Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Arsiću, uvaženi ministre Udovičiću sa saradnicima, gospodine Zorane Babiću, obraćam se vama iz poštovanja što ste večeras jedini predsednik od poslaničkih grupa ovde među nama, a ima 12 predsednika poslaničkih grupa. To govori o vama, kao čoveku i odnosu prema ovoj Skupštini i odnosu prema građanima Republike Srbije. I to nije prvi put.
Pre nego što pređem na Predlog zakona, dozvolite gospodine ministre Udovičiću sa saradnicima, najpre da vam se zahvalim, kako vama, tako i sportistima, svima onima koji su u 2015. godini osvojili jednu od medalja. Kako naši politički protivnici kažu da je to politički marketing, a moja malenkost će biti konkretna, pa bi voleo da neko od njih ovo večeras ovde negira.
Dozvolite samo nekoliko podataka da iznesem. Na svetskim prvenstvima u 2015. i 2014. godini, govorim od kada ste vi ministar u ovoj Vladi, 160 medalja, kako zlatnih, srebrnih i bronzanih. Svetska liga 121 medalja, evropska prvenstva 187 medalja ukupno, dakle i jednih i drugih, evropski kupovi 146 medalja, za vašeg ministrovanja, balkanska prvenstva 460 medalja, ukupno u ovoj godini 728 medalja, a kad uzmemo 2014. još 709, to je 1.437 medalja.
Ovom prilikom zahvaljujem se kako vama i vašim saradnicima, tako i svima onima koji su osvojili ove medalje, njihovim trenerima, njihovim organizacijama, a i Vladi Republike Srbije što je na vreme isplatila svakog ovog sportistu.
Prelazim sad na Predlog zakona. Dozvolite da kažem da ovaj Predlog zakona o sportu ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on predstavio nama narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije 27. aprila gospodnje 2016. godine.
Da naglasim i da dam na znanje svima onima kojih se tiče, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najtransparentniji, najprecizniji, najkonkretniji, najveći, 52 gusto kucane, a sa tim i najbolji od svih 72 prethodna ekspozea predsednika vlada Srbije od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije Prote Mateje Nenadovića do danas.
Upravo je ekspoze gospodina Aleksandra Vučića i njegova realizacija do danas jedan od osnovnih pretpostavki zaustavljanja sunovrata Republike Srbije u koji nas je dovela Demokratska stranka bivšeg režima.
U ekspozeu predsednika Vlade, na stranici 38 piše, citiram – pored ostalog, kada se govori o sportu, uspostavljanje jasno definisanog sistema finansiranja sporta u Srbiji u skladu sa strategijom sistema sporta, završen citat. Upravo ovim predlogom, gospodine ministre, Zakona o sportu, rešava se i ovaj problem finansiranja posebno, kako su moje koleginice i kolege narodni poslanici SNS rekli, na lokalu jer na nivou Republike ipak je to funkcionisalo. I da naglasim, sredstva koja se izdvajaju za sport nisu baš tako mala, da uporedim, ona su ista kao što se izdvajaju i za nauku.
Dozvolite da kažem moj utisak danas, ovde, a verujem, gospodine ministre, da ste i vi čuli, kako mnogo pohvala na račun zakona, ali i po koja kritika, ali više ste čuli kritizerstva bez predloga i to su vam upravo uputili oni koji su imali 12 godina vremena da menjaju, a nisu menjali stanje stvari. Mi imamo utisak da jedan deo njih, nema ih nažalost večeras u sali jer su odmah pobegli, nije ni pročitao zakon, a kamoli obrazloženje zakona.
Ovo radi javnosti, gospodine ministre, ja u zadnjih godinu i po dana nisam bolje obrazloženje predloga zakona video. Od 244 strane gusto kucanog teksta zakona koje ste ovde nama dostavili, 84 otpada na zakon, a 166 na obrazloženje punom analitike, ne što se tiče samo sporta, već i pravne regulative. U tom smislu svaka vam čast. Zato je i zakon jedan od najboljih u sportu otkad ih uopšte donosi ovaj visoki dom.
Dozvolite sada nekoliko rečenica da kažem da je odlična stvar, gospodine ministre, što sport primenom ovog zakona će prvi put biti dostupan svima onima koji žele da se bave sportom. Drugim rečima, neće biti privilegija bogatih i to je ono što je vrlo bitno. Eliminisaće se svaka diskriminacija i neželjene posledice unutra. Ono što je vrlo bitno, definisali ste da je sport od posebnog značaja za Republiku Srbiju. To je trebalo možda više naglasiti i dozvolite, kada sam već na tom problemu, da kažem od 132 sportske grane, vi ste, gospodine ministre, u ovom zakonu 101 sportsku granu naglasili da je od posebnog interesa i značaja za Republiku Srbiju. Svaka vam čast u tom delu.Neću dalje govoriti o članovima zakona.
Dozvolite kao čovek koji radi sa omladinom čitav život da kažem šta je ono što ste vi izuzetno dobro rešili, a naši politički protivnici su tvrdili da nisu. Imam osećaj da nisu pročitali zakon.
Odlična je stvar što ste definisali bavljenje sportom. Pet elemenata na kome se zasniva. A to je da ono mora biti humano, slobodno, dobrovoljno, zdravo i bezbedno. Gospodine ministre, vi ste prvi koji ste pokušali vratiti vaspitni cilj u ministarstvo sa kojim se bavite i organizacijama kojima se bavi ministarstvo isterano iz sportskih organizacija ima punih 17 do 20 godina.
Meni je vrlo drago što ste sarađivali sa ministrom prosvete i Ministarstvom prosvete i na našem odboru su obojica ministara bili i to je ono što daje snagu, a ne samo snagu, već poznavajući vas znam da ćete sigurno ovo sprovesti u praksi iako naši politički protivnici tvrde da nećete.
Ono što do sada nije bilo dobro postavljeno, a to je da ste konačno vi, gospodine ministre, imali razumevanja za vaspitnu funkciju sporta i škole u celini i školskog sporta. To je ono što smo tražili 15 godina. Jedan od bivših ministara danas je bio ovde i nije mu palo na pamet da to postavi, iako je pokušao nažalost da uporedi, svaka čast Đokoviću, svetski je prvak, ali ipak je Nikola Tesla u nauci, a ovde je reč o sposobnostima, a ne o znanju itd.
Ta vaspitna funkcija sporta je od neprocenjivog značaja za sudbinu ne samo naše dece nego i naše zemlje u celini. U tom smislu ste u tančine baš onako kako su to godinama ranije tražili svesni prosvetni radnici u RS, a njih je u velikoj većini. Ja im se večeras obraćam – gospodo prosvetni radnici, evo ministar Udovičić vratio je vaspitnu funkciju zakonski u sportske organizacije ne samo vanškolske aktivnosti nego i školske aktivnosti. Drago mi je što ste na tom polju školskog i univerzitetskog sporta tesno sarađivali sa Ministarstvom prosvete.
Međutim, ono što me hrabri, a to je što ste vrlo jasno definisali šta je to školski sport. Konačno ste upravo vi uspeli rešiti sistemsko neslaganje u prioritetima i pravcima razvoja školskog i univerzitetskog sporta, a tu su, gospodine ministre, da ne kažem decenijama vladala suprotna mišljenja.
Dilema je postojala – da li je reč o sportu oko škole i šta su to prioriteti, što veće bavljenje dece i omladine sportom kroz školske sportske sekcije ili školska takmičenja. To je ta dilema, gospodo prosvetni radnici, koju smo godinama imali. Upravo je ovaj zakon i ovo ministarstvo rešilo taj problem, a suština je da je centar svega škola. Ona se stavlja u centar svih aktivnosti na razvoju školskog sporta uz potenciranje na obuhvat bavljenja đaka i studenata školskim i univerzitetskim sportom. To ne negira, kako ste i vi rekli gospodine ministre, značaj školskog i univerzitetskog takmičenja, ali ih ne stavlja u prvi plan i to je prava stvar i sa tim će se svaki stručnjak i pedagog složiti u našoj državi.
Sa druge strane, odlično je i nije tačno što kažu politički protivnici da niste postavili vanškolsko bavljenje sportskim aktivnostima. Upravo ste ih vi ovde definisali da se one sprovode kroz školske i studentske sportske sekcije koje organizuje škola i univerzitetske ustanove, fakulteti i univerziteti.
Godinama, decenijama, da ne kažem da to nije bilo rešena i sada se to ipak rešava. Da ne zamaram građane, tačno će se znati povezanost škole i vanškolskih organizacija, njihovi planovi i programi i mene kao prosvetnog radnika dugogodišnjeg zaista to veseli i ovo mi je jedan od najlepših dana kada sam to video.
Naglasili ste da programi trebaju pored ostalog imati i vaspitnu funkciju škole. Hvala vam za ovo. Vaspitanje je proterano iz društva punih 15 godina, pomalo ga vraćamo. Verujem da će SNS vrlo brzo vratiti to i u ostale faktore obrazovanja i vaspitanja, vaspitnu funkciju u društvu.
Organizovane su vannastavne sportske aktivnosti i one imaj prioritet u pogledu korišćenja sportskih sala. To ste direktno rekli i to izuzetno večeras prate naši roditelji naše omladine i đaka. Hvala vam, u tome imaju prioritet u odnosu izvana.
Sada ću završiti, gospodine ministre, na čudan način, malo ću na čudan način završiti. Zašto? Vi ovim zakonom ne stavljate samo, hajde da kažemo, u red sport, nego i način na koji naša deca i omladina posmatraju svet. To je vrlo bitno, jer je zakon tako koncipiran. Oni danas moraju menjati taj pogled na svet, jer ga imaju iskrivljen. Nekoliko rečenica ću reći o tome, jer danas o tome nije bilo reči, a vi ste upravo potencirali u zakonu ovo što ću reći. Opisaću ga.
Naša deca, đaci, studenti smatraju da su im svi dužnici u društvu. Prvi dužnici su im roditelji, da se brinu o njima, da ih školuju, da ih trpe, da im povlađuju. Drugi dužnici su prijatelji koje moraju da poštuju, da ih podržavaju, da ih ne vređaju. Treći dužnici su im oni koje oni vole, jer oni moraju da ih vole i da ih razumeju i da ih trpe. Četvrti dužnici su im profesori, jer moraju davati ocene, pa čak i kada ne znaju. Peti dužnik im je država, da im nađe posao i kriva je za sve za šta mogu da je optuže, čak i ako sami ništa nisu uradili. Svi im duguju, samo oni sami sebi ne duguju i mi sami sebi nismo dužni. Taj pogled u vašem zakonu se prevazilazi, koji se zasniva da su oni dužni svima onima koji su živeli vekovima pre njih, ako su za njih čuli, jer su im trebali biti uzor i primer, kao što ste vi primer u sportu, ili Đoković isto tako. Dalje, dužni su oni što su mogli da postanu, a još uvek nisu, dužni su njima. To moramo učiti u sportu, a i u vaspitanju i obrazovanju. Dužni su onima koji su ih rodili i dužni su onima koji su umrli, jer su poslali jaku poruku svima, dužni su i onima kojima su se divili, pa makar i jednom, kao što su se vama i Peruničiću divili, dužni su i onima koje su sa radošću dočekivali izazivajući u njima bar ponekad sreću. Dužni su radu, redu i disciplini.
Naš premijer je rekao, citiram, jednom prilikom: „Promenićemo mi Srbiju na bolje, svest ćemo teško menjati“.
Upravo kroz ovaj zakon, gospodine ministre, menjamo i svest svi zajedno. Zaista se nadam da će SNS i u narednom periodu raditi na menjanju svesti naših ljudi, bez rada nema života. To moraju da shvate i naši politički protivnici, jer večeras je samo jedan, evo, gospodin nasuprot mene, hvala vam što ste prisutni, jedan od opozicije. Hvala u to ime.
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)

Ne mogu da verujem, poštovani građani Srbije i poštovani narodni poslanici, da je prethodni govornik ovo izrekao. Da li sam govorio ovo na Narodnoj skupštini, neka uđe u otvoreni parlament, 93 puta? Bilo je među 20 narodnih poslanika. Da li sam govorio o prosveti, neka uđe na sajt Odbora za prosvetu i nauku, tehnološki razvoj, pa će imati pravu sliku.
Njegova briga za prosvetne radnike je suviše cinična. Oni ovu poruku vrlo dobro razumeju, oni će to i reći na sledećim izborima. Jednostavno, ne mogu da verujem da se u ovoj Narodnoj skupštini narodni poslanici služe neistinama. Da li sam govorio i obraćao se, to će građani prosuditi. Građani vrlo dobro znaju koliko se ko puta obratio.
Dakle, još jedanput podvlačim, ne mogu da verujem da narodni poslanik, da ovo iz njegovih usta izlazi, a građani su vrlo dobro videli kako se ko postavljao. Hvala lepo.

Uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine ministre unutrašnjih poslova gospodine Stefanoviću sa saradnicima, drago mi je što vas sve češće viđam u ovoj Narodnoj skupštini, što govori o vašem predanom radu, kako vas tako i vašeg Ministarstva, a i o ovom visokom domu kojim ste vi predsedavali, gospodine ministre, u prethodnom periodu, izuzetno dobro na zadovoljstvo svih narodnih poslanika, bez obzira na stranku i građana Republike Srbije.
Predlažem, gospođo predsednice, da se amandman odbije, jer je neprihvatljiv iz razloga što je društveno veoma opasan, a s tim i beskorisan za građane Republike Srbije, bez obzira što ga je predložio narodni poslanik Pokreta za preokret ili što bi braća Hrvati rekli udruga za obrtaj. Nit je pokret, jer pokret znači organizovati društveno korisnu delatnost koju vrši, a preokret znači naopak, izopačen, što bi značilo izopačeni preokret. Ali, idemo na amandman.
Građani Republike Srbije zalažu se za javni red i mir, jer jedino u redu i miru mogu ostvariti svoje osnovne životne potrebe. Ako bismo prihvatili ovaj amandman, mi bi time u celini isključili prekršaje protiv javnog reda i mira, a na taj način isključili bi i njihovo razgraničenje od krivičnih dela propisanih Krivičnim zakonikom.
Zamislite sada šta narodni poslanik, predlagač, predlaže da se izbriše.
Predlagač amandmana na taj način, brisanjem, jer je predložio da se briše, zalaže se za haos, nered u društvu. Ja njega mogu i razumeti kao narodnog poslanika bivše DS, a sada udruge za obrtaj, koji su u haosu, neradu i nezakonitosti lično profitirali, ali su zato građani nazadovali.
Na koncu, predlagač amandmana je u haosu za vreme stranke bivšeg režima ostvario određenu korist u ulici Braće Kurjakovića 7 u Obrovcu, pa ga mogu i razumeti da predlaže da se ovaj član zakona briše.
Zato predlažem da se amandman ne usvoji i SNS ga sigurno neće usvojiti. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, naravno da predlažem da se ne prihvati predloženi amandman jer prihvatanjem ovog amandmana predlagač nama zapravo nudi i zalaže se za narušavanje javnog reda i mira, vređanje, vršenje nasilja, pretnju ili tuču.
Dozvolite da kažem da je naš poslanik i predsednik poslaničke grupe Zoran Babić bio u pravu kada je u članu 3. u tački 11. tuču definisao u pravom smislu, a da predlagač amandmana nije bio u pravu. To nam govori da predlagač amandmana ne čita zakon i ne čita pojedine članove, da iznosi neistine i na koncu zabrinut sam tumačenjem predlagača pojedinih članova, pa i ovog člana zakona, a najviše sam zabrinut za studente kojima na pogrešan način objašnjava pojedine članove ovog zakona jer oni imaju pravo na istinu, na nauku i pravne dokaze, a ne na neistine.
Na koncu, o aktivnosti njegovoj kao narodnog poslanika reći će građani Srbije na izborima jer ustajanjem stalno i vređanjem pojedinih poslanika i iznošenjem neistina, narod to u žargonu zove da je predlagač zakona uveo novi padež koji se zove, izvinite, lupetiv. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Znači, radi se o članu 18. kada policijski službenik treba da spreči i prekine okupljanje ukoliko su uoči održavanja okupljanja ili u toku njegovog trajanja nastale okolnosti iz člana 8. o kojima ja neću govoriti, zato što je ministar unutrašnjih poslova to izuzetno dobro najbrojao i obrazložio.
Ali, nikako mi nije jasno kako neko može biti protiv da se prekine skup ukoliko je on usmeren, i njegovi ciljevi, kada su okupljeni, usmereni na pozivanje i podsticanje na oružani sukob ili upotrebu nasilja, kao što stoji u članu 8? Ne mogu da verujem, poštovani građani Srbije, da se zato zalaže predlagač amandmana. Ja sam šokiran zbog toga.
Svi amandmani, ako ste videli – brišu se, idu u tom pravcu da su protiv javnog reda i mira, protiv zakonitosti, protiv zaštite imovine. Ali su zato za haos, za nered, za nezakonitost. U stvari, meni je jasno zašto su protiv zaštite imovine. Zato da mogu kao i 2000. godine paliti ovu Skupštinu, protivzakonito. I zato da isti predlagač, kao što je to učinio u prethodnom periodu, može ući u tuđu imovinu, u tuđi stan, kao što je ušao u stan Milice Badže u ul. Braće Kurjakovića broj 7 u Obrovcu, ja ga molim da izađe iz tuđe imovine, jer se radi o našoj profesorici koja je u izbeglištvu 20 godina.
Na kraju, bivši ministar napada predsednika Vlade kojega danas ovde nema da mu odgovori – pa nije predsednik Vlade, kao bivši ministar, uzeo 750 hiljada evra za opravku softvera na VMA, nego upravo bivši ministar odbrane. To nije radio Aleksandar Vučić. Nije Aleksandar Vučić kao ministar Vlade oštetio budžet Republike Srbije za 470 hiljada evra, nego bivši ministar iz bivšeg režima, i to samo jednom transakcijom. Gospođo predsednice, ovo što govorim je izveštaj Državnog revizora. Ne pričam napamet. Nije Aleksandar Vučić kao bivši ministar odbrane u Vladi uzeo 12 i po hiljada evra, nego bivši ministar odbrane dok je bio pomoćnik, zamislite, ministra unutrašnjih poslova, a imao je zadatak da u roku od dve godine se ne zaposli, a on se nakon mesec i po dana zaposli u drugom državnom organu i nije vratio 12 i po hiljada evra.
Znate šta, ja se ne bih pokazivao pred građanima Srbije kada bih ovo sve napravio. Hvala vam lepo. Predlažem da se amandman ne prihvati.

Hvala, gospođo predsednice. Tačno je da sam ja bio ministar, ali ne u SAO Krajini, nego Republike Srpske Krajine, na moju sreću, a na njegovu žalost, prethodnog govornika.
Nije tačno, i tražim da se izvini, to mogu policijski državni organi utvrditi da sam prvi došao, nego zadnji. Ja se ne stidim što sam u toku dok sam bio u Krajini čak, i vodio vod, interventnu grupu, ja se sa time ponosim, na moju sreću, a na vašu žalost.
Ja nisam, gospodine poslaniče, palio ovu Skupštinu nego vi, ja sam nosio kantu da je gasim. Gospodine narodni poslaniče, vi ste mog i svog predsednika odveli u Hag, nezakonito. Ja sam išao da ga branim.
Ali, ostavimo to po strani. Okrenimo se budućnošću. Istorija će to reći i za mene i za vas. Pružamo ruku jedni drugima, radimo zajednički za budućnost naše zemlje. Nije problem da predložite bilo koji predlog, ali ne briše se.
Ja hoću utakmicu rada, reda, discipline i odgovornosti.
I, molim vas, tražim da se izvinite, jer ja sam došao zadnji, sa građanima, možete proveriti, putovao 15 dana i prvo kada sam došao otišao sam u Crveni Krst da uzmem cipele, bez njih sam došao. Hvala.

Poštovani predsedavajući, naravno da predlažem da se amandman ne prihvati iz razloga što je već Zakonom o državnoj upravi propisano da upravo ministar, a ne Ministarstvo, citiram, predstavlja Ministarstvo i da u upravnom i drugim postupcima i pojedinim stavovima odlučuje o pitanjima iz delokruga Ministarstva. Završen citat.

Dakle, nema upravo nikakvog razloga da to bude Ministarstvo, već da je to u stvari ministar.

Ono što želim naglasiti, izvinjavam se pravnicima, to je opštepoznata stvar u pravu. Zato me čudi da su predlagači amandmani, jedan je čak bio ministar unutrašnjih poslova, savezni, a i premijer, a i od drugih predlagača je predavač na Fakultetu političkih nauka i nije mi jasno da im nije ta opštepoznata stvar jasna, a čak jedan od predlagača je u ranijem predlogu još bio drugi ministar.

Dakle, začuđujuće je što je već u načelnoj raspravi bilo primedbe na ovaj član zakona upravo od istih onih koji su danas podneli ovaj amandman. Šokantno je, citiram, što je povodom ovog člana zakona rečeno već u načelnoj raspravi da se želi da se ministar izdigne na nivo vezira. Završen citat. To je rečeno pre dva dana. Šokantna je stvar da bivši premijer i ministar savezni, predlagač amandmana, i profesor Fakulteta političkih nauka ne znaju da je upravo vezir ministar. To piše u Rečniku srpskog jezika, knjiga jedan, Matica Srpska, 1967. godina, 343. strana.

Ne mogu da verujem da naši studenti ovo gledaju, da profesori na političkim naukama ovo ne znaju. Dakle, upravo je vezir ministar, a veliki vezir predsednik Vlade. Jednostavno, šokantno to deluje. Ne znam zašto njima nije ovo opšte poznata stvar, ako ih ne vodi eventualno mržnja prema dotičnom ministru.

Na kraju, gospodine predsedavajući, u jednoj rečenici jedna ugodna vest za sve narodne poslanike u ovoj Skupštini, a to je da je u gradu Beogradu u 2015. godini smanjen broj poginulih u saobraćaju na 100, što je najmanji broj poginulih u saobraćajnim nezgodama u poslednjih 30 godina. Hvala Beograđanima, hvala MUP-u. Gospodine ministre, veliko vam hvala. Ovo je i vaša zasluga.

Pozivam se na član 107. dostojanstvo.
Poštovani podpredsedniče, pozivam gospodina Pavićevića da se izvini, jer je krivo citirao. Ja ću sada da ustanem.
Čitam tačno, strana 244 „Rječnik“ Matice srpske, Novi Sad, izvinite, knjiga četiri, pošto on ima knjigu jedan, a ja imam ovde šest, a možemo, ima i jedan rečnik sa 19 knjiga, ovako stoji: „Otimač – onaj koji otima, silom prisvaja tuđe, osvajač, otimač“, strana 244.
Poštovani građani, evo knjige, eno njegove, a mogu se uključiti i lingvisti i profesori srpsko-hrvatskog jezika, ili srpskog jezika. Hvala.

Poštovana predsednice, DS vlada u Vojvodini nažalost evo već 15 godina. Za vreme vlade DS Vojvodina je od lokomotive razvoja Srbije postala poslednji vagon u siromašnoj kompoziciji.
Poljoprivredni giganti su na severu Srbije zahvaljujući DS i Bojanu Pajtiću uništeni i ruinirani. Poljoprivreda Vojvodine je na izdisaju, a vojvođanska sela se gase, seljaci su prepušteni sami sebi. Takvo stanje poštovani građani Vojvodine je neodrživo. Putevi novca iz raskošnih pokrajinskih fondova Bojana Pajtića veoma su sumnjivi, ali sa poznatim destinacijama. Sve to govori o Bojanu Pajtiću.
Govori o tome da on mora da ode sa političke scene Srbije i to što pre. On je toga veoma svestan, ali je zato veoma opasan. Njegove optužbe zadnjih dana na račun Vlade Srbije i predsednika Vlade su u funkciji očuvanja tragova nepočinstva i krađe iz džepova građana Vojvodine.
Bojan Pajtić još nije odgovorio na pitanje građana Vojvodine vezano za zloupotrebe u poslovanju „Razvojne banke Vojvodine“, Fonda za kapitalne investicije, Fonda za razvoj Vojvodine, „Tesla banke“ u Zagrebu?
Pajtić još nije odgovorio na pitanje – na kojem se njegovom računu nalazi 156 miliona dinara namenjenih nikad izvedenoj obnovi dvorca „Heterlend“ u Bečeju, a koji je trebao da služi deci sa posebnim potrebama?
Pajtić još nije odgovorio na pitanje građana Vojvodine – gde su dva miliona dinara koje su funkcioneri DS pokrali u Alibunaru od izbeglica?
Pajtić još nije odgovorio na pitanje građana Vojvodine – gde je milion evra pokradenih od zemljotresa u Kraljevu?
Pajtić još nije odgovorio na pitanje građana Srbije – gde su tri miliona dinara što su DS funkcioneri pokrali od poljoprivrednika u Adi?
Pajtić još nije odgovorio na pitanje građana Vojvodine – šta je sa onih 400 hiljada evra koje je „Metals banka“ po njegovom nalogu poklonila Đorđu Balaševiću za film koji nikada građani nisu videli?
Poštovani građani, ovako su Pajtić i Tadić uništavali našu Vojvodinu i Srbiju. Uništili su našu prošlost, budućnost, uništili su sadašnjost, budućnost dece naše, ali ako ostanu bar jednu godinu na vlasti u Vojvodini uništiće i naše korene.
Postavljam pitanje državnom tužiocu – ima li elemenata za gonjenje Bojana Pajtića?
Drugo pitanje postavljam u vezi Dragana Šutanovca zato što je on 2010. godine platio nadogradnju softvera za VMA 850 hiljada evra, a to je čak, poštovani građani, četiri puta više nego što je taj kompjuterski program koštao kada je kupljen.
Milionsko popravljanje softvera proglašeno je za vojnu tajnu, a posao završen bez javnog konkursa, poziva, direktnom pogodbom.
Dragan Šutanovac je kao ministar odbrane prilikom nabavke mobilnog sistema radio- relejnih veza preko „Jugohemije“ na kursnim razlikama oštetio budžet Srbije za 200 miliona dinara. Dragan Šutanovac je kao ministar odbrane dodelio svom najboljem prijatelju Babcu državne poslove od 156 miliona dinara. U vremenu od 2008. do 2010. godine Dragan Šutanovac je kao ministar odbrane potpisao nekoliko desetina ugovora sa firmom u kojoj je Šutančev najbolji drug Babac bio direktor.
Dragan Šutanovac je po odlasku sa mesta pomoćnika, verovali ili ne, ministra policije 2002. godine uzeo otpremninu od 12,5 hiljada evra, iako nije smeo da radi u državnim organima dve godine po zakonu. Međutim, već posle dva meseca, mesec i po do dva zaposlio se u jednu firmu, ali otpremninu nije vratio.
Za vreme Dragana Šutanovca kao ministra odbrane mnoge parcele, mnogi objekti su rasprodavani, uništavani vojni i darovani prijateljima, zato treba ispitati otkuda bivšem ministru velika imovina, a pogotovo zgrada na pašnjaku kod Hrama Svetog Save u Beogradu. Postavljam pitanje državnom tužiocu, ima li elemenata za gonjenje Dragana Šutanovca?
Kao narodni poslanik SNS pozivam Bojana Pajtića i Dragana Šutanovca da ponesu ostavke kako bi mogao da protiv njih podignem optužnicu te da ih predam najvećem sudu u zemlji, sudu građana Republike Srbije, da ih osude na prvim izborima i pošalju na smetlište političke istorije u političku prošlost iz koje se na sreću građana Republike Srbije nikada više neće vratiti u politički život Vojvodine i Srbije. Očekujem da će se vrlo brzo naći tamo gde im je mesto. Pozivam državnog tužioca da vidi ima li elemenata za krivično gonjenje navedena dva narodna poslanika. Hvala vam.

Poštovani potpredsedniče, generalne, ja predlažem da se amandman odbije iz tri razloga. Prvi razlog je što je besmislen. Drugi razlog je što je neozbiljan. Treći razlog što je negatorski.
Ja sam očekivao od gospodina akademske čestitosti, pošto se radi o definiciji privredne komore, da će dati eventualnu izmenu pojma definicije, a ne - briše se. Mi pozivamo poslanike iz opozicionih klupa da se takmičimo i nadmećemo u konstruktivnoj delatnosti.
Napominjem da je drugi član njegove stranke, jer ih ima samo dva člana, predložio da se briše „Željezara Smederevo“ i da se radnici pošalju kući. To je izgovorio na „N1 televiziji“ itd, a videli ste šta se desilo. Prema tome, pozivam kolegu, pošto se radi o akademskom građaninu, da mi ukrstimo, hajde da kažemo, predloge za poboljšanje ovog člana itd.
Dakle, ovo sam izneo radi konstruktivne debate i, drugo, radi akademske čestitosti i građanske odgovornosti. Prema tome, predlažem da se amandman odbije. Hvala.

Uvaženi gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, uvaženi gospodine ministre Verbiću, uvaženi gospodine ministre Sertiću, poštovani gospodine ministre Vujoviću, uvažena gospođo Vera Dondur i ostali saradnici, moja malenkost će reći samo nekoliko rečenica o Zakonu o privatizaciji i možda dve rečenice o Zakonu o naučno-istraživačkoj delatnosti.

Gospodo narodni poslanici, proces privatizacije započet je kao svetski proces pre više od dvadesetak godina i zahvatio je sve bivše socijalističke zemlje istočne Evrope i zemlje u razvoju, a čak neke i nerazvijene zemlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve Vlade bivših socijalističkih zemalja žurile su da što brže izvrše proces privatizacije, a to znači pretvaranje društvenog i državnog u privatno vlasništvo.

Real socijalističke zemlje taj proces su završile na vreme, jedino Republika Srbija do danas taj proces privatizacije nije završila. Verujem da se svi slažete i vi iz pozicije i vi iz opozicije sa ovim konstatacijama, ali zašto? Treba dati odgovor, upravo zato što su prethodne Vlade bivšeg režima oklevale da to urade, ne bi li što više koristile te firme za sopstveno bogaćenje.

Dakle, punih 15 godina je prošlo, a proces privatizacije nije završen, a trebao je jer su bivše Vlade DS, bivšeg režima, crple finansijska sredstva za svoje sopstveno bogaćenje.

Dame i gospodo narodni poslanici i ovaj Predlog zakona o privatizaciji i o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije ima svoja uporišta u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on podneo narodnim poslanicima Republike Srbije 27. aprila Gospodnje 2014. godine.

I, da ne zaboravimo, na znanje svima kojih se to tiče, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najveći, 52 gusto kucane strane, najkonkretniji i najbolji od svih 72 prethodna ekspozea predsednika Vlada Srbije, od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije, gospodina Prote Matije Nenadovića 1805. godine do danas.

Gospodo narodni poslanici, na stranici 10. ekspozea predsednika Vlade gospodina Aleksandra Vučića, stoji, citiram: „Vlada će voditi brigu i o našim državnim preduzećima koji krvare, neka od tih preduzeća imaju održiv poslovni modem, ali sa njima se loše rukovodi, neka od njih su korišćena da se pojedini moćnici obogate kroz odlivanje sredstava. Tokom 20 godina niko se nije ni usudio da pipne ta preduzeća, svi su gurali stvar po tepih, lagali ljude, a neretko i oni sami sebe, čekajući da država o trošku svih građana isplaćuje nešto što realno nisu zaradili. Svaka Vlada prebacivala je loptu na sledeću“. Završen, gospodo narodni poslanici, citat.

Sve što nije završeno u procesu privatizacije prethodnih 15 godina Vlada Republike Srbije premijera Vučića mora da završi u vrlo kratkom vremenu i valjda ne sumnjate da neće to završiti.

Bivši režim je privatizacijom bankarskog sektora i predajom banaka strancima suštinski prepustio važne ekonomske poluge naše države strancima. Bivši režim DS prodao je sva preduzeća koja su svoju profitabilnost crpela iz tržišta Srbije, jer su imali od ranije plasman na strana tržišta, kao što su duvanska industrija, cementare, industrija piva i banke. Na ovim zadnjim ću nekoliko rečenice da kažem.

Bivši režim privatizacijom uništio je bankarski sistem zemlje. Vojvoda od „Meridijan banke“ od 11 miliona evra, bivši potpredsednik Vlade Božidar Đelić, jedan je od perjanica DS, uveo je u stečaj četiri najveće banke i tako i privatizovao „Beobanku“, „Investbanku“, „Jugobanku“ i „Beogradsku banku“, gospodo narodni poslanici.

Te četiri banke bile su razvojne, kreditirale su sopstvenim sredstvima, po povoljnim uslovima, upravo ove banke trebale su biti moto razvoja domaće privrede, a nisu trebale biti zatvorene. Đelić Vojvoda od „Meridijan banke“ sa 11 miliona evra ih je zatvorio. Tako, gospodo iz DS, ste vi privatizovali preduzeća.

Moja malenkost nema nameru da vam navodi još masu, da ne kažem stotine preduzeća koje ste privatizovali na pljačkaški način.

Moram da kažem radi javnosti, istine i pravde, tada ovim bankama Đelić nije govorio istinu, da ne kažem lagao je zapravo, da je dug te četiri banke bio 8,5 milijardi, a bio je svega milijardu i 700 miliona evra. Ukupna potraživanja banaka bile su 6,7 milijardi evra, dakle, četiri puta više nego njihov dug i to je uništilo ekonomsku podlogu ove zemlje. Tako, gospodo iz DS, ste vi provodili privatizaciju.

Ubeđen sam, poštovani narodni poslanici, i građani Srbije ako gledate ovaj prenos, da će gospodina Đelića, pored ostalog, zbog pljačkaške privatizacije banaka, sustići ruka pravde i da će odgovarati za svoju nečasnu rabotu. On je jedan od onih koji su pljačkaškom privatizacijom podrivali ekonomsku moć zemlje Srbije. Ja lično mislim da organi gonjenja trebaju biti na potezu.

Poštovane dame i gospodo, Predlogom zakona o privatizaciji zakona ukida se Agencija za privatizaciju, a poslove preuzima Ministarstvo privrede, što ide u prilog racionalizacije državne uprave i konsolidacije finansijskog sistema zemlje za koju se ova Vlada ne samo opredelila, nego i vrlo uspešno provodi.

Pljačkaškom privatizacijom stranka bivšeg režima, ne samo ovim primerom, nego mnogim drugim, mogu vam nabrajati uništili su našu prošlost, uništili su našu sadašnjost, uništili su budućnost dece naše, a da su još ostali na vlasti na republičkom nivou samo još godinu dana, uništili bi naše korene. Eto, poštovani građani niste im vi dozvolili, oterali ste ih u političku prošlost iz koje se, nadam, više nikada neće vratiti.

Dve rečenice na kraju o Zakonu o naučno-istraživačkoj delatnosti. Gospodine ministre Verbiću, odličan zakon, savremen zakon, moderan zakon, evropski zakon, na bazi njega već je napravljena strategija koja će biti prvi put u istoriji Srbije za deset godina, prvi put pitanje istraživača rešen će biti na valjan način.

Radi istine i pravde, nema onih, gospodine Verbiću, što su vas danas kritikovali a nisu bili u pravu, jer su izrekli rečenicu da je katastrofalno zdravstvo i nauka u zadnjih godinu i po dana. Samo jednu rečenicu. Naravno da je ta ocena paušalna, pa makar dolazila i od akademika.

Moram da kažem radi istine, Zakon o udžbenicima, prvi put u zadnjih 15 godina najkonzistentniji i najbolji po oceni gospode iz opozicije, a ne samo iz pozicije.

Još dve rečenice. Pitanje isturenih odeljenja ste vi, gospodine Verbiću, rešili, na fakultetima. Petnaest godina ranije niko to nije rešio. Pitanje trećeg mandata dekana, bilo ih je po pet, deset mandata. Vi ste, gospodine Verbiću, to uspeli da rešite. Studentske rokove od mojih dana niko nije uspeo rešiti. Vi ste, gospodine Verbiću, prepustili to fakultetima na zadovoljstvo naših studenata. Mogu da nabrajam dalje. Voleo bih da je gospodin akademik prisutan ovde da ukrstimo činjenice, ali ne vredi.

Dozvolite na kraju, dame i gospodo narodni poslanici, da vas pozovem da date svoj glas u danu za glasanje. Posebno pozivam vas iz opozicionih klupa, pa makar vas bilo večeras i dvojica, da date i vi svoj glas, pa makar i na taj način, pa ćete bar malo dati svoj doprinos modernizaciji Srbije, za koju se tako silno zalaže, ne samo zalaže, nego i sprovodi naš premijer Aleksandar Vučić, čitava Vlada Republike Srbije, većina narodnih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini, a i većina građana Republike Srbije, skoro da ne kažem plebiscitarno. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Bečiću, predlažem da se amandman odbije, zato što je neprihvatljiv.
Međutim, predlagač amandmana je izrekao netačne stvari, ja ću citirati, prilikom obrazlaganja ovog amandmana, da je imenovanje notara bilo preko noći, što nije tačno.
Međutim, kod realizacije i primene zakona jednogodišnje, primene zakona, mi smo bili svedoci, a i građani Republike Srbije da je notarska služba ipak zaživela, zahvaljujući upravo ovom ministarstvu, iako je trebala zaživeti za vreme stranke bivšeg režima, kojem je pripadao i poštovani predlagač.
Isto tako, dobro je što je određeni broj advokata položio notarski ispit, i to je tačno, iako su notarski ispit trebali položiti za vreme stranke bivšeg režima, kojoj je i poštovani predlagač amandmana pripadao, a nisu položili.
Konačno, dobro je što je Notarska komora zaživela za vreme jednogodišnjeg ovog trajanja primene zakona, iako je ona trebala biti formirana za vreme stranke bivšeg režima, a nije, a kojoj je poštovani predlagač amandmana pripadao. I na koncu, bez obzira što on pripada Pokretu za preokret, ili kao bi braća Hrvati rekli - udruga za obrtaj, mislim da nije korektno i pošteno. Hvala lepo.

Uvaženi gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, svakako da predlažem da se amandman odbije ali dozvolite da kažem da sam užasnut ocenom opozicionih narodnih poslanika, citiraću, kome su izrekli, citiram da je jedan od poslanika  –  da je zdravstvo sada najgore u Evropi, a drugi deo narodnih poslanika  –  da je Vlada najgora u Evropi.
Jednostavno smatram da je to uvreda za čitavu Vladu, za većinu narodnih poslanika u ovom visokom Domu i da je to uvreda za većinu građana Srbije.
Vi znate, gospodine Bečiću da ja nikada napamet ne govorim. Pokušaću u dve minute da iznesem činjenice i opovrgnem ono što su kolege rekle.
Da li je tačno, gospodo iz opozicionih klupa, da u zadnjih godinu i po dana i poštovani građani, vama se obraćam, niste čuli ni za jednu aferu u zdravstvu?
Da li je ovo tačno, poštovani građani, vama se obraćam, a i vama narodni poslanici?
Ja ću samo nekoliko nabrojati i podsetiti građane Republike Srbije, i vas gospodo narodni poslanici, opozicionih i nas pozicionih poslanika, setite se kriminalne afere, trgovine listama čekanja za zračenja obolelih od raka? To nije bilo za vreme ovog ministra, gospodina Lončara, nego za vreme, gospodo, vašeg ministra iz bivšeg režima i onih koji su dali ocenu malopre da je ovo najgore zdravstvo u Evropi.

Hvala. Gospodine potpredsedniče, prenesite opozicionim poslanicima, da li su čuli za kriminalnu spregu, aferu između hitne pomoći i pogrebnika? Nije gospodin ministar Lončar bio tada, nego ministar iz opozicionih klupa, a čak i narodni poslanici koji su kritikovali, a prešli u drugu stranku, tzv. Pokret za PREOKRET, ili što bi braća Hrvati rekli  „udruga za obrtaj“, ali tog poslanika nema. On obično, kada ja počnem diskusiju, pobegne i znam gde je, otišao je u Obrovac, u ul. Braće Kurjakovića br. 7. da iseli iz stana „Udrugu za povjest i pomirenje Srba i Hrvata“, iz stana Milice Badžep, pa valjda će nakon 20 godina, useliti u svoj stan.
Da li ste čuli poštovani građani aferu smrti pacijentkinje na dijalizi? Nije bio gospodin Lončar ministar, nego gospodin iz opozicionih klupa, molim vas ostanite gospodo iz opozicionih klupa, pa saslušajte do kraja?
Da li ste čuli poštovani građani aferu oko rekonstrukcije Kliničkog centra? Nije gospodin Lončar bio ministar, nego gospodin ministar iz opozicionih klupa, i žao mi je što baš nijedan ne osta?
Da li ste čuli za aferu uvoza vakcina protiv svinjskog gripa? Čuli ste aferu i milione, a njihov narodni poslanik, a bio je i premijer i ministar unutrašnjih poslova, proslavio se vakcinisanjem kokoški u selu Pukovac, stvarao je vakcinu od jogurta i vode i vakcinisao kokoške, uzeo pare, kokoške pomrle, pocrkale, normalno.
E sad, gospodo narodni poslanici, pošto je ocena bila, žao mi je što nema gospode da je ovo najgora Vlada na svetu. Citiram izrekao je narodni poslanik iz Pokreta za preokret ili „udruga za obrtaj“ kako bi braća Hrvati rekli, a ja pitam vas gospodo narodni poslanici i poštovani građani, da li je tačno da je Republika Srbija otvorila prva poglavlja sa EU 2005. godine? Da li je ili nije gospodo, pošto gledate TV sad u svojim kancelarijama poslaničkih klupa, nećete ovde da ostanete do kraja?
Da li je tačno da je Srbija uspela iz recesije da uđe u pozitivni trend rasta tri do četiri posto? Voleo bih da me demantuju. Da li je tačno da je smanjen deficit? Da li je tačno da je Republika Srbija, koju vodi Vlada predsednika Vučića zaustavila Rezoluciju UN za tzv. „genocid“ u Srebrenici? Da li je tačno ili nije da Republika Srbija jedina nije uvela sankcije u ovom okruženju Rusiji?

Završavam gospodine, pošto su oblatili Vladu kao niko, to je bila uvreda, ne samo nas, nego i građana i zadnje, da li je tačno da je naša zemlja na čelu sa predsednikom Vlade, a i čitavom Vladom predsedavala OEBS-u i pokazala svetu pravo lice republičke Srbije?
Ja ovaj visoki dom, kako bih rekao, akademska čestitost, smatram svetilištem demokratije. Završavam ovom rečenicom i smatram da se takmičimo u izvođenju dokaza, a ne psovki i ne eventualno da blatimo bilo koga ni jednog predsednika, ni jednog narodnog poslanika.
Ja sam za kritiku i nas narodnih poslanika i Vlade i predsednika države, samo sa istinitim iznošenjem činjenica, a ne lažima.
Poštovani građani, još jednom vas podsećam, da li ste čuli za jednu aferu u zadnjih godinu i po dana otkad je gospodin ministar Lončar, sami presudite. Hvala vam lepo.