Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o amandmanu na podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave, koje su predlogom zakona utvrđene u minimalnom iznosu od 20.000 dinara. Amandmanom sam zahtevao da to bude 200 evra u protivvrednosti, po srednjem kursu, po jednom grlu.
Ovom prilikom hoću da kažem da je zakon napredak u odnosu na ono što smo do sada imali, ali sam pokušao da zbog razloga inflacije i zbog razloga eventualnog rasta kursa da to pretvorim u tvrdu valutu, jer se uglavnom sve u ovoj zemlji pretvara po srednjem kursu evra. Tako sam želeo da se podsticaj za priplodne krave preračunaju u evre, odnosno kada se isplaćuju u dinarima da to bude 200 evra.
Procesna vrednost premija i subvencija u Evropi po jednoj kravi je dva evra. Prvi put smo u prilici, da je usvojen onaj moj amandman o pašnjacima, da dostignemo tu vrednost koja je u EU. Dakle, ako uzmete 20.000 dinara i ako uzmete premiju za mleko po jednoj kravi i ako je ta krava visokomlečna, dobićete cifru od 55.000 do 60.000 dinara godišnje po jednoj kravi, što je negde protivvrednost od 500 do 550 evra, što dnevno iznosi 1,5 evra po jednom grlu krave.
Dakle, u Evropi je taj prosek negde dva evra. Veoma smo blizu da taj prosek dostignemo. Da je usvojen amandman koji sam dao u vezi sa premiranjem pašnjaka i ukoliko se tome dodaju podsticaji koji idu po hektaru, onaj ko se bavi stočarstvom može računati da je premašio 1,5 evro po jednom grlu, odnosno po jednoj kravi. Ovo je prilika za razvoj stočarstva i prilika da se određeni broj ljudi koji su ostali bez posla u gradovima i koji imaju neka porodična gazdinstva uz kreditnu podršku Ministarstva poljoprivrede, koja je takođe predviđena ovim zakonom u delu o ruralnom razvoju, stiču se uslovi da oni koji su iz lustriranih fabrika negde u unutrašnjosti, ukoliko budu želeli da se bave stočarstvom, da uz kreditnu podršku, uz ove premije i podsticaje, vrate na svoja ognjišta, odnosno na ognjišta svojih očeva i da ono što ne mogu da zarade u pretrpanim, industrijskim, mrtvim gradovima, da to ostvare na selima i da tako doprinesemo da sela ožive.
Država koju smo zatekli je potpuno devastirana, a posebno su to seoska područja. Kada čujem dosadašnju vlast kako nariče nad seljacima, ne mogu da zaboravim da su veliki broj sela pretvorili u pustinju. Umesto seoskog turizma, komotno bi mogli da se u određenim delovima Srbije bavimo pustinjskim turizmom. Hvala.

I u ovom amandmanu, čisto da poljoprivredni proizvođači znaju o čemu se radi, za krave dojilje sam umesto 20.000 dinara tražio da to bude protivvrednost 200 evra po grlu. Iz istih razloga, kao i ranije, da rast kursa se ne odražava na minimalne podsticaje po grlu za krave dojilje. Broj grla je u padu i mislim da u odgovoru na ove amandmane i u odgovoru Vlade, odnosno resornog ministarstva, stoji da će u narednim godinama ova sredstva biti povećavana, dakle da neće biti zakucana za ovu osnovu od 20.000 dinara. To obrazloženje Vlade je za mene prihvatljivo, ali sam ipak pokušao da ovo vežem za protivvrednost evra. Hvala.

Radi se o podsticaju za kvalitetne priplodne ovce i koze. One su utvrđene u minimalnom iznosu od 4.000. Probao sam i tu da vežem donju osnovicu za 40 eura po grlu. Zadovoljan sam time zato što do sada ovi podsticaji, koliko ja znam, uopšte nisu postojali, ali sam ja ipak pokušao da to vežem za, kako to mi seljaci kažemo, za čvrstu valutu, dakle, da na tu donju osnovicu ne utiče ni inflacija ni rast kursa. Hvala.

Dame i gospodo, čisto radi gledalaca, radi se o podsticajima za kvalitetne priplode krmače i visina koja je utvrđena predlogom zakona je 4.000 dinara. Hteo sam to još da dopunim i naveo sam protivvrednost 40 evra po priplodnom grlu. Razlog za to je razlog koji sam već navodio. Obično su obaveze zemljoradnika koji povlače kredite, a u ovoj grani stočarstva zatečeno stanje u svinjarstvu je kao da je prošao cunami. Dakle, tu se najviše uvozilo i najviše grla je stradalo. Ne znam koliko je toga ostalo. I dana danas se uvozi. Zatečeno stanje je pravi fijasko.
Stoga mislim da je za svaku pohvalu što je Vlada, odnosno ministarstvo ovim predlogom zakona predvidelo da se i priplodne krmače podstiču, odnosno da taj podsticaj bude 4.000 dinara po grlu. Želeo sam da to bude 40 evra u protivdinarskoj vrednosti. Vlada se brani time da su u budžetu sredstva planirana u dinarima, ali kad naplaćuje zakup od poljoprivrednika onda im ne smeta da to bude po srednjem kursu evra. To su dvojni standardi. Doduše, onaj zakon je bio zakon iz 2007. godine. Dakle, ti dvojni standardi po pitanju naplate i isplate, kad je naplata u pitanju, ona je po srednjem kursu evra, a kada je isplata u pitanju, onda su sredstva u budžetu planirana u dinarskoj protivvrednosti i nemoguće je za osnovicu minimalno uzeti dinarsku protivvrednost, u ovom slučaju 40 evra.
U svakom slučaju, želeo sam samo da popravim. Da bi gledaoci znali, priplodne krmače po Predlogu zakona imaju 4.000 dinara po grlu. Hvala.

Zahvaljujem.
Podržao bih amandman mog kolege, samo da je u ovom amandmanu dodato, pošto je on napisao da se podsticaj za oteljeno telo utvrđuje u minimalnom iznosu od 10.000 dinara po oteljenom teletu, podsticaj iz stava 1. ovog člana ostvaruje se ako je tele oteljeno u sopstvenom zapatu za koji je sproveden program mera zaštite i evidencije sproveden od strane nadležne veterinarske ustanove, da tu stoji: "ili je kupljeno od takvog lica, odnosno od poljoprivrednog gazdinstva u kome je tele oteljeno".
Dakle, u tom slučaju bih podržao ovaj amandman, s obzirom da imamo vrlo negativno iskustvo sa priplodnim junicama koje su uvezene navodno iz zapadne Evrope, a u stvari su dovučene negde iz Argentine pre godinu dana. Radi se o stadima koja su brojala i po više desetina grla i posle dobijanja premija i subvencija tako uvezena grla su odmah otišla na klanje. Ovaj amandman bih stvarno podržao i rešenje je veoma dobro i ministarstvo treba da razmisli o tome, s obzirom da se radi, ne o kravama koje moramo uvesti zato što taj broj grla stalno pada, već o teladima i mislim da ministarstvo u buduće treba da razmisli o ovakvom jednom rešenju. Hvala.

Dame i gospodo, podržao bih ovaj amandman, s obzirom da svaki peti poljoprivredni proizvođač svoje june direktno vozi u klanicu. Dakle, ovde je predlagač amandmana predložio da pravo na subvenciju, odnosno na podsticaje od 10.000 dinara po grlu imaju i proizvođači koji to rade preko otkupljivača. Dakle, slažem se da ima sivog tržišta, ali s obzirom na to da smo izmenili odgovarajuće poreske zakone, sada poreski inspektori treba da kontrolišu i taj divlji otkup i na licu mesta da oporezuju sve što se ilegalno trguje, odnosno svako ko se bavi ilegalnim prometom.
S druge strane, ukoliko ostane rešenje iz zakona, da se podsticaji isplaćuju samo za grlo koje je predato u klanicu, tu ćemo imati veliki problem. Dakle, u većini sela rade samo otkupljivači. Mi nemamo nijednu klanicu u krugu od 50 km. Dakle, da ja vozim june 50 kilometara da bih ostvario podsticaje od 10.000 dinara, to je gotovo neizvodljivo. Hvala.

Dame i gospodo, čisto radi gledalaca, Predlogom zakona o podsticaju za tov jagnjadi utvrđen je u minimalnom iznosu od 1.000 dinara. Ovde sam to izračunao malo više i pretvorio u protivvrednost od 10 eura, po srednjem kursu. Već sam razloge navodio. Isto je dilema oko toga da li je namenjeno izvozu i predato klanici. Dakle, ta jagnjad ostvaruju pravo na podsticaje, a dilema je kod otkupljivača da li će biti u prilici da izdaju odgovarajuće potvrde. Dakle, najverovatnije da će uslov za ostvarivanje ovog prava biti potvrda klanice da je to preuzeto, odnosno da su seljaci to predali, a ja bih više voleo da je upotrebljen izraz "prodali".
Dakle, da bi gledaoci znali, premije za tov jagnjadi su u minimalnom iznosu od 1.000 dinara, a ja sam tražio 10 eura. Dobili smo 1.000 dinara. To je neki početak. Valjda ćemo vremenom to uvećati. Hvala.

Dame i gospodo, podržaću ovaj amandman, s obzirom da ovo nije nikakav trošak za budžet. Dakle, broj jarića koji je predat klanicama ili je izvožen do sada je bio veoma minimalan, ali može, s obzirom na moguću saradnju sa istočnim zemljama, sa zemljama Bliskog Istoka, da bude u budućnosti vrlo značajan. Znači, ove godine kada smo već utvrdili budžet, ta sredstva će biti zanemarljiva, ali uvođenjem subvencija od 1.000 dinara po grlu, to može da bude značajno, s obzirom na moguću saradnju sa Istokom, gde ova vrsta robe, odnosno ova vrsta stoke, ima i te kakvu prođu. Hvala.

Dame i gospodo, radi se o podsticajima za tov svinja koji su utvrđeni u minimalnom iznosu od 1.000 dinara. Ovde sam predvideo 10 eura po srednjem kursu po grlu iz razloga koje sam već više puta navodio. To su neka minimalna sredstva. Zadovoljan sam ovim jer je ovo po prvi put, koliko ja znam, da se vrše podsticaji u tovu svinja. Na svinjama se može svinjski zaraditi i svinjski propasti. U poslednjih deset godina više puta su uzgajivači svinja propadali nego što su zarađivali i tu je uvoz bio najveći.
Jedini moj stav po pitanju stava 3. ovog člana, podsticaj iz stava 1. ovog člana ostvaruje se jedanput za period trajanja tova i to posle završetka tova za najmanje pet grla u tovu čija je prosečna telesna masa iznad 90 kilograma po grlu. Savetujem proizvođače da se prilikom predavanja svinja, da se udružuju i da onaj koji ima dva grla se udruži sa onim koji ima tri, tako da zajednički ostvare ovaj podsticaj. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, radi se o podsticajima za košnice pčela. U Predlogu zakona podsticaji koji se ostvaruju su u minimalnom iznosu od 500 dinara. Ja sam hteo pet evra – dobili smo 500 dinara, što je, za početak, zadovoljavajuće.
Pčele su veoma bitne za poljoprivrednu proizvodnju zbog oprašivanja. Dakle, u proizvodnji suncokreta, itd. One nisu bitne samo zbog proizvodnje i izvoza meda, već i zbog oplodnje drugih biljnih vrsta. Stoga ja ovu meru pozdravljam. Hvala.

Zahvaljujem.
Radi gledalaca, radi se o regresima za gorivo ili đubrivo ili seme, koji se isplaćuje minimalno u ukupnom iznosu u vrednosti, ja sam hteo 60 evra u dinarskoj protivvrednosti, a u Predlogu zakona ili u zakonu kada bude usvojen to će biti 6.000 dinara po hektaru, tako da u biljnoj proizvodnji, uz onih 6.000 dinara osnovnih i ovih 6.000 dinara regresa za gorivo, đubrivo ili seme, to će iznositi 12.000 dinara. Možda bi se meni i mnogima dopalo da to bude više, međutim, s obzirom na prvu godinu, to su minimalna sredstva. Dakle, mogu biti uvećana. Ako uspemo svi zajedno da se dogodine izborimo da agrarni budžet bude veći, ta sredstva će rasti.
Na određeni način bih zloupotrebio priliku da pitam ministra šta ćemo sa Zakonom o potvrđivanju ugovora o genetskim resursima, s obzirom da naše vrste, ono što sam već govorio, član 12, 12-1, 12-2, nisu još uvek zaštićene? Da li ćemo nešto preduzeti da makar naše semenarske kuće i proizvođači sadnog materijala dobiju na vremenu i da makar zaštite svoje semenske i druge vrste? Hvala.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom je predloženo da ovaj zakon važi svega dve godine, znači, do 31. decembra 2014. godine. Sa moje tačke gledišta, kao predsednik Narodne seljačke stranke, ovo ne mogu da prihvatim. Ako bi Vlada ovo prihvatila, to bi bio presedan. Dakle, devalvirala bi sve ono što je do sada uradila.
Ovaj zakon je predvideo dugoročnu poljoprivrednu politiku, odnosno minimalne iznose koji su predviđeni u narednom periodu. Spram ovog zakona, kao poljoprivrednik, mogu da kažem da će poljoprivredni proizvođači planirati dugoročno i svoju poljoprivrednu politiku, odnosno povlačiti odgovarajuće kredite za mehanizaciju, za nabavku grla i svako skraćivanje nekog roka važenja ovog zakona bi bilo pogubno, ne samo za Ministarstvo poljoprivrede, već za poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. Dakle, ovo je nekoliko koraka, nekoliko dobrih koraka u dobrom pravcu i ukoliko bi usvojili ovaj amandman koji je predložio moj kolega, sve ono što smo dobro uradili bi upropastili.
Mislim da ovde ima još problema koje Ministarstvo treba da reši, pre svega po pitanju malinara. Oni će biti veoma aktivni i tu će Ministarstvo morati mnogo toga da preduzme, s obzirom da ministar zna da su se oni već javljali i da su pravili svoje skupove. Ostalo je nerešeno jagodičasto i bobičasto voće. Tu treba naći mehanizam kako to podržati, ali kako unaprediti tu proizvodnju da budemo konkurenti sa Poljskom, Čileom itd.
Takođe, mislim da ostaje da kroz ruralni razvoj podstičemo sisteme za navodnjavanje i to mora da bude dugoročna poljoprivredna politika, tako da bi bilo pogubno da prihvatimo ovaj amandman koji je predložio moj kolega iz opozicione stranke jer bi to bilo pogubno, ukoliko ne želimo da nam poplava, kao do sada što je bilo poplava, bude jedini zalivni sistem u Srbiji. Hvala.

Imam pravo da koristim vreme poslaničke grupe, po amandmanu.
Želim da u uvodu iznesem jednu činjenicu, u vezi sedišta i upisnika plovila. To je jedna činjenica koja je proverljiva.

Jednima je dozvoljeno sve, drugima nije dozvoljeno ni da počnu. Drugima sve nije dozvoljeno.
(Predsedavajući: Ja vas sada pitam – da li želite po amandmanu, ili želite repliku? Ako želite repliku, nemate pravo na nju, jer vas poslanik nije pomenuo.)
Ovo je rasprava po amandmanu. Moram da izvršim uvod, ako dozvoljavate.
Kaže se da je do skoro u kancelariji Aleksandra Krišanovića, posebnog savetnika ministra Dulića, u Nemanjinoj 11, na zidu levo od ulaza stajala velika tabla na kojoj su bili ispisani projekti koje ovo ministarstvo namerava da realizuje. Kanal Dunav-Egejsko more, kao jedan od glavnih projekata, bio je predstavljen u gornjem desnom uglu. Dakle, ja podržavam da luka bude u Stalaću i da moj kolega može da drži lanac brze hrane, ali pod uslovom da ne potruje ljude kao pre 10 godina. Hvala.

Podneo sam amandman na član 55. koji glasi: "Jahta, pomorska jahta čiji je vlasnik pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji, odnosno fizičko lice koje je domaći državljanin sa prebivalištem u Republici Srbiji, u obavezi je da se upiše u upisnik jahti, čamaca i plutajućih objekata, bez obzira na državu u kojoj se jahta nalazi".
Šta sam hteo da postignem ovim amandmanom je sledeće. Od sedam jahti srpskih tajkuna ukupne vrednosti oko 104,5 miliona evra, Srbija nije dobila ni dinara poreza jer su registrovane u stranim poreskim rajevima.
Čak i da su, nekim slučajem, svoja luksuzna plovila registrovali u Srbiji, svi ukupno bi platili porez od, za njih tričavih, 35 hiljada evra. Naime, porez na posedovanje broda ili jahte od 15 ili više metara iznosi od 108 hiljada do 494 hiljade dinara, u zavisnosti od snage motora, a to je manje od pet hiljada evra po komadu. Međutim, prema zvaničnoj evidenciji, u Srbiji nije registrovana nijedna jahta takvih gabarita, iako se brojni domaći tajkuni, među kojima kraljevi šerpi i šećera, međusobno utrkuju čija će vodena kraljica biti veća i duža. Ja znam da su iza nas vremena kad se otimalo od jednih davalo drugima, vreme je, po meni, da lupimo porez na bahate, bezobzirne i bezobrazno bogate. Sramota je biti bogat u državi koja je postala socijalni slučaj, gde gotovo milion ljudi ima socijalne karte. Hvala.