Kao predlagač amandmana.
Dame i gospodo narodni poslanici, bojim se da smisao ovog mog amandmana uopšte zanemaruju. Nije smisao da uvredim evropejce. Za vrednosti EU i sam sam se zalagao i danas se zalažem, za evropske vrednosti u standardima itd. Ne možemo poslovati sa zemljama koje su van EU, ukoliko te vrednosti ne dostignemo. Ima dostignuća EU koje treba poštovati.
Takođe, moram da kažem da je trenutno Srbija zemlja u Evropi na uslovnoj slobodi. Moramo sve činjenice uzeti u obzir. Ne tvrdim da je samo bivša vlast odgovorna za to. Tvrdim da ja baš nisam najodgovorniji za mogući raspad EU. Nisam ja štampao evre, nisam ja napravio dugove, nisam ja probio budžete kao Grčka itd. To je realnost. Građani Srbije imaju pravo, po meni, da u slučaju raspada EU, zajednice država, da znaju iz koje zemlje roba dolazi. Ponavljam, nije isto, ukoliko se to desi, da li roba dolazi iz Nemačke, da li roba dolazi sa Kipra, da li roba dolazi iz Grčke. To je bio smisao amandmana, da znamo poreklo zemlje iz koje roba dolazi, ukoliko se desi ono što sam ja napisao, dakle, ukoliko dođe do raspada. Raspala se SFRJ, raspale se mnoge tvorevine, postoje i neke druge, evro-azijska unija itd, postoje i neke druge unije, pa se kao zemlja porekla navodi zemlja gde se roba proizvodi.
Dakle, ukoliko sada to priznamo da je EU, nećemo valjda to priznavati ukoliko se EU raspadne. Vi mene optužujete za to što ne verujem dovoljno EU. Nisam ja kriv što sve manje građana veruje u to, što svega 41% veruje u EU. Voleo bih da veruje više. Nažalost, nisam ja odgovoran za tu činjenicu, odgovoran je onaj koji je vladao. Nisam ja vladao, nisu vladali marsovci, valjda znamo ko je odgovoran za to.
Smisao amandmana koji ću povući, zato što Vlada kaže da je hipotetički, je bio da ukoliko se to raspadne, da znamo zemlju porekla odakle roba dolazi i ništa drugo.

Peti put moram da kažem, zbog obrazloženja Vlade da se radi o hipotetičkom amandmanu - šta će biti ako bude, da ja povlačim taj amandman. Da bih ga povukao, to moram pismeno. Da bi to uradio pismeno, moramo da završimo raspravu jer imam još jedan amandman, potpuno svestan onoga što sam napisao. Jedino što sam želeo jeste da omogućim da zakon funkcioniše i u slučaju eventualnog raspada EU. Na ovo su svi skočili zaštitnički da ja nemam pojma više ko šta štiti. Ne vidim zašto je problem u ovom amandmanu. Nekome nije problem što dva puta više uvozimo robe nego izvozimo, ali im je problem jedan amandman sa kojim sam želeo da se nesmetano primenjuje zakon i u slučaju nekog dešavanja.
Dakle, povlačim ovaj amandman. Da bi to uradio, moram da uradim pismeno. Da bi to uradio pismeno, mora rasprava da se završi, jer imam još jedan amandman. Hvala.

Dame i gospodo, radi se o amandmanu koji u članu 10. stav 8, posle stava 7, koji glasi da se odredbe ovog člana ne primenjuju na prodaju putem javnog nadmetanja, kao i na prodaju umetničkih dela i antikviteta. Posle tih reči, dodao sam reči "ili se prodaja vrši na pijačnim tezgama". Radi se o isticanju cena.
Dakle, nije za očekivati da neko ko kao trgovac radi na pijačnoj tezgi, gde je prostor veoma mali i skučen, da ovu obavezu ima. S tim u vezi sam i predložio ovo rešenje, da pijačni trgovci nemaju obavezu isticanja cena. S tim u vezi, želim da kažem da se oni uveliko bune zato što im je ostala obaveza fiskalnih kasa, iako rade u veoma otežanim uslovima, napolju itd. Mnogim zanatlijama i preduzetnicima je fiskalna kasa ukinuta, a njima nije. Sada im je ostalo i to, kako sam protumačio zakon, da moraju da ističu cene, iako kao trgovci rade na pijačnim tezgama. S obzirom na uslove u kojima rade i na skučenost prostora, mislio sam da oni budu izuzeti od pravila isticanja cena na proizvodima kojima trguju u veoma uskom prostoru i po nepovoljnim vremenskim uslovima, često i pod vedrim nebom.
Ukoliko Vlada ne prihvata ovaj amandman, naravno da ću i njega povući u pismenoj ili pisanoj formi. Kada me Fridrih Nojma bude stipendirao, svakako ću izučiti pravilno sve ove reči. Hvala.

Mislio sam, što se tiče amandmana, da sam bio jasan. Dakle, nisam tražio da se nelegalno trguje, posebno ne namirnicama koje su jako kvarljive. To je jedan moj kolega radio, pa je potrovao pola Kruševca. Sada je našao za shodno da on priča o kvarljivim namirnicama. Dakle, to nisam predlagao.
Predložio sam ono što sam mislio da je dobra ideja. Dakle, ja ne moram da razmišljam glavom svoje Vlade. Pokušavam da razmišljam sam, ja sam predsednik Narodne seljačke stranke. Pokušavam da proguram neki amandman. Ukoliko to ne odgovara većini, ukoliko ne može da prođe, moje pravo je da ga povučem ili ne povučem ili mi se to demokratsko pravo osporava od nekih koji misle da su predstavnici DS, ona se u stvari samo tako zove.
Dakle, pozvaću se, s obzirom da se moj prethodnik uvek poziva na narodne poslovice, ima jedna koja glasi – kapu mu možeš kupiti, ali pamet nikako. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo bih podržao, ali iz dva razloga ne mogu. Znači, Ministarstvo poljoprivrede je pet godina bilo u rukama stranke koja je sada opoziciona. Tek pete godine, neposredno pred izbore, uvedeni su savetodavci. Njih više hiljada su, po meni, to pravo stekli samo zato da bi se uvećao broj glasača. Prethodni ministar poljoprivrede je to čak priznao na glavnom odboru svoje stranke i rekao, da toga nije bilo, da bi broj glasova koji je dobila njegova izborna lista bio daleko manji nego inače. Dakle, dva su razloga. Jedan je da to nisu uveli prve godine, druge godine, treće godine, četvrte godine, već nekoliko meseci pred izbore i drugi razlog je to što košta.
Kao poljoprivrednik, gotovo da nisam video te savetodavce, niti sam imao neku praktičnu korist. Mislim da smo iz tih sredstava koja su potrošena, a tu je ministar poljoprivrede, da smo iz tih sredstava mogli da ispremiramo nekoliko hiljada, a možda i nekoliko desetina hiljada krava i da uvećamo svoj stočni fond. Umesto toga, mi smo finansirali savetodavce koji su gotovo bili beskorisni i nisu ničim doprineli da se uveća poljoprivredna proizvodnja u Srbiji, da ne kažemo da je suša uzela svoj danak. Mislim da ni savetodavci, čak i da je bila normalna godina, ne bi doprineli nekom uvećanju poljoprivredne proizvodnje.
Među tim savetodavcima bilo je članova raznoraznih stranaka, uglavnom su one bile naklonjene vladajućoj garnituri. Ovo vidim kao pokušaj da se savetodavcima koji su u međuvremenu, odlukom Ministarstva poljoprivrede, taj status izgubili, ponovo na određeni način kroz ovaj amandman dodvore i da u budućnosti i dalje tako održavaju svoje glasačko telo. Ako nisam u pravu, dakle, ako je to imalo neke druge efekte, osim glasačkih, tu je ministar poljoprivrede, pa neka me ispravi. Hvala.
(Dušan Petrović, s mesta: Replika.)

Bojim se da me moj uvaženi kolega advokat nije demantovao. Govorio sam kao poljoprivredni proizvođač i tvrdim da nikakve koristi nisam imao od tih savetodavaca, uopšte ih nisam video. Dakle, bojim se da su bili samo na hrani ili na plati u ministarstvu. Nisam član glavnog odbora, tako da ne mogu da se zakunem da ste to rekli, ali su mediji to preneli – da ste prilikom sabiranja rezultata DS, ovde ima još kolega koje su čitale novine, izjavili to da bi rezultat još bio gori da vi niste, kako vi kažete, poboljšali poljoprivrednu politiku, da nije bilo savetodavaca, da niste proširili spisak, što je tačno. Četiri godine neka poljoprivredna gazdinstva nisu imala pravo na subvencije. Vi ste taj spisak proširili. Zahvalan sam vam na tome, bez obzira što je to bilo samo u predizbornoj godini.
Ako se slažete, poljoprivrednici penzioneri nisu imali pravo subvencija, sem kod vas, i to poslednje godine. Ako se slažemo oko toga, a verujem da se slažemo, taj vaš napredak u priznavanju prava na subvencije svakako je za svaku pohvalu. Odajem vam priznanje na tome, ali moramo konstatovati da je to bilo tek pred predizbornu kampanju i da je poljoprivredna politika, recimo, menjana tri puta u roku od mesec dana. Te biće po hektaru, te biće ovoliko, te biće po kilogramu, pa se sa kilograma opet plaćalo na hektar zbog protesta itd. To su neoborive činjenice, kao što je za svaku pohvalu to što ste ukinuli neku diskriminaciju da starost bude kazna i da seljaci penzioneri nisu imali pravo na subvencije od 2007. do 2012. godine. Vašim dolaskom su to pravo ostvarili, ali tek poslednje godine. Hvala.

Meni ste dali reč, pretpostavljam greškom.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, nisam se naljutio zato što je odbijeno mojih 14 amandmana, zato što sam i ranije dok je zakon bio u nacrtu dao svoje sugestije. Neke od njih su prošle, a neke nisu. Ovi amandmani koje sam podneo su na zahtev određenih poljoprivrednih proizvođača i pokušao sam, naravno, da izvučem što je više moguće, i suve drenovine, koja nam je ostala posle elementarne nepogode koja se zvala prethodna vlast.
Dakle, danas sam veoma tužan zbog toga što moje kolege iz Vojvodine pokušavaju da dokažu da je ovaj zakon na određeni način diskriminatorski i da je oduzeo neka prava AP Vojvodini. Nemam ništa protiv što je sadašnji sekretar u Vladi Vojvodine, sekretar za poljoprivredu, posle deset godina studiranja bio student treće godine poljoprivrednog fakulteta. Dakle, da nije postao predsednik opštine, mislim da taj poljoprivredni fakultet nikad ne bi ni završio. Dakle, nemam ništa protiv, ne smatram se diskriminisanim, iako živim u Vojvodini, iako sam na određeni način pod upravom tako usavršenog i obrazovanog sekretara za poljoprivredu.
Takođe, veoma sam tužan…
(Predsedavajući: Molim vas, vratite se na amandman, gospodine Rističeviću.)
Vratio sam se na amandman Teodore Vlahović. Dakle, radi se o tome da je evropska poljoprivredna politika jedinstvena. Dakle, oni tvrde da Vojvodina više ne može sama bez saglasnosti Ministarstva, vi pročitajte amandman, utvrđivati elemente poljoprivredne politike. Ukoliko ste istinski za EU, zajednička poljoprivredna politika koja je u ovom dokumentu, u ovom zakonu prepisana, zajednička poljoprivredna politika EU takođe ne dozvoljava svojim članicama, suverenim državama koje su ušle u EU, da utvrđuju samostalno elemente poljoprivredne politike, već mora svaka od njih da sprovodi zajedničku poljoprivrednu politiku. U ovom zakonu nije onemogućeno da lokalne samouprave, odnosno AP Vojvodina, daju podršku poljoprivrednicima, ali uz saglasnost nadležnog Ministarstva poljoprivrede, dakle, u skladu sa tim da se u ovoj zemlji vodi jedinstvena poljoprivredna politika, kao što se ona vodi u EU i zove se zajednička poljoprivredna politika EU, koja se vodi, mislim da je već 50 godina bilo 2012. godine. To nije nikakva novina.
Razočaran sam, takođe, činjenicom da ovde postoje neki dvostruki standardi, da kada razgovaramo o poljoprivrednoj politici, onda se udvaramo poljoprivrednicima, a kada razgovaramo, recimo, o budžetu, onda predlažemo nešto sasvim drugo. Razumem moje kolege, ali ne razumem da po istom pitanju imaju dva stava. Mi smo bili ovde kada je usvajan budžet Republike Srbije i tu je Skupština AP Vojvodine, za koju se zdušno zalažu moje kolege poslanici, a to im ne branim, čak i oni koji ne žive na teritoriji Vojvodine, ali njihova stranka vrši vlast tamo. Ja koji živim na toj teritoriji sam bio zaprepašćen i frapiran podatkom da je Skupština AP Vojvodine tražila da se subvencije u poljoprivredi smanje sa 41.057 milijardi na 29.802. Taj amandman Skupštine Vojvodine imam ovde, a mogu i da vam ga pokažem.
Dakle, na koje tražio da se subvencije poljoprivrednicima u Srbiji, a time i u Vojvodini, umanje za 12 milijardi, a sada ovde slušamo da smo mi ti koji smo hteli da stavimo u neravnopravan položaj poljoprivrednike u Vojvodini u odnosu na Srbiju i slušamo iste poslanika koji se zalažu za neka veća prava poljoprivrednika, što podržavam, ali ne možete imati veća prava i istovetno tražiti da se agrarni budžet, odnosno subvencije smanje za 12 milijardi. To je gotovo nemoguće, neizvodljivo, dakle, to može možda neki mađioničar ili iluzionista jer su se u ovoj zemlji za vreme bivše vlasti proizvele samo mašta, iluzije i predizborna obećanja. Hvala.

Po tom osnovu što je pomenuti govornik rekao da sam predložio neki amandman koji nisam.

Kako nemam pravo? Rekao je da sam predložio neki amandman koji nisam. Rekao je da sam predložio amandman po kome se ovaj zakon neće primenjivati ako se EU raspadne. Dakle, neka mi pokaže taj amandman. Takav amandman nisam predložio.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da razumem pravnike koji ne znaju pravo. Zakon o upravnom postupku kaže da svaki akt koji donese ministarstvo je upravni akt na koga se odnosi Zakon o upravnom postupku. Dakle, ukoliko bi usvojili ovaj amandman, onda bi povredili taj zakon. Ovde to u obrazloženju jasno piše.
Međutim, kada neko pomeša zakone, Zakon o podsticaju u poljoprivredi i ruralnom razvoju sa Zakonom o trgovini, a još čekam da mi se pokaže onaj amandman gde sam prozvan da sam na ovaj zakon podneo amandman u kome piše da ako se EU raspadne, da se ovaj zakon neće primenjivati, ako takav amandman postoji, voleo bih da mi ga pokažu oni koji su naveli da sam takav amandman podneo na ovaj zakon, ali se ispostavilo da pravnici ne poznaju pravo, pa zato nemam ništa protiv što puno studiraju. Pored toga što studiraju po 10 i nešto godina, oni opet ne mogu ništa da nauče iz svoje struke. Te diplome su mi malo pod sumnjom. Hvala.

Dame i gospodo, gospodine predsedavajući, morate da me uključite da bi dobio reč.
Što se tiče mog amandmana, on je, može se nazvati – za starca, staricu i jednu kravicu. Ja sam ovde spojio nekoliko stvari. Jedan je minimalni iznos premije za mleko, stavio sam umesto sedam dinara protivvrednost sedam euro centi, ali naravno u dinarima. S obzirom da se sve u ovoj državi računa u evrima, taj minimalni iznos, s obzirom da je ovaj zakon dugoročan, da ne zavisi od toga koja je postava Skupštine ovde, da ne zavisi od toga koji ministar je trenutno ovde, a koji će biti za četiri godine, stvari se menjaju u politici, ali sam mislio, s obzirom da se može desiti da inflacija i kursa ugroze ovu premiju i da je snize u realnom iznosu, predložio sam da ta premija bude po litri sedam euro centri u dinarskoj protivvrednosti.
Što se tiče količine, ja sam u prvih pet godina predložio prelazni period, da kvartalno u razvijenim područjima kvota bude od 1.200 litara mleka, a u područjima sa otežanim uslovima to bude 600 litara mleka. Na neki način sam propisao ipak obavezu da svaki litar mleka bude premiran, ali da na neki način mora da bude predat ili prodat, da bi prerađivači mogli da planiraju svoju proizvodnju. To je sličan amandman amandmanu mojih kolega, ali je dat iz više razloga. Jedan od razloga je taj što u Evropi ima hiperprodukcija mleka. U onom trenutku kad zaštita u potpunosti padne, nama će konkurisati oni koji imaju daleko veće premije i subvencije nego mi, a imaju hiperprodukciju mleka.
Postoje i nisko mlečne krave koje daju manje mleka, ali zato prilikom teljenja daju junad. Kod nas je nedostatak junećeg mesa. Gde ima mleka, ima i mesa. Dakle, ne možemo da ispunimo u ovom trenutku prema EU ni kvotu od 10.000 tona koje smo dobili, a u budućnosti, koliko ja znam, Evropi nedostaje 700.000 tona junećeg mesa, dakle, u budućnosti nećemo razviti proizvodnju junećeg mesa ukoliko ne budemo imali krave koje će da se tele. Da bi to imali, mi na određeni način moramo, makar u prvih pet godina, da podstičemo i da dajemo premije i poljoprivrednicima koji imaju manji broj krava, s obzirom da se radi o područjima koja rade u otežanim uslovima.
Mislim da je ovaj amandman bitan i zbog nekomercijalnih domaćinstava. Imate komercijalna i nekomercijalna. Komercijalna su ona koja iznose viškove na tržište. Danas imate domaćinstva u Srbiji gde je prosečna površina nešto malo manja od četiri hektara, a i EU ima 80% gazdinstava čija je površina zemljišta manja od 10 hektara. Dakle, ovde imate premiju za otprilike 100.000 krava, kad to preračunate, litre mleka i na broj grla kada podelite, premira se otprilike samo 100.000 krava, a moj predlog je da se taj broj uveća i da nisko mlečne krave mogu na određeni način da konkurišu, odnosno vlasnici tih krava, za ove premije.
Ono što uštedimo na drumu, platićemo na ćupriji. Slažem se sa ministrom da će to biti podsticano iz drugih fondova. Ministarka nadležna za socijalu, za zdravstvo, je jednom rekla ovde da poljoprivrednici koji imaju pola hektara mogu da budu socijalni slučaj. Nećemo valjda sada one koji imaju dva, tri hektara zemlje da dovedemo u položaj da moraju da prodaju dva hektara zemlje nekom drugom ili da se to zemljište otuđi, zapusti, ne obrađuje, da bi ostvarili pravo da budu socijalni slučaj.
Nekomercijalna domaćinstva će biti podsticana iz budžeta, ovog ili nekog drugog. Da podsetim samo da u Hrvatskoj nekomercijalna domaćinstva, ona koja su osigurana kao poljoprivrednici, imaju podršku od blizu 3.000 evra, a da oni koji su ostvarili pravo na penziju imaju podršku od blizu 1.500 evra, a da pri tome ne moraju ništa da proizvode. Ja sam ovde moj amandman ipak vezao na način da takva domaćinstva, koja su polukomercijalna, imaju određeni broj grla, da imaju pravo da ostvare subvencije na ovaj minimalni broj litara koji sam naveo, a to je otprilike od jedne, eventualno dve krave. To se odnosi samo na prvi period od pet godina.
Verujem da nema dovoljno novca. Hrvatska u ovom trenutku, koja ima obradivih površina oko 800.000 hektara i 600.000 pašnjaka, u svom agrarnom budžetu ima blizu 800 miliona evra. Kad uđe u EU takođe će imati 800 miliona evra. Dakle, njihovi poljoprivrednici će samo sa budžeta Hrvatske preći na budžet EU. Mi u ovom trenutku imamo budžet koji je jedva nešto veći od 400 miliona evra. Razumeću ministra ukoliko on nama kaže da će o ovim rešenjima, koje smo ponudili moje kolege i ja, razmisliti posle jednog određenog perioda primene zakona, s obzirom da su naša sredstva limitirana svega na 400 miliona evra i sa jedne strane imamo političku stranku milijardera i milionera koji su amandmanom tražili da se umanje sredstva iz agrarnog budžeta, a sa druge strane se traži da ta prava, ne samo da ne budu redukovana, nego da budu i proširena. Razumem da nema dovoljno novca, da je agrarni budžet povećan sa 2,5% na 4,5%, a sledeće godine će to biti celih 5%, koliko sam razumeo. Sa te osnove ja sam zadovoljan što je ovaj zakon napravio nekoliko koraka unapred, ali nisam zadovoljan zbog toga što mislim da treba posmatrati ovaj problem na način na koji su to iznele kolege, s obzirom da nam nije samo cilj da proizvedemo više mleka, s obzirom da, kad uđemo u EU, oni će nam neke kvote priznati, neke neće, punu zaštitu će imati tek za 10 godina, ali kroz mleko dolazimo i do povećane proizvodnje mesa, naravno, sa onih 10.000 dinara, što takođe pozdravljam, po junetu, takođe ćemo imati nešto bolju proizvodnju, ali da bi imali bolju proizvodnju junećeg mesa, moramo da imamo i određeni broj krava. Na ovaj način na koji sam ja predložio, mislim da bi se unapredio stočni fond, da bi ljudi očuvali postojeći stočni fond i s obzirom na prelaznost ove moje odredbe, u narednom periodu uvećali taj stočni fond na jedan zavidan broj da tako podignemo kroz proizvodnju mleka, odnosno kroz krave koje nisu visoko mlečne, da podignemo proizvodnju mesa i da pri tome, oni koji to rade, ne budu kažnjeni. Doduše, zakon podrazumeva te otežane uslove rada i količina je smanjena za dva puta.
S obzirom da, najverovatnije zbog manjka para u agrarnom budžetu, ovaj moj amandman ne može da bude usvojen, ipak molim ministra poljoprivrede da u narednom periodu prati proizvodnju mleka, naravno i junećeg mesa, i da u sledećoj godini, ako ne u ovoj, nađemo novca da proširimo krug korisnika, odnosno da polukomercijalna domaćinstva koja rade i za sebe i za tržište, da nađemo način da ta subvencija, odnosno premija za mleko dođe i do njih, s obzirom da nama stvarno treba, pored mleka, i proizvodnja junećeg mesa i da za to unapred imamo tržište.
Ono što mi smeta, to su ti dvojni standardi. Dakle, ove prepreke u dobijanju premija za mleko, ovi uslovi su postojali i do sada. Ni do sada nije svaka krava, ni svaka litra mleka nije imala premiju. Otuda me čudi da oni čiji se propisi primenjuju i dan danas, oni koji su propisali selektivne mere u proizvodnji mleka, odnosno u premijama za proizvedeno mleko danas su promenili politiku, iako će se njihovi propisi pre stupanja ovog zakona na snagu primenjivati i visina njihove premije od pet dinara po litru. Dakle, ti propisi se primenjuju. To je donela stranka koju predvodi jedan milijarder. Sada je premija uvećana sedam dinara. Postoji neka selekcija, ali mislim da u narednoj godini ministar treba da razmisli da se spisak korisnika premije za mleko troši. Toliko o ovom slučaju i problemu. Mislim da bi ministar nešto mogao da kaže na temu ove moje diskusije. Hvala.

Podneo sam amandman na prethodni član koji se odnosi na isplatu sredstava za premije za mleko. To su jedini podsticaji, odnosno jedina premija koju zemljoradnici odnosno korisnici poljoprivrednog gazdinstva ne dobijaju direktno nego to dobijaju preko pravnih lica i preduzetnika.
Vlada je u obrazloženju odbacivanja amandmana navela da se sredstva ne mogu blokirati na osnovu prinudne naplate, a moj amandman se odnosio da sredstva iz prethodnog stava moraju biti isplaćena korisniku i ne mogu biti blokirana pravnom licu ili preduzetniku po bilo kom osnovu, niti se zbog minusa na računu može sprečavati isplata premije korisniku.
Ovim amandmanom sam hteo da predupredim da preduzetnici preko kojih seljaci, odnosno registrovana poljoprivredna gazdinstva predaju ili prodaju mleko, da ta pravna lica ne mogu obustaviti isplatu premije tako što će veštački napraviti minus jer se u praksi dešava da firme kojima seljaci predaju mleko posle određenog vremena, mesec, dva dana, prestanu sa radom, naprave neki minus, sredstva od premije za mleko odu u sasvim druge svrhe i ne budu isplaćene korisnicima ili taj preduzetnik jednostavno više ne postoji.
Seljaci ne mogu biti vidoviti, odnosno nosioci poljoprivrednih gazdinstava ne mogu biti vidoviti i ne mogu znati sa sigurnošću kome oni treba prilikom otkupa da prodaju ili predaju mleko, koja od tih firmi će zaglaviti u nekom minusu i oni ostati uskraćeni za ta sredstva, s obzirom da se premije isplaćuju kvartalno odnosno tromesečno. Znači, u roku od ta tri meseca mnoge od tih firmi nestanu, odu u stečaj.
Smisao mog amandmana je bio da sredstva koja se dobiju na osnovu premije moraju biti isplaćena korisnicima, da ne mogu biti blokirana po bilo kom osnovu, niti se bilo koji minusi u poslovanju neke firme, odnosno preduzetnika mogu zatvarati sredstvima od premije za mleko.
Ovo je isto u vezi sa članom 8. koji ću povući, gde sam bio predvideo gde neplaćanje doprinosa ne može biti razlog za neisplatu podsticaja, s obzirom da je Vlada navela da to neće biti slučaj, a ranije je bio slučaj. Dakle, taj amandman na član 8. ću povući, a i ovaj, ukoliko ministar da garancije da ni po kom osnovu premije za mleko ne mogu biti predmet poravnanja.
Pošto je ministar to rekao, povući ću pismeno i amandman na član 8. i na član 16, jer do sada je bila praksa da se zbog neplaćanja doprinosa zemljoradnici isključe iz premije, iz subvencija, tako da budu dvostruko kažnjeni – nisu penzijsko-invalidsko osigurani, nisu dobijali premije, a u ovom drugom slučaju se dešavalo da firme premije za mleko iskoriste za pokrivanje svojih manjkova i da zemljoradnici nikada ne dobiju na svoj račun.
Pošto se radi o premiji koja se ne isplaćuje direktno poljoprivrednim gazdinstvima, bilo mi je neophodno da ministar potvrdi da to ne može biti predmet bilo koje prinudne naplate. Zahvaljujem. Znači, povući ću amandman pismeno.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram priznati da sam na već postojeće, pokušao da izvučem više. Radi se o amandmanu na podsticaje po hektaru.
U osnovnom zakonu oni su predviđeni u visini od 6.000 dinara. Amandmanom sam tražio da to bude protivvrednost 60 evra. Dva razloga su za to. Prvi razlog je što vremenom taj najniži osnov od 6.000 dinara može da izgubi na vrednosti zbog inflacije i zbog rasta kursa. Drugi razlog zbog koga sam to u radio je što mislim da podsticaji po hektaru treba ipak da budu nešto veći i da ovih 60 evra i još 60 evra za regresiranje dizel goriva, odnosno mineralnog đubriva, da sa te dve stavke po hektaru dobijemo 120 evra. To je jednako onim 14.000 dinara 2011. godine koje su zemljoradnici imali.
S obzirom na nezadovoljstvo kod dela građana koji su pogođeni siromaštvom, kao i seljaci i radnici zbog premija i subvencija, moram da kažem da se kroz podsticanje premije i subvencije ne premiraju poljoprivredni proizvođači. Oni dobijaju ta sredstva, ali u suštini se premira prerađivačka industrija, poljoprivredna proizvodnja uopšte, prerađivačka industrija, da budemo konkurentni makar na sopstvenom tržištu zato što okolne države, recimo Hrvatska, ima tri do četiri puta veće premije i subvencije po hektaru, podsticaje, nego što to ima naša zemlja, s obzirom na okolnosti i zatečeno stanje i na mogućnosti da se agrarni budžet uveća znatno više nego što je sada uvećan.
Moram reći da smo u osnovi zadovoljni, jer smo zakonom regulisali ono što je do sada bilo regulisano uredbom. Do sada je to zavisilo od trenutne volje ministra, da li će premije biti po hektaru, da li će one biti po kilogramu, da li će regresi biti ovoliko ili onoliko. Ovoga puta Skupština donosi zakon i on je obavezujući i za ministarstvo i za druge organe koji sprovode ovaj zakon. S te strane sam zadovoljan. Sumom nisam zadovoljan, kao što najverovatnije nije zadovoljan ni ministar. Bez obzira na uvećanja agrarnog budžeta, moram reći da smo očekivali više.
Smisao amandmana je bio da to nešto bude uvećano i da se dostigne suma koja je bila dostignuta 2011. godine, ali tada smo imali podsticaje samo po hektaru. Nismo imali po grlu, nismo imali pravo na podsticaje u stočarstvu, u tovu svinja, u tovu goveda itd. Mislim da je bilo prostora da se ovaj moj amandman usvoji.
Još ću reći da kada mi državi plaćamo zakup poljoprivrednog zemljišta, onda nam se računa protivvrednost određenog iznos u evrima, a kada amandmanom tražim se to isto primeni po pitanju podsticaja, onda se kaže da je dinar zvanična valuta plaćanja, odnosno da su podsticaji i u budžetu određeni u dinarskom iznosu.
Dakle i ovo što sam ja predvideo ne bi bilo isplaćivano u evrima, već u odgovarajućoj dinarskoj protivrednosti, s tim što bi minimalni iznos bio 60 evra, što bi uz onu drugu polovinu dalo iznos od 120 evra.
Takođe, pozdravljam deo zakona koji se odnosi na određene podsticaje za određenu vrstu kulture, tu pre svega mislim na uljarice i na šećernu, repu gde je ministarstvu dozvoljeno da na ove osnovne podsticaje da odgovarajući podsticaj i premije za odgovarajuće poljoprivredne kulture i da se time ratarska proizvodnja da preusmeravati prema industrijskom bilju odnosno soji, suncokretu i šećernoj repi.
Dakle, ovo je moj pokušaj da izvučem nešto više, ja to moram priznati, i moram reći da je zakon, još jednom da ponovim, dva, tri koraka ispred onog što smo do sada imali, ali naravno da ja kao poljoprivrednik pokušavam da izvučem više pa ako prođe, prođe. Mislim da bi to bilo korisno. Mislim da će vremenom, kako sredstva agrarnog budžeta budu uvećavana da ćemo i premije i subvencije dobiti na većem nivou.
Da smo članovi EU, mi bi u ovom trenutku od EU dobijali 1,6 milijardi evra, znači četiri puta više. Nažalost, oni koji su nas vodili prema EU, vodili su nas samo deklarativno puževim korakom. Zato ćemo još uvek čekati na te evropske premije i subvencije, dok Hrvatska kada uđe u EU, nema ništa više njihovi zemljoradnici da dobiju. U ovom trenutku oni izdvajaju oko 700, 750 miliona evra za svoju poljoprivredu. Imajući u vidu da imaju turizam i da imaju daleko razvijeniju industriju, oni uspevaju to da obezbede i kad uđu u EU oni će isto ta sredstva obezbeđivati, ali iz budžeta EU. Budžet EU je 55 milijardi i mislim da je on dobar za poljoprivrednike u Srbiji, i tog trenutka kada uđemo i kada budemo imali punu poljoprivrednu zaštitu u EU, mi ćemo imati na osnovu premija 1,6 milijardi.
Mislim da je poljoprivreda i podsticaj u poljoprivredi i zajednička evropska poljoprivredna politika jedna od glavnih razloga, zbog čega bi Srbija trebala da se pridruži zemljama EU. Hvala.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, nisam hteo da se javljam po drugim amandmanima na ovaj član, pa ću u okviru mog obrazloženja reći da svakako ne treba smanjivati obim premija i subvencija, posebno ograničavati broj hektara koji će biti premija. On je i ovako selektivan, znači, odnosi se na podsticaje do 100 hektara. Preko 100 hektara nema.
Moram vam reći da u EU, čiji će poljoprivredni proizvodi doći ovde, tih ograničenja nema, a premije i subvencije su po četiri puta veće po površini nego što su predviđene ovim zakonom. Ne radi se o dobrobiti samo poljoprivrednika, već se radi o dobrobiti poljoprivredne proizvodnje, prehrambene industrije, trgovine pa i sigurnosti zemlje. Dakle, jedan stabilna poljoprivredna politika nije od koristi samo za poljoprivrednike. Ona je od koristi i za prerađivače i za potrošače koji u svakom trenutku mogu da budu sigurni u snabdevenost tržišta, ali takođe je dobra i za državu koja je uvek sigurna, ima rezerve zbog mogućih vojnih i ekonomski pritisaka koji se, ne daj bože, mogu ponoviti i na našu zemlju.
Očekujem da ove premije i subvencije, kako se budemo približavali EU, budu veće i da se površina ne smanjuje, jer je ovako izvršena selekcija i ovi podsticaji se isplaćuj samo do 100 hektara.
S tim u vezi, moram vam reći da je prosečna površina u Srbiji negde oko četiri hektara, a da u EU ona iznosi 12 hektara, mada mnogi misle da je prosečna površina u gazdinstvu daleko veća u EU - nije, iznosi negde oko 12 hektara i razlikuje se od zemlje do zemlje članice. Na primer, u Kipru je 3,5 hektara, a čini mi se, u Češkoj da je najveća i iznosi 67 hektara.
Struktura poljoprivredne proizvodnje u Srbiji geografski i regionalno sada podseća na EU posle proširenja. Dakle, i EU ima i velike i male, i srednje posede i ovaj zakon je, otprilike, prepisana zajednička poljoprivredna politika EU.
Mojim amandmanom sam hteo da kažem da podsticaji do 100 hektara obuhvata i pašnjake. U Hrvatskoj je to slučaj, pod uslovom da na dva hektara ima jedno grlo krupne stoke ili pet ovaca. U sadašnjem zakonu pašnjaci nisu obuhvaćeni.
U drugom delu amandmana sam hteo da navedem, Vlada to nije prihvatila zato što je to regulisano propisima koji obuhvataju registraciju poljoprivrednih gazdinstava, šta u tih 100 hektara ulazi. Do sada je to bilo vlasništvo. Do sada je to bio zakup od fizičkog lica i bio je zakup od države. Zakup od pravnih lica, od nekih firmi koje su raspolagale zemljom, koje su zemljoradnici ili poljoprivredna gazdinstva obrađivala, nisu imali prava, znači, mere su bile selektivne, nisu imali prava na podsticaje i nisu imali prava na zakup od crkve. Ukoliko zemljište zakupite od crkve, a crkva je dobila u povraćaj velike površine, i uglavnom ih zbog nedostataka mehanizacije izdaje u zakup poljoprivrednicima, takvo zemljište nije bilo predmet podsticaja i time nisu gubili samo zemljoradnici, već je gubila i crkva, a samim tim je i cena zakupa za toliko bila umanjena, na određeni način su i crkve trpele.
Zato sam ovim amandmanom želeo da se precizira koje će to površine biti računate, ovih sto hektara. S druge strane, hteo sam zbog stočarstva i stočara i zbog naših velikih prirodnih i drugih mogućnosti da razvijemo stočarsku proizvodnju, pa samim tim i organsku poljoprivrednu proizvodnju, s obzirom da se veliki deo pašnjaka nije tretirao ni hemijskim sredstvima ni mineralnim đubrivima, i iz tog razloga sam želeo da se i pašnjaci obuhvate ovim načinom premija i subvencija.
Opet moram podvući da smo ovim zakonom došli tri koraka unapred i da su ovi pokušaji, ako ne sada, u nekom budućem vremenu, nadležno ministarstvo za poslove poljoprivrede neke od ovih mojih ideja i rešenja prihvati. Hvala.