Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću nešto da kažem o Predlogu zakona o zaštiti čovekove okoline.
Dozvolite odmah da kažem na početku bez da vodimo dijalog, nije li možda gospođo ministar dobro razmišljati u budućnosti da zakon nosi naziv „zakon o zaštiti i unapređivanju“? O tome treba da se razmisli, pošto nemamo vremena da o tome polemišemo, ali mislim da bi trebao da nosi takav naziv.
Ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića kojeg je on predstavio nama narodnim poslanicima 27. aprila gospodnje 2014. godine.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto neki zaboravljaju, da ne bi zaboravili, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najtransparentniji, najkonkretniji, najprecizniji, najveći, 52 gusto kucane strane i najbolje sačinjen od svih 72 prethodna ekspozea predsednika Vlada Srbije od vremena prvog predsednika Vlade Srbije, gospodina Prote Matije Nenadovića, 1805. godine do današnjeg dana. U ekspozeu predsednika Vlade na stranici 31, pored ostalog, stoji da je jedan od strateških ciljeva u razvoju i unapređivanju poljoprivrede citiram „ i održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine“, završen citat.
Po mom saznanju, niti jedan do prethodnih predsednika vlada u zadnjih 10 godina nije govorio o zaštiti i unapređivanju životne sredine u ekspozeu.
Osnovni razlog, kako ste i vi gospođo ministarko, a i naše današnje kolege poslanici rekli, za donošenje zakona osnovni razlog je bio da mi u prvome redu usaglasimo naše zakonodavstvo i propise domaće sa propisima EU. Ali, ne samo to, nego da i naše propise usaglasimo sa propisima o dodeli državne pomoći, što je vrlo bitno. Isto tako, usklađivanje sa faktičkim stanjem usled prestanka rada fonda za zaštitu životne sredine.
Mi smo danas čuli razna mišljenja gospode iz opozicije zašto ovaj fond nije radio. Ja ću vam reći, ali na kraju ću konkretne podatke izneti, radi se o tome što je bivša vlast bivšeg režima opljačkala taj fond. Tačno ću podatke državnog revizora na kraju da kažem o čemu se tu radi, a dozvolite odmah na početku da kažem u čemu je problem.
Tačno je da primenom ovog zakona bolje će se vršiti usklađivanje zakona sa relevantnim međunarodnim ugovorima i propisima iz EU kada je u pitanju zaštita i unapređivanje čovekove okoline. To je ono što će nas približiti i evropskom zakonodavstvu, a na koncu i krajnji cilj ulazak u EU. Moram da kažem da će zakon omogućiti kontinuirano finansiranje životne sredine. Nije tačno da se ona nije finansirala, kao što kažu gospoda iz opozicionih klupa. Ona se finansirala stalno kontinuirano kroz razne načine, preko Vlade ili preko pojedinih ministarstava, a formiranjem zelenog fonda kao budžetskog fonda Republike Srbije je izuzetna bitna stvar.
Dakle, bilo je postavljeno pitanje odakle pare za zeleni fond. Iz budžeta, naravno, Republike Srbije i tu nema ništa sporno.
Dozvolite da dalje kažem da će biti bolja dostupnost informacija o zaštiti i unapređivanju životne sredine i bolje učešće naših građana u donošenju odluka iz područja životne sredine.
Ono što je vrlo bitno, danas sam primetio da gospoda iz opozicije, neko je govorio da bi trebalo raditi više na kvalitetu vazduha. Mislim da tu zaista treba baciti akcenat. Dozvolite da kažem po mojim nekakvim spoznajama, koliko su mi informacije bile dostupne, u 2014. godini 68,8% stanovništva Republike Srbije imalo je čist vazduh ili neznatno zagađen vazduh. Da li je to dobro od 100%? Mislim da nije, slabo, ali i dalje ćemo raditi na razne načine. Vidim da je zakon, odmah da kažem, dobro koncipiran i dobro postavljen. U Valjevu je npr. vazduh bio prekomerno zagađen, gospoda iz Valjeva neka to čuju, a Vojvodina je u odnosu na čitavu Republiku Srbiju imala čist vazduh, jedino Sremska Mitrovica je bila umereno zagađena, u odnosu na drugi deo Republike Srbije, npr. u Boru, Smederevu i Užicu, vazduh je bio prekomerno zagađen. Zaista trebamo voditi računa o tome. Preko čega? Koleginica Irena je spomenula, pored ostalog, preko vaspitno obrazovnih ustanova. Edukacija je jako bitna svakog našeg građanina, a to znači već pre stupanja u osnovnu školu, još u obdaništu. Kako? Napraviti planove i programe, ne treba praviti posebne, već postoje nastavni planovi u osnovnim, srednjim školama i do fakulteta, u okviru svakog nastavnog programa može se odvojiti dva časa u osnovnoj školi, ako je jedan predmet, jednočasovni predmet, onda u 35 časova dva izdvojimo za zaštitu i unapređivanje čovekove okoline. Kako? Tako što ćemo prilagoditi nastavne sadržaje i decu upoznavati o tim problemima. To je izuzetno bitno. Bilo bi dobro da se poveže ministarstvo sa Ministarstvom za prosvetu i nauku, kao što je to bilo prilikom donošenja Zakona o sportu.
Dozvolite dalje da kažem da je problem veliki ambrozija kod nas, u Srbiji, i tu treba posebno povesti računa. Najveća koncentracija u čitavoj Srbiji je u Kuli i Bečeju i tu lokalne zajednice, zaista gospoda iz ovih područja trbaju povesti malo više računa, jer imao jako velikih problema prilikom oboljenja od te ambrozije. Dalje, raditi na boljoj kvaliteti voda. Kakva nam je voda? Moram da kažem da u zadnje dve tri godine, ali ako hoćete i pet godina se poboljšava kvaliteta vode iz reka, i manjih i većih. Na nivou Republike Srbije na slivu Dunav popravlja se kvaliteta vode, međutim za Moravu i Savu ne možemo reći da je kvaliteta znatno poboljšana itd, što znači da moramo u budućnosti povesti više računa o tome. Dominantno zagađivanje voda u Republici Srbiji potiče od komunalnih, industrijskih izvora. To je ono što je veliki problem. Preko komunalnih sistema koji svoje nepročišćene otpade voda ispuštaju u vodoprijemnike, to je veliki problem. To je zaista veliki problem i mislim da će se u budućnosti i tu povesti računa.
Upravljanje otpadom, to je globalni problem, to je jedan od velikih problema i u našoj zemlji. Dozvolite da kažem da je Republika Srbija u 2014. godini proizvela 6,12 miliona tona otpada i, pazite, od tih šest miliona, 5,9 miliona tona ima karakteristike neopasnog, svega 210 hiljada tona opasnog otpada i on je vrlo bitan, pogotovo njegovo skladištenje. Mislim da su ovo podaci o kojima treba povesti računa u budućnosti.
Kada su u pitanju deponije, o kojima je danas bilo reči, dozvolite da kažem, po mojim nekakvim informacijama do kojih sam došao, u Republici Srbiji ima sedam sanitarnih deponija o kojima je danas bilo reči. Nije mi poznato, dve su bile još deponije koje su trebale dobiti dozvole. Ne znam da li u međuvremenu dobili, to bi bilo negde devet. Međutim, na teritoriji lokalnih samouprava, ono o čemu je danas bilo nerazumevanja od strane poslanika iz opozicionih klupa, javna komunalna preduzeća organizovano odlažu otpad, ali svega, po mojim nekakvim podacima koje sam dobio iz određenih institucija, u 120 deponija ili smetlišta u 123 opštine. Podatke sa druge opštine nisam mogao da dobijem. To su uglavnom deponije koje u skladu sa Strategijom o upravljanju otpadom predviđene su za saniranje ili zatvaranje. Sada je veliki problem ovo što ću reći. Gospodo narodni poslanici, gospođo ministarko, na teritoriji Republike Srbije ima 3085 starih i divljih deponija, to je problem za zagađivanje naše okoline.
Kada je u pitanju ambalaža, neko je spomenuo, ovde zaista, po mojoj nekoj oceni, nisam stručan za to, ali mislim da su neki pomaci zaista učinjeni. Količina ambalaže stavljene na tržište u Republici Srbiji u 2014. godini iznosi 327 hiljada tona, dakle hiljada tona, količina ponovno iskorišćenog otpada jeste u okviru ambalaže 102 hiljade tona, što nije malo, ali naravno da treba raditi da toga bude što više, i 100 hiljada tona reciklirano. Međutim ostaje još 120 tona, njih treba zaista iskoristiti u smislu da se iz tog dela više vrši reciklaža, kako bi to što bolje iskoristili.
Dozvolite gospodo narodni poslanici da odgovorim na neka pitanja kojima su gospoda iz opozicije danas neopravdano optužili Vladu, sadašnju Vladu, i pojedine ministre u Vladi kada su u pitanju pare od fonda za zaštitu i unapređivanje čovekove okoline.
Gospođo ministarko, niste vi, niti bilo koji ministar iz kabineta premijera Vučića, nego ministar bivšeg režima, ministar za zaštitu čovekove okoline DS, citiram – u Fondu za zaštitu životne sredine za predizbornu kampanju DS trošio ogromna sredstva za subvencionisanje firmi koja su uvozile akumulatore i reciklirale ih, završen citat. Mlađan Dinkić u ovom velikom zdanju Narodne skupštine 21. i 22.9.2012. godine. On koji je bio ministar u toj Vladi optužio zaista svoga kolegu da su odneli ogromne pare.
Niste vi, gospođo ministarko, niti jedan ministar u kabinetu gospodina Vučića, nego ministar o bivšoj Vladi DS za zaštitu čovekove okoline je platio, citiram – plakate i bilborde sa porukama „Očistimo Srbiju“, više od 500.000 evra, pola miliona, završen citat, izveštaj državnog revizora za 2011. godinu. Podaci nisu iz novinskih članaka, ovo su zaista podaci od državnog revizora.
Niste vi, gospođo ministarko, niti bilo koji ministar iz kabineta predsednika Vučića, nego bivši ministar u bivšoj Vladi, citiram – platio oglašavanja u jednom dnevnom listu 500.000 evra, završen citat, izveštaj državnog revizora za 2011. godinu.
Niste vi, gospođo ministarko, niti bilo koji ministar kod premijera Vučića, nego bivši ministar zaštite životne sredine u bivšoj Vladi DS platio, citiram – izradu sajta „Očistimo Srbiju“, 25.000 evra, završen citat.
Niste vi, gospođo ministarko u kabinetu, niti bilo ko u kabinetu gospodina premijera Vučića, nego bivši ministar u bivšoj Vladi DS, citiram – platio laviće na Paliću, završen citat, određenu sumu novca. Ovo je dodatno Državna revizorska institucija utvrdila ne prilikom prvog izveštaja nego drugog izveštaja o čemu nas je obavestila i politika 25.9.2012. godine, strana sedam.
Nije Vlada na nivou Grada Siniše Malog, nego Vlada Dragana Đilasa kada je u pitanju zaštita životne sredine u navodne zakone, đubretarska mafija u Beogradu proneverila 310 miliona dinara, a osuđena na pravosnažno 73 godine zatvora. Završen citat iz presude.
Evo, gospode gde su pare i dalje niste vi gospođo ministarka, kao ministar poljoprivrede, niti bilo ko u ovoj Vladi nego bivši ministar poljoprivrede, u bivšoj Vladi Dušan Petrović, uništio 250.000 krava za jednu godinu od 570.000 koliko je bilo u toj godini. Niti jedan ministar u Vučićevom kabinetu nije, nego bivši savezni ministar, jedan od ministara je bivši predsednik Vlade zagađivao životnu sredinu, tako što je vakcinisao kokoške. Dakle, mešavinom jogurta i vode u selu Pukovcu i Čagrovcu, kokoške su uginule, on uzeo novac, a građanima zagadio životnu sredinu.
I na koncu, ovaj zakon gospođo ministarko po meni je izuzetan jedan dobar zakon. Verujem da građani Srbije će dobiti jedan savremeni zakon i primenom ovog zakona da ćemo zaista pridoneti zaštitu i unapređivanju životne sredine, što će na neku ruku pridoneti i modernizaciji Republike Srbije za koju se tako zdušno zalaže i ne samo zalaže nego i provodi naš predsednik Vlade Republike Srbije i čitava Vlada Republike Srbije, većina ovih narodnih poslanika u ovom visokom domu, kao i predsednik Republike, gospodin Tomislav Nikolić, ali i većina građana Srbije, rekao bih plebicitarno.
U to ime ja pozivam i gospodu iz opozicije iako ih večeras nema niti jedan, ali verovatno će gledati sa ekrana, da i oni podrže ovaj zakon, jer će bar tako, pa makar i na taj način pokazati volju i pridoneti modernizaciji Republike Srbije koju je ova Vlada provodi. Hvala vam lepo.