuče, došlo do neviđene tragedije. Bojim se za te grupe koje bi nam nešto mogle reći, da ovaj zakon nije baš na kompletan način to obradio.
Mislim da neko ko je pravnik je trebao zakon dopuniti i krivičnim delom, koje bi nazvao - krivično delo preterane korupcije, nedavno sam rekao i preteranog čerupanja naroda, jer se bojim da u tom segmentu nismo dovoljno popravili Krivični zakonik. On mora biti daleko strožiji, ne samo zbog bivše vlasti, već i mogućih krivičnih dela koje može uraditi sadašnja vlast, ili neka buduća vlast, u tom smislu moramo da delujemo i da ne dođemo u situaciju da male lopove šaljemo u zatvor, a pred velikima da skidamo kape. Hvala.

Dame i gospodo reći ću da na sreću nisam pravnik. Na primedbu da nisam pravnik, reći ću da na sreću nisam pravnik. Pravnici su ovu državu veoma usrećili.
Nisam govorio o počiniocima najtežih krivičnih dela. Rekao sam da u tom delu podržavam zakon. Ali sam rekao da je za vreme bivšeg režima bilo političkih pritisaka i da su neke grupe označene kao organizovane kriminalne grupe i da se ovim izmenama sprečava da recimo, vođe osuđene putarske mafije kaže ko je nalogodavac onog celog posla oko malverzacije sa sredstvima od putarina. Dakle, sud sam je rekao da žali prilikom donošenja presude što nisu utvrdili prave počinioce, već su kaznili periferne krivce. Oni su osuđeni za organizovani kriminal i danas vođa te organizovane putarske mafije više ne može da bude osuđeni saradnik. Deset puta podvukao, da pri tome podržavam ovaj deo da lica koja su osuđena na 40 godina zatvora, posebno ona dva koja nisam ja upisao imenom i prezimenom, već vi u vaše obrazloženje. U potpunosti sam protiv da oni budu bilo kakvi svedoci saradnici ili osuđeni saradnici kako vi kažete. Nisam personalno naveo imena i prezimena nekih osuđenih lica, nego vi. To se ovde vidi.
Podržavam vaš napor da oni ne mogu to da budu, ali takođe kažem da je bilo političkih procesa gde su neke grupe fabrikovane u razne mafije gde bi bilo vrlo zanimljivo čuti šta oni imaju da kažu. Iznenadio sam se da ste našli da imam nešto protiv zakona, posebno protiv ovog prvog dela, pa ste čak rekli – pucanje na premijera. Nikad, niispodčijih skuta ne pijem rujno vino. Ne znam gde ste to videli u mom izlaganju. Znam stavove jedne stranke u to vreme, koja sada tvrdi nešto sasvim drugačije. Vrlo dobro znam koliko su kritikovali baš tog premijera koji je na nesreću ubijen ispred zgrade Vlade. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. koji u prvom stavu kaže – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, podvlačim predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama Poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.
Dakle, ja smatram da je predsedavajući povredio Poslovnik kada je dozvolio reklamaciju člana 27. i dopustio da se reklamira povreda Poslovnika od sveštenika na Trgu Republike, ukoliko je to stvarno učinjeno. To nije bilo na sednici, a Poslovnik jasno kaže da to treba da bude učinjeno na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi. Povredu može da učini predsednik Narodne skupštine. Dakle, predsednik Narodne skupštine nije na Trgu Republike držao opelo Skupštini, pa prema tome, ako je Poslovnik povređen, njega ne može da povredi vladika na nekom mitingu na Trgu Republike, ma koliko to nekom čudno izgledalo.
Takođe, bilo bi smešno kada bih ja rekao da se određeni narodni poslanik popeo na neku planinu, na neko zimovanje i tamo je loše pričao o Skupštini Republike Srbije i time je povredio Poslovnik. Dakle, nikada mi nije palo na pamet da kažem da je neko otišao na zimovanje, na letovanje, da ga je ubila visinska razlika, da je tamo vrlo loše govorio o Narodnoj skupštini i o Republici Srbiji i da je time povredio Poslovnik, jer to je uradio negde u nekoj belosvetskoj zemlji, daleko od nas i samim tim, predsednik Skupštine nije mogao povrediti Poslovnik, kao što ni vladika, ma šta da je uradio, nije mogao povrediti Poslovnik, a kamo li predsednik Narodne skupštine koji nije bio na Trgu Republike. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da dolazim iz realnog sektora, glasaću za ovaj amandman. Takođe, pozdravljam nameru zakonodavca koji je ukinuo, čini mi se, član 4. i time smanjio obaveze onih privrednih subjekata koji posle 20 zaposlenih ne zaposle invalide i na svakih 50 ne zaposle jedno lice sa invaliditetom. Ti penali su bili drakonski i morali su da se plaćaju do 30-og u mesecu. Dakle, znatno su opterećivali privredu, znatnije nego što je ovim predlogom predviđeno.
Pošteno je pohvaliti zakonodavca za nameru da se ti drakonski penali ukinu. Takođe, treba pohvaliti predlagača amandmana, s obzirom da je naš prosek, kako ovaj zakon predviđa, daleko veći nego prosek primanja u privredi. Nije tajna da smo 400 hiljada izgubljenih radnih mesta izgubili u zadnje četiri godine, a mislim da smo izgubili u zadnjih 12 godina preko 800 hiljada radnih mesta. Nije tajna da je od tih 400 hiljada radnih mesta izgubljeno u privredi i većina je izgubljena zbog toga što je privreda takva kakva jeste, slabašna, a u državi, koju smo zatekli potpuno ekonomski devastiranu, ta slabašna privreda nije mogla da podnosi dodatne troškove preskupe države i socijalnih davanja koje tako slabo razvijena privreda nije mogla da podnese. Nije tajna da je zbog toga izgubljen određeni broj radnih mesta.
Ukoliko prihvatimo ovaj amandman, onda ćemo za deo rasteretiti tu privredu, s obzirom da je predlagač amandmana predvideo obavezu koju ima privatni sektor, a to je da se ta obaveza umanji i svede na 50% prosečne zarade u privredi, koja je daleko manja nego prosečna zarada u Republici. Takođe, nije tajna da su u javnom sektoru plate daleko veće, nego što su one u privredi, a privreda izdržava javni sektor. Dakle, privreda je ta odakle punimo budžet. Naravno, živimo i od zaduženog, ali bi trebali da živimo od zarađenog, jer je privreda ta koja zarađuje novac.
Nije tajna da kod nas javni sektor živi kako hoće, da nam je država preskupa, a privatni živi kako mora. Imajući to u vidu, ne gledam odakle amandman dolazi. Svakako, govorim u svoje ime, glasaću za ovaj amandman. Već sam rekao da javni sektor živi kako hoće, a privatni kako mora, u javnom sektoru radi 600 hiljada ljudi i oni nemaju, koliko znam, ovu obavezu da plaćaju. Nemam podatke da su oni platili neke penale u prošlom periodu zato što nisu ispunili zakonsku obavezu i ne znam da li se ona na njih uopšte odnosila.
Navešću da postoje suprotni primeri u javnom sektoru, da se lica koja se razbole, recimo, u kabinetu gradonačelnika, automatski kada se vrate sa bolovanja, vraćaju se na lošija radna mesta, smanji im se plata za 40%, a ako u toku bolovanja stekne neki procenat invalidnosti, bude invalid prve kategorije, onda mu se zapreti da ako taj invaliditet prijavi, biće otpušten. Dakle, ne samo da javni sektor nije poštovao, niti su se obaveze odnosile na njega, nego je čak u nekim svojim delovima javni sektor, naveo sam primer grada Beograda, na određeni način proganjao bolesne i one koji kroz bolest steknu, čini mi se, prvu kategoriju invaliditeta.
Javni sektor je taj koji nije plaćao penale. Javni sektor će biti taj koji neće plaćati ovih 50%, ali će njihove visoke plate da se računaju u taj prosek. Ovaj novac ide u fond i podržava da taj novac ide u Fond za rehabilitaciju invalida.
Molim ministarstvo da razmisli, s obzirom da postoji, a već sam rekao, zahtev Saveza invalida rada u Vojvodini, nekih organizacija, udruženja u Srbiji, meni je to došlo iz Inđije, da se invalidi, koji su tehnološki višak i koji primaju samo delimično penziju od 50%, prevedu u punu, s obzirom da u tim nekim malim sredinama, u većini sredina nemaju priliku da se ponovo zaposle i da neke svoje prihode dopune.
Da zaključim, s obzirom na stanje u našoj privredi, koje je zatečeno, treba po meni podržati ovaj amandman, ali takođe treba reći i biti pošten i iz opozicije reći da li je predlagač, zakonodavac oslobodio privredu onih surovih penala koji su bili tri prosečne plate do 30-og u mesecu, što je bilo veoma surovo prema ovom istom privatnom sektoru, koji sada branimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemam ništa protiv što je prihvaćen ovaj amandman, ali prihvatanjem ovog amandmana treba onda i skrenuti pažnju profesorima pravnog fakulteta koji upotrebljavaju i insistiraju na rečima "pismeni oblik". Dakle, već sam imao neku raspravu pre jedno dva, tri meseca slične prirode i onda se informisao.
Dakle, Gaša Knežević i Tibor Varadi. Tibor Varadi je jedan od priznatih pravnika. U svojim nekim udžbenicima pišu da treba pisati da je to u pismenom obliku, a ne u pisanom obliku. Kome verovati? Da li profesorima prava ili stručnjacima za jezike? Mislim ipak da smo mi bliži, kada se donose zakoni, tumačenju pravnog fakulteta. Ali, nemam ništa protiv što je on usvojen, ali će nedoumice i dalje ostati, s obzirom da sam informisan da profesori na pravnom fakultetu upravo insistiraju u suprotnom, onako kao što je pisalo u Predlogu zakona.
Ono što mi je drago, drago mi je da je neko potvrdio da je ovaj zakon, napisan pre pet godina, ono što sam tvrdio, da je stajao i da ga je sada nova Vlada pustila u proceduru, dakle, da ništa nije menjan, da je u tom tekstu bio predložen, s obzirom da je ta nepismenost, navodna, bila prebačena novoj Vladi i novoj vladajućoj većini.
S jedne strane sam zadovoljan što je neko našao da potvrdi, zato što je neko drugi pre toga govorio da nije tačno da je to napisala neka bivša Vlada, već je to pisala sadašnja i da je sadašnja nepismena. Drago mi je što se utvrdilo, ako je do nepismenosti došlo, da nije došlo rukom ove Vlade, delom ove Vlade, već da je to došlo za vreme pisanja, odnosno za vreme mandata stare Vlade. Zahvaljujem.

Prvo, niste govorili o temi, a drugo, bilo je uvredljivih izraza. Član 104, rečeno je da smo obilazili fakultete, falsifikovali diplome, rečeno je da lečimo komplekse itd, znači, obraćajući se nekome on je to rekao. Ako je mislio na nas, ja nemam nikakve komplekse. Nisam studirao osam, devet godina, kao prethodni govornik. Nemam razloga da obilazim fakultete devet godina zbog jedne diplome. Nemam razloga da bilo koga vređam zbog toga što je bio ili nije bio na fakultetu. Naprosto, probao sam da citiram neke od uglednih profesora, pa sam uključio Tibora Varadija i Gašu Kneževića. Na to su usledile same uvrede.
Ne razumem šta još čovek treba da kaže, pa da shvatimo da vređajući druge vređamo i sami sebe. Ovo nije prvi put. Prethodni govornik uvredljivo govori o bilo kome. Ovde je govorio da su ovde neki poslanici obilazili fakultete, leče komplekse itd. Ne znam na koga je mislio, ali na koga god da je mislio, mislim da je to uvredljivo za Narodnu skupštinu. Naravno da će on nastaviti sa takvom vrstom izlaganja i nemam ništa protiv što on ne dobija neke kaznene mere, što ne dobija upozorenja i opomene. Uvek sam tolerantan prema opoziciji, jedino se pitam kojoj ustanovi nedostaje pacijent. Hvala.

Gospodine predsedavajući, trebali ste član 103, imam pravo na reklamiranje povrede Poslovnika, dakle, vezano sa članovima 104, 106. i 107, čak i sa članom 108. Dakle, prethodni govornik čak pokušava da preuzme ovlašćenja predsednika Skupštine. On nije govorio o povredi Poslovnika, već je govorio i izmišljao, da ne kažem govorio je neistine, u nekoj vrsti replike. Ne znamo koliko je on studirao, niti me to interesuje, međutim, ovo je već drugi put da veoma uvredljivo nastupa prema određenim poslanicima, ne govorim prema kome. Ono što on govori, to je neka vrsta njegove mišje hrabrosti, uopšte se ne odnosi na mene.
(Predsedavajući: Molim vas samo, Rističeviću, vi morate, kada je reč o povredi Poslovnika, da ukažete u čemu je predsedavajući napravio povredu, koji je njegov postupak u pogledu povrede Poslovnika.)
Vaš postupak je sledeći, niste reagovali na činjenice i okolnost da prethodni govornik nije govorio o povredi Poslovnika, već da je uputio klasičnu uvredljivu poruku, imputirajući krivična dela za koja nikada niko iz mog okruženja nije bio niti okrivljen, niti optužen.
Dakle, on ne odgovara za reči izgovorene za govornicom, može da vređa do mile volje, ali ne može da vređa uopšte, a posebno ne može da vređa reklamirajući povredu Poslovnika. Zato mislim, ovo mu nije prvi put, ne znam koji je put ovo.
(Predsedavajući: Nemojte opet, Rističeviću, molim vas, zadržite se na povredi Poslovnika.)
Držim se na povredi Poslovnika.
(Predsedavajući: Čim pređete, da tumačite misli govornika, prethodnoga, onda je to već replika.)
Ne tumačim njegove misli, tumačim njegova dela. Dakle, nije govorio o povredi Poslovnika, već je uputio, klasičnu repliku izmišljajući krivično delo.
(Predsedavajući: Odgovoriću vam na to.)
To je veoma uvredljivo, i tražim da se o ovome glasa.

Ne, hvala, predomislio sam se. Ne bi da gubimo vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, bojim se da ovde postoji jedna mala zabuna, da nismo jasno definisali šta je sporazum a šta je ugovor.
Dakle, Zakonom o lokalnoj samoupravi, koliko sam razumeo, lokalnim samoupravama nije zabranjeno da sklapaju sporazume, čak i međunarodne, pod određenim uslovima. Ali, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, u delokrug njihovih ovlašćenja nije uvedena odredba da mogu da sklapaju međunarodne ugovore. Ako pokrenu inicijativu, u zakonu postoji redosled, pokreće se inicijativa, piše ko može da je pokrene, ona dolazi kod nadležnog državnog organa koji je nadležan za tu oblast, on tu inicijativu pretače u predlog. Utvrđuje se osnova delegacija i taj ugovor se onda sklapa. Dakle, treba da definišemo šta je sporazum, a šta je ugovor.
Niko ne osporava, a Zakon o lokalnoj samoupravi ograničava ovaj zakon da lokalne samouprave mogu sa odgovarajućim teritorijalnim jedinicama i zajednicama jedinica lokalne samouprave stranih država, shodno Zakonu o lokalnoj samoupravi, mogu da sklapaju sporazume. Znači to nije sporno. Ukoliko pokrenu inicijativu za ugovor, onda ta inicijativa na kraju treba da preraste u ugovor koji treba da potvrdi ova Skupština. To sada Zakon o lokalnoj samoupravi, koji je donela bivša Vlada, ne dozvoljava. Došlo bi do koalizije dva zakona, i zato, koliko sam razumeo, a nisam pravnik, radi se o sporazumima koje lokalna samouprava ima pravo da sklapa, a ugovore ukoliko pokrenu inicijativu, ta inicijativa na kraju treba da rezultira sklapanjem ugovora
Takođe, ovde nam je prebačeno da smo nešto izostavili iz ovog zakona. ponovo podvlačim, da ovi danas koji se zalažu za ovaj amandman, koji bih ja da nije ove nedoumice oko kolizije zakona vrlo rado prihvatio, čak bih dopustio da to mogu da rade i mesne zajednice, ali s obzirom da postoji opasnost za koliziju dva zakona iz tog razloga ne mogu da glasam. Nama se ovde prebacuje da smo to propustili sa nekom namerom. Ponovo podvlačim da po svim informacijama koje sam dobio iz Vlade, ovaj zakon se krčkao četiri, pet godina i u integralnom tekstu je predložen ovoj Skupštini.
Danas su najglasniji oni čija je stranka pisala ovaj zakon, pa ako je bilo neke greške, ako su izostavljene lokalne samouprave, oni bi trebali da nam kažu koji je razlog zbog čega u ovom predlogu je izostavljena lokalna samouprava. Mislim da su pametno postupili s obzirom da su imali Zakon o lokalnoj samoupravi koji su takođe doneli i da nisu želeli da u koliziju uđu ta dva zakona.
Ovde se govorilo i o nekoj krivici što je važio zakon iz 1978. godine, SFRJ. Nismo mi vršili vlast u prethodnih 12 godina. Bilo je vremena da se ovaj zakon odnosno ova oblast uredi zakonom u prethodnih 12 godina. To nije učinjeno.

Govorim o amandmanu koliko i oni govore o amandmanu. Stvarno ne znam zašto se alergični na mene.

Prethodni zakon je važio i potpisao ga je Josip Broz. Barem smo tada živeli kada je vladao Broz. Od kada su ovi počeli da vladaju što su otišli, propali smo skroz. Hvala.